Макробиотика

   Порака:

Makrobiotika 

PITANJA I ODGOVORI 2

1. Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina?  

2. Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala?  

3. Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima?  

4. Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini?  

5. Kako sa be*ama kada one ne vare žitarice?  

6. Da li zamrzavanje uništava vitamine?  

7. Zar saharoza nije dobar izvor kalorija?  

8. U makrobiotickoj ishrani se koristi puno soli  

9. Da li je ova ishrana dovoljna za duže sportske napore? 

10. Je li ona uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina? 

11. Da li je makrobiotika sekta? 

1/ Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina?

U makrobiotičkoj ishrani ima dovoljno kuvanog i sirovog povrća koje zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C, znajući da je, na primer, 50 gr brokola sasvim dovoljno u tom pogledu.

Kada se konzumiraju integralne žitarice nema nikakvih problema u pogledu vitamina B grupe, treba imati u vidu da ih u rafinisanim žitaricama nema dovoljno. Što se tiče vitamina B12, postoji njegova sinteza i resorpcija u debelom crevu, a i fermentisane namirnice, kao što su kiseli kupus, tempeh, nato i začini miso i tamari, sadrže ih u dovoljnoj količini. Takođe se nalaze i u morskim algama.

Nema problema ni za vitamin A, jer se u dnevnoj porciji nalazi dovoljno betakarotina koji se kasnije transformiše u vitamin A. Spoljašnji omotač žitarice sadrži sterole, prethodnike vitamina D, koji se sintetizuje pod uticajem sunčevih zraka, čak i kada je vreme oblačno. 

2/ Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala i oligoelemenata?

Asimilacija Ca zavisi: 

a/ od udela P, iz čega proizilazi važnost Ca/P koji treba da bude između 1/1.5 i 1/2 

b/ od sinteze i udela vitamina D 

c/ od količine proteina u sažvakanom zalogaju.

Veća količina Ca nalazi se u listovima kupusa (100 mg/100 gr), u zelenom lisnatom povrću, u algama kao što su hidžiki koje sadrže 1.300 do 1.400 mg/100 gr, dok kravlje mleko sadrži samo 130 mg/100 gr. Pšenica sadrži 50 mg Ca na 100 gr. Integralne žitarice bogate su P i Mg. Često se misli da treba konzumirati crveno meso da bi se obezbedila dovoljna količina Fe, zbog hemoglobina. Međutim, meso efektivno sadrži 4 mg/100 gr Fe, sa nivoom iskoristljivosti od 29%, dok proso sadrži do 6,8 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti do 70%; sočivo: 7,6 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 66%, a ovas 4,1 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 96%. Dakle, makrobiotička ishrana zadovoljava potrebe za Fe kako kod muškaraca, tako i kod žena, s obzirom da menstruacije dovode do značajnog gubitka gvožđa. U integralnim žitaricama ima dovoljno i oligoelemenata.

3/ Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima?

Kombinacija žitarice + mahunarke zadovoljavaju potrebe za proteinima dece i odraslih. U stvari, sve esencijalne masne kiseline su prisutne kako po količini, tako i po kvalitetu. Što se tiče takozvane superiornosti proteina životinjskog porekla u odnosu na biljne proteine, radi se samo o mitu koji podržava nauka. Rafinacija žitarica dovodi do neravnoteže u sastavu proteina koja može biti uzrok bolesti kvašiorkor, što nikada nije slučaj sa ishranom zasnovanom na integralnim žitaricama i mahunarkama.

4/ Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini?

Zaista postoji gubitak vitamina tokom kuvanja, ali nikada ne dolazi do avitaminoze. Gubici vitamina su relativno mali, dovoljno je izabrati odgovarajući način kuvanja.

5/ Kako sa be*ama kada one ne vare žitarice?

Očigledno je da beba od rođenja, pa sve do doba kada počnu da joj rastu prvi zubi, treba da se hrani majčinim mlekom i ovo je jedan od prvih kosmičkih zakona koji bi trebalo poštovati. Kada majka nema mleka ili ga ima nedovoljno, može se koristiti mleko od žitarica. Ali bebin organizam ne stvara amilazu (protein koji hidrolizuje skrob u maltozu, a glikogen u dekstrine i maltozu. Nalazi se u sokovima za varenje, pljuvački, pankreasnom soku, krvi i mokraći) pa ovaj protein nije prisutan u bebinoj pljuvački. Potrebno je nadomestiti amilazu malteksom, ili još bolje, pljuvačkom majke koja mora da sažvaće hranu pre nego što je da bebi. Malteks normalno mora da sadrži amilazu i može se ispitati njegova efikasnost ako se doda 1/4 kašičice u šoljicu krema od žitarica na temperaturi od 50 do 60 °C i krem bi trebalo ubrzo da postane tečan.

Priprema mleka od žitarica:

70 % integralnog pirinča,

30 % ječma + ovsa + 1 s.k. mlevenih susamovih semenki + 1 k.k. mlevenih vakame algi (posle kuvanja) + 5 zrna azuki pasulja.

Kuvati 2 h. Izgnječiti kroz cediljku. Dodati 1 s.k. malteksa kada temperatura spadne između 50 i 60 °C, ne dodavati so. Kada masa postane tečnija, procediti kroz gazu.

Nakon nicanja prvih zuba bebi se mogu postepeno davati žitarice sa povrćem i bez soli do 2. godine. Zatim se može dodavati so tokom kuvanja, ali oprezno.

6/ Da li zamrzavanje uništava vitamine u namirnicama?

U svakom slučaju, u makrobiotici nemamo potrebu za zamrzavanjem, najbolji način čuvanja povrća je sušenje na nižoj temperaturi kako bi se smanjila oksidacija. Proteini, šećeri, masti i minerali ne podležu modifikacijama tokom zamrzavanja, jedino su neki vitamini u opasnosti kao što su A i B, ali naročito vitamin C čija vrednost jako opada zamrzavanjem. Najveći broj smrznutih namirnica jede se nekoliko meseci nakon smrzavanja, što dovodi do velikog gubitka vitamina C, a pored toga, neke odleđene namirnice (na primer jagode) promene ukus tako da ne pružaju zadovoljstvo dok ih jedemo. Ovo je prirodan znak koji nam daje kosmički poredak da jagode treba jesti samo u sezoni kad one sazrevaju i nikako drugačije, što važi za sve druge prirodne proizvode.

7/ Zar saharoza nije dobar izvor kalorija?

Ako posmatramo ljudsko telo kao kalorimetar ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem, jasno je da 1 kg šećera, rafinisanog ili ne, daje više kalorija od 1 kg pšenice. Nažalost, šećer daje samo kalorije bez vitamina i minerala koji omogućavaju njegovu asimilaciju i zato se često govori da šećer saharoza daje samo „prazne kalorije” koje se mogu u neku ruku uporediti sa kalorijama iz alkohola. Kalorije iz alkohola ne mogu se transformisati u glikozu ili glikogen, već u masne materije i alkohol često može dovesti do hipoglikemije kočenjem glikogeneze od aminokiselina. Zadovoljenje slatkog ukusa može se postići upotrebom suvog voća i malteksa (kojeg treba koristiti vrlo umereno). 

8/ U makrobiotičkoj ishrani se koristi puno soli

Žorž Osava je još 50ih i 60ih godina preporučivao dnevnu količinu soli od 3 do 5 gr. Osobe sa još uvek zamagljenim rasuđivanjem često su loše shvatale njegove parabole i pogrešno su primenjivale te preporuke.

Makrobiotika na logičan način primenjuje kosmičke zakone i svakoj osobi ostavlja slobodu u tumačenju, ali vodi one koji se tako hrane do Viamedia, odnosno dobrog uravnoteženog puta, imajući u vidu da količina ubija kvalitet. Ovo se takođe odnosi i na so i treba znati da malo soli pospešuje asimilaciju, a suviše soli ometa asimilaciju blokiranjem sistema enzima.

Dovoljno je primenjivati ovaj princip i nikada se u dobro primenjenoj makrobiotičkoj ishrani neće pojaviti poteškoće oko kozumiranja soli, koja je neophodna našem organizmu. Nije potrebno dodavati so hrani za bebe, namirnice namenjene be*ama sadrže dovoljno soli u prirodnom obliku.

9/ Da li je makrobioticka ishrana dovoljna za duže sportske napore? 

U Nemackoj je izveden eksperiment na grupi trkača koji su se 2 godine hranili po makrobiotičkim pravilima i dobijeni su odlični rezultati, naročito u maratonu (42 km.)

Primećeno je da naročito mlečni proizvodi ometaju pankreas stvarajuci „rupu” koja je onemogućavala trkače da nastave trku. Prestankom korišćenja mlečnih proizvoda ovaj problem je potpuno nestao.

Udeo žitarica u njihovoj ishrani bio je 50%, i to: 25 % proso, 15 % pirinač i 10 % ječam.

Korenasto povrće pripremano je 70 % na nišime način i 30 % sirovo strugano sa nekoliko kapi umeboši sirćeta. Koren čička korišćen je jednom nedeljno. Zeleno povrće kuvano je kratko na pari i konzumirano sa sokom od umeboši šljive.

Osam nedelja pred trku voće je isključeno iz ishrane, smanjena je upotreba proizvoda od brašna, hleba i testenine kako bi se održala funkcija pankreasa, jer ovi proizvodi dovode do bržeg povećanja glikemije od žitarica u zrnu, što može dovesti do pojave hipoglikemije. Od žitarica nisu korišćeni pšenica i raž. Najbolje rezultate dali su pirinač, ječam i proso.

Najviše je korišćeno proso (50 % od ukupne količine žitarica i 25 % od ukupne porcije) jer je proso žitarica koja najbolje odgovara pankreasu i dovodi do najmanjeg gubitka kiseonika, što znači da omogućava najbolje dovođenje kiseonika. Služeno je u kombinaciji sa sirovim mladim lukom i sirovim rotkvicama. Ječam je vrlo lak za varenje i dinamizuje energiju. Zrna su klijana 1 ili 2 dana i uzimane su sirove klice. Postoji takođe i zelena magma, odnosno iseckani i osušeni zeleni izdanci ječma. Prah se koristi tako što se posipa u tanjir. Pirinač je žitarica koja stabilizuje energiju i pomaže rad pluća, što je od velike važnosti maratoncima.

Nisu upotrebljavani koncentrisani šećeri kao što je malteks. Za deserte je korišćen amasake (krem dobijen fermentacijom pirinča u prisustvu fermenta koji se zove kodži. Amasake ima vrlo prijatan sladak ukus). Uglavnom je korišćeno slatko povrće kao što su bundeva i šargarepa.

Nedelju dana pred trku u jelovniku je bilo 90 % pirinča i 10 % drugih žitarica, koje su pripremane kao „pirinčane kuglice” sa šljivom umeboši. Uzimana je miso supa sa malo povrća i od pića banča čaj. Veče pred takmičenje skoro isključivo se jela testenina od pšenice, s obzirom da testenina od heljde dovodi do jačeg znojenja. Kao začin pri kuvanju pirinča korišćena je šljiva umeboši, a gomasio je pravljen u odnosu 1 : 15. Nije korišćeno meso niti riba. Tokom redovnih treninga količina proteina je zadovoljena upotrebom tofua, azuki pasulja i žitarica.

Nakon prelaska na makrobiotičku ishranu, trkači su poboljšali svoje vreme za 10 %. Podsetimo da su brojni šampioni, na primer Lendl i Navratilova, poklanjali veliku pažnju prirodnoj ishrani žitaricama.

10/ Da li je makrobioticka ishrana uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina?

Zvanicno preporucene dnevne kolicine glavnih hranljivih sastojaka;

POSAO U SEDECEM POLOZAKU

Proteini - 50

Glicid - 250

Lipidi - 25

FIZICKI POSAO

Proteini - 50

Glicid - 350

Lipidi - 50

Prosečna količina proteina u današnjoj ishrani dva puta je veća od preporučene, što dovodi do problema eliminacije, naročito eliminacije viška purina (organska azotna jedinjenja; njihovom razgradnjom u organizmu nastaje mokraćna kiselina). Dok je količina lipida (masti) 5 puta veća i kako se skoro uvek radi o masnoćama životinjskog porekla, dolazi do stvaranja neželjenih masnih nasl*ga, povećanja holesterola i zamaranja jetre. Organizam je primoran da se štiti preuzimajući „metaboličke puteve nadoknade” koji ga umaraju i dovode do pojave degenerativnih bolesti: kardiovaskularnih bolesti, raka, artroze, reumatizma, kostobolje (oboljenje izazvano poremećajem metabolizma purina, što dovodi do povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i taloženja njenih soli u zglobovima i drugim organima (bubrezi), kao i u tkivima), multiple skleroze i gubitka imuniteta čiji vrhunac predstavlja sida.

Pogledajmo da li je moguće poštovati zvanične preporuke: laktovegetarijanci im se mogu približiti, ali višak unetih mlečnih proizvoda nezaobilazno dovodi do problema. Što se tiče vegetarijanaca krudivorista (sirova hrana), često se konstatuje da im nedostaje vitalna energija, jer jin karakter (višak kiselosti i kalijuma) dominira posle određenog vremena primene ovakve ishrane koje mora biti u funkciji od konstitucije i početne kondicije osobe. Ishrana sirovom biljnom hranom može tokom određenog vremena dobro da posluži dezintoksikaciji osobe koja je jela meso i koja pokazuje jang biološki karakter lošeg kvaliteta (višak soli natrijuma i urata drenira kalijum i neutrališe kiselina). Često se vidi da vegetarijanac krudivorista ima veću telesnu težinu jer uzima veliku količinu povrća koje prirodno sadrži dosta vode i štaviše, da bi obezbedio 50 gr dnevnih proteina neophodno je da konzumira ili 2,5 kg krompira. ili 2,5 kg parafajza, što je praktično nemoguće. Zato se retko sreću pravi vegetarijanci krudivoristi, jer se skoro uvek okreću ka laktovegetarijanstvu.

Kada se radi o žitaricama kao osnovi ishrane, priča je sasvim drugačija: odmah se vidi da se makrobiotička ishrana savršeno poklapa sa preporučenim količinama ako se povrće priprema na maloj količini biljnog ulja ili ako se doda malo biljne masnoće na integralni hleb!

Naučni radovi koji su izvršeni u poslednjih dvadesetak godina, u različitim zemljama, pokazali su da priroda i kombinovanje naše hrane na odlučujući način utiču na biohemijsku ravnotežu našeg mozga u kojem postoji hormon nazvan seratonin, kojeg ima u izobilju u pšenici i koji ima psihomotorne efekte i psihičke efekte prilagođavanja i tako uravnotežava centralni nervni sistem i utiče na moždanu sposobnost. Biohemičari su otkrili da koncentracija tog hormona u mozgu i njegova eliminacija urinom zavise od prirode hrane; u stvari, količina serotonina u mozgu umanjena je ishranom bogatom životinjskim proteinima, dok je povećana biljnim ugljenim hidratima. Dr Vurtman zaključuje da serotonin deluje na buđenje mozga i određuje raspoloženje, interesovanje, motivaciju i preduzimljiv duh ćoveka. Znači da sastav obroka utiče ne samo na celokupan metabolizam, već se i moždana aktivnost menja u roku od 1/2 sata nakon uzimanja namirnica.

Ovi primeri jasno pokazuju da, malo po malo, naučni radovi potvrđuju teorije koje su postavili Žorž Osava i njegovi sledbenici. Makrobiotička ishrana je uravnotežena i omogućava nam da pronađemo zdravlje.

11/ Da li je makrobiotika sekta?

Po svojoj definiciji makrobiotika je antisekta. U stvari, jedan od njenih osnovnih principa je NONCREDO, odnosno, NE VEROVATI, čemu treba dodati: VEĆ ISPROBATI. Zato je Žorž Osava govorio o zen makrobiotici,zato što se zen zasniva isključivo na iskustvu i ne bavi se tumačenjima. Cilj makrobiotike je da omogući čoveku da dostigne SLOBODU i zato ne postoji ni guru, niti učitelj. Ne postoji hijerarhijska struktura. Makrobiotika je, u stvari, veliko bratstvo razmišljanja u kome se razmenjuju gledišta o materijalnim i duhovnim segmentima života. Ona je otvorena za sve, nezavisno od rase, religije ili društvene klase. Često se makrobiotika kritikuje bez prethodne analize njenih principa ravnoteže.

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 21.Октомври.2008 во 21:37
	Порака: Makrobiotika PITANJA I ODGOVORI 2 1. Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina? 2. Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala? 3. Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima? 4. Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini? 5. Kako sa beama kada one ne vare žitarice? 6. Da li zamrzavanje uništava vitamine? 7. Zar saharoza nije dobar izvor kalorija? 8. U makrobiotickoj ishrani se koristi puno soli 9. Da li je ova ishrana dovoljna za duže sportske napore? 10. Je li ona uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina? 11. Da li je makrobiotika sekta? 1/ Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina? U makrobiotičkoj ishrani ima dovoljno kuvanog i sirovog povrća koje zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C, znajući da je, na primer, 50 gr brokola sasvim dovoljno u tom pogledu. Kada se konzumiraju integralne žitarice nema nikakvih problema u pogledu vitamina B grupe, treba imati u vidu da ih u rafinisanim žitaricama nema dovoljno. Što se tiče vitamina B12, postoji njegova sinteza i resorpcija u debelom crevu, a i fermentisane namirnice, kao što su kiseli kupus, tempeh, nato i začini miso i tamari, sadrže ih u dovoljnoj količini. Takođe se nalaze i u morskim algama. Nema problema ni za vitamin A, jer se u dnevnoj porciji nalazi dovoljno betakarotina koji se kasnije transformiše u vitamin A. Spoljašnji omotač žitarice sadrži sterole, prethodnike vitamina D, koji se sintetizuje pod uticajem sunčevih zraka, čak i kada je vreme oblačno. 2/ Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala i oligoelemenata? Asimilacija Ca zavisi: a/ od udela P, iz čega proizilazi važnost Ca/P koji treba da bude između 1/1.5 i 1/2 b/ od sinteze i udela vitamina D c/ od količine proteina u sažvakanom zalogaju. Veća količina Ca nalazi se u listovima kupusa (100 mg/100 gr), u zelenom lisnatom povrću, u algama kao što su hidžiki koje sadrže 1.300 do 1.400 mg/100 gr, dok kravlje mleko sadrži samo 130 mg/100 gr. Pšenica sadrži 50 mg Ca na 100 gr. Integralne žitarice bogate su P i Mg. Često se misli da treba konzumirati crveno meso da bi se obezbedila dovoljna količina Fe, zbog hemoglobina. Međutim, meso efektivno sadrži 4 mg/100 gr Fe, sa nivoom iskoristljivosti od 29%, dok proso sadrži do 6,8 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti do 70%; sočivo: 7,6 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 66%, a ovas 4,1 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 96%. Dakle, makrobiotička ishrana zadovoljava potrebe za Fe kako kod muškaraca, tako i kod žena, s obzirom da menstruacije dovode do značajnog gubitka gvožđa. U integralnim žitaricama ima dovoljno i oligoelemenata. 3/ Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima? Kombinacija žitarice + mahunarke zadovoljavaju potrebe za proteinima dece i odraslih. U stvari, sve esencijalne masne kiseline su prisutne kako po količini, tako i po kvalitetu. Što se tiče takozvane superiornosti proteina životinjskog porekla u odnosu na biljne proteine, radi se samo o mitu koji podržava nauka. Rafinacija žitarica dovodi do neravnoteže u sastavu proteina koja može biti uzrok bolesti kvašiorkor, što nikada nije slučaj sa ishranom zasnovanom na integralnim žitaricama i mahunarkama. 4/ Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini? Zaista postoji gubitak vitamina tokom kuvanja, ali nikada ne dolazi do avitaminoze. Gubici vitamina su relativno mali, dovoljno je izabrati odgovarajući način kuvanja. 5/ Kako sa beama kada one ne vare žitarice? Očigledno je da beba od rođenja, pa sve do doba kada počnu da joj rastu prvi zubi, treba da se hrani majčinim mlekom i ovo je jedan od prvih kosmičkih zakona koji bi trebalo poštovati. Kada majka nema mleka ili ga ima nedovoljno, može se koristiti mleko od žitarica. Ali bebin organizam ne stvara amilazu (protein koji hidrolizuje skrob u maltozu, a glikogen u dekstrine i maltozu. Nalazi se u sokovima za varenje, pljuvački, pankreasnom soku, krvi i mokraći) pa ovaj protein nije prisutan u bebinoj pljuvački. Potrebno je nadomestiti amilazu malteksom, ili još bolje, pljuvačkom majke koja mora da sažvaće hranu pre nego što je da bebi. Malteks normalno mora da sadrži amilazu i može se ispitati njegova efikasnost ako se doda 1/4 kašičice u šoljicu krema od žitarica na temperaturi od 50 do 60 °C i krem bi trebalo ubrzo da postane tečan. Priprema mleka od žitarica: 70 % integralnog pirinča, 30 % ječma + ovsa + 1 s.k. mlevenih susamovih semenki + 1 k.k. mlevenih vakame algi (posle kuvanja) + 5 zrna azuki pasulja. Kuvati 2 h. Izgnječiti kroz cediljku. Dodati 1 s.k. malteksa kada temperatura spadne između 50 i 60 °C, ne dodavati so. Kada masa postane tečnija, procediti kroz gazu. Nakon nicanja prvih zuba bebi se mogu postepeno davati žitarice sa povrćem i bez soli do 2. godine. Zatim se može dodavati so tokom kuvanja, ali oprezno. 6/ Da li zamrzavanje uništava vitamine u namirnicama? U svakom slučaju, u makrobiotici nemamo potrebu za zamrzavanjem, najbolji način čuvanja povrća je sušenje na nižoj temperaturi kako bi se smanjila oksidacija. Proteini, šećeri, masti i minerali ne podležu modifikacijama tokom zamrzavanja, jedino su neki vitamini u opasnosti kao što su A i B, ali naročito vitamin C čija vrednost jako opada zamrzavanjem. Najveći broj smrznutih namirnica jede se nekoliko meseci nakon smrzavanja, što dovodi do velikog gubitka vitamina C, a pored toga, neke odleđene namirnice (na primer jagode) promene ukus tako da ne pružaju zadovoljstvo dok ih jedemo. Ovo je prirodan znak koji nam daje kosmički poredak da jagode treba jesti samo u sezoni kad one sazrevaju i nikako drugačije, što važi za sve druge prirodne proizvode. 7/ Zar saharoza nije dobar izvor kalorija? Ako posmatramo ljudsko telo kao kalorimetar ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem, jasno je da 1 kg šećera, rafinisanog ili ne, daje više kalorija od 1 kg pšenice. Nažalost, šećer daje samo kalorije bez vitamina i minerala koji omogućavaju njegovu asimilaciju i zato se često govori da šećer saharoza daje samo „prazne kalorije” koje se mogu u neku ruku uporediti sa kalorijama iz alkohola. Kalorije iz alkohola ne mogu se transformisati u glikozu ili glikogen, već u masne materije i alkohol često može dovesti do hipoglikemije kočenjem glikogeneze od aminokiselina. Zadovoljenje slatkog ukusa može se postići upotrebom suvog voća i malteksa (kojeg treba koristiti vrlo umereno). 8/ U makrobiotičkoj ishrani se koristi puno soli Žorž Osava je još 50ih i 60ih godina preporučivao dnevnu količinu soli od 3 do 5 gr. Osobe sa još uvek zamagljenim rasuđivanjem često su loše shvatale njegove parabole i pogrešno su primenjivale te preporuke. Makrobiotika na logičan način primenjuje kosmičke zakone i svakoj osobi ostavlja slobodu u tumačenju, ali vodi one koji se tako hrane do Viamedia, odnosno dobrog uravnoteženog puta, imajući u vidu da količina ubija kvalitet. Ovo se takođe odnosi i na so i treba znati da malo soli pospešuje asimilaciju, a suviše soli ometa asimilaciju blokiranjem sistema enzima. Dovoljno je primenjivati ovaj princip i nikada se u dobro primenjenoj makrobiotičkoj ishrani neće pojaviti poteškoće oko kozumiranja soli, koja je neophodna našem organizmu. Nije potrebno dodavati so hrani za bebe, namirnice namenjene beama sadrže dovoljno soli u prirodnom obliku. 9/ Da li je makrobioticka ishrana dovoljna za duže sportske napore? U Nemackoj je izveden eksperiment na grupi trkača koji su se 2 godine hranili po makrobiotičkim pravilima i dobijeni su odlični rezultati, naročito u maratonu (42 km.) Primećeno je da naročito mlečni proizvodi ometaju pankreas stvarajuci „rupu” koja je onemogućavala trkače da nastave trku. Prestankom korišćenja mlečnih proizvoda ovaj problem je potpuno nestao. Udeo žitarica u njihovoj ishrani bio je 50%, i to: 25 % proso, 15 % pirinač i 10 % ječam. Korenasto povrće pripremano je 70 % na nišime način i 30 % sirovo strugano sa nekoliko kapi umeboši sirćeta. Koren čička korišćen je jednom nedeljno. Zeleno povrće kuvano je kratko na pari i konzumirano sa sokom od umeboši šljive. Osam nedelja pred trku voće je isključeno iz ishrane, smanjena je upotreba proizvoda od brašna, hleba i testenine kako bi se održala funkcija pankreasa, jer ovi proizvodi dovode do bržeg povećanja glikemije od žitarica u zrnu, što može dovesti do pojave hipoglikemije. Od žitarica nisu korišćeni pšenica i raž. Najbolje rezultate dali su pirinač, ječam i proso. Najviše je korišćeno proso (50 % od ukupne količine žitarica i 25 % od ukupne porcije) jer je proso žitarica koja najbolje odgovara pankreasu i dovodi do najmanjeg gubitka kiseonika, što znači da omogućava najbolje dovođenje kiseonika. Služeno je u kombinaciji sa sirovim mladim lukom i sirovim rotkvicama. Ječam je vrlo lak za varenje i dinamizuje energiju. Zrna su klijana 1 ili 2 dana i uzimane su sirove klice. Postoji takođe i zelena magma, odnosno iseckani i osušeni zeleni izdanci ječma. Prah se koristi tako što se posipa u tanjir. Pirinač je žitarica koja stabilizuje energiju i pomaže rad pluća, što je od velike važnosti maratoncima. Nisu upotrebljavani koncentrisani šećeri kao što je malteks. Za deserte je korišćen amasake (krem dobijen fermentacijom pirinča u prisustvu fermenta koji se zove kodži. Amasake ima vrlo prijatan sladak ukus). Uglavnom je korišćeno slatko povrće kao što su bundeva i šargarepa. Nedelju dana pred trku u jelovniku je bilo 90 % pirinča i 10 % drugih žitarica, koje su pripremane kao „pirinčane kuglice” sa šljivom umeboši. Uzimana je miso supa sa malo povrća i od pića banča čaj. Veče pred takmičenje skoro isključivo se jela testenina od pšenice, s obzirom da testenina od heljde dovodi do jačeg znojenja. Kao začin pri kuvanju pirinča korišćena je šljiva umeboši, a gomasio je pravljen u odnosu 1 : 15. Nije korišćeno meso niti riba. Tokom redovnih treninga količina proteina je zadovoljena upotrebom tofua, azuki pasulja i žitarica. Nakon prelaska na makrobiotičku ishranu, trkači su poboljšali svoje vreme za 10 %. Podsetimo da su brojni šampioni, na primer Lendl i Navratilova, poklanjali veliku pažnju prirodnoj ishrani žitaricama. 10/ Da li je makrobioticka ishrana uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina? Zvanicno preporucene dnevne kolicine glavnih hranljivih sastojaka; POSAO U SEDECEM POLOZAKU Proteini - 50 Glicid - 250 Lipidi - 25 FIZICKI POSAO Proteini - 50 Glicid - 350 Lipidi - 50 Prosečna količina proteina u današnjoj ishrani dva puta je veća od preporučene, što dovodi do problema eliminacije, naročito eliminacije viška purina (organska azotna jedinjenja; njihovom razgradnjom u organizmu nastaje mokraćna kiselina). Dok je količina lipida (masti) 5 puta veća i kako se skoro uvek radi o masnoćama životinjskog porekla, dolazi do stvaranja neželjenih masnih naslga, povećanja holesterola i zamaranja jetre. Organizam je primoran da se štiti preuzimajući „metaboličke puteve nadoknade” koji ga umaraju i dovode do pojave degenerativnih bolesti: kardiovaskularnih bolesti, raka, artroze, reumatizma, kostobolje (oboljenje izazvano poremećajem metabolizma purina, što dovodi do povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i taloženja njenih soli u zglobovima i drugim organima (bubrezi), kao i u tkivima), multiple skleroze i gubitka imuniteta čiji vrhunac predstavlja sida. Pogledajmo da li je moguće poštovati zvanične preporuke: laktovegetarijanci im se mogu približiti, ali višak unetih mlečnih proizvoda nezaobilazno dovodi do problema. Što se tiče vegetarijanaca krudivorista (sirova hrana), često se konstatuje da im nedostaje vitalna energija, jer jin karakter (višak kiselosti i kalijuma) dominira posle određenog vremena primene ovakve ishrane koje mora biti u funkciji od konstitucije i početne kondicije osobe. Ishrana sirovom biljnom hranom može tokom određenog vremena dobro da posluži dezintoksikaciji osobe koja je jela meso i koja pokazuje jang biološki karakter lošeg kvaliteta (višak soli natrijuma i urata drenira kalijum i neutrališe kiselina). Često se vidi da vegetarijanac krudivorista ima veću telesnu težinu jer uzima veliku količinu povrća koje prirodno sadrži dosta vode i štaviše, da bi obezbedio 50 gr dnevnih proteina neophodno je da konzumira ili 2,5 kg krompira. ili 2,5 kg parafajza, što je praktično nemoguće. Zato se retko sreću pravi vegetarijanci krudivoristi, jer se skoro uvek okreću ka laktovegetarijanstvu. Kada se radi o žitaricama kao osnovi ishrane, priča je sasvim drugačija: odmah se vidi da se makrobiotička ishrana savršeno poklapa sa preporučenim količinama ako se povrće priprema na maloj količini biljnog ulja ili ako se doda malo biljne masnoće na integralni hleb! Naučni radovi koji su izvršeni u poslednjih dvadesetak godina, u različitim zemljama, pokazali su da priroda i kombinovanje naše hrane na odlučujući način utiču na biohemijsku ravnotežu našeg mozga u kojem postoji hormon nazvan seratonin, kojeg ima u izobilju u pšenici i koji ima psihomotorne efekte i psihičke efekte prilagođavanja i tako uravnotežava centralni nervni sistem i utiče na moždanu sposobnost. Biohemičari su otkrili da koncentracija tog hormona u mozgu i njegova eliminacija urinom zavise od prirode hrane; u stvari, količina serotonina u mozgu umanjena je ishranom bogatom životinjskim proteinima, dok je povećana biljnim ugljenim hidratima. Dr Vurtman zaključuje da serotonin deluje na buđenje mozga i određuje raspoloženje, interesovanje, motivaciju i preduzimljiv duh ćoveka. Znači da sastav obroka utiče ne samo na celokupan metabolizam, već se i moždana aktivnost menja u roku od 1/2 sata nakon uzimanja namirnica. Ovi primeri jasno pokazuju da, malo po malo, naučni radovi potvrđuju teorije koje su postavili Žorž Osava i njegovi sledbenici. Makrobiotička ishrana je uravnotežena i omogućava nam da pronađemo zdravlje. 11/ Da li je makrobiotika sekta? Po svojoj definiciji makrobiotika je antisekta. U stvari, jedan od njenih osnovnih principa je NONCREDO, odnosno, NE VEROVATI, čemu treba dodati: VEĆ ISPROBATI. Zato je Žorž Osava govorio o zen makrobiotici,zato što se zen zasniva isključivo na iskustvu i ne bavi se tumačenjima. Cilj makrobiotike je da omogući čoveku da dostigne SLOBODU i zato ne postoji ni guru, niti učitelj. Ne postoji hijerarhijska struktura. Makrobiotika je, u stvari, veliko bratstvo razmišljanja u kome se razmenjuju gledišta o materijalnim i duhovnim segmentima života. Ona je otvorena za sve, nezavisno od rase, religije ili društvene klase. Često se makrobiotika kritikuje bez prethodne analize njenih principa ravnoteže.

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Октомври.2008 во 21:13
	RIZICITE OD VESTACKOTO OPLODUVANJE - IN VITRO MKAROBIOTICKATA ISHRANA OVOZMOZUVA ZACNUVANJE PO PRIRODEN PAT ( BEBINJATA ZACNATI so tehnikata na vestackoto oploduvanje - In Vitro - NOSAT RIZIK od NEVROLOSKI KOMPLIKACII i ZAOSTANATOST na VO RAZVOJOT 4 pati poveke od decata zacnatai po normalen pat. Toa e rezultatot na studijata objavena vo cenetoto strucno spisanie " Lanset ", koj go objavuvaat Svedskite strucnjaci od Univerzitetot vo Upsava. Istrazuvanjeto opfatilo 5.680 bebinja rodeni "posle oploduvanjeto vo epruveta", cij psihofizicki razvoj e prosleden vo tekot na 14te godini. Spored ova istrazuvanje, eden od malubrojnite istrazuvanja koj traele taka dolgo, PROBLEMITE NASTANUVAAT poradi faktot deka - poradi zgolemuvanjeto na moznosta oploduvanje da bide uspesno - vo matkata se ufrluvaat VISHOK NA EMBRIONI a toa ja zgolemuva moznosta da se rodat, dvojki, trojki ili cetvorki - da nastapi POVEKEKRATNA BREMENOST - sto povtorno, go ZGOLEMUVA RIZIKOT od PREDVREMENOTO RAGANJE... " POVEKEKRATNOTO PORODUVANJE, raganje, ne e normalno za coveckite sustestva. Vo nekoi drustva se smetalo duri nezdravo zenata da raga bliznaci" , Michio Kushi, vo kniga " Prirodno lecenje makrobiotikom"; tamu e objasneto zosto i kako doaga do povekekratno oploduvanje i raganje. KOMENTAR; Vo ' in vitro' vo koja ne e koristena spermata od mazot na vencanata sopruga, znaci deka DARITELOT na sperma e vistinskiot bioloski tatko na deteto koe ke se rodi. Makrobiotickata ishrana go SPRECUVA i LECI STERILITETOT, podobruvajki go kvalitetot na krvta od koja se sozdava zdravata sperma; Makrobiotickata ishrana go ovozmozuva ZACNUVANJETO PO PRIRODEN ili NORMALEN PAT, cistejki gi masnite nasl*gi na kanalot niz koj treba da pomine spermatozoidot bez precki za da se oplodi vo matkata. So takov nacin na ishrana – makrobioticki – zenata ne bi trebalo da raga poveke deca odednas. )

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Октомври.2008 во 21:41
	Makrobiotika NEMOZNOST ZA PRIRODNO ZACNUVANJE – GLAVNI PRICINI NASOBIRANJE NA NEPOTREBNI NEIZLACENI TOKSICNI MATERII VO ORGANIZMOT - POLOVI ORGANI Kaj mazite, prostatata e najcestoto mesto na talozenje na naslgi. Posledica na toa e ZGOLEMUVANJE NA PROSTATATA, a tvrdite, masni naslgi ili CISTI se formiraat cesto VO PROSTATATA i OKOLU NEA. Ovaa e edna od glavnite pricini za IMPOTENCIJATA . IMPOTENCIJA ----------------------- Impotencija znaci NESPOSOBNOST ZA POSTIGANJE EREKCIJA,koja se ovozmozuva preku kontrakcijata na muskulite okolu mokracnata besika. Ovaa sostojba e PREDIZVIKANA so ISTATA HRANA SO EKSTREMNA EKSPANZIVNA ENERGIJA - seker,mleko,ovosni sokovi itn -so nejzinata redovna konzumacija, a MOZE DA SE IZLECI so PRAVILEN NACIN NA ISHRANA [ zasitenite masti od zivotinsko poteklo ne dopustaat maskiot polov organ da postigne erekcija poradi masnotiite vo krvta.Nesposobnosta za erekcija i prebrzata ejakulacija e ist problem predizvikan od los nacin na ishrana ] Zacepuvanje na semenskite kanali ------------------------------------------------- Zacepuvanjeto na semenskite kanali se sozdava na istiot nacin kako zdebeluvanjeto na arteriite i PREDIZVIKANO e OD REDOVNO KONZUMIRANJE na HRANA OD ZIVOTINSKO POTEKLO,kako sto se MESOTO NA MRTVITE ZIVOTNI,JAJCATA i MLECNITE PROIZVODI,a site tie SODRZAT ZASITENI MASTI,potoa hrana kako RAFINIRAN SEKER i OVOSJE,koi SOZADAVAAT MASNOTII i SLUZ [ i praznite kalorii na rafiniraniot seker sozdavaat masti,sekerot se pretvora vo voda koga ke se vnese vo organizmot ] ZENSKI REPRODUKTIVNI ORGANI CISTI NA JAJNICI I BLOKADA NA JAJCEBPDITE Bidejki polovite organi KAJ ZENITE se vo vrska so nadvoresniot svet, visokot toksini tuka najcesto se nasobira. Toa I doveduva do formiranje na CISTI NA JAJNICITE, kako I do BLOKADA NA JAJCEVODITE. Vo poveketo slucai sluznicniot sloj ili masnotiite na jajnicite ili jajcevodite go sprecuvaat proodot na jajce-kletkite I spermatozoidite –TOA GO SPRECUVA ZACNUVANJETO - ZENITE NEMOZAT DA ZABREMENAT PORADI TOA. Pricini za sozdavanje cisti na matkata i jajnicite ------------------------------------- Stvrdnuvanjeto na SLUZTA i MASNOTIITE okolu JAJNIKOT cesto PREDIZVIKUVA CISTA na JAJNICITE, a ako toa se sluci vo MATKATA , obicno vo PREDELOT na GRLOTO na MATKATA,togas SE SOZDAVA CISTA na MATKATA. REDOVNATA KONZUMACIJA na HRANA koja SOZDAVA MASNOTII i SLUZ -mesoto,mlecnite proizvodi,rafiniraniot seker,ovosjeto i ovosnite sokovi,cokoladite,buterot od jatkastoto ovosje,mrsnata hrana ili zivotinskite masti - SITE DOPRINESUVAAT vo RAZVOJOT na CISTITE. Prirodno,takvite proizvodi treba da se eliminiraat i da se usvoi makrobiotickiot nacin na ishrana za da se ublazat ili izlecat ovie sostojbi. Poveketo CISTI ,koga ke pocnat da se formiraat se "meki",no so ponatamosna nepravilna ishrana,tie se stvrdnuvaat i cesto se KALCIFIKUVAAT.Ovoj vid na cista e slicna na kamen i mnogu e tesko da se razbie so ishrana i posebni makrobioticki terapevtski metodi,oblogi od gumbir itn.Nekoi varijanti na cisti sodrzat masti i proteini i mozebi duri POCNUVAAT da SOZDAVAAT KOZHA, VLAKNO i NAsl*gI na KALCIUM NALIK na ZABI i se narekuvaat CISTICNI TUMORI i POSLEDICA se na gorespomnata hrana so ekstremna energija- meso,mleko,seker itn. ORALNITE KONTACEPTIVNI SREDSTVA istotaka DOPRINESUVAAT vo FORMIRANJETO na CISTITE. Znaeme da od sueverie lugeto kolat zivotni za da zabremenat nerotkite zeni, pa se primenuva i IN VITRO koe e stetno i neprirodno za deteto. BLIZNACI. Raganje dve ili poveke deca odednas e neprirodno za coveckiot vid a toa e povrzano so nacinot na ishrana a rizikot za raganje poveke deca se zgolemuva so metodata IN VITRO a vistinski bioloski tatko e samo daritelot na sperma ako nilo toa problem za dobivanje dete. Preku makrobioticki nacin na ishrana se podobruva kvalitetot na krvta od koj ZAVISI KVALITEOT NA SPERMATA. Od bioloska gledna tocka ZENATA NEMA POTREBA DA JADE HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO,osven ako povremeno pocustvuva zelba [ namesto lesna,bela riba i skolki kako sto preporacuva michio kushi podobro da zeme zamena za meso a takov produkt ima vo makrobiotickata ishrana ako e vegetarijanka ] TALOZI od MASNOTII i SLUZ koi vo dobar del se POSLEDICA od PRODUKTI od ZIVOTINSKO POTEKLO, MLECNI PROIZVODI, RAFINIRAN SEKER, PROIZVODI od RAFINIRANO BRASNO, cesto SE TALOZAT vo VNATRESNITE ORGANI, dokolku zenata PODOLGO VREME SE HRANI NEURAMNOTEZENO. Kaj zenite postoi TENDENCIJA TIE TALOZI da se KONCENTRIRAAT vo DOJKITE i MATKATA, JAJCNICITE i VAGINATA. Koga SLUZOT ili MASNOTIJATA ke se stvrdnat REZULTATOT moze da bide CISTA - tie sto se pojavuvaat vo KOMPAKTNI JAJCNICI po svojot kvalitet se ZASITENI ili KOMPAKTNI, dodeka tie sto se razvivaat vo prostranata vagina ili vulva SODRZAT poveke MASNOTII i SLUZ i nivniot kvalitet e EKSPANZIVEN. Golem broj CISTI koga se pojavuvaat se MEKI, no ako se prodolzi so nepravilniot nacin na ishrana tie se STVRDNUVAAT. Cistite sto sodrzat MASNOTII i PROTEINI i se mnogu TVRDI se narekuvaat DERMOIDNI CISTI. NATALOZENITE MASNOTII i SLUZ moze da gi BLOKIRAAT i JACEVODITE i da go ONEVOZMOZI - Z A C N U V A N J E T O ! og knigi za makrobiotika

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Октомври.2008 во 13:07
	Makrobiotika GLAVNIOT PRICINITEL NA BAKTERII, STETNI VIRUSI KAJ COVEKOT I VAZNOSTA NA JAK IMUNOLOSKI SITEM I KVALITETOT NA KRVTA VO VRSKA SO ISHRANATA " Mnostvo virusi i mikroorganizmi ziveat vo SIMBIOZA so COVECKIOT ORGANIZAM i NE PREDIZVIKUVAAT BOLEST dokolku KVALITETOT na KRVTA NE E OSLABNAT. Ako e KRVTA po SVOJOT KVALITET JAKA, IMUNOLOSKIOT SISTEM ke gi NEUTRALIZIRA i UNISTI site STETNI BAKTERII, VIRUSI ili DRUGI MIKROORGANIZMI. Segasnata EPIDEMIJA na virusni infekcii na zenski reproduktivni organi se REZULTAT na DEGENERACIJA na KVALITETOT na KRVTA. Upotrebata na SINTETICKI VESTACKI PRODUKTI zaedno so MESOTO i RAFINIRANIOT SEKER doveduva do SOSTOJBA vo koja moze DA SE MNOZAT STETNI VIRUSI. Zenite koi se HRANAT URAMNOTEZENO i koi so tekot na vremeto gi ZAJAKNALE SVOJATA KRV i IMUNOLOSKIOT SISTEM ne treba da stravuvaat od INFEKCII.", Michio Kushi ( vidi originalen napis vo 'Ishranom protiv raka - zenski reproduktivni organi ' )

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Октомври.2008 во 21:29
	" Vo makrobioticki BANCHA chay ima 3 pati poveke KALCIUM otkolku vo mlekoto od zivotni."

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Октомври.2008 во 21:57
	Makrobiotika The book's of Michio Kushi 1.The macrobiotic way : the complete macrobiotic diet & exercise book 2.The book of macrobiotics : the universal way of health, happiness, and… 3.The macrobiotic path to total health : a complete guide to preventing and… 4.Your Face Never Lies (Avery Health Guides) 5.Book of Do-In: Exercise for Physical and Spiritual Development 6.Natural healing through macrobiotics 7.The cancer prevention diet : Michio Kushi's nutritional for the… 8.How to see your health : book of Oriental diagnosis 9.Macrobiotic home remedies 10.Macrobiotic Pregnancy and Care of the Newborn 11.Diet for a Strong Heart 12.Nine Star Ki: Michio Kushi;S Guidebook on Love and Relationships, Health… 13.The Macrobiotic Approach to Cancer: Towards Preventing and Controlling… 14.Obesity, Weight Loss and Eating Disorders: A Natural Approach (Macrobiotic… 15.A Natural Approach: Diabetes and Hypoglycemia Action Series (Macrobiotic… 16.One Peaceful World: Mishio Kushi's Approach to Creating a Healthy and… 17.Macrobiotics: Experience the miracle of life 18.Infertility and Reproductive Disorders: MacRobiotic Health Education… 19.Raising Healthy Kids 20.AIDS, Macrobiotics, And Natural Immunity 21.Basic Home Remedies : A Macrobiotic Guide to Special Drinks, Compresses,… 22.Cancer and Heart Disease: The Macrobiotic Approach to Degenerative… 23.Macrobiotics and Oriental Medicine: An Introduction to Holistic Health 34.A Natural Approach Allergies (Macrobiotic Health Education Series) 25.Food Governs Your Destiny: The Teachings of Namboku Mizuno 26.The Do-in Way: Gentle Exercises to Liberate the Body,mind, And Spirit 27.Kushi over... deel 1 "natuurlijke landbouw", natuurlijke landbouw en… 28.Oriental Astrology: In Life, Love, Health and Human Destiny 29.The Origin and Destination of Man, Vol II 30.Spis riktig, unngå kreft 31.Inleiding tot de Oosterse filosofie en geneeswĳzen : zomerstudiedagen… 32.Macrobiotic Seminars of Michio Kushi: Acupuncture, Ancient and Future… 33.Your Body Never Lies: The Complete Book Of Oriental Diagnosis 34.Basic Shiatsu 35.AIDS And Beyond: Dietary and Lifestyle Guidelines for New Viral and… 36.Standard Macrobiotic Diet 37.Holistic Health Through MacRobiotics: A Complete Guide to Mind/Body… 38.Guide to Standard Macrobiotic Diet 39.Een wereld van vrede de kunst van het balanceren van tegengestelden 40.Oriental Diagnosis 41.The Macrobiotic Way: The Complete Macrobiotic Diet & Exercise Book 42.Makrobiotika : preventivní energetická medicína budoucnosti 43.Introduction to Oriental diagnosis 44.Cukr a sůl - dva bílé jedy : Teorie přirozený přístup k diabetu a… 45.Makrobiotika a přírodní léčení 46.Macrobiotic Palm Healing, Energy at Your Fingertips 47.On the Greater View 48.The origin and destiny of man (The teachings of Michio Kushi) 49.Allergies: A Natural Approach (Macrobiotic Health Education Series) 50.Das Buch der Makrobiotik : Der universale Weg zu Gesundheit, Glück und… 51.Přírodní léčení makrobiotikou 53.Makrobiotická cesta : kompletní příručka zdravé výživy 54.Healing AIDS (Michio Kushi's Healing Audio Tape Series) 55.The Macrobiotic Way of Natural Healing Potraviny lék náš vezdejší : makrobiotická domácí lékárna 56.Rakovina - výživa - makrobiotika : Sborník 57.Výživou ke zdraví tělesnému, duševnímu a duchovnímu 58.Dieta pro silné srdce : kompletní makrobiotické dietní zásady pro… 59.Book of Dō-In: Exercise for Physical and Spiritual Development

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Октомври.2008 во 22:22
	Makrobiotika ZASTO IZBEGAVATI MESO OD ZIVOTINJA Sve vrste mesa osim nekih vrsta ribe i vodenih organizama su na nekoj vrsti crne liste: Izuzetno bogate zasićenim masnoćama ove namirnice su danas prepoznate kao faktor broj jedan rizika za dobijanje srčanih i drugih bolesti. Neko će verovatno (kao i uvek) spomenuti svog dedu koji je živeo sto i kusur godina i jeo meso skoro svaki dan. Međutim, deka je imao sreće jer se stoka u njegovo vreme hranila drugačijom vrstom hrane i nije tretirana lekovima i hemikalijama. Pokušajte ovo da pogledate i na drugi način. Razmislite o tome kako su i koliko često do pre samo pedesetak godina naši preci jeli meso. Ono je obično bilo kuvano u velikim loncima sa mnogo povrća, i porcija mesa koju bi svako dobio bila je veoma mala, a uz to su jeli hleb napravljen od brašna celih žitarica koji je bogat dijetnim vlaknima. Osim toga, meso koje su tada jeli sadržalo je mnogo manje masnoća nego meso današnjih životinja koje se gaje u štalama, hrane veštačkom hranom i dodatnim preparatima veštačkog porekla. Procenjuje se da je stočno meso pre svega 100 godina imalo ispod 10% masnoće dok danas ima oko 30%. Meso sadrži i veliku količinu mokraćne kiseline koja deluje štetno na ljudski organizam. Unošenjem mesa dotična kiselina se zadržava u telu, truje ga i oštećuje želudac i crevnu floru nagomilavajući se u mišićima i zglobovima. Vremenom se pretvara u kristale koji izazivaju pojavu reume, artritisa i kamena u bubrezima. Poslednjih godina nekoliko je dobro organizovanih naučnih istraživanja dokazalo je da je, posle duvana i alkohola, jedenje mesa najveći uzrok smrtnosti u zapadnoj Europi, SAD, Australiji i drugim bogatim zemljama sveta. Pošto meso u sebi ne sadrži dijetna vlakna, ono se kroz organe za varenje kreće četiri puta sporije od biljne hrane i na tom putu truli i oslobađa gomilu toksičnih materija. Nekritička konzumacija mesa danas se vezuje za pojavu raka na debelom crevu, rektumu, na dojci i materici. Primećeno je da su ljudi koji jedu dosta mesa razdražlji i depresivni. I sam način pripreme utiče da se štetnost koja nastaje konzumiranjem mesa još više poveća. Kao primer, 500 gr mesa pečenog na ćumur sadrži istu količinu kancereogene materije benzopiren koliko i 300 cigareta. Testirane životinje koje su hranjene benzopirenom brzo su dobijale tumor u stomaku i leukemiju. Čak i najobičnijim kuvanjem na visokim temperaturama meso postaje "bogatije" za više drugih kancernogenih materija. Ako meso gledamo kao izvor proteina, onda je računica slaba, jer vrlo kvalitetno meso sadrži svega oko 20% proteina i gomilu štetnih materija sa kojima organizam treba da se izbori. Pored iznetih činjenica o štetnosti mesa izgleda da čovek nije ni fiziološki predodređen da se hrani mesom. Sledeća tabela fizioloških poređenja može lepo to da ilustruje: Odlike zivotinje mesoždera --------------------------- - imaju oštre očnjake za kidanje mesa, nemaju kutnjake za žvakanje; - imaju kandže; - nemaju pore na koži, znoje se preko jezika; - imaju male pljuvačne žlijezde (nisu im potrebne za pretprobavu žitarica i voća); - imaju jaku hlorovodičnu kiselinu za varenje mesa; - creva su im tri puta duža od dužine tela (tako se raspadnuto meso brzo izbacuje iz organizma). Odlike zivotinja biljojeda --------------------------- - nemaju oštre očnjake imaju ravne kutnjake; - nemaju kandže; - znoje se kroz pore na koži; - imaju dobro razvijene pljuvačne žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća); - želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda; - imaju creva šest puta duža od dužine tela. Odlike ljudskih bića --------------------- - nemaju oštre očnjake imaju ravne kutnjake; - nemaju kandže; - znoje se kroz pore na koži; - imaju dobro razvijene pljuvačne žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća); - želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda; - imaju creva šest puta duža od dužine tela. (Na osnovi tablica iz A.D. Andrewsowe knjige, Prava hrana za ljude /Fit Food for Men/, Chicago: American Hygiene Society, 1970)

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 24.Октомври.2008 во 23:03
	STETNI PRODUKTI VO MAKROBIOTIKATA I TEORIJA ZA ISHRANA PO KRVNITE GRUPI spored dr. Peter D'Amato VO MAKROBIOTICKOTO VEGANSTVO DVA SE TIPA NA EXTREMNI KATEGORII NA PRODUKTI VO ISHRANA KOI SOZDAVAAT RAZNI VIDOVI BOLESTI, MENTALNI POREMETUVANJA DO RAZNI VIDOVI RAK Postojat dva tipa na nezdrava hrana ili grupa na produkti koja sodrzi ekstremni energii so koja se ubiva covekot dodeka se hrani so niv redovno so godini. I GRUPA NA EXTREMNA LOSA HRANA MESO...govedsko, svinsko, ovco i dr. Zivina...pilesko, curecko i dr. Ribi i Vodni zivotni...bezrbetnici, skolki, oktopodi, ajkuli i druga zivotinska morska hrana Meso od...kucinja, zmii, polzavi, zabi, konji...( ovie zivotni gi jadat vo kina,italija, amerika...vo kina jadat se: vo italija jadat zhabi a vo amerika konji, a zmii mozete da sretnete vo prodavnici. Lugeto jadat polzavi i noevi i konji, skakulci i smokovi itn ) JAJCA...site vidovi jajca ( jajce e embrion na kokoskata ) MESO - SITE VIDOVI MESO, PORADI EKSTREMNA ENERGIJA I STRAVOT I TAGATA NA ZIVOTNITE KOI JA ISPUSTILE PRI UBIVANJE I ANDRENALINOT E NEZDRAVA HRANA ! RAFINIRANA SOL...Go unistuva mozokot na toplo vreme koga se stava vo jadenja i sobira voda vo kletki. Solta cesto se koristi kako zastitno sredstvo za da se spreci trulenjeto na mesoto i na drugite proizvodi od zivotinsko poteklo. Proizvodite kako sto se; sunkata, slaninata, virslite i slicno, cesto se odrzuvaat so dodavanje na sol posle kuvanje, a koga solta ne se koristi trulenjeto se sprecuva so dodavanje na hemikalii. Toa proizveduva neramnoteza vo organizmot. Ako gi jademe ovie proizvodi redovno verojatno nasiot vnes na sol ke bide premnogu golem I ottamu problem so visok pritisok i mozni INFARKTI na MOZOK i SRCE. SIRENJA od zivotinsko poteklo...site vidovi na soleni sirenja. II GRUPA NA EXTREMNO LOSA HRANA I HEMIKALII VO PRODUKTI HEMIKALII - aditivi, sprejovi, gnoivo, drogi - narkoticni sredstva - Farmacevtski lekovi itn...Vo kokakola vo pocetokot se stavalo malku kokain; vo 1898 Bayer vo nekoj lek za kaslica se stavale heroin; nekoi lekari preporacuvaat marihuana nekade vo svetov. RAFINIRAN SEKER...doveduva do slabenje na koski, zeludnik i nervni rastrojstva. COKOLADA...koi sodrzat rafiniran seker; vo nekoi se stava duri i zasirena krv od zivotni, zivotinski emulgatori itn MED, maple sirup - javorov sok i drugi ednostavni sekeri SAHARIN i drugi vestacki zasladuvaci GAZIRANI BEZALKOHOLNI i drugi vestacki pijaloci TROPSKO I POLUTROPSKO OVOSJE kako pomorandzi, kalinki, banani, ananas, urmi, mango, papaja ZELENCUK OD TROPSKO I POLUTROPSKO POTEKLO ,vklucuvajki go kompirot, modriot patlidzan, avokadoto itn. Znaete li deka domatot e ovosje a lubenicata zelencuk ? PROIZVODI KOI PROIZVEDUVAAT KISELOST kako sto se asparagusot, spanacot, tikvicite,, zelenata piperka itn. Ovie produkti doprinesuvaat da se dobie reuma... INDUSTRISKI VESTACKI OCET e steten MLEKO I PROIZVODI OD MLEKO OD ZIVOTNI...koi se industriski preraboteni i so dodatni hemikalii. Ovde spagaat proizvodi kako mlekoto, maslacot,sirenja - kravjo sirenje i drugo.Maja za sirenje se dobiva od zivotinsko poteklo, pavlaki i zdenki, jogurt i Mastenica, kiselo mleko i sladoled i slicno. PROIZVODI OD PROCISTENO BELO BRASNO...bel leb i site beli peciva kako burek, pita, pizza itn. Kvasecot vo lebot ja razreduva krvta. AROMATICNI ZACINI I DODATOCI kako kecap, senf, piper, biber, kari i drugo ALKOHOL KOMERCIJALEN INDUSTRISKI CAJ I KAFE...caevi I kafe vo kesicki AROMATICNI CAEVI so stimuliracki efekt caevi kako indiski, od nane, kamilica,recisi site. DRUGA STETNA HRANA Genetski tretiranata hrana, GMO, e stetna za organizmot Vitamini, minerali vo forma na tableti se stetni Smrznata hrana od frizideri e stetna Przena hrana na nemakrobioticki nacin e stetna Toa se dvete OPASNI PO ZDRAVJE I ZIVOT grupi na produkti koi predizvikuvaat sekakvi bolesti na biolosko i mentalno nivo I taa hrana e NAJGOLEMIOT NEPRIJATEL NA COVESTVOTO I NA SEKOJA CIVILIZACIJA VOOPSTO ZASTO DOVEDUVA DO BOLESTI I BIOLOSKI POTOP NA LICNO, SEMEJNO, OPSTESTVENO I PLANETARNO NIVO. Hrana koja ja jadat ogromen broj na luge ja sodrzi hranata od dvete grupi ili kategorii. Ako jademe hrana od ednata grupa AVTOMATSKI ne privlekuva hranata ili produktite od drugata grupa. Sekoj vospostavuva rannoteza, gi balansira ovie dve ekstremni energii so ovaa ekstremna hrana, a najcesto ramnotezata se obiduva da se postigne intuitivno, nesvesno, NO, EKSTREMNATA HRANA OD DVATA TIPA E MNOGU TESKO DA SE URAMNOTEZI ILI E TOA NEVOZMOZNO. Ako jadete 10,20, ili 30 godini od hranata od tie dve kategorii, vasata sostojba na organizmot ke stane ekstremna pod vlijanie na prvata ili vtorata grupa na produkti ili po vlijanie i na ednota i drugota gripa. Vaseto telo ke bide podlozno na bolesti od sekakov vid - od najobicen grip do nekoj tezok oblik na rak i toa e ISTIOT VID NA EXTREMNI PRODUKTI koj gi predizvikuva tie sostojbi. Ishranata od ovoj vid doveduva do mnogu haoticna sostojba na hronicna neuramnotezenost, neizbalansiranost na funkciite vo organizmot i vnatresnite organi i telesnite sistemi itn. Hranata ili produktite od dvete kategorii predizvikuva sostojba na kiselost na krvotokot - acidoza na krvta. Sprotivno od ova, makrobiotickata vegan ishrana predizvikuva poumerena, pouramnotezena - nekoja predizvikuva blaga sostojba na kiselost, nekoja blaga sostojba na alkalnost. VO CELINA, PRAVILNIOT NACIN NA ISHRANA JA ODRZUVA BLAGO ALKALNATA SOSTOJBA NA KRVOTOKOT STO SPRECUVA POJAVA NA BOLESTI. BOLESTITE se samo neramnoteza predizvikani od dvata tipa na ekstremni produkti koi se konzumirale redovno. BOLESTI SE SAMO POSLEDICA NA LOSA HRANA voglavno i od stetni naviki. ZDRAVJETO e balans, a toa se postiga so jadenje makrobioticki produkti, odbrani i zgotveni po standardni principi na makrobiotikata. Tie sto imaat rak na dojka, dijabetes i drugi kardiovaskularni bolesti kako i mentalnite poremetuvanja i sexualnite problemi, PRICINITE neka gi baraat vo losiot nacin na ishrana so ove dva tipa na produkti vo ishrana. RESENIETO za istite zaboluvanja e makrobiotickiot nacin na ishrana. Od kvalitetot na krvta pocnuva zdravjeto i bolesta a taa se odrzuva zdrava i cista samo samo so makrobioticka visokokvalitetna rastitelna hrana. Produktite od 2te kategorii na produkti sozdavaat DEGENERATIVEN, odnosno, KANCEROZEN TIP NA KELII ! ! ! RAZMISLETE VO VRSKA SO ISHRANA KOJA VO MAKROBIOTIKATA SE KLASIFICIRA KAKO KANCEROGENA ILI STETNA so ‘ISHRANA PO KRVNI GRUPI’ SISTEMI ZDRAVE ISHRANE Ishrana po krvnim grupama, dr. Peter D'Amato Na večito pitanje ima li hrana univerzalni karakter ili je namirnica koja je za jednog čoveka hrana za - drugog (gotovo) otrov, dr. Peter D'Adamo odgovara: Kaži mi svoju krvnu grupu i ja ću ti reći da li se hraniš ili truješ. On je, naime, nastavio pionirski rad svoga oca na izučavanju važnosti krvne grupe sa stanovišta biohemije čitavog organizma i svoju teoriju o pravilnoj ishrani postavio na naučnu osnovu jasno je definišući biohemijskim specifičnostima svake osobe, genetskim činiocima i činiocima okoline. Krvna grupa je ključ za otvaranje mnogih, prikrivenih, isceliteljskih snaga organizma, objašnjava dr D' Adamo u svom bestseleru "Eat Right for Your Type" (knjiga je kod nas prevedena kao: "Krvne grupe i ishrana"). On podseća na činjenicu da je krvna grupa jedna od nekoliko medicinski priznatih različitosti, ali da ona u isto vreme govori i o evoluciji ljudskog roda. Najstarija krvna grupa, po ovoj teoriji, jeste 0, koja se pojavljuje sa prvim čovekom i usponom ljudskog roda na vrh prehrambenog lanca. Sa promenom načina života, od lovca-sakupljača do ustaljenijeg agrarnog načina života, između 25.000 i 15.000 godina pre nove ere, dolazi do pojave krvne grupe A, dok krvna grupa B nastaje između 10.000 i 3.500 godina pre nove ere, mešanjem i seljenjem rasa iz afričke prapostojbine u Evropu, Aziju i Severnu i Južnu Ameriku. Grupa AB nalazi se kod oko pet posto ukupnog stanovništva na Zemlji i najmlađa je krvna grupa. Nema nikakvih dokaza da je postojala do pre 10 vekova, kada se pojavljuje nakon modernog mešanja različitih krvnih grupa. Poštujući ove različitosti, od nastanka krvnih grupa pa do njihovih hemijskih karakteristika, dr D'Adamo prema tipu krvne grupe razlikuje jako dobru, neutralnu i hranu koju treba izbjegavati. Kao dokaz delotvornosti nudi dve stvari: prva je da visokoproteinske dijete, koje su trenutno veoma popularne, uspevaju samo kod ljudi krvnih grupa 0 ili B, dok se pokazuju kao potpuno nedelotvorne kod krvne grupe A. Drugi dokaz su njegovi pacijenti, koji, pridržavajući se ovog načina ishrane, težinu počinju gubiti već posle 14 dana. D'Adamo ukazuje na podatak da svaka živa forma, od prostih virusa do samih ljudi, poseduje jedinstvene antigene koji su specifični za svaki organizam. Veoma moćni antigni u ljudskom organizmu su oni koji određuje krvnu grupu. Oni su toliko osetljivi da, kada dobro funkcionišu, predstavljaju najbolji bezbedonosni deo imunog sistema. Svaka krvna grupa poseduje različite antigene sa posebnom hemijskom strukturom. I samo ime krvne grupe je nastalo po antigenu grupe koji se nalazi na crvenim krvnim zrnicma. Dakle, srž teorije o krvnim grupama čini otkriće da se antigeni krvnih grupa - različito ponašaju u biohemijskim reakcijama sa određenim namirnicama (to jest nekim njihovim sastojcima). Koje su karakteristike pojedinih krvnih grupa i koje im namirnice kao i životni stil najviše odgovara? Pogledajmo skraćeni pregled: Krvna grupa "O" --------------- Karakteristike: lovac, mesojed, jak, samouveren, tip vođe Jake strane: jak probavni sistem, jak imuni sistem, prirodna zaštita od infekcija, efikasan metabolizam Slabosti: netolerancija prema novoj ishrani i novim uslovima okoline. Usled preterane aktivnosti imunog sistema može se dogoditi da napadne sam sebe Rizici: smetnje u koagulaciji, zapaljenske bolesti, zapaljenje zglobova, smanjena funkcija štitaste žlezde, čirevi, alergije Profil ishrane: visok nivo belančevina, potrošnja mesa. Meso, riba, povrće, voće. Ograničeno: žitarice, pasulj, leguminoze kra za mršavljenje: Izbegavati: pšenične pahuljice, pasulj, sočivo, kupus, prokelj, karfiol, senf Pomaže: morske alge, morska riba, so, džigerica, crvena mesa, kelj, spanać, brokoli Dodaci ishrani: vitamini B i K, kalcijum, jod, slatki koren, morske alge Telesne aktivnosti: intenzivna telesna aktivnost, kao aerobik, borilački sportovi, trčanje Krvna grupa "A" ---------------- Karakteristike: zemljoradnik, pravi vegetarijanac, promišljen, kooperativan, precizan Jake strane: dobro se prilagođava promenjenoj ishrani i novim uslovima okoline. Lako metaboliše hranljive materije Slabosti: osetljiv probavni sistem; ranjiv imuni sistem - otvoren prema infekcijama Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost, bolesti jetre i žuči, šećerna bolest tipa I Profil ishrane: vegetarijanac - povrće, tofu (sir od soje), morska riba, žitarice, pasulj, leguminoze, voće kra za mršavljenje: Izbegavati: meso, mlečne proizvode, lima pasulj, pšenicu Pomaže: biljna ulja, jela od soje, povrće, ananas Dodaci ishrani: vitamin B, C i E, folna kiselina, gloginje, ehinacea, kvarcetin, šareni čkalj Telesne aktivnosti: mirne vežbe kao joga tai či Krvna grupa "B" ---------------- Karakteristike: nomad, uravnotežen, elastičan, kreativan Jake strane: jak imuni sistem, prilagodljivost novoj okolini i novom načinu ishrane, uravnotežen nervni sistem Slabosti: prijemčivost za autonomna obolenja i retke virusne infekcije Rizici: šećerana bolest tipa I, hronični zamor, autoimune bolesti (lupus, multipla skleroza…) Profil ishrane: uravnotežena ishrana, svaštojed: meso (ne pileće), mlečni proizvodi, žitarice, pasulj, leguminoze, povrće, voće kra za mršavljenje: Izbegavati: kukruz, sočivo, lešnik, susamovo seme, heljdu, pšenicu Pomaže: povrće, jaja, meso divljači, slatki koren, čaj Dodaci ishrani: magnezijum, slatki koren, ginko, lecitin Telesne aktivnosti: umerene telesne vežbe, na primer pešačenje, biciklizam, tenis, plivanje Krvna grupa "AB" ---------------- Karakteristike: zagonetan (savremeno stapanje A i B tipa), redak, harizmatičan, tajanstven Jake strane: dobro se prilagođava savremenim uslovima. Veoma tolerantan imuni sistem, ujedinjuje prednosti grupa A i B Slabosti: osetljiv probavni sistem. Preterano tolerantan imuni sistem može biti otvoren za infekcije. Negativno reaguje na okolnosti kako A tako i B tipa Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost Profil ishrane: mešovita ishrana - meso, morska riba, mlečni proizvodi, tofu (sir od soje), pasulj, leguminoze, žitarice, voće kra za mršavljenje: Izbegavati: crvena mesa, lima pasulj, semenke, kukruz, heljdu Pomaže: tofu (sir od soje), morska riba, mlečni proizvodi, povrće, morske alge, ananas Dodaci ishrani: vitamin C, gloginje, odoljen, šareni čkalj Telesne vežbe: mirne telesne vežbe kao joga, taj či, kombinovane sa umerenim aktivnostima (pešaćenje, biciklizam, tenis) Pitanja koja ipak svako od nas može postaviti kada se razmatra predloženi sistem ishrane su: Da li je moguće da je Priroda toliko "široke ruke" i da "prisiljava" da svako od nas jede samo jednu određenu grupu hrane? Do pre svega pedesetak godina i na ovim prostorima vladala je oskudica hrane pa se pitam kako su mnogočlane porodice (u kojima je bilo više članova sa različitim krvnim grupama) preživljavale? Ne liči mi baš na dobru, staru Majku Prirodu da je toliko neracionalna... Kakva su vaša iskustva i razmišljanja? Razmilsuvanje na eden nutricionist nemakrobioticar; Da li je tačno da ishranu treba planirati u skladu sa sopstvenom krvnom grupom? Odgovor: Čuo sam da postoji ovaj teorija i napisane su knjige koje upravo potvrđuju ovu teoriu Mnogi ljudi se pridržavaju ovakve ishrane. Ono što se tu pripisuje je bolje nego što ostatak sveta koristi u ishrani. I onda se još kaže da ako imate određenu krvnu grupu, morate koristiti određene namirnice, a među tim namirnicama su određena mesa itd. Smatram da je to vrlo zanimljivo, ali i potpuno nenaučno. Razlog zašto to kažem je zbog toga što ono što se isključuje iz određene krvne grupe ili ono što se za njih uključuje zasnovano je na glutenatskom iskustvu iz krvi i naravno da u takvom jednom posmatranju različite krvne grupe imaju različite osobine tako da oni dodaju različičte vrste hrane i zatim gledaju taj oblik slepljivanja tih krvnih pločica. Ali, to je potpuno besmisleno. Bilo bi pravilnije da se hrana injekcijom ubaci u moju venu. Ali, ja je, u stvari, jedem i dospeva u moje organe za varenje. I onda je ja varim i dobijam produkte varenja. Kad biste mogli da testirate te produkte varenja i onda primenite različite vrste hrane, to bi imalo nekog smisla. Nije naučno, ali ishrana koja se tu preporučuje bolja je od one koju ljudi jedu. Ali baš onako određeno ne morate jesti meso ako pripadate određenoj krvnoj grupi " MOGUCE JE IZMENITI VAS TIP KRVI ( makrobiotickom ishranom )", Michio Kushi, 'Prirodno lecenje makrobiotikom'

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 28.Октомври.2008 во 10:25
	Makrobitika Michio KUSHI - ISHRANA I TENDENCII VIDOVI NA PRODUKTI VO ISHRANATA KAKO DELUVAAT TIE NA NASIOT CELOKUPEN ORGANIZAM I TENDENCII KOI PROIZLEGUVAAT OD VIDOT NA PRODUKTITE KOI GI VNESUVAME REDOVNO ILI PRETERANO INTEGRALNI ZITARKI,MAHUNARKI I KUVAN ZELENCUK --------------------------------------------------------------------------- Vo celina HARMONICEN METABOLIZAM Fizicki i mentalno uramnotezena licnost Poretki poremetuvanja Povele intuitivna i estetska priroda ZELENCUK,osobeno pomalku kuvaniot ili presen zelencuk ------------------------------------------------------------------------------ Najcesto blaga licnost Sklona kon skepticizam Poremetuvanja na; -kozata -vo funkciite na disnite organi -vo funkciite na lacenje Hronicni crevni poremetuvanja OVOSJE,SOKOVI I JEZGRASTI PLODOVI --------------------------------------------------------- Licnost sklona kon sentimentalnost Nervozna i osetliva licnost Kriticka priroda Poremetuvanja i tendencii kon; -slabosti vo crevata -vo funkciite za varenje na hranata -rabotata na REPRODUKTIVNITE organi MLECNI PROIZVODI ---------------------------- Licnost so Preterano blaga priroda Mrzlivost na duhot Pslabo reagiranje Bolesti na kozata Sozdavanje sluz i masnotii SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI Poremetuvanja; -vo funkcijata na crniot drob -zolcnata kesa -slzinata Precki vo raborara na REPRODUKTIVNITE ORGANI Pocesta pojava na CISTI, TUMORI i RAK Tendencija na menuvanje na polot ZIVOTNI I PRODUKTI OD NIV KAKO JAJCA,MESO I SLICNO ---------------------------------------------------------------------------------- Sklonost kon; -TVRDOGLAVOST -isklucitelnost [ 'nikoj kako jas'] -odlucnost Cesta materijalna zainteresiranost [ bogatenje i trka po pari ] Izostrenost na setilata [ poagresivni ] Cesti mehanicki sposobnosti [ poagresiven nastap,naprimer pa zatoa se bavat so poagresivni SPORTOVI otkolku so BORECKI VESTINI kao Aikido,Taichichuan, itn.Bavenje so politika ] SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI Poremetuvanja vo rabotata na crevata Poremetuvanja vo organite za varenje Nastanok na TUMORI i RAK Gnevna licnost Ljubomorna licnost Egoisticna licnost Nasilna licnost Posesivna licnost Paranoicen sindrom,PARANOJA Manijakalno odnsuvanje RAFINIRAN SEKER, MED I SLATKI SO RAFINIRAN SEKER -------------------------------------------------------------------------------- MENTALNI ILUZII SHIZOFRENIJA Nervoza Dijabetes Kozni bolesti Razni poremetuvanja na setilata i NERVNIOT SISTEM Nemoknost za RASUDUVANJE sto e dobro sto e loso Hronicni problemi so sistemot za varenje na hranata [ a toa e povrzano so funkcijata na mislite ] Poremetuvanja vo funkciite na bubrezite i debeloto crevo Slabost na REPRODUKTIVNITE ORGANI ZACINI I STIMULANSI ----------------------------- Razdrazlivost Emocionalna nesigurnost Nenormalen krven pritisok SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI Nekoi kozni bolesti NEPRAVILNA RABOTA na REPRODUKTIVNITE ORGANI od knigite za makrobiotika *Za da bideme zdravi treba da jademe INTEGRALNI ZITARKI,ZELENCUK I OVOSJE odbrani u podgotveni vo pravilen odnos spored makrobiotickite principi

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Октомври.2008 во 14:27
	Makrobiotika i drustvo Prvih 16 dozvola za alternativnu medicinu Cetvrtak, 2. oktobar 2008. 13:49 Do početka oktobra u Ministarstvu zdravlja Srbije izdato je 16 rešenja za rad ordinacijama tradicionalne medicine. "Najviše rešenja izdato je za bavljenje homeopatijom, akupunkturom, hiropraksom i makrobiotikom", rekao je za "Politiku" profesor dr Vuk Stambolović, član stručne komisije za tradicionalnu medicinu. On kaže da će se broj ordinacija tradicionalne medicine uskoro sigurno povećati, jer procedura traje mesecima, a zainteresovani često ne podnose sve potrebne dokumente, iako je na sajtu Ministarstva istaknuto šta je sve potrebno. Ipak, izdavanje prvih praktično radnih dozvola je značajno za uređenje oblasti tradicionalne medicine kod nas. "Mi nemamo podatke koliko ljudi u Srbiji koristi metode alternativne medicine, ali na osnovu iskustva zaključujemo da je relativno mali broj osoba koje kod praktičara odlaze zbog prevencije bolesti, a relativno veliki broj koristi metode kada zvanična medicina nema efikasan lek ili kada odustane od lečenja. Alternativnu medicinu koriste svi slojevi stanovništva, jer bolest ne pita", kaže dr Stambolović. Prvi talas interesovanja za alternativnu medicinu u svetu počeo je osamdesetih godina. Tada je grupa ljudi srednjih godina, visokoobrazovanih i dobrog materijalnog stanja dobar život želela da zadrži što duže, koristeći metode koje nisu nasilne, jer zvanična medicina ima mnogo takvih metoda. "Drugi talas su bili oni koji su imali neodređene tegobe koje nisu mogle da se podvedu ni pod jednu medicinsku dijagnozu. Ljudi su se žalili na iscrpljenost, neraspoloženje, simptome vezane za stresne situacije, neobjašnjive bolove. Njima zvanična medicina nije mogla da pomogne, zato su pomoć tražili u alternativnoj medicini. Treću grupu ljudi koji se obraćaju praktičarima alternativne medicine čine hronični bolesnici, koji dugo uzimaju lekove i trpe štetna propratna dejstva. Kod nas najviše pacijenata prepoznajemo u ovoj trećoj grupi i među osobama kojima zvanična medicina više ne može pomoći", objašnjava dr Stambolović. Da bi se otvorila ordinacija tradicionalne medicine nije neophodno da podnosilac zahteva bude lekar, ali mora biti zdravstveni radnik. Praktičari imaju pravo da se registruju za najviše tri metode alternativnog lečenja, za koje naravno moraju imati odgovarajuću edukaciju. Vrlo često se metode prepliću i uzajamno dopunjuju. "Dozvola se izdaje na predlog stručne komisije u kojoj je sedam članova, koji pokrivaju praktičnom praksom i teorijskim znanjem sve oblasti komplementarne i alternativne medicine. To je oko trideset metoda. Prilikom procene edukacije najčešće smo se rukovodili međunarodnim standardima", objašnjava dr Stambolović. (MONDO)

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Октомври.2008 во 14:34
	Makrobiotika RECEPTI Napomena: Za merenje količine žitarica, mahunarki i nekih drugih namirnica koristi se termin ŠOLJA. Misli se na šolju od 2,5 dl. Za razliku od nje KAFENA ŠOLJA prima 0,8 dl i oko tri puta je manja od ŠOLJE DORUČAK Opšta šema doručka: • Jutarnja miso supa • Mekana žitarica • Gomašio • Lako kuvano (blanširano) povrće • Presovana salata • Dodatak • Napitak Jutarnja miso supa • Komadić vakame alge dužine oko 1 cm; • 1/3 kafene šoljice korenastog povrća; • 1 šolja vode; • 2/3 kafene šoljice lisnatog povrća; • pola kafene kašičice miso paste sitno seckano zeleno lišće Natapati 10 - 15 minuta vakame algu u šoljici vode. Vodu baciti, a vakame iseći na pola, staviti u posudu za kuvanje i dodati šolju vode. Kada voda provri, dodati povrće (sečeno krupnije i dijagonalno), smanjiti plamen (tako da se sadržaj krčka, a ne preterano vri) i poklopiti posudu. Posle 5 - 7 minuta kuvanja, smanjiti plamen (tako da sadržaj samo struji) i dodati miso pastu predhodno razmućenu sa 2 - 3 kašičice tople vode. Lagano promešati i pustiti narednih 5 minuta da samo struji. Gotovu miso supu začiniti sitno seckanim zelenim lišćem. Napomena: Supa ne bi trebalo da bude ni suviše slana, ni suviše neslana. Treba voditi računa o jačini plamena da ne bi došlo do uništenja blagotvornih enzima u miso pasti. Jede se svakoga dana za doručak. Miso pasta Miso je glatka tamna pasta od soje, fermentisanog ječma ili pirinča i morske soli, koji su zajedno stajali duže razdoblje - od nekoliko meseci do nekoliko godina. Slanog je ukusa, a može se koristiti u supama, sosovima i namazima a i za začinjavanje jela umesto soli. Miso sadrži žive enzime koji pomažu varenju, jačaju krv i osiguravaju ravnotežu složenih ugljenih hidrata, esencijalnih ulja, belančevina i minerala. Kupuje se na meru ili u teglicama. Preporuka: Ječmeni miso je najpogodniji za svakodnevnu upotrebu. Mekana žitarica Žitaricu za doručak uvek kuvati u istom odnosu sa vodom: 1 : 4 (na jednu šolju žitarice staviti četiri šolje vode). Ne koristiti ekspres lonac. Priprema: Šolju žitarice dobro oprati i staviti u posudu. Dodati parče kombu alge dužine oko 1,5 cm. Sipati četiri šolje vode i staviti na vatru. Pustiti da izbaci dva ključa, a zatim ostaviti 8 - 10 sati da stoji poklopljeno (može se ujutru potopiti pa da se uveče kuva ili potopiti uveče a kuvati ujutru). Kuva se oko 1,5 - 2 sata na tihoj vatri. Napomena: Kuvanu kombu algu možete pojesti sa žitaricom ili je oprati i staviti na poseban tanjirić da se suši. Kada se skupi dovoljan broj suvih komada možete napraviti šio kombu. Žitarice za svakodnevnu upotrebu: Integralni pirinač, ječam, proso (kuva se 30 - 45 minuta) kao i kombinacije dve od ovih žitarica u srazmeri 1 : 1. Za povremenu upotrebu: Bulgur (lomljena pšenica) jednom u 5 dana, ovas i raž jednom u 7 dana. Bulgur - Bulgur je drobljena, delimično kuvana i sušena pšenica. Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane ili pravi u kućnoj radinosti. Dakle, ako hoćete da napravite bulgur, uzmite šolju pšenice, odstranite eventualne nečistoće i temeljno je isperite pod mlazom vode. Zatim stavite u tiganj i lagano pržite dok pšenica ne bude sasvim suva i ne dobije tamniju boju (bude propržena). Sve vreme naravno lagano mešajte drvenom varjačom da zrna ne zagore. Tako pripremljenu pšenicu stavite u električni mlin za kafu (koji ste, naravno, pre toga temeljno očistili) i meljite svega 10 sekundi. Tako ćete dobiti polusamlevenu pšenicu gde će biti i celih i lomljenih zrna a i brašna. Dalje pripremajte prema receptu za meku žitaricu. Preporuka: Jednom nedeljno ođija pirinač koji se priprema isto kao i običan integralni pirinač za doručak s tim što se pred kraj kuvanja doda šaka sitno seckanog crnog luka, a nešto kasnije i kuglica veličine klikera miso paste i kuva još 5 minuta. Žitarice se jedu svakoga jutra i predstavljaju glavni deo obroka. Gomašio (susamova so) Redovan dodatak svakoj žitarici predstavlja gomašio. Koristi se u količini od 1 kafene kašičice i posipa se pre jela preko žitarice u tanjiru. Namena gomašija je da organizam osposobi da apsorbuje so u malim količinama, a da pri tome ne izazove preteranu žeđ. Specifičnim načinom pripreme sve čestice se oblažu slojem ulja što ima niz prednosti u odnosu na klasično korišćenje soli. Priprema: Kašičicu morske soli propržiti u tiganju nekoliko minuta na osrednje jakoj vatri. Neprestano mešati. Pržiti dok miris (od hlora) potpuno ne iščezne. Ukoliko je so krupnija posle prženja treba je samleti laganim pokretima u posudi suribači (ukoliko nemate ovu posudu dobro će doći i običan drveni avan sa tučkom koji se može kupiti na pijaci). Samlevenu so staviti na stranu. 18 kašičica opranih susamovih semenki propržiti u prethodno zagrejanom tiganju na osrednje tihoj vatri. Neprestano mešati drvenom varjačom, a i tiganj s vremena na vreme protresti. Kad semenje počne da pucketa probati da li može da se smrvi pritiskom izmešu dva prsta (uzeti malo semenja izmešu palca i domalog prsta). Ukoliko odmah uspe, znači da je gotovo, a u suprotnom nastaviti prženje. Propržen susam pomešati sa solju, stavljati u avan i laganim kružim pokretima drobiti. Ne izgnječiti sve semenke, dovoljno je ako se oko 80% semenja smrvi. Gotovi gomašio čuvati u staklenoj tegli sa poklopcem. Odjednom se može pripremiti količina za desetak dana. Jede se svakoga dana uz svaki obrok 1 kašičica posuta preko žitarica. Lako kuvano (blanširano) povrće Priprema: Oprati i iseći lišće jednog od sledećih povrća: bele rotkve, dajkona, šargarepe, rotkvice, slačice, kelja, kineskog kupusa ili peršuna. Staviti povrće u malu količinu ključale vode. Poklopiti i pariti 2 - 5 minuta, zavisno od strukture povrća. Bitno je da ono sačuva svoju svežu zelenu boju. Količina koja se konzumira je oko 1 - 1,5 supene kašike pripremljenonog povrća. Jede se svaki dan uz svaki obrok Presovana salata Priprema: Na 2 šolje sitno seckanog povrća (trećina korenastog, dve trećine lisnatog - najviše do 4 vrste različitog povrća) staviti pola kašičice morske soli i lagano rukom promešati. Masu staviti u presu za pripremanje presovane salate i zatvoriti poklopac. Ako nema prese može se upotrebiti veća posuda na čiju se sredinu pokupi povrće u obliku polulopte. Preko njega se stavi tanjir i odozgo neka posuda sa 2-3 litre vode. Ostaviti povrće pod pritiskom najmanje 45 minuta (može da stoji i 2 - 3 dana, ali tada već liči na blago ukiseljenu turšiju). Povrće se čuva u zatvorenoj tegli u frižideru, koristi se količina od jedne pune kašičice za doručak i pre upotrebe se opere da bi se sprao višak soli. Jede se svaki dan uz doručak. Dodatak Dodatak predstavljaju jela koja se služe uz obrok, a čine energetsko obogaćenje i povećanje raznovrsnosti namirnica. Obično se služe u malim količinama (od 1 kašičice do 1 kašike) jedanput dnevno. Maslac od luka: Dve šolje sitnije seckanog crnog luka dinstati na vodi uz dodatak mrvce soli sat do sat i po vremena. Otklopiti sud, pustiti da suvišna voda ispari, dodati kašičicu soja sosa i pustiti još tri minuta da se sos upije. Maslac se može čuvati do 7 dana u zatvorenoj tegli u frižideru. Jede se 1 kašičica maslaca uz doručak. Džem od povrća: U šerpu od 3 - 4 litre složiti sledeće povrće isečeno na srednje sitne komadiće: 2 šolje crnog luka, 2 šolje šargarepe, 2 šolje bundeve i 2 šolje kupusa. Bundeva se može zameniti istom količinom šargarepe ili paškanata. Sipati dve šolje vode i kuvati 4 - 6 sati na laganoj vatri (što se duže kuva to je energetski bogatije; pratiti vlažnost mase - pri kraju kuvanja ne bi trebalo da bude ni malo tečnosti već da bude baš kao bilo koji džem). 15 minuta pre skidanja sa vatre dodati malo soli. Može se čuvati do 10 dana u zatvorenoj tegli u frižideru. Jede se 1 kašika uz jedan od obroka, ili 1 kašičica uz svaki obrok (odličan namaz na hleb!). Napici Posle i između obroka mogu se uzimati sledeći napici: • banča ili kukiča čaj • čaj od žitarica • kafa od žitarica (ne više od 2 nedeljno!) Banča ili kukiča čaj: 2 kašike čaja staviti na 1 litar vode i kuvati 5 minuta, a zatim procediti. Banča čaj sadrži listiće, a kukiča grančice istog čajnog drveta. I jedan i drugi se mogu naći u prodavnicama zdrave hrane. Napomena: Umesto da bacite čajno lišće posle svake upotrebe, dodajte samo nove listove kad zaželite da skuvate svež čaj. Tako možete nastaviti dok se u čajniku ne nakupi sloj lišća od oko 2,5 cm. Tada sve odbacite i ponovite postupak. Čaj od žitarica: Pržiti šolju opranog ječma u suvom tiganju na srednjoj vatri 10 minuta, ili dok se ne oseti mirisna aroma. Povremeno promešati i protresti tiganj, da žitarica ne zagori. Ovako prepržen ječam čuva se u zatvorenoj tegli i koristi prema potrebi. Priprema čaja: Staviti 2 kašike preprženog ječma na litar vode, kuvati dok ne provri, smanjiti plamen i ostaviti da se krčka 10 minuta. Na isti način mogu se praviti čajevi i od drugih integralnih žitarica. Preporuka: Čaj od prženog ječma je naročito dobar za odstranjivanje životinjskih masnoća iz tela i zato ga treba često koristiti. Kafa od žitarica: Može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane i priprema se kao i klasična kafa. Nije za redovnu upotrebu već povremenu. Napomena: Za pripremu se ne koristi šećer već se po želji zaslađuje nekim sladom: ječmenim, pirinčanim…

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Октомври.2008 во 14:37
	Makrobiotika RECEPTI 2 SUPA OD PIRINČA I ŠARGAREPE 1 šolja pirinča 2 šolje šargarepe iseckane na cvetiće ulje, tamari Pirinač oprati i propržiti ga u suvom tiganju dok ne porumeni. Na malo susamovog ulja dinstati šargerepu 5 min. Dodati pirinač i vrelu vodu. Posoliti i kuvati 30 min. Na kraju dodati vode po potrebi i začiniti tamarijem. Posuti seckanim peršunovim listom. INTEGRALNA TESTENINA integralna testenina so, voda U lonac sipati vodu sa prstohvatom soli i staviti na vatru da provri. U ključalu vodu sipati testeninu sačekati da provri i kuvati 5 min. Skinuti s vatre i procediti. Posuti sa malo susamovog ulja i promešati. Služiti sa prelivom od blitve. PRELIV OD BLITVE beli delovi blitve iseckani dijagonalno na debljinu oko 1 cm. tan umeboši pasta susamovo ulje Na malo susamovog ulja dinstati blitvu 10 min, posoliti, poklopiti i kuvati na tihoj vatri još 20 min. Tan i umeboši pastu razmutiti u vodi i dodati u blitvu. RAŽNJIĆI luk isečen na četvrtine karfiol odvojen na cvetove šargarepa isečena na dijagonale debljine 2 cm. seitan isečen na kocke oko 3 cm. kuk*ruzno brašno tamari, suncokretovo ulje Prokuvati seitan u slanoj vodi 5 min. U istoj vodi prokuvati šargarepu 5 min. i karfiol 3 min. Napraviti testo od brašna soli i vode malo gušće od testa za palačinke. Na štapiće ređati luk, seitan, šargarepu i karfiol, umakati u testo i pržiti u dubokom ulju dok ne porumeni. Vaditi ražnjiće na upijajuću hartiju i posuti sa nekoliko kapi tamarija. ZELENA SALATA I ROTKVA zelena salata rendana rotkva umeboši pasta Salatu oprati, odvojiti na listove i iseckati na trake širine 1 cm. Pomešati sa rendanom rotkvom i preliti umeboši pastom razmućenom sa vodom. PITA OD ŠLJIVA šljive kafa od žitarica pšenični griz pšenično brašno malteks kokosovo brašno kanten Šljive očistiti, iseckati, malo posoliti, staviti u lonac bez vode, poklopiti i staviti na vatru. Povremeno promešati. Kuvati dok šljive ne omekšaju. Rastvoriti kanten u malo vode, dodati u šljive i kuvati još 5 min. Skuvati kafu od žitarica i ostaviti je da se ohladi. Napraviti testo od griza, brašna, ulja, malteksa i kafe. Ostaviti ga da se odmori 15 min. Testo staviti u nauljen pleh i peći 20 min. u rerni zagrejanoj na 180 °C. Preko ispečene kore staviti šljive, posuti kokosovim brašnom i ostaviti da se ohladi.

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Октомври.2008 во 14:46
	Makrobiotika PROTEINI (BELANČEVINE) Dok su ugljeni hidrati najbolji izvor energije, proteini su najbolji izvor sirovog materijala potrebnog za vitalne procese rasta i obnove organizma. Oni su sastavni deo svake ćelije vašeg tela bilo da se radi o koži, noktu ili vlasi kose. U periodu od sedam godina svaka ćelija tela (osim moždanih ćelija) zameni se novom, a za taj veliki posao potrebni su proteini. Za njih se dakle slobodno može reći da su gradivni blokovi ljudskog organizma. Za čoveka su u stvari najbitnije amino kiseline - sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja ljudskom organizmu su potrebne 22 amino kiseline od kojih 14 sam organizam stvara (hemijskim procesima u jetri), a 8 se moraju uneti putem hrane. Nekada se smatralo da se visokokvalitetni proteini mogu dobiti jedino iz mesa, dok se danas pouzdano zna da je i hrana biljnog porekla odličan izvor proteina. Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu (a koje su, videli smo, izuzetno opasne po zdravlje) danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla jedino soja sadrži sve čoveku neophodne amino kiseline dok ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…). Energetska vrednost proteina je 4 kalorije po 1 gramu.

Storm2 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 432	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Storm2 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Октомври.2008 во 14:49
	Makrobiotika VITAMINI I MINERALI DIJETNA VLAKNA VITAMINI I MINERALI Priča o otkriću vitamina počinje na dugim prekomorskim putovanjima na kojima su se mornari na velikim brodovima borili ne samo sa talasima nego i sa bolešću koja je čak vodila i u smrt. Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak vitamina C. Otiskujući se na more, mornari su nosili malu količinu povrća i voća (koji su izvor vitamina C), a najviše su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromašnim ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali bi teški zdravstveni poremećaji koji su često vodili u smrt. Dugo se sumnjalo da postoji veza između nedostatka sveže hrane i bržeg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747) pažljivo istraživanje je pokazalo da limun i pomorandža mogu biti prevencija za ovu bolest. Takvo mišljenje se održalo do 1928. godine kada su naučnici otkrili supstancu u limunu i pomorandži (i u mnogim drugim vrstama voća i povrća) koja leči skorbut. Supstanca je dobila ime "vitamin C" i postala prvi otkriveni vitamin. Većina drugih vitamina i minerala otkriveni je na sličan način - naučnici su identifikovali supstance koje su neophodne, a čiji nedostatak prouzrokuje zdravstvne probleme. Danas se zna da postoji 13 vitamina. Četiri od njih - A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i skladište se u masnom tkivu organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi kroz hranu. Vitamini su o odgovarajućim količinama neophodni za normalna rast, probavu, mentalne procese kao i za povećanje otpornosti organizma kod infekcija. Omogućuju telu da koristi ugljene hidrate, masnoće i proteine. Vitamini su supstance koje su potrebne u sićušnim količinama da pomognu osnovne biohemijske reakcije u vašim ćelijama. Telo ne može da proizvodi vitamine već se moraju uneti putem hrane. Koliko? Organizam vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji da održi optimalni nivo koji se nalazi u vašem krvotoku. Višak vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokraće dok se višak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira u telu i može, u većim količinama, da bude toksičan. Organizam je naročito osetljiv na prevelike količina vitamina A i D. MINERALI Telu su takođe potrebni minerali koji pomažu funkcionisanje ćelija i obezbeđuju im strukturu. Glavni minerali uključuju kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vašem organizmu su potrebne manje količine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora gvožđa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma. Da li su vam potrebni vitaminski i mineralni dodaci u vidu pilula? Otkriće o velikom značaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje čoveka, navelo je mnoge farmaceutske kuće da krenu logikom - ako je izvesna količina nečega zdrava, onda je još veća količina toga sigurno još zdravija. Rođena je industrija proizvodnje i prometa veštačkih vitamina i minerala koja nudi obilje "prirodnih" vitamina i minerala "pakovanih" u pilule a čija koncentracija je nekoliko desetina puta veća od one koja je organizmu potrebna. Istraživanja su pokazala da čoveku (osim u nekim posebnim situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava čovekove potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu na vitaminske dodatke i u tome što poseduju još neke supstance koje pilule ne sadrže, a koje su blagotvorne za organizam. Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula, treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike količine vitamina D može indirektno prouzrokovati oštećenje bubrega, dok velike količine vitamina A mogu oštetiti jetru. Mora se znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnoteži i da svaki poremećaj te ravnoteže dovodi do lančane reakcije pormećaja drugih. Jednom rečju, svi vitamini i minerali u većim količinama i na duže staze su štetne za organizam. Dakle, ukoliko obratite pažnju na pripremu i vaša trpeza sadrži dovoljno raznolik izbor namirnica (naročito voća i povrća) ne bi trebalo uopšte da razmišljate o mogućnostima da vam nedostaje neki od vitamina i minerala. DIJETNA VLAKNA U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze i nesvarljivi sastojci, a to su dijetna vlakna. Ima ih u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice životinjskog porekla ne sadrže. Važna su za regulaciju digestivnog sistema, indirektno kontrolišu telesnu težinu i smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka. Ona takođe ometaju stvaranje toksina kao i razvoj raznih štetnih bakterija u crevima. Razređujući koncentraciju toksina, vlakna sprečavaju oštećenje zida debelog creva. Pošto se hrana bogata dijetnim vlaknima duže jede, telo ima dovoljno vremena da signalizira da je osećaj gladi zadovoljen i tako ona na indirektan način kontrolišu apetit. Neki oblici dijetnih vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku. Ukoliko mislite da vaše potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite korišćenjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem iz mlevenog žita), zaboravite na to. Tako uneta u organizam mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina i minerala i proteina. Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala kao jako dobar regulator šećera u krvi, ali su ta dobra svojstva imaju samo kada su uneta kroz integralnu namirnicu dok dijetna vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala nikakav uticaj na nivo šećera u krvi. Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće.

Внеси реплика	страница <1 5 678 9 25 >
Tweet