Макробиотика

Порака

ALERGISKI REAKCII ( polenska treska )
------------------------------------------------------

POLENSKATA TRESKA obicno ja sledi kivanjeto, sekrecuja od nosot i, vo nekoi slucai, treska. No POLENOT NE E PRICINATA za POLENSKATA TRESKA. Da e taka togas site bi zaboluvale od ovaa bolest. Zosto kaj nekoi luge reakcijata e EXTREMNA, kaj nekoi BLAGA, kaj drugite POJAKA, kaj nekoi NIKAKVA ?

PRIMARNATA PRICINA za ovaa podloznost, prenadrazenost e VNESUVANJETO na MLECNITE PROIZVODI, osobeno LADNO MLEKO, a OVOSJETO, HEMIKALIITE, SEKEROT, i drugite oblici na HRANA so EXTREMNA EXPANZIVNA ENERGIJA - istotaka DOPRINESUVA kon ova zaboluvanje.

Bidejki POLENOT e EXPANZIVEN, po negoviot vnes vo teloto, doaga do REAKCIJA : SLICNOSTITE se ODBIVAAT. sto REZULTIRA so ODVOD na VODA, so KIVANJE i KASLANJE. Toa se slucuva SAMO KOGA KVALITETOT NA KRVTA NE E DOBAR, koga SODRZI mnogu EXTREMNI EXPANZIVNI ELEMENTI ( karakteristiki ). Vakvata hrana gi PRAVI KRVTA i VNATRESNATA SLUZOKOZA LEPLIVI I koga polenot se INHALIRA, toj se PRILEPUVA i PREDIZVIKUVA PRENADRAZENOST namesto glatko da se izlaci.

Polenskata treska i drugite HRONICNI ALERGII moze LESNO da se LECAT so MAKROBIOTICKI NACIN na ISHRANA.

od " Prirodno lecenje Makrobiotikom", Michio Kushi

Порака

Prevzemen text
RIZICITE OD VESTACKOTO OPLODUVANJE - IN VITRO


( BEBINJATA ZACNATI so tehnikata na vestackoto oploduvanje - In Vitro - NOSAT RIZIK od NEVROLOSKI KOMPLIKACII i ZAOSTANATOST na VO RAZVOJOT 4 pati poveke od decata zacnatai po normalen pat. Toa e rezultatot na studijata objavena vo cenetoto strucno spisanie " Lanset ", koj go objavuvaat Svedskite strucnjaci od Univerzitetot vo Upsava. Istrazuvanjeto opfatilo 5.680 bebinja rodeni "posle oploduvanjeto vo epruveta", cij psihofizicki razvoj e prosleden vo tekot na 14te godini. Spored ova istrazuvanje, eden od malubrojnite istrazuvanja koj traele taka dolgo, PROBLEMITE NASTANUVAAT poradi faktot deka - poradi zgolemuvanjeto na moznosta oploduvanje da bide uspesno - vo matkata se ufrluvaat VISHOK NA EMBRIONI a toa ja zgolemuva moznosta da se rodat, dvojki, trojki ili cetvorki - da nastapi POVEKEKRATNA BREMENOST - sto povtorno, go ZGOLEMUVA RIZIKOT od PREDVREMENOTO RAGANJE...

" POVEKEKRATNOTO PORODUVANJE, raganje, ne e normalno za coveckite sustestva. Vo nekoi drustva se smetalo duri nezdravo zenata da raga bliznaci" , Michio Kushi, vo kniga " Prirodno lecenje makrobiotikom"; tamu e objasneto zosto i kako doaga do povekekratno oploduvanje i raganje.

Vo ' in vitro' vo koja ne e koristena spermata od mazot na vencanata sopruga, znaci deka DARITELOT na sperma e vistinskiot bioloski tatko na deteto koe ke se rodi.

Makrobiotickata ishrana go SPRECUVA i LECI STERILITETOT, podobruvajki go kvalitetot na krvta od koja se sozdava zdravata sperma; Makrobiotickata ishrana go ovozmozuva ZACNUVANJETO PO PRIRODEN ili NORMALEN PAT, cistejki gi masnite nasl*gi na kanalot niz koj treba da pomine spermatozoidot bez precki za da se oplodi vo matkata. So takov nacin na ishrana – makrobioticki – zenata ne bi trebalo da raga poveke deca odednas.

Порака:

RAK, BOLESTI I EMULGATORI

Kaži E (ili Otrovi u našem tanjiru)

Članak o čuvenom E koje se nalazi u gotovo svakoj namirnici objavljen je još u maju 2002. godine u Večernjim novostima, ali sam ja tek nedavno došao do njega preko B92.net portala. Po meni najinteresantnija priča je o aspartamu, pa ću nešto ukratko o tome ovde napisati. A ko želi da pročita sve (što svakako preporučujem) može da poseti zdravlje.b92.net ili da pretraži arhivu pomenutih novina. Izvori za podatke koje navodim su Klinika za pedijatrijsku onkologiju u Dieseldorfu i američka Savezna komisija za hranu (FFC).

ASPARTAM ili E-951 - Ovo je verovatno jedan od najopasnijih, a na žalost i najdostupnijih dodataka hrani. Naime aspartam je veštački zaslađivač koji je 2000 puta slađi od šećera (tj. 1 kg aspartama zamenjuje 2 tone šećera), a istovremeno je niskokaloričan. Zbog toga je idealan za sve "sugarfree" proizvode (tipa Orbit žvake, Coca Cola, Pepsi i ostali gazirani sokovi). Problem nastaje kad se unosi u organizam, jer ovaj zaslađivač na temperaturi ljudskog tela postaje otrovan kao npr. cijanid. Najgore je to što ima zakasnelo dejstvo (tj. posledice se osete godinama nakon uzimanja, jer se konstantno taloži u organizmu). A direktni je izazivač skleroze multipleks i lupusa (po nekima i kancera).

Od juče, kako sam pročitao ovaj članak, malo sam prostudirao hranu koju unosim, pa sam npr. video da jetrena pašteta sadrži čak tri ovakva konzervansa, viršle takođe, dok npr. majonez ili tunjevina ne sadrže nijedan štetni sastojak. Malo je poznato da skoro svi margarini sadrže E-330 kao konzervans koji je dokazano kancerogen i istovremeno zabranjen za upotrebu skoro svuda na zapadu. Inače, E-330 je ništa drugo do LIMUNSKA KISELINA! Još neki opasni i štetni dodaci, a koji se često koriste su veštačke boje i tzv. prirodno-identične arome.

A sad domaći zadatak. Razgledajte malo pakovanja proizvoda koje svakodnevno koristite i probajte da izračunate koliko ste se danas otrovali. sUzivajte u zivotu:

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE: (izvor: SezamPro konferencija pre 5-6godina)

E102 - opasan
E103 - zabranjen
E104 - sumnjiv
E105 - zabranjen
E110 - opasan
E111 - zabranjen
E120 - opasan
E121 - zabranjen
E122 - sumnjiv
E123 - veoma opasan
E124 - opasan
E125 - zabranjen
E126 - zabranjen
E127 - opasan
E130 - zabranjen
E131 - izazivac raka
E141 - sumnjiv
E142 - izazivac raka
E171 - sumnjiv
E173 - sumnjiv
E180 - sumnjiv

E210 - izazivac raka
E211 - izazivac raka
E212 - izazivac raka
E213 - izazivac raka
E215 - izazivac raka
E216 - izazivac raka
E217 - izazivac raka
E221 - poremecaj creva
E222 - poremecaj creva
E223 - poremecaj creva
E224 - poremecaj creva
E226 - poremecaj creva
E230 - stetan za kozu
E231 - stetan za kozu
E232 - stetan za kozu
E241 - sumnjiv
E250 - poremecaj pritiska
E251 - poremecaj pritiska

E311 - izaziva osip
E312 - izaziva osip
E320 - holesterol
E321 - holesterol
E322 - poremecaj zeluca
E330 - izazivac raka
E338 - poremecaj zeluca
E339 - poremecaj zeluca
E340 - poremecaj zeluca
E341 - poremecaj zeluca

E407 - poremecaj creva
E450 - poremecaj zeluca
E461 - poremecaj zeluca
E462 - poremecaj zeluca
E463 - poremecaj zeluca
E465 - poremecaj zeluca
E466 - poremecaj zeluca Pomocne materije u hrani i picu.



Primer br. 1

ZA-ZA

Krem desert preliven kakao kremom (47%) Sastojci:Secer, hidrogenizovana biljna mast, psenicno brasno, kikiriki (7%), obrano mleko u prahu, kakao prah sa redukovanim brojem masti, glukozni sirup, mleko u prahu, kakao masa, sredstvo za odrzavanje vlage ( sorbitol e420), emulgator (sojin lecitin e322 ), kuhinjska so, sredstvo za narastanje (e503), arome.
Kakao krem sadrzi: minimum 8% nemasnih kakao delova, minimum 5% bezmasne suve materije mleka, min. 32% ukupne masti.

e503 = Ammonium carbonates. Nadražuje sluznice
e322 = poremecaj zeluca
e420 = ozlede želudca, nije dozvoljen za dečju prehranu

BLOK - eurokrem (takovo)

e322 = poremecaj zeluca

SO - kristal SO d.o.o. BEOGRAD

Kalijum jodid
E536 = KalijumferoCIJANID   Znate li šta su to aditivi?
Autor: dr Ivan Stanković, profesor bromatologije, Farmaceutski fakultet, 2004-06-14

http://zdravzivot.com/strana/00,102,54,0.htm Prehrambena industrija se danas teško može zamisliti bez aditiva. Oni se prehrambenim proizvodima dodaju da bi bili konk*rentniji, ali – paradoksalno je – i bolji.

Supstance koje se iz tehnoloških razloga koriste u prehrambenoj industriji dele se na aditive, arome, pomoćna sredstva u proizvodnji i enzimske preparate. Aditivi su supstance koje postaju i ostaju sastojak prehrambenih proizvoda (za razliku od pomoćnih sredstava i enzimskih preparata koji dolaze u kontakt s prehrambenim proizvodom, ali ne postaju njegov sastojak), zbog čega su su, sa zdravstvenog aspekta, značajnije..

Koliko su aditivi opasni za ljudsko zdravlje?
Generalno gledano, oni ne predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi. Rizici kojima su ljudi izloženi preko hrane, načina ishrane i spoljašnje sredine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je prema stepenu opasnosti na sledeći način:
1. Mikrobiološki agensi,
2. Opasnost usled nepravilne ishrane,
3. Zagađivači okoline,
4. Prirodni toksikanti u namirnicama,
5.. Rezidui pesticida,
6. Prehrambeni aditivi.

Zdravstveni aspekti
Aditivi jesu strane supstance, koje se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva, već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, koji zavisi od načina i količine upotrebe.
Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja, koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, mutagenosti, kancerogenosti, uticaja na potomstvo, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane... Na osnovu rezultata dobijenih od SZO, organizacija pri UN po imenu JECFA za svaki aditiv određuje prihvatljiv dnevni unos, na osnovu koga se utvrđuju ograničenja upotrebe u pojedinim namirnicama.
Najbezbedniji aditivi, kakva je npr. limunska kiselina, koriste se prema principima dobre proizvođačke prakse, tj. u najmanjoj količini koja je potrebna da se postigne određeni tehnološki efekat. Za druge aditive propisana su ograničenja upotrebe u prehrambenim proizvodima, pri čemu se vodi računa o unosu pojedinih namirnica, jer nije isto da li se aditiv dodaje u hleb ili u kavijar. Poslednja velika studija o unosu aditiva u EU, objavljena 2001. godine, pokazala je da dnevni unos aditiva u zemljama EU ne premašuje prihvatljiv dnevni unos za aditive sa pozitivne liste.

Toksični ili ne?
Ćinjenica je da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju izvučeni iz konteksta. Na primer, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje produkuju veoma opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i dr.). Njihova akutna toksičnost je eliminisana načinom njihove upotrebe, jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina sa kuhinjskom solju koja sadrži 0,5-0,6% nitrita, tako da nije moguće, ni namerno ni slučajno, zbog slanoće proizvoda, uneti toksičnu količinu nitrita. بinjenica je da postoji mogućnost formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo veće količine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povrćem, vodom ili vazduhom. Formiranje nitrozamina može se sprečiti dodatkom askorbinske kiseline (vitamin C).
Specifična preosteljivost na pojedine aditive ne može uvek da se predvidi. Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive. Na primer, kod ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju stanje ili provociraju astmatični napad. Pojedine osobe mogu da budu preosetljive na pojačivače arome – glutaminate, ili na neke veštačke boje (npr. tartrazin).

Kako se označavaju aditivi?
Postoje 22 kategorije, funkcionalne grupe aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...) u zavisnosti od tehnološke funkcije koju imaju u namirnicama. Na pozitivnoj listi se nalazi 314 supstanci ili grupa supstanci, što znači 314 E brojeva.
Aditivi koji se koriste u EU imaju prefiks E ispred internacionalno ustanovljenog broja. Proizvođač mora da označi kategoriju i E broj ili naziv aditiva. Na primer: konzervans natrijum-benzoat ili konzervans E 211. E brojevi predstavljaju međunarodno prihvaćen sistem za označavanje aditiva, koji je uveden iz praktičnih razloga, npr. izbegava se konfuzija usled upotrebe sinonima, pojedini aditivi imaju veoma dugačke nazive i dr. Potrošači ne bi trebalo da imaju strah od takvog označavanja.

Upoznajte termin: prihvatljiv dnevni unos
Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu količinu aditiva koja može da se unosi svakodnevno, tokom celog života, bez ikakvih štetnih posledica. On se određuje na osnovu rezultata brojnih ispitivanja sprovedenih po tačno utvrđenoj proceduri (ispituje se akutna i hronična toksičnost, mutagenost, kancerogenost, genotoksičnost, uticaj na potomstvo, alergogenost). Maksimalna netoksična doza za eksperimentalne životinje, ustanovljena tim ispitivanjima, deli se sa faktorom sigurnosti, koji obično iznosi 100, jer se uzima da su ljudi deset puta osetljiviji od eksperimentalnih životinja, pa se deli sa još deset zbog razlike u osteljivosti unutar humane populacije (deca, trudnice...). Tako dobijena vrednost predstavlja prihvatljiv dnevni unos.

Zakonska regulativa
Upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača, već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani.
Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva, na osnovu kojih Komisija »Codex Allimentarius«, preko svog komiteta CCFAC, donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Te standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva usklađena regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji za označavanje aditiva u Evropi.
U našoj zemlji, proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća) aditiva, pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva u namirnicama regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG, br. 56/2003), a taj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU.

Ko kontroliše kvalitet i sadržaj aditiva u prehrambenim proizvodima?
Niko namerno ne truje potrošače, kako se to ponekad prikazuje u medijima, već proizvođači žele da naprave proizvod koji bi bio što konk*rentniji. Kontrolu vrše tržišna i sanitarna inspekcija i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica. Kod nas postoje problemi vezani za kontrolu aditiva kao što su nedostatak jedinstvene metodologije, tehnička opremljenost pojedinih laboratorija, nedostatak kadra itd. U Evropi se mnogo veća odgovornost prepušta samim proizvođačima, ali ako se pokaže da nisu poštovali propise, sankcije su stroge, a udruženja potrošača su veoma aktivna i to objavljuju u medijima.

Tekst u celini možete pročitati u časopisu
"Zdrav Život" sobjavio: Bilje & Zdravlje
objavljeno na pregled.com: 24 07 2005


Zalogaj pun E otrova

Čajnoj kobasici i stotinama drugih namirnica lošeg kvaliteta ukus popravljaju opasni aditivi koji će vas kao droge naterati da ?zauvek zavolite? baš taj proizvod



Prehrambena industrija danas teško može da se zamisli bez raznih aditiva koji se namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i trajnost. O tome koliko su oni i opasni po zdravlje, i šta kaže Zakon o njihovoj upotrebi, za naš časopis stručno tumači Stevan Blagojević, iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.

- Aditivi se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, pa je zbog toga ustanovljena međunarodna procedura za određivanje njihovog uticaja na zdravlje ? kaže naš sagovornik. - Nema apsolutno neškodljivih aditiva, pa zato može da se govori samo o stepenu njihove škodljivosti, koji zavisi od načina i količine unosa u organizam.

Ispituju se akutna i hronična toksičnost, mutagenost, kancerogenost, uticaj na potomstvo, alergogenost, kumulacije, metabolizam, interakcija sa hranom... Na osnovu rezultata dobijenih od JECFA (organizacija pri UN) za svaki aditiv se određuje ?prihvatljiv dnevni unos?, odnosno ograničenja po pojedinim namirnicama..

I najbezbedniji aditivi - limunska kiselina, na primer - koriste se u najmanjoj količini za određeni tehnološki efekat. Postoje i oni koji su toksični kada se posmatraju izvan konteksta, ali su ?bezbedni dodaci namirnicama?. Takav primer su nitriti, na zvaničnoj listi otrova, ali su nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus). Njihova toksičnost je eliminisana tako što se koriste kao homogena mešavina kuhinjske soli /koja sadrži 0,5-0,6% nitrita/. Zbog te slanoće proizvoda nije moguće ni slučajno uneti toksičnu količinu nitrita.
Pojedinci mogu da budu alergični na neke aditive (oboleli od bronhijalne astme ili opstruktivnih disajnih problema). Konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju, ili da provociraju astmatične napade. Poneko može da bude preosetljiv i na pojačivače arome ? glutaminate ili veštačke boje (tartrazin).



Postoje 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...), a na pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.



?Prihvatljiv dnevni unos? predstavlja količinu aditiva koja može da se jede svakodnevno tokom celog života, bez štetnih posledica. Ništa se pritom ne prepušta slobodnoj proceni proizvođača.. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. U našoj zemlji, proizvodnja, promet i kvalitet aditiva, regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe koji je usaglašen sa direktivama EU. Kontrolu obavlja tržišna i sanitarna inspekcija, kao i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.




NJEGOVO VELIČANSTVO - E 621

NA CRNOJ LISTI

Kod nas se mononatrijum-glutaminat (MSG), koji se vodi pod šifrom E-621, koristi kao pojačivač arome i na pozitivnoj je listi Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama (Službeni list Srbije i Crne Gore od 26. decembra 2003. godine). U svetu je njegova upotreba, na žalost, dozvoljena.. U skladu sa standardima vodeće britanske distributerske kuće prehrambenih namirnicaWhole Foods Market, MSG je na crnoj listi aditiva. To znači da hrana koja u bilo kom procentu sadrži MSG ne može da se prodaje preko njihove mreže.
Natrijumova so glutaminske kiseline je "neesencijalna" aminokiselina, što znači da je ne treba unositi hranom. U prirodnom obliku ima je u različitim biljkama, dok je po hemijskom obliku L-Glutaminska kiselina. Dobija se enzimatskom hidrolizom genetski izmenjenih bakterija iz različitih zrna kuk*ruza, kuk*ruznog skroba, melase i šećerne repe. Pre 15 godina je po prvi put ekstrahovan i sintetizovan i iz proteina morskih algi. On je po strukturi natrijumova so, ali D-glutaminske kiseline - što znači da ima potpuno drugačiji (mnogo štetniji) oblik od one u prirodnom obliku (L-glutaminska kiselina) koja nije štetna. A u nekim slučajevima štetnost može da se registruje već u roku od 48 časova!

Kod mlađih može da izazove:

- bolesti reproduktivnih organa

- teškoće pri učenju

Kod dece u pubertetu može da dovede do:

- neuro-endokrinoloških poremećaja

- hiperaktivnosti

Kod starijih prouzrokuje:

- probleme sa kožom (svrab, crvenilo)

- suv jezik

- preznojavanje lica

- pritisak u predelu očiju

- bolove u grudima

- astmu

- nesanicu

- mucanje

- napade panike

- oboljenje mrežnjače oka



Njegova upotreba je, na žalost, dozvoljena u većini zapadnih zemalja, pa i kod nas, a ima ga kao neizbežnog pojačivača arome u:

- supe u kockicama

- instant-supe

- bezalkoholni napici

- slatkiši

- preliv za salate

- žvakaće gume

- ekstrakt kvasca

- soja-sos

- soja-protein

- razne grickalice

Mononatrijum-glutaminat ima zadatak da probudi receptore ukusa kod potrošača, i da tako izazove ?stalnu glad? za odaređenim proizvodom. U našoj zemlji MSG se najčešće dodaje čajnim kobasicama, mada su one po Pravilniku o kvalitetu proizvoda označene kao ? proizvod od čistog mesa?. Naime, tehnološki je veoma teško bez aditiva napraviti dobru kobasicu od nekvalitetnog i nemasnog mesa.
U većinu čajnih kobasica ubacuju se i jeftine sojine ljuspice koje svojim truljenjem polako zakiseljavaju proizvod. To se neutrališe dodavanjem MSG. Sličnan postupak se primenjuje i u proizvodnji pilećih salama, parizera i mortadela. Čak se dodaje i začinima, koji bi trebalo da imaju minimalno 20 % sušenog povrća. MSG popravlja ukus i stvara zabludu da se radi o prirodnom proizvodu!




OPASNI SOKOVI

Živeli otrovi!

Trka za brzom zaradom u industriji bezalkoholnih napitaka rezultirala je mnoštvom opasnog "bućk*riša" u finoj ambalaži. Ali malo ko uopšte zna šta pije, mada zbog zakonske forme na svakoj flaši mora da piše sastav napitka.
Ni pisano upozorenje da neki sok ne smete da pijete više od par čaša na dan ne smanuje njegovu prodaju. Ovakvi napici su naročito opasni za decu, a upravo se ona najviše i ?lepe? za šarene sokiće koji ih mame sa svih strana.
Okvir/boja
Potvrđeno je da čak više od 2 % nitrita ima pogubno kancerogeno svojstvo, dok je više od 3 % polifosfata veoma opasno za zdravlje.



TABELA STRAHA

Zbog lakše orijentacije pri kupovini navodimo šifre najčešćih aditiva koji se stavljaju u osvežavajuća pića, sokove i energetske napitke:



OPASNI I VEOMA OPASNI

E-102, E-110, E-120, E-124, E-127 i E-123 /veštačke boje/


ZABRANJENI

E-103, E-105, E-111, E-121, E-125, E-126, E-130

SUMNJIVI

E-104, E-171, E-173, E-180, E-241 /veštačke boje/

KANCEROGENI

E-131, E-142 /veštačke boje/

E-210, E-212, E-213, E-215, E-216, E-217 /konzervansi/



ŠTA IZAZIVAJU:

E-221, E-222, E-223, E-224 /konzervansi, poremećaj creva/

E-230, E-231, E-232 (štetni za kožu)

E-250, E-251 /konzervansi, poremećaj pritiska/

E-330 /izaziva rak/

E-311, E-312 /osip/

E-320, E- 321 /holesterol/

E-322, E-338, E-339, E-341, E-462, E-463 /poboljšivači i emulgatori, poremećaj želuca/

E-407, E-450 /emulgatori, poremećaj creva/


dipl. ing. prehr. tehnologije Zoran Roksandić, Sandra Labudovic

sOtrovni aditivi u vašem tanjiru

Da li biste kupili, prehrambeni proizvod na čijim bi etiketama bilo jasno napisano: štetno po zdravlje? Da li biste to dali svojoj deci?
U hrani i piću koje uzimamo ima na stotine aditiva, prirodnih i sintetičkih hemijskih supstanci za produženje trajnosti proizvoda, poboljšane boje, ukusa, mirisa. Neki su bezopasni, ali su drugi vrlo opasni - smrtonosni. Što je najgore, naši potrošači uopšte nisu obavešteni šta jedu i piju, a na artiklima najčešće nisu ni označeni preparati koji su dodatak.
Zakonska obaveza proizvođača cigareta u našoj zemlji je odnedavno da na paklicama pišu da je “pušenje štetno po zdravlje”. Druga je tema što se to servira u stilu: “Oseti lakoću, pušenje je štetno po zdravlje. Treća je i što se ne poštuje, nikad ukinuti, a u poslednje vreme ni primenjeni Zakon o zabrani reklamiranja cigareta i alkoholnih pića.

Bez zabrana

Ali, pišemo o tome da u važećem jugoslovenskom Pravilniku o dozvoljenim aditivima u hrani uopšte nema spiska nedozvoljenih. U odnosu na stari pravilnik samo je produžena lista dozvoljenih.
Zamislite scenu kako ulazite u veterinarsku apoteku i staloženo kažete:
- Dobar dan, dajte mi, molim vas, 250 grama otrova za pacove, hoću da otrujem ženu i taštu.
- Odmah, moliću lepo - odgovaraju vam i pakuju otrov. - Dođite nam opet.
Ili, uputite se u neku semenarnicu za povrće, travu i cveće i zatražite seme kanabisa, odnosno marihuane, za “negde oko dva hektara”, baš ste tu kulturu nameračili da gajite. I - nema problema.
Koja je razlika? Trgovci i prodavci vas, svakako neće upozoriti da će emulgatori, odnosno svakojaki aditivi u proizvodima koje nude vama i vašoj porodici uzrokovati rak li oboljenje krvnih sudova, želudačnog trakta, jetre i bubrega, kožnih i nervnih bolesti. Neće reći:
- Evo, komšija, baš smo dobili tako lepe uvozne konzerve, jeftine i garantovano ćete dobiti kancer, a ako ih zalijete sa ovim finim gaziranimpićem, možda ćete poludeti, a pre toga dobiti neverovatno jak svrab.
- Super! - odgovarate. - To je ono pravo! Uđimo u svet zabave uz osmeh!

Gorki "Fazoni"

Situacija na našem tržištu uopšte nije “super”. Na nalepnicama na kojima se navodi sastav proizvoda u svetu su E brojevima naznačeni boje, konzervansi, antikeidensi, emulgatori... Kod nas je poplava prehrambenih proizvoda sa “E” brojevima koji su u svetu i Evropi nepoželjni, strogo kontrolisani ili - zaboravljeni. Bez razlike da li su napravljeni u sopstvenoj zemlji ili su uvezeni.
Naši lekari već mesecima i preko štampe upozoravaju da su uvezeni i domaći proizvodi konzervisani emulgatorima opasnim po zdravlje. Izuzetno je otrovan aditiv E-123. U Evropi je zabranjen u bilo kojim dozama, a kod nas je na dohvat ruke. U “Krašovim” bombonama “slatka tajna”, na primer, ili “boni fazoni”, raznim čokoladicama ima aditiva E-123.
Neke bombone i žvakaće gume sadrže i po četiri aditiva! A, kada se ukomponuju nedozvoljena veštačka boja, veća količina zaslađivača i sve drugo, dobije se smrtonosni koktel.

Stručnjaci američke Agencije za zaštitu životne sredine tek sada su publikovali da je aspartam, veštački zaslađivač i čest sastojak gaziranih-dijet sokova, žvaka bez šećera, konditorskih proizvoda, i preparata za mršavljenje - direktni izazivač multipleks skleroze i lupusa.

Ovaj zaslađivač u temperaturi ljudskog organizma postaje otrovan kao cijanid ili arsenik! Jedina razlika je što ne ubija odmah.
Ali, ova tajna je decenijama strogo čuvana, zbog biznisa koji je, po pravilu, iza svakojakih vrsta trovanja i ubijanja. Sada je većina zemalja potpuno zabranila upotrebu ovog zaslađivača, ali se kod nas još može naći, na primer, u “pepsi lajtu”, na kome piše da sadrži 350 miligrama aspartama po litru. Dopisano je i da je dozvoljena dnevna doza osam litara.

No, odnosi se to na odrasle muškarce težine od 80 kilograma, a sok piju i dečica. Naš ekspert za ishranu, dr Dušan Janković, upozorio je da će biti vrlo teško proterati aspartam kod nas, jer iza svega stoje moćne korporacije koje interesuje samo profit.

Samotrovanje

Proverili smo: u našim prodavnicama ima štetnih žvakaćih guma, “pepsi-lajta”, i drugih opasnih pića. Čak smo naleteli na gazirani napitak domaćeg proizvođača na čijoj etiketi je dat spisak otrova uz upozorenje “da nije preporučljivo piti više od dva litra dnevno”. Samo što nije nacrtana mrtvačka glava sa dve koske. Sve je napisano vrlo sitnim slovima i teško je za čitanje ljudima kojima je vid već oštećen pićem.

Šta da kažemo o otvorima kojima su ubrzava sazrevanje povrća, ili činjenici da u Srbiji ima 800 registrovanih i stotine neregistrovanih klanica i prerađivača koje na tržište izbacuju sveže (obojeno) meso i polutrajne ili trajne suhomesnate proizvode, a da se o upotrebljenim emulgatorima i aditivima uopšte ne može ući u trag, a kamoli pročitati na robi.

Mnogi naši voćari, zbog straha od insekata i kojekakvih biljnih bolesti, naprskaju toliko otrova u biljku da bi tako sazrelu jabuku, na primer, mogla samo da poželi zla veštica za poklon Pepeljugi.

Časopisi “Vils-Nuvel” u Francuskoj i “Zemahirin” u Engleskoj objavili su da su “neke zapadne zemlje proširili proizvodnju i izvoz kancerogenih proizvoda u zemlje trećeg sveta (tu smo i mi) i bivše članice SSSR”.

Tako se i kod nas našao margarin iz Holandije konzervisan baš emulgatorom E-330 koji izaziva rak.
Stižu i novi otrovi. Upravo saznajemo da je sadržaj “magi supa”, proizvođača Nestle fud “obogaćen” otrovima E-627, E-631 i E-1442 (modifikovani skrob).

Amerikanci su zabranili svaki uvoz hrane koji ne kontrolišu vlada SAD i eksperti za ishranu. Na stranu to, što domaćim proizvodima truju i sopstveno stanovništvo, ali su u uvozu uveli red.

Izgladnelo stanovništvo u našoj zemlji putem neke ekonomske alhemije, pokušava da popuni “potrošačku korpu” i donekle se može razumeti što više razgledaju cene, nego sastav namirnica. To, svakako, pojačava zakonsku i moralnu obavezu odgovarajućih institucija da strogo kontrolišu proizvodnju i promet hrane i pića.l

Kaži E
Klinika za pedijatrijsku onkologiju iz Diseldorfa sastavila je spisak sumnjivih i opasnih dodataka u hrani i piću. Zloćudne tumore izazivaju E-105, E-121, E-123, E-125, i da ne nabrajamo. Ima šest izazivača oboljenja želudačno-crvenog trakta, a jetra i bubrezi stradaju od E-171, E-173, E-32 i E-322.
Aditivi su svrstani, uopšteno rečeno, u zabranjene, sumnjive, opasne, veoma opasne, kancerogene, one koji izazivaju poremećaj pritiska, holesterol, alergiju...

KONZERVANSI:

IZAZIVAČI ZLOĆUDNIH TUMORA: E-105, E-121, E-123, E-125, E-131, E-142, E-152, E-210-217, E-240, E-330 i E-447

IZAZIVAČI OBOLJENJA ŽELUDAČNO CREVNOG TRAKTA: E-221-226, E-320, E-338-341, E-407, E-405, E-461-466

ALERGENI: E-230, E-239, E-311-313

IZAZIVAČI BOLESTI JETRE I BUBREGA: E-171-173, E-320-322

Kad kupujete proizvode, naročito iz zemalja OECD i Amerike, obratite pažnju na etiketu proizvoda na kojoj je obavezno naznačen sastav i poreklo proizvoda.

Ako na ambalaži pročitate neko od navedenih emulgatora koji je upotrebljen za konzervisanje izgleda ili ukusa ili nekih drugih svojstava, odmah proizvod vratite trgovcu!

Više od 2 odsto nitrita - kancerogeno
Više od 3 odsto polifosfata - veoma opasno

E - 102 OPASAN
E - 103 ZABRANJEN
E - 104 SUMNJIV
E - 105 ZABRANJEN
E - 110 OPASAN - Veštačke boje
E - 111 ZABRANJEN
E - 120 OPASAN
E - 121 ZABRANJEN
E - 123 VEOMA OPASAN
E - 124 OPASAN - Veštačke boje
E - 125 ZABRANJEN
E - 126 ZABRANJEN
E - 127 OPASAN
E - 130 ZABRANJEN
E - 131 KANCEROGEN
E - 142 KANCEROGEN
E - 171 SUMNJIV
E - 173 SUMNJIV
E - 180 SUMNJIV
E - 210 KANCEROGEN
E - 212 KANCEROGEN
E - 213 KANCEROGEN
E - 215 KANCEROGEN
E - 216 KANCEROGEN
E - 217 KANCEROGEN
E - 221 POREMEĆAJ CREVA
E - 222 POREMEĆAJ CREVA
E - 223 POREMEĆAJ CREVA
E - 224 POREMEĆAJ CREVA
E - 226 POREMEĆAJ CREVA
E - 230 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 231 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 232 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 241 SUMNJIV
E - 250 POREMEĆAJ PRITISKA
E - 251 POREMEĆAJ PRITISKA
E - 330 LIMUNSKA KISELINA
(Klinika za pedijatrijsku onkologiju iz Dizeldorfa tvrdi da izaziva rak)
E - 311 OSIP
E - 312 OSIP
E - 320 HOLESTEROL
E - 321 HOLESTEROL
E - 322 ŽELUDAC Lecitin.
Prirodno-identična aroma
E - 338 ŽELUDAC
E - 339 ŽELUDAC
E - 341 ŽELUDAC
E - 407 POREMEĆAJ CREVA
E - 450 POREMEĆAJ CREVA
E - 462 ŽELUDAC
E - 463 ŽELUDAC evo i jedan tekst objavljen u večernjim novostima 2002 godine o još nekim stvarima koje bar treba redukovati

Otrovno E u tanjiru
Vlastimir POPOVIĆ 10/5/2002, 7:14:36 PM

BEOGRAD - DA li biste kupili, prehrambeni proizvod na čijim bi etiketama bilo jasno napisano: štetno po zdravlje? Da li biste to dali svojoj deci?
U hrani i piću koje uzimamo ima na stotine aditiva, prirodnih i sintetičkih hemijskih supstanci za produženje trajnosti proizvoda, poboljšane boje, ukusa, mirisa. Neki su bezopasni, ali su drugi vrlo opasni - smrtonosni. Što je najgore, naši potrošači uopšte nisu obavešteni šta jedu i piju, a na artiklima najčešće nisu ni označeni preparati koji su dodatak.
Zakonska obaveza proizvođača cigareta u našoj zemlji je odnedavno da na paklicama pišu da je “pušenje štetno po zdravlje”. Druga je tema što se to servira u stilu: “Oseti lakoću, pušenje je štetno po zdravlje. Treća je i što se ne poštuje, nikad ukinuti, a u poslednje vreme ni primenjeni Zakon o zabrani reklamiranja cigareta i alkoholnih pića.

BEZ ZABRANA
ALI, pišemo o tome da u važećem jugoslovenskom Pravilniku o dozvoljenim aditivima u hrani uopšte nema spiska nedozvoljenih. U odnosu na stari pravilnik samo je produžena lista dozvoljenih.
Zamislite scenu kako ulazite u veterinarsku apoteku i staloženo kažete:
- Dobar dan, dajte mi, molim vas, 250 grama otrova za pacove, hoću da otrujem ženu i taštu.
- Odmah, moliću lepo - odgovaraju vam i pakuju otrov. - Dođite nam opet.
Ili, uputite se u neku semenarnicu za povrće, travu i cveće i zatražite seme kanabisa, odnosno marihuane, za “negde oko dva hektara”, baš ste tu kulturu nameračili da gajite. I - nema problema.
Koja je razlika? Trgovci i prodavci vas, svakako neće upozoriti da će emulgatori, odnosno svakojaki aditivi u proizvodima koje nude vama i vašoj porodici uzrokovati rak li oboljenje krvnih sudova, želudačnog trakta, jetre i bubrega, kožnih i nervnih bolesti. Neće reći:
- Evo, komšija, baš smo dobili tako lepe uvozne konzerve, jeftine i garantovano ćete dobiti kancer, a ako ih zalijete sa ovim finim gaziranimpićem, možda ćete poludeti, a pre toga dobiti neverovatno jak svrab.
- Super! - odgovarate. - To je ono pravo! Uđimo u svet zabave uz osmeh!

GORKI “FAZONI”
SITUACIJA na našem tržištu uopšte nije “super”. Na nalepnicama na kojima se navodi sastav proizvoda u svetu su E brojevima naznačeni boje, konzervansi, antikeidensi, emulgatori... Kod nas je poplava prehrambenih proizvoda sa “E” brojevima koji su u svetu i Evropi nepoželjni, strogo kontrolisani ili - zaboravljeni. Bez razlike da li su napravljeni u sopstvenoj zemlji ili su uvezeni.
Naši lekari već mesecima i preko štampe upozoravaju da su uvezeni i domaći proizvodi konzervisani emulgatorima opasnim po zdravlje. Izuzetno je otrovan aditiv E-123. U Evropi je zabranjen u bilo kojim dozama, a kod nas je na dohvat ruke. U “Krašovim” bombonama “slatka tajna”, na primer, ili “boni fazoni”, raznim čokoladicama ima aditiva E-123.
Neke bombone i žvakaće gume sadrže i po četiri aditiva! A, kada se ukomponuju nedozvoljena veštačka boja, veća količina zaslađivača i sve drugo, dobije se smrtonosni koktel.
Stručnjaci američke Agencije za zaštitu životne sredine tek sada su publikovali da je aspartam, veštački zaslađivač i čest sastojak gaziranih-dijet sokova, žvaka bez šećera, konditorskih proizvoda, i preparata za mršavljenje - direktni izazivač multipleks skleroze i lupusa.
Ovaj zaslađivač u temperaturi ljudskog organizma postaje otrovan kao cijanid ili arsenik! Jedina razlika je što ne ubija odmah.
Ali, ova tajna je decenijama strogo čuvana, zbog biznisa koji je, po pravilu, iza svakojakih vrsta trovanja i ubijanja. Sada je većina zemalja potpuno zabranila upotrebu ovog zaslađivača, ali se kod nas još može naći, na primer, u “pepsi lajtu”, na kome piše da sadrži 350 miligrama aspartama po litru. Dopisano je i da je dozvoljena dnevna doza osam litara.
No, odnosi se to na odrasle muškarce težine od 80 kilograma, a sok piju i dečica. Naš ekspert za ishranu, dr Dušan Janković, upozorio je da će biti vrlo teško proterati aspartam kod nas, jer iza svega stoje moćne korporacije koje interesuje samo profit.

SAMOTROVANJE
PROVERILI smo: u našim prodavnicama ima štetnih žvakaćih guma, “pepsi-lajta”, i drugih opasnih pića. Čak smo naleteli na gazirani napitak domaćeg proizvođača na čijoj etiketi je dat spisak otrova uz upozorenje “da nije preporučljivo piti više od dva litra dnevno”. Samo što nije nacrtana mrtvačka glava sa dve koske. Sve je napisano vrlo sitnim slovima i teško je za čitanje ljudima kojima je vid već oštećen pićem.
Šta da kažemo o otvorima kojima su ubrzava sazrevanje povrća, ili činjenici da u Srbiji ima 800 registrovanih i stotine neregistrovanih klanica i prerađivača koje na tržište izbacuju sveže (obojeno) meso i polutrajne ili trajne suhomesnate proizvode, a da se o upotrebljenim emulgatorima i aditivima uopšte ne može ući u trag, a kamoli pročitati na robi.
Mnogi naši voćari, zbog straha od insekata i kojekakvih biljnih bolesti, naprskaju toliko otrova u biljku da bi tako sazrelu jabuku, na primer, mogla samo da poželi zla veštica za poklon Pepeljugi.
Časopisi “Vils-Nuvel” u Francuskoj i “Zemahirin” u Engleskoj objavili su da su “neke zapadne zemlje proširili proizvodnju i izvoz kancerogenih proizvoda u zemlje trećeg sveta (tu smo i mi) i bivše članice SSSR”.
Tako se i kod nas našao margarin iz Holandije konzervisan baš emulgatorom E-330 koji izaziva rak.
Stižu i novi otrovi. Upravo saznajemo da je sadržaj “magi supa”, proizvođača Nestle fud “obogaćen” otrovima E-627, E-631 i E-1442 (modifikovani skrob).
Amerikanci su zabranili svaki uvoz hrane koji ne kontrolišu vlada SAD i eksperti za ishranu. Na stranu to, što domaćim proizvodima truju i sopstveno stanovništvo, ali su u uvozu uveli red.
Izgladnelo stanovništvo u našoj zemlji putem neke ekonomske alhemije, pokušava da popuni “potrošačku korpu” i donekle se može razumeti što više razgledaju cene, nego sastav namirnica. To, svakako, pojačava zakonsku i moralnu obavezu odgovarajućih institucija da strogo kontrolišu proizvodnju i promet hrane i pića.l

KAŽI E
KLINIKA za pedijatrijsku onkologiju iz Diseldorfa sastavila je spisak sumnjivih i opasnih dodataka u hrani i piću. Zloćudne tumore izazivaju E-105, E-121, E-123, E-125, i da ne nabrajamo. Ima šest izazivača oboljenja želudačno-crvenog trakta, a jetra i bubrezi stradaju od E-171, E-173, E-32 i E-322.
Aditivi su svrstani, uopšteno rečeno, u zabranjene, sumnjive, opasne, veoma opasne, kancerogene, one koji izazivaju poremećaj pritiska, holesterol, alergiju...

KONZERVANSI:
IZAZIVAČI ZLOĆUDNIH TUMORA:
E-105, E-121, E-123, E-125, E-131, E-142, E-152, E-210-217, E-240, E-330 i E-447

IZAZIVAČI OBOLJENJA ŽELUDAČNO CREVNOG TRAKTA:
E-221-226, E-320, E-338-341, E-407, E-405, E-461-466
ALERGENI: E-230, E-239, E-311-313
IZAZIVAČI BOLESTI JETRE I BUBREGA: E-171-173, E-320-322

Kad kupujete proizvode, naročito iz zemalja OECD i Amerike, obratite pažnju na etiketu proizvoda na kojoj je obavezno naznačen sastav i poreklo proizvoda.
Ako na ambalaži pročitate neko od navedenih emulgatora koji je upotrebljen za konzervisanje izgleda ili ukusa ili nekih drugih svojstava, odmah proizvod vratite trgovcu!
Više od 2 odsto nitrita - kancerogeno
Više od 3 odsto polifosfata - veoma opasno
E - 102 OPASAN
E - 103 ZABRANJEN
E - 104 SUMNJIV
E - 105 ZABRANJEN
E - 110 OPASAN - Veštačke boje
E - 111 ZABRANJEN
E - 120 OPASAN
E - 121 ZABRANJEN
E - 123 VEOMA OPASAN
E - 124 OPASAN - Veštačke boje
E - 125 ZABRANJEN
E - 126 ZABRANJEN
E - 127 OPASAN
E - 130 ZABRANJEN
E - 131 KANCEROGEN
E - 142 KANCEROGEN
E - 171 SUMNJIV
E - 173 SUMNJIV
E - 180 SUMNJIV
E - 210 KANCEROGEN
E - 212 KANCEROGEN
E - 213 KANCEROGEN
E - 215 KANCEROGEN
E - 216 KANCEROGEN
E - 217 KANCEROGEN
E - 221 POREMEĆAJ CREVA
E - 222 POREMEĆAJ CREVA
E - 223 POREMEĆAJ CREVA
E - 224 POREMEĆAJ CREVA
E - 226 POREMEĆAJ CREVA
E - 230 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 231 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 232 ŠTETAN ZA KOŽU
E - 241 SUMNJIV
E - 250 POREMEĆAJ PRITISKA
E - 251 POREMEĆAJ PRITISKA
E - 330 LIMUNSKA KISELINA
(Klinika za pedijatrijsku onkologiju iz Dizeldorfa tvrdi da izaziva rak)
E - 311 OSIP
E - 312 OSIP
E - 320 HOLESTEROL
E - 321 HOLESTEROL
E - 322 ŽELUDAC Lecitin.
Prirodno-identična aroma
E - 338 ŽELUDAC
E - 339 ŽELUDAC
E - 341 ŽELUDAC
E - 407 POREMEĆAJ CREVA
E - 450 POREMEĆAJ CREVA
E - 462 ŽELUDAC
E - 463 ŽELUDAC       

Mi nismo ljudska bića koja ponekad imaju spiritualno iskustvo. Mi smo spiritualna bića koja imaju ljudsko iskustvo..."
G. Zukov     



EMULGATORI - otrovi naši svagdašnji





DODACI PREHRAMBENIM PROIZVODIMA
(Prijepis istraživanja Klinike za Pedijatrijsku onkologiju - Dusseldorf)

1. Dodaci koji nisu štetni:

E100, 101, 103, 104,105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411,
E370 - zabranjen u nekom zemljama;
E375
E413 - mogući kontaktni alergen;
E414 - nadraženje sluznice, alergen
E416 - mogući alergen;
E420 - ozljede želudca, nije dozvoljen za dječju prehranu;
E421 - proljev, mučnina, povraćanje, ozljede bubrega;
E432 - zabranjen u nekim zemljama;
E450 - remeti omjer između kalcija in fosfora;
E461 - napuhivanje, obstrukcija tankog crijeva;
E463 - zabranjen u nekim zemljama.

Sredstva protiv zgrušavanja nalazimo pod oznakama od E500 do E585. Opreznost kod nabrojanih:

E503 - nadražuje sluznice;
E508 - pokreće ulcerozna stanja želudca.
E510 - neka ga izbjegavaju ljudi s bolesnim bubrezima i jetrom;
E513 - zabranjen u nekim zemljama;
E514 - remeti vodenu bilancu organizma;
E553 - veza s rakom želuca;
E554 - teškoće s placentom kod trudnoće, alzheimejreva bolest.

Pored atraktivne obojanosti, kod namirnica su bitni i privlačan miris i okus. Za krivotvorenje mirisa i okusa su aditivi od E620 do E640 odnosno umjetne arome:

E620 - neka ga izbjegavju djeca;
E621 - glavobolja, žeđ, vrtoglavica, trbušni grčevi, proljev, smetnje u otkucajima srca (aritmija), zabranjen za dječju prehranu;
E622 - mučnina, povraćanje, proljev;
E626 - može uzrokovati protin;
E627 - može uzrokovati protin, zabranjen za dječju prehranu;
E629 - može uzrokovati protin;
E631 - može uzrokovati protin;
E633 - može uzorkovati protin;
E635 - može pokrenuti promjene kože, zabranjen u mnogobrojnim zemljama.

Zaslađena ovisnost potrošaća i blješatvi izgled donose i gorke i manje slatke zaključke, u vezi sa upotrebom zaslađivača i glazura pod oznakom od E900 do E1520:

E905 - moguća veza s rakom prebavnih organa;
E907 - zabranjen u nekim zemljama;
E924 - mućnina, povraćanje, proljev;
E925 - kancerogen, uništava biološku vrijednost hrane;
E927 - zabranjen u nekim zemljama;
E950 - spada među najopasnije aditive, kancerogen za pokusne životinje, smetnje štitnjače;
E951 - mnogobrojni izuzetno opasni učinci, alergije, migrene, vrtoglavica, smetnje vida, sluha i okusa, smetnje pamćenja, depresije, smetnje ponašanja, uzročnik nekih degenerativnih bolesti (multipla skleroza, parkinsonova bolest), hormonske smetnje;
E952 - migrene, potencialno kancerogen, zabranjen u SAD i Engleskoj;
E954 - kancerogen kod pokusnih životinja;
E967 - pokreće nastanak bubrežnih kamenaca, diuretik, smetnje ponašanja kod pokusnih životinja;
E1505 - u metabolizmu se mijenja u etanol;
E1520 - veza s fatalnimi infarktniim stanjima (intravenozno), smetnje živčanog sistema, dermatitis.

Silovita kemizacija kojoj smo svjedoci u modernom svijetu jezahvatila i našu hranu i to sasvim nekritično i prebrzo. Oba dva nedostatka imaju zajednički korjen, a to je brzi prijenos znanstvenih zaključaka u upotrebnu tehnologiju.
Znanstvena postignuća nisu dostupna javnosti, kako bi to trebala biti po tradiciji humane akademske znanosti, već se patentira kao intelektualno vlastništvo korporacija. Iza toga stoji moćni profitni interes kojemu nisu briga dugoročne zdravstvene posljedice za ljude zbog tih korištenih tehnologija. Istraživanja koja bi trebali pokazati i nuditi ocjenu rizika kod dugoročne upotrebe aditiva se ne objavljuju.
Sve više postajemo pokusne životinje globalnog neetičnog eksperimenta.

Što možemo učiniti?

OSVJEŠTENI POTROŠAČI DANAS KUPUJU NAMIRNICE ZA KOJE SU SIGURNI DA SE U NJIMA NE NALAZE ŠTETNI I OPASNI ADITIVi. LISTIĆ SA POPISOM TIH ADITIVA UVIJEK IMAJU SA SOBOM PRILIKOM KUPOVINE;

E102, E110, E122, E123, E127, E131, E132, E133, E142, E150, E151,E153, E154; E171, E173, E210, E220, E223, E232, E249, E250, E284, E285, E310, E311, E312, E320, E321. E308, E407, E472, E473, E512, E553, E620, E621, E622, E626, E942, E950, E951, E952, E954, E1440





Mi nismo ljudska bića koja ponekad imaju spiritualno iskustvo. Mi smo spiritualna bića koja imaju ljudsko iskustvo..."
G. Zukov










DODACI PREHRAMBENIM PROIZVODIMA
(Prijepis istraživanja Klinike za Pedijatrijsku onkologiju - Dusseldorf)

1. Dodaci koji nisu štetni:

E100, 101, 103, 104,105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 480.

2. Sumnljivi dodaci:

E125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477.

3. Opasni dodaci:

E102, 11O, 120, 124

4. Dodaci koji su štetni za zdravlje

a.) problemi s crijevima: E220, 221, 232, 224
b.) problemi s prebavom: E338, 339, 340, 341, 45O, 461, 463,465, 466, u pakiranom sladoledu E407
c.) kožne bolesti: E230,231,232,233
d.) uništava vitamin B12: E220
e.) povećava kolesterol: E320,321
f.) nadražuje živce: E311, 312
g.)upala usne šupljine: E330 NAJOPASNIJI DODATAK (uzrukuje rak), nalazimo ga u Schweppesu od limuna, senfu, nekim bezalkoholnim pićima, konzerviranom mesu rakova, u nekim sirevima, nekim gljivama u konzervi....

5. Dodaci, koji uzrukuju rak:

E131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239
Pažnja: E123 je vrlo otrovan te je zabranjen u SAD
Posebnu pažnju obratite na slijedeće proizvode:
E123 i E110 u gumenim bonbonima, čokoladnim bonbonima, posebno marke TREETS, SMARTIES, HARIBO – gumeni bonboni, puding sa šlagom u plastičnim čašicama, zaleđena riba marke IGLO, vrhnje za kuhanje Creme-Fraiche, topljeni sirevi za mazanje, puding od vanilije, E102 i E110, u gotovim umacima raznih vrsta.

Molba za svakoga: Prilikom kupovine namirnica koristite ovaj popis ili ga negdje zalijepite na vidlivo mjesto u kuhinji. Jer, radi o zdravlju Vas i vaše djece. Prilikom izbora namirnica birajte one koje ne sadrže ove dodatke!

ZAPAMTITE: Vi sami birate proizvode koje kupuje. Razmišljajte o zdravlju Vas i vaše djece!
Tehnološki obrađena hrana je biloški »mrtva« i ima kratak rok trajanja; zato su nužno potrebni kemijski dodaci koji produžavaju rok trajanja kako u skaldištima tako i na policama u trgovinama. Upotreba sintetičkih tvari u namirnicama je slabije istražena, ali za mnogobrojne aditive već sad je poznato da uzrukuju određene rizike.

Među njima su konzervansi označeni od E200 do E290, koji mogu uzrokovati niže nabrojane zdravstvene probleme odnosno negative posljedice:

E210 - astma, neurološke teškoće, hiperaktivnost djece;
E211 - astma;
E216 - alergije
E218 - kožne alergije;
E220 - astma, uništava vitamin Bl;
E235 - mučnina, povraćanje, proljev, nadražaj kože, anoreksija;
E249 - potencialni kancerogen, poremećaj prijenosa kisika, glavobolje, nekoncentriranost, poteškoće sa disanjem;
E250 - potencialni kancerogen, u želudcu stvara nitrozamine, hiperaktivnost djece;
E251 - u organizmu se pretvara u nitrit;
E252 - hiperaktivnost, potencialni kancerogen, slabokrvnost, ozljede bubrega, zabranjen u nekim zemljama;
E261 - neka ga izbjegavaju ljudi sa oštećenjem bubrega;
E264 - mučnina, povraćanje;
E280 - uzrokuje migrene;
E281 - uzrokuje migrene;
E290 - povećava učinak alkohola.
Pažljivi budite na antioksidante regulatore kiselosti koji su oznaćeni od E296 do E385.

Oksidativni procesi i promjene pH ubrzavaju razgradnju hrane, te proizvođači zbog toga doodaju prikladne kemijske tvari među kojima su posebno opasne sljedeće:

E302 - uzrukuje stvaranje bubrežnih kamenaca;
E310 - nadražaj želudca i kože
E319 - mučnina, povraćanje, delirij, smrtna doza je 5g.
E320 - alergije, hiperaktivnost, kancerogeni i estrogeni učinci;
E325 - neka ga izbjegavaju djeca sa intolernacijom na laktozu;
E339 - ruši ravnotežu između kalcija in fosfora;
E363 - zabranjen u nekim zemljama;
E370 - zabranjen u nekom zemljama;
E375 - ozljede jetra, podiže razinu mokraćne kiseline, gastritis;
E380 - ozljede jetra i trbušne sluznice;
E385 - zabranjen u nekim zemljama;

I među stabilizatorima, tvarima za zgušnjavanje i emulgatorima označenim od E400 do E495, sa kojima se postiže primjerena stabilna struktura i gustoća namirnica, također nalazimo i one koje su zdravlju štetne:

E407 - u vezi s etilen oksidom stvara etilenklorohidrin, koji je opasan kancerogen, uzukuje čir;
E412 - mučnina, napuhivanje i grčevi, snižava razinu kolesterola;
E413 - mogući kontaktni alergen;
E414 - nadraženje sluznice, alergen
E416 - mogući alergen;
E420 - ozljede želudca, nije dozvoljen za dječju prehranu;
E421 - proljev, mučnina, povraćanje, ozljede bubrega;
E432 - zabranjen u nekim zemljama;
E450 - remeti omjer između kalcija in fosfora;
E461 - napuhivanje, obstrukcija tankog crijeva;
E463 - zabranjen u nekim zemljama.

Sredstva protiv zgrušavanja nalazimo pod oznakama od E500 do E585. Opreznost kod nabrojanih:

E503 - nadražuje sluznice;
E508 - pokreće ulcerozna stanja želudca.
E510 - neka ga izbjegavaju ljudi s bolesnim bubrezima i jetrom;
E513 - zabranjen u nekim zemljama;
E514 - remeti vodenu bilancu organizma;
E553 - veza s rakom želuca;
E554 - teškoće s placentom kod trudnoće, alzheimejreva bolest.

Pored atraktivne obojanosti, kod namirnica su bitni i privlačan miris i okus. Za krivotvorenje mirisa i okusa su aditivi od E620 do E640 odnosno umjetne arome:

E620 - neka ga izbjegavju djeca;
E621 - glavobolja, žeđ, vrtoglavica, trbušni grčevi, proljev, smetnje u otkucajima srca (aritmija), zabranjen za dječju prehranu;
E622 - mučnina, povraćanje, proljev;
E626 - može uzrokovati protin;
E627 - može uzrokovati protin, zabranjen za dječju prehranu;
E629 - može uzrokovati protin;
E631 - može uzrokovati protin;
E633 - može uzorkovati protin;
E635 - može pokrenuti promjene kože, zabranjen u mnogobrojnim zemljama.

Zaslađena ovisnost potrošaća i blješatvi izgled donose i gorke i manje slatke zaključke, u vezi sa upotrebom zaslađivača i glazura pod oznakom od E900 do E1520:

E905 - moguća veza s rakom prebavnih organa;
E907 - zabranjen u nekim zemljama;
E924 - mućnina, povraćanje, proljev;
E925 - kancerogen, uništava biološku vrijednost hrane;
E927 - zabranjen u nekim zemljama;
E950 - spada među najopasnije aditive, kancerogen za pokusne životinje, smetnje štitnjače;
E951 - mnogobrojni izuzetno opasni učinci, alergije, migrene, vrtoglavica, smetnje vida, sluha i okusa, smetnje pamćenja, depresije, smetnje ponašanja, uzročnik nekih degenerativnih bolesti (multipla skleroza, parkinsonova bolest), hormonske smetnje;
E952 - migrene, potencialno kancerogen, zabranjen u SAD i Engleskoj;
E954 - kancerogen kod pokusnih životinja;
E967 - pokreće nastanak bubrežnih kamenaca, diuretik, smetnje ponašanja kod pokusnih životinja;
E1505 - u metabolizmu se mijenja u etanol;
E1520 - veza s fatalnimi infarktniim stanjima (intravenozno), smetnje živčanog sistema, dermatitis.

Silovita kemizacija kojoj smo svjedoci u modernom svijetu jezahvatila i našu hranu i to sasvim nekritično i prebrzo. Oba dva nedostatka imaju zajednički korjen, a to je brzi prijenos znanstvenih zaključaka u upotrebnu tehnologiju.
Znanstvena postignuća nisu dostupna javnosti, kako bi to trebala biti po tradiciji humane akademske znanosti, već se patentira kao intelektualno vlastništvo korporacija. Iza toga stoji moćni profitni interes kojemu nisu briga dugoročne zdravstvene posljedice za ljude zbog tih korištenih tehnologija. Istraživanja koja bi trebali pokazati i nuditi ocjenu rizika kod dugoročne upotrebe aditiva se ne objavljuju.
Sve više postajemo pokusne životinje globalnog neetičnog eksperimenta.

Što možemo učiniti?

OSVJEŠTENI POTROŠAČI DANAS KUPUJU NAMIRNICE ZA KOJE SU SIGURNI DA SE U NJIMA NE NALAZE ŠTETNI I OPASNI ADITIVi. LISTIĆ SA POPISOM TIH ADITIVA UVIJEK IMAJU SA SOBOM PRILIKOM KUPOVINE;

E102, E110, E122, E123, E127, E131, E132, E133, E142, E150, E151,E153, E154; E171, E173, E210, E220, E223, E232, E249, E250, E284, E285, E310, E311, E312, E320, E321. E308, E407, E472, E473, E512, E553, E620, E621, E622, E626, E942, E950, E951, E952, E954, E1440



Zašto djeca trebaju prirodno?

Aditivi se prehrambenim proizvodima dodaju radi poboljšanja trajnosti, okusa, izgleda ili promjene boje. No, kad ih pojedu djeca čuvajte glavu – hiperaktivnost na kvadrat!

Boje i aditivi mogu povisiti razinu hiperaktivnosti djece, pokazala je britanska studija objavljena u medicinskom časopisu The Lancet.

Aditivi se prehrambenim proizvodima dodaju radi poboljšanja trajnosti, okusa ili izgleda ili promjene boje..

Istraživači sa sveučilišta u Southamptonu ispitivali su ponašanje djece koja su dobivala ili koktel najčešćih aditiva u hrani ili običan voćni sok.

Studija koju je naručila britanska Agencija za prehrambene standarde potvrdila je, kažu istraživači, rezultate prijašnjih studija provedene na djeci koja pate od hiperaktivnosti, odnosno ADHD-a.

"Dokazali smo da aditivi nepovoljno utječu na hiperaktivno ponašanje djece u dobi od tri i osam godina", potvrdili su Jim Stevenson i njegovi kolege.

"Općenito, djeca koja su dobila aditive u prosjeku su se za 10 posto približila definiciji hiperaktivnoga djeteta", dodao je Stevenson.

Istraživanje je provedeno na 153 djece u dobi od tri godine i 144 djece u dobi od 8 godina.

Net.hr
06.09.2007.




_________________
"Sve što tre*am je u meni."






EMULGATORI


Emulgatori, skraceno E, predstavljaju vecinom proizvode od svinjskog mesa, tj. svinjskih otpadaka (njuske, papci, usi, dlake i dr.), dok je manji broj proizveden od biljnih proizvoda kao sto su soja lecitin, ali se oni daleko manje koriste. Emulgatori se koriste u prehrambenoj industriji, a uloga im je da povezu dvije ili vise prehrambenih komponenti u jednom proizvodu ziveznih namirnica industrijskog porijekla, npr. u gulasu, pasteti, bez obzira od kog mesa, kobasice, virsle, pavlake, industrijski kajmak, razni sirevi, cokolade, eurokremovi i drugi proizvodi od kakaoa, bombone, vafl proizvodi, margarin, biljna mrs, marmelade, dzemovi, sve vrste pakovanih supa, (kocka ili suhe tvari), biljno maslo, majoneza i svi drugi idustrijski proizvodi koji se sastoje od dvije ili vise prehrambenih komponenti. U slijedecem prikazu dajemo samo neke od mnogobrojnih za muslimane zabranjenih emulgatora koji se koriste u prehrambenoj industriji: E 100

E 102
E 103
E 110
E 120
E 123
E 124
E 125
E 126
E 127
E 128

E 140
E 141
E 142
E 152
E 153
E 210
E 213
E 214
E 226
E 234
E 252

E 270
E 280
E 325
E 326
E 327
E 334
E 335
E 336
E 337
E 420
E 442

E 430
E 431
E 432
E 433
E 434
E 435
E 436
E 442
E 471
E 472
E 473

E 474
E 475
E 476
E 477
E 478
E 480
E 481
E 482
E 483
E 488
E 489

E 491
E 492
E 493
E 494
E 495
E 542
E 550
E 570
E 572
E 591
E 631

E 632
E 633
E 635
E 904
E 920
E 921
           

Zato kada kupujete neki prehrambeni proizvod industrijskog porijekla, nastojte da saznate sastav proizvoda na ambalazi. Ukoliko se na ambalazi nalazi upisana neka od navednih sifri, znajte da sigurno jedete proizvod zagadjen svinjetinom. Uz navedeno je potrebno znati, da ukoliko se u proizvodu za ljudsku ishranu nalazi makar i najmanja kolicina svinjskog mesa, masti, zelatina, ili bilo kog proizvoda od svinjetine, po islamskim propisima takva hrana je muslimanima strogo zabranjena. Preuzeto iz "Islamskog glasnika", Rijaseta islamske zajednice BiH, br. 7-8, od 1998.god., ciji je autor Mr. Ismail Haveric. Tekst nosi naslov: Hrana i zdravlje. Govoriti o samoj stetnosti svinjetine nije tema ovog kratkog upozorenja, jer to je manje ili vise poznato svakom covjeku, a narocito muslimanima koji su se o tome upoznali preko k*r’ana i Sunneta. Zato upozoravamo svakog do koga dodje ovaj tekst da razmisli o ovome i da vodi racuna o svojoj ishrani, jer ako je hrana cista, cista je i krv, a zdrava krv je preduslov da cijeli organizam bude zdrav. Neka nas ne iznenadi velika pojava bolesti koje se javljaju kao sto su tumori i sl. U velikoj mjeri uzrok tih bolesti je nezdrava ishrana.


Vo makrobioticka vegan ishrana - INTEGRALNI ZITARGI I ZELENCUK - ne se koristat nikakvi vestacki emulgatori i nikakva hemija.

Порака:

ASTMA

Za ASTMATA karakteristicno e upornoto kaslanje i oteznatoto ili naporno disenje sto cesto predizvikuva JAK NAPAD. Toa NASTANUVA pri ZACEPUVANJETO na raspiratornite patista, bilo pri grc na muskulnite bronhijalni tubi ili laceneje na preterana kolicina na sluz koja se sozdala pod vlijanie na odredena stetna hrana. Bidejki astmata preovladuva vo POVLAZNA KLIMA - POSUVOTO PODNEBJE e obicno POZDRAVO za pacintite so astma. NAJDOBAR PRISTAP vo LECENJETO e DA SE POCNE so zdrav nacin na ishrana, so ogranicuvanje na konzumiranjeto na - tecnosti, vklucuvajki ja i kolicinata na vodata za kuvanje. Sekako treba da se namali i vnesot na drugite vidovi na hran kako - ovosjeto i salatata. So vakviot metod mozno e da se ublazi astmata VO ROK od NEKOLKU NEDELI. ASTMATA cesto se doveduva vo vrska so POVEKEGODISNATA PRETERANA RABOTA na BUBREZITE, sto e POSLEDICA na redovno preterano konzumiranje na tecnosti.

Modernata medicina, astmata ja leci so JAKITE FARMACEVTSKI LEKOVI so expanziven karakter - sirenje, expanzija - i tie lekovi PROSIRUVAAT BRONHIJALNITE KANALI i taka go olesnuvaat disenjeto. No, bidejki, astmata ja PREDIZVIKUVAAT EXPANZIVNITE FAKTORI - pred se expanzivniot extrem vo hranata pa i vlaznata klima ili vlazniot dom i slicno - ovaa TERAPIJA so FARMACEVTSKI LEKOVI koi deluvaat expanzivno, sto e uste eden faktor poveke - SAMO ke ja VLOSAT SOSTOJBATA. ZA LECENJETO na ASTMATA, potrebno e da se PREDIZVIKA ili stimulira - preku Makrobioticki produkti, so sprotivna energija od expanzivnata - da se predizvika KONTRAKCIJA i STESNUVANJE na BRONHIJALNITE TUBI. ( dva se osnovni tipa na extremna hrana so sprotivni energii koi vlijaat negativno na nasata celokupna bioloska i mentalna sotojba, Na primer, ednata hrana vlijae na expanzija i sirenje na organite i drugiot extrem sozdava extremni kontrakcii. na primer, rafiniraniot seker e sozdava extremni sirenja na organi a rafiniranata sol extremni kontrakcii i ramnotezata e nevozmozna a zdravjeto e balans a bolesta nisto drugo osven - neramnoteza, predizvikana od los nacin na ishrana. )

Vo UBLAZUVANJETO na zestinata na NAPADITE na astma, pomagaat - oblozite od gumbir i Makrobioticki produkti kako - gomasio, umeboshi slivi - so toa sto VEDNAS ke gi SOBERE BELODROBNITE MEURCINJA.

Makrobiotickiot nacin na ishrana ja sprecuva i leci astmata.

od kniga " Prirodno lecenje makrobiotikom", Michio Kushi

- " Doktore imate nesto protiv kaslanje ?"
- " Ne be , kaslaj si kolku sakas ! "

BRONHITIS

BRONHIITISOT obicno e prosleden so kaslica, bolka vo gradite i mnostvoto " nastinki " koi se vsusnost - oblici na bronhitis.Bronhitisot e bolest si expanziven karakter ili energija zatoa sto: 1. trae PODOLGO i treba poveke za izlekuvanje;2. obicno se javuva vo ESEN;3. primarniot metod na izlacuvanje e KASLANJETO;4. obicno ja sledi blag PORAST na telesnata temperatura.

PRICINITEL: Prekumerneto redovno kunzumiranje na extremna expanzivna hrana kako sto se - LADNITE PIJALOCI, OVOSJETO, SLADOLEDOT ili RAFINIRANIOT SEKER - go predizvikuvaat bronhitisot. Ocigledno, vo lecenjeto na ova zaboluvanje, treba da se ELIMINIRAAT TIE PRODUKTI i da se pocne so pravilen nacin na ishrana. ZGOLEMENATA telesna TEMPERATURA, koja ne e zgolemena do opasna granica - kaj bronhistisot e obicno KORISNA, zatoa sto predizvikuva obid na organizmot da go OTFRLI ili SOGORI VISHOKOT na OTPADNITE MATERII i TOKSINITE.

od kniga "Prirodno lecenje makrobiotikom", Michio Kushi

PNEVMONIJA

PNEVMONIJA e vospalenie na belite drobovi i e so sprotiven karakter od expanzivniot bronhitis zatoa sto: 1. se pojavuva ODNENADEZ i ako ne se leci pravilno moze da nastapi smrt za KRATKO vreme vo rok od NEKOLKU DENA;2. se javuva poveke vo PROLET i LETO;3. POMALKU se kasla otkolku kaj bronhitisot;4. predizvikuva VISOKA TEMPERATURA koja istostuva. Dokolku pacientoto umre od ovaa bolest - toa ke se sluci toa sto - belodrobnite krila se ZAPUSILE i taka nepodnoslivo go OPTERETILE SRCETO.

PRICINA ZA PNEVMONIJA - Pnevmonijata ja predizvikuva zacestenata redovna konzumacija na extremna hrana sprotivna po energija od expanzivnata kako sto se - MESOTO, JAJCATA, MLECNITE PROIZVODI i drugite PROIZVODI od ZIVOTINSKO POTEKLO. Megutoa, iako e GLAVNATA PRICINA od takviot extrem vo hranata, SIMPTOMITE se AKTIVIRANI od drugiot vid extremna hrana vo forma na - OVOSEN SOK, LADNI PIJALOCI, RAFINIRAN SEKER, SLADOLED, COKOLADA i drugi slicni proizvodi. Od ovie pricini - LUGETO sto NE JADAT MESO - NE ZABOLUVAAT od PNEVMONIJA !!!

Pacientot so Pnevmonija treba VEDNAS DA PRESTANE da ja jade celata ovaa extremna hrana I DA POCNE da se leci Makrobiotickiot nacin na ishrana. Medicinskiot moderen pristap kon Pnevmonijata, e obicno efikasen vo OTKLONUVANJETO na PRATECKITE SIMPTOMI no bidejki toj ogranicuvacki nacin na lecenje NE ja razgleduva i ne se obiduva DA JA LECI PRICINATA na PNEVMONIJATA - toa ne bi mozelo da se smeta za izlekuvanje na bolesta. Promenata na ishranata na pacientot, od losa vo visokokvalitetna rastitelna e NEOPHODNO.

Vo Mkarobiotickite prirodni nadvoresni lekovi, postojat posebni nadvoresni merki vo vid na oblozi koi se mnogu efikasni za SNIZUVANJE na PREVISOKATA TEMPERATURA kaj BEBINJATA i kaj POVOZRASNITE i koga Pnevmonijata e vo POODMINAT STADIUM. Bidejki, SIMPTOMITE na Bronhitisot I Pnevmonijata se CESTO SLICNI - mora TOCNO da se opredeli od sto toa lice boleduva. Ako nasata PROCENKA na sostojbata e - NETOCNA i PRIMENIME POGRESNA TERAPIJA - pacientot moze i da UMRE.

od kniga "Prirodno lecenje makrobiotikom", Michio Kushi

knigi koi se spomnuvat kako izvor nr se prevedeni na Makedonski jazik. Poznata svetska zvezda od showbiznisot pred neodamna pocina od Pnevmonija a prebogat covek. Ocigledno da razumot, slavata i parite ne odat zaedno.

Порака

HERNIJA ili KILA

HERNIJA ili KILA se sozdava koga zidot na zeludnikot ili crevata ke OMLITAVI, se SIRI i se APUSTA. OPERACIJATA e pogresen nacin na lecenje na kilata zatoa sto NE ja otklonuva PRICINATA nit ja menuva PROSIRENATA SOSTOJBA na organite i tkivata. Normalno, so ogled na cvrstata sostojba na tkivata i organite moze POVTORNO da se vospostavi samo so pravilen nacin na ishrana so Makrobioticki proizvodi koi predizvikuvat KONTRAKCII na organite i tkivata, produkti vo ramkite na Makrobiotickite produkti. So Makrobioticki nacin na ishrana - kilata moze obicno da se LECI za 4 ili 6 meseci. Treba da se IZBEGNUVA SEKOJA EXTREMNA HRANA koja vlijae na sirenje na organite i tkivata kako - OVOSJETO, SLADOLEDOT, RAFINIRANIOT SEKER, MNOGU TECNOSTI i slicno.DURI i POLOVINA IZEDENA POMORANDZA - MOZE da PREDIZVIKA MLITAVOST na CREVNOTO TKIVo.

Makrobiotikata ja SPRECUVA i LECI kilata.

od kniga " Prirodno lecenje Makrobiotikom ", Michio Kushi

Порака:
MAKROBIOTICKATA ISHRANA I PROTEINITE

PROTEINI

PROTEINITE se slozeni molekuli koi se naogaat vo skoro site zivi organizmi. Dodeka JAGLENITE HIDRATI se NAJDOBAR IZVOR na hrana koja ni dava ENERGIJA - PROTEINITE se NAJDOBAR IZVOR na sirov materijal potreben za vitalnite procesi za rast i obnova. proteinite se gradivni blokovi na coveckiot organizan ( i na zivotinskiot ). Proteinite gi ima vo izobilstvo vo muskulite, krvnite zili, krvta i organite. Kosata, noktite i kozata - seto toa e SOSTAVENO od PROTEINI. Sepak, samiot protein ne e toa sto ni e potrebno vo ishranata, tuku se toa SOSTAVNIITE DELOVI na PROTEINOT, poznati kako AMINO - KISELINI. Vo procesot na varenje, organizmot gi RAZLOZUVA PROTEINITE vo AMINO - KISELINI. Tie amino - keselini, koi se obezbeduvaat od hranata, koi vo organizmot ciklicno se vrakakt, jetrata povtorno gi sostavuva, stvarajki proteini koj na organizmot mu se potrebni za obnova na keliite i tkivata, za rast i obavuvanje na metabolickite procesi. od 22 Amino - kiselini, koi se potrebni za odrzuvanje na zdravjeto - 8 od niv - poznati kako ESENCIJALNI AMINO - KISELINI mozat da se dobijat samo od hranata. Organizmot e vo sostojba da di sozdade tie drugi Amino - kiselini od razlicni supstancii.


MAKROBIOTICKIOT NACIN NA ISHRANA I PROTEINITE

Mnogu e vazno kako KVALITETOT i KVANTITETOT i POTEKLO na PROTEINITE vo ishranata vlijaat na zdravjeto, osobeno na izveduvanjeto na Atletskite vestini i teskata rabota i od isklucitelna vaznost e soodnosot na SLOZENITE JAGLENI HIDRATI i PROTEINITE.

MAKROBIOTICKATA ISHRANA obezbeduva visokokvalitetni rastitelni proteini, vklucuvajki gi i 8te ESENCIJALNI AMINO - KISELINI od NAJDOBRITE raspolozivi izvori na PROTEINI od RASTITELNO POTEKLO - integralnite zitarki, mahunarkite, zelencukot, algite, semenkite, jezgrastite plodovi i ovosjeto.
DRUGIOT IZVOR na proteini - od ZIVOTINSKO POTEKLO - kako sto se crvenoto meso, zivinata, jajcata, vodnite zivotni i sekoe drugo meso do zivotnite i mlekoto od zivotni - voglavno SODRZAT VISOK PROCENT na supstancii koi mozat da doprinesat kon KONORARNI BOLESTI i drugi zdrastveni problemi, kako mozocen i srcev infarkt, impotencija, razni vidovi na kanceri, nemoznost za zabremenuvanje itn.

( Mesoto od mrtvite zivotni ili ubienite zivotni sekogas, pokraj masnootiite, e polno so adrenalin i drugi hormoni, zalost i taga, i itrovi , koi zivotnoot gi ispusta koga biva zaklano, ubieno ili loveno od covekot a ako e farmersko odgleduvano i industriski tretirano, togas toa meso ili mrtvo zivotno, e prepolno i so vestacki boi i hemikalii i drugi otrovni hormoni pa duri i so vestacki stimulansi za oploduvanje a niedno meso ne e bez krv. Mesoto e krven proizvod i sostaveno od nisto drugo osven od krv zasto ' osnova na hranata od zivotinsko poteklo e - krvta', Michio Kushi, a mesoto, mlekoto, jajcata itn., se nisto drugo osven - krv ili krvni produkti ili nesto stoe e proizvedeno preku krv. )

Mnogu luge konzumiraat redovno illi premnogu proteini od hranata od ZIVOTINSKO POTEKLO, a kako hrana taa e bogata i so PROTEINI i ZASITENI ZIVOTINSKI MASTI koi se stetni i kancerozni. PREMNOGU RPOTEINI vo ishranata moze da predizvika:

- akumulacija na urejata;
- urinska kiselina;
- masnotija i holesterol vo tkivata i oprganizmot.

PRETERANITE KOLICINI na KISELINI i MASNOTII vo KRVTA od zivotinsko poteklo. pokazuvaat TENDENCIJA da IZBRISAT REZERVITE na ESENCIJALNITE MINERALI kako sto se:

- zelezoto
- magneziumot
- cinkot
- fosforot i
- kalciumot.

Na toj nacin se PREDIZVIKUVA SLABEENJE na KOSKITE i ZABITE a na MENTALNO i PSIHICKO NIVO se dobiva PARANOJA ili SHIZOFRENIJA, vo extremen slucaj. Osven toa, kako sto se naveduva vo publikacijata na Nacionalnata akademija na Naukite ' Ishrana, hrana i rak' - Diet, Nutrition and Cancer - VISOKOPROTEINSKATA HRANA - od zivotinsko poteklo - moze da go ZGOLEMI RIZIKOT na NASTANOKOT na:

- rakot na dojkata
- rakot na kolonot
- rakot na rektumot
- rakot na pankreasot
- rakot na prostatta
- rakot na bubrezite.

Vo prosek, vo Makrobiotickata ishrana okolu 12 % na vkupnta kaloricna vrednost poteknuva od proteinite, 15 % od masnotiite a 73 $ od slozenite jagleni hidrati. Za da se POSTIGNE IDEALNA RAMNOTEZA treba da se jade raznovidna rastitelna visokokvalitetna hrana, koia nudi OPTIMALNA KOLICINA na VISOKOKVALITETNI PROTEINI.

( Odnosot slozeni jagleni hidrati - proteini treba da bide 7 : 1, a toa znaci da se vnesuva 7 pati poveke jagleni hidrati otkolku proteini od ratitelno poteklo, sto znaci 7 pati poveke hrana koja dava energija i iazdrzlivost. Koga se hranime so hrana od zivotinsko poteklo i rafinirani produkti , toj odnos e nevozmozno da se postigne i nastapuvaat bolesti od sekakaov vid. )

od kniga " The Macrobiotic Way", By Michio Kushi

Порака:

MASTITE VO MLECNITE PROIZVODI

Vo 20 i 21 vek, KVALITETOT na MLEKOTO i MLECNITE PROIZVODI mnogu se RAZLIKUVA od tie koi trtadicionalnite narodi gi konzumirale. PASTERIZACIJATA, HOMOGENIZACIJATA i DODAVANJETO na SINTETICKIOT Vitamin D - go MENUVAT HEMISKIOT SOSTAV na mlecnite proizvodi. Osven toa, tradicionalnite narodi, na primer, Abkhazijatite, koi koristat nekoi mlecni proizvodi recisi sekogas gi FERMENTIRAAT. OBRABOTENITE mlecni proizvodi kako sto se JOGURTOT i KEFIROT, podobri se od drugite mlecni proizvodi zatoa sto polesno se razlagaat vo procesot na varenje vo zeludnikot. Megutoa, duri i fermentiranite mlecni proizvodi obicno ne se preporacuvaat vo makrobiotickata ishrana za redovna upotreba zasto SODRZAT PREMNOGU - zasiteni masti i kalorii. Rezultatite na naucnite istrazuvanja koi se objaveni vo ' Diet, Nutrition and Cancer ', vo izvestajot na Nacionalnata Akademija na Nauki, ja pokazale POVRZANOSTA koja postoi POMEGU MASTITE od MLECNITE PROIZVODI i ZGOLEMENOTO prisustvo na CISTI i TUMORI na DOJKATA, MATKATA i JAJNICITE. Pomalku od tie zdrastveni problemi gi imalo pomalku kaj zenite koi retko konzumirale mlecni proizvodi i jadele pomalku zasiteni masti.osven toa, mnogu luge smetaat deka MLECNITE PROIZVODI vo organizmot SOZDAVAAT VISHOK na SLUZ koj cesto se pojavuva vo vid na - tecenje sluz od nosot, simptomi na alergii, teskotii pri disenjeto i zacepuvanje ili nadraznetost na sinusite. Minimalnoto koristenje ili celosnoto izbegavanje na mlecnite proizvodi vo mnogu slucai NE PREDIZVIKUVA POJAVA na pogore spomnatite i slicni problemi. Zitarkite i zelencukot sprecuvaat i lecat cisti i tumori i ne sozdavaat sluz a veke prisutnite sluz i masnotii gi razlaga i topi. MENTALNO i PSIHOLOSKI --- MLECNITE PROIZVODI VLIJAAT na MOZOKOT i NERVNIOT SISTEM, doprinesuvajki TUPOST, PASIVNOST i ZAVISNOST kaj konzumentot.
MLEKOTO i MLECNITE PROIZVODI sozdavaat - Mazohizam, Mrzliv duh, Pasivnost kon nepravda, Arogancija od vnatresen vid. od knigite za Makrobiotika na Michio Kushi

NAsl*gI NA MASTI I VNESUVANJE HOLESTEROL VO ORGANIZMOT I ISHRANATA REDOVNOTO ili preteranoto VNESUVANJE vo organizmot HOLESTEROL i MASTI preku hranata od zivotinsko poteklo itn., prestavuva golem RIZIK za ZDRAVJETO. Kako sto e poznato, HOLESTEROLOT - supstancija SLICNA na MASTITE - igra vazna uloga vo KORORARNITE ZABOLUVANJA. Sirum svetot ima luge koi ja NAMALILE KONZUMACIJATA na ZASITENITE ZIVOTINSKI MASTI i taka go sprecile VNESUVANJE na HOLESTEROLOT vo organizmot. Megutoa, se ZGOLEMILA konzumacijata na mnogu RAFINIRANI RASTITELNI MASLA i VODORODNI RASTITELNI MASLA - masla zasiteni so vodorod - kako sto se; MARGARINOT i posebni vidovi na MAST za TESTO i KOLACI koi se koristat za da go napravat testoto sipkavo. I dodeka mnogu experti NEZASITENITE RASTITELNI MASNOTII gi smetaat mnogu POZDRAVI - vkupnata sodrzina na mastite vo prosecnata ishrana seuste e visok bez ogled na toa koja hrana e vo prasanje. Duri i nerafiniranite rastitelni masla - ako se koristat premnogu - moze da go ZGOLEMAT NIVOTO na MASTI i HOLESTEROL vo KRVTA. Najcest rezultat ili posledica e OSTETUVANJE na ARTERIITE ili ATEROSKLEROZA - vid na degenerativna bolest za koja e karakteristicno zakrcuvanje i oblozuvanje na arteriskite zidovi so vlaknesto tkivo - i vo poveketo slucai zacepuvanje. Srcevoto zaboluvanje, kako sto se narekuva taa sostojba, e ubiec broj 1 vo Amerika i drugite zemji kade ishranata so produkti od zivotinsko poteklo e na visoko nivo. Ishrana so zitarki i zelencuk - Makrobiotiockata ishrana - go SPRECUVA ili LECI srcevoto zaboluvanje. INTEGRALNIOT ORIZ - isfrla neprekinat tok na GLIKOZA okolu 2 kalorii vo minuta;
RAFINIRANIOT SEKER - osloboduva 30 kalorii vo minuta !!! Toa e nenormalno za organizmot i predizvikuva gojaznost i bolesti koi odat so gojaznosta kako kardiovaskularnite bolesti, poveke vidovi na rak i drugi zaboluvanja. Produktite od zivotinsko poteklo kako mesoto i mlekoto zaedno so rafiniraniot seker i hemikalizirana i druga rafinirana hrana gi sozdavaat iste vidovi na zaboluvanja na bilosko, psihicko i mentalno nivo.

Makrobiotikata e Nauka a terminot 'Makrobiotika' go koristele Hipokrat, Galen , Avicena i mnogu drugi

od kniga " The Macrobiotic Way", by Michio Kushi

MAKROBIOTICKO RESENIE ZA SRCEVOTO ZABOLUVANJE Posebni istrazuvanja koi gi izvrsile Kass i Sacks vo 1974, 1982 i Bergin i Brown vo 1982 i ' The East West Journal' vo 1980 i Nujmenn i Vest vo 1982 - pokazale deka Makrobiotickata ishrana EFIKASNA vo SNIZUVANJETO na POVISENITE NIVOA na MASTITE i HOLESTEROLOT vo krvta, i vo nivnoto sveduvanje na ZDRAVI NIVOA. Slicen EFEKT taa ishrana imala i na VISOKIOT KRVEN PRITISOK, vrakajki gi vo ramkite na normalnite vrednosti. Vo studija koja ja vodel vo 1981 koja ja vodel Sacks na grupa od 21 ZDRAVI MAKROBIOTICARI - 30 dena davano im e da jadat GOVEDSKO MESO - za da se vostanovi KAKVO DEJSTVO ima MESOTO i ZASITENITE ZIVOTINSKI MASTI na normalnite, zdravite nivoa na masti i holesterol vo krvta. Za 2ve nedeli - NIVOTO na HOLESTEROLOT vo krvta na ovie Makrobioticari - SE DIGNAL vo prosek od 140 mg/dl ( miligrami po decilitar ) pred testot na - 166 mg/dl - posle testot. Istotaka znacitelno SKOKNAL i KRVNIOT PRITISOK. Nabrzo vo VRAKANJETO na Makrobiotickiot nacin na ishrana, HOLESTEROLOT i KRVNIOT PRITISOK se VRATILE na svoite predhodni nivoa. Ocigledno e deka makrobiotikata i za SRCEVOTO ZABOLUVANJE e RESENIE od koe mnogu se ocekuva. Se razbira, nekoi masti se POTREBNI, duri i ZDRAVI. Najzdrav vid na masti se maslata koi PRIRODNO se NAOGAAT vo INTEGRALNITE PRODUKTI i tie koi bez ponatamosno rafiniranje SE CEDAT od integralnite produkti; LADNO CEDENI MASLA. Ovie masla, vo UMERENI KOLICINI pomagaat vo - zastita na NERVITE od degeneracija i podmackuvaat KRVNITE SADOVI i patistata niz koj tece krvta. Sluzat istotaka i kako REZERVNO GORIVO vo ITNI SLUCAI, odrzuvajki ja toplinata na teloto koga e ladno vremeto, preobrakajki se vo ENERGIJA koga REZERVITE na GLIKOGEN se mali. Malku maslo koe se koristi koga se mesi leb ili dinsta zelencukot - ke go podobri vkusot i svarlivosta na hranata. Od povekekratnite vrzani nezasiteni masti, NERAFINIRANITE PCENKARNI i SUSAMOVITE LADNO CEDENI MASLA se najpostojani za kuvanje i pecenje na integralen leb i makrobioticki kolaci. potoa sledat MASLINOVOTO, pa masloto OD SAFRANIKA i drugi masla. TRAJNOSTA na MASLOTO predstavuva osobina na masloto da ja SOCUVA SVEZINATA dodeka se cuva na policite za hrana. PRIRODNIOT Vitamin E, koj se naoga vo nerafiniranite masla, doprinesuva na nivnata stabilnost i sluzat kako KONZERVANS protiv rasipuvanje. ( ribino maslo e stetno za zdravje ) Okolu 10 - 15 kalorii vo Makrobiotickata ishrana, poteknuvaat od mastite. Toa odrazuva idealen balans. od kniga " The Macrobiotic way", By Michio Kushi

ISHRANA I NUTRICIONIZAM
PROTEINI I MASTI OD ZIVOTINSKO POTEKLO

Postojat razni kvaliteti na masti, kako sto postojat i RAZLICNI kvaliteti na proteini. ZASITENITE i NEZASITENITE MASTI se mnogu RAZLICNI spored svoeto vlijanie na organizmot.

TVRDITE ZASITENI MASTI koi se naogaat vo HRANATA od ZIVOTINSKO POTEKLO - golemi se doprinesiteli na ZAKRCUVANJAE na ARTERIITE. Zivotinskite masti se mnogu STETNI, bidejki PROIZVEDUVAAT mnogu nesakani efekti. Sepak, greska e da se zakluci deka treba da se izbegnuvaat site vidovi masti. NEZASITENITE TECNI MASTI, koi se dobivaat od RASTENIJATA - NEIOPHODNI se za NEPRECENO FUNKCIONIRANJE na COVECKIOT ORGANIZAM.

Na nasite NERVNI KELII im treba Vitamin E, ili LINOLINSKA KISELINA - koja e edna od nezasitenite masti. Ako ne zemate dovolno kolicina na KVALITETNI RASTITELNI MASTI vasata SPOSOBNOST za RAZMISLUVANJE verojatno ke se VLOSI.

Bez LIPOTINOT - koj se naoga vo nezasitenite masti - METABOLIZMOT na KELIITE stanuva TROM. LECITINOT - koj ja obviva sekoja krvna kelija - e zastitna masna kiselina koja se dobiva od tie prirodni masla. Ako sme propisno " namasleni " ili " podmackani" - site nasi ORGANSKI PROCESI mozat nepreceno da rabotat.

Vo 20 i 21 vek, nasite obrazoci na ishrana mnogu se promenile. Se zemaat ZASITENI MASTI vo mnogu GOLEMI KOLICINI sto REZULTIRA so - ZGOLEMUVANJE na brojot na;

- MOZOCNI UDARI;
- SRCEVI INFARKTI i
- ZAKRCUVANJE na ARTERIITE.

Bidejki, PROIZVODITE od ZIVOTINSKO POTEKLO imaat tendencija da se RASPAGAAT vo CREVATA, na niv, vo tekot na proizvodstvoto, se dodavaat JAKI HEMIKALII otkako zivotnoto ke se ubie. Vo procesot na varenje, ZIVOTINSKITE PROTEINI se RAZLAGAAT vo AMINOKISELINI koi CREVNITE BAKTERII gi RAZLAGAAT vo OTROVNI AMINI. Pocnuva da se RAZVUVA NOV VID na BAKTERIJA koja tezi da stvori ULCEROZNI USLOVI. Prekumernoto ili REDOVNOTO KONZUMIRANJE na RAFINIRAN SEKER doprinesuva kon toa, a rezultat se ZAPEK i GASOVI.

CIREVITE im dozvoluvaat na kapilarite da zemaat PROTEINI BEZ RAZGRADBA, na osnova na ABNORMALNATA SOSTOJBA na KRVTA - pocnuvaat da se sozdavat ALERGII i LECITINOT pocnuva da se TOPI i ISCEZNUVA. Na kraj, NIZ KRVOTOKOT se SIRI SEPTICKA SOSTOJBA. REZULTAT na ' SEPTIHEMIJATA ' moze da bide - smrt - na koja i predhodi BOLEST i OPSTA SLABOST.

RAKOT e TVRDINA koja treba da se bori PROTIV toj LOS KVALITET na KRVTA; operaciite koi se primenuvaat za hirursko otstranuvanje na rakot, vsusnost, se borat , PROTIV ODBRAMBENIOT MEHANIZAM na TELOTO. ( Rakot se koncentrira na edno mesto za da ne se zatrue celoto telo. preku Makrobioticka hrana, niz toa mrtvo tkivo ke protece zdrava krv i ke gi odnese so sebe otrovite i poleka rakot sam ke se povlece; treba da se izgladne rakot od proteini i masti koi dosle preku losiot nacin na ishrana , a zitarkite i zelencukot ke gi razlozi i isfrli tie toksini. )

Utvrdeno e deka pacientite koi boluvaat od rak, bez isklucok, imat INTESTINALNI PROBLEMI nekolku godini nanazad. Nekolku Japonski istrazuvaci, testirale grupa na luge koi ZEMALE HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO i otkrile deka kaj NIVNITE CREVA imalo GOLEM broj na TOKSICNI BAKTERII. Otkako POCNALE so ISHRANA na BAZA na ZITARKI i ZELENCUK - ovie bakterii se NAMALILE na polovina od prvobitniot broj vo rok od samo eden mesec.

NAJDOBAR IZVOR na ZASITENI MASTI se RASTITELNITE SEMINJA. Zitarkite, bundevata i semeto od susam se preporaclivi. Izmisleni se mnogu sovremeni napravi za izdvojuvanje na masloto od rastitelnite semki, no toj nacin ostaval NEISKORISTENI okolu 20 odsto na maslo. Zatoa e DODADENA TOPLINATA za topenjeto na masloto. Vo industrijata za rafinirani masla, za da se proizvedat EKSTRAKCII na MASLO, se primenuvaat HEMIKALII. Toa e proces koj se koristi vo varijantite vo supermarketite. Nitu edna od ovie metodi ne e potpolno zadovolitelna, bidejki se proizveduva rafinirano i kancerogeno maslo koe stetno za zdravjeto. Visokite temperaturi UNISTUVAAT nekoi od dobrite osobini na nezasitenite masti a HEMIKALIITE se sami po sebe stetni i opasni.

NAJDOBAR NACIN e melenjeto na semkite na niska temperatura vo vasata usta. Silnoto melenje e zdravo a komercijalnite metodi se najmalku pozelni bidejki se stetni. SURIBACHI - e odlicna za vadenje maslo od semki - iako izgleda neefikasna tehnika. Ne treba da se konzumiraat rafinirani masla, bidejki se kancerogeni i imaat mnogu kalorii.

Generalno, modernite teorii na nutricionizmot, gi ISTAKNUVAAT ZIVOTINSKITE PROTEINI a gi OTFRLAAT MASTITE i SLOZENITE JAGLENI HIDRATI. Toa e najmoderniot koncept vo istorijata na covestvoto koj vazi samo vo poslednite 150 godini. Obicno JAGLENITE HIDRATI od zitarkite i zelencukot, bile nasa GLAVNA HRANA. Sepak, senzitivnoto odreduvanje na KVALIETOT e NAJVAZNOTO vo diskusijata za toa sto e zdrava ishrana. Relativnosta e primeneta vo fizikata no ne i vo nutricionizmot i medicinskata nauka.

Poveketo MODERNI TEORII se potrebni samo kako izgovor koga KONZUMIRAME redovno golema kolicina na HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO. Ovie ideii POTEKNUVAAT od Germanija, zemja so tradicionalna golema konzumacija na HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO i kako POSLEDICA na ovoj extrem, tie konzumiraat i golemi kolicini na sprotiven extrem, kako sto e PIVOTO, SEKEROT i OVOSJETO.
Mehanizmot za odreduvanje na pravilnata ishrana bil analiticki; naucnicite go ispitale teloto, pronasle deka e toa sostaveno od proteini i zaklucile deka treba da jademe najveke proteini.

Bazirajki se na HRANATA od ZIVOTINSKO POTEKLO kako najdobar IZVOR na PROTEINI - PRISILENI se da baraat POSILNI i posilni oblici na HRANA so SPROTIVEN EXTREMEN ENERGETSKI KARAKTER - za da se vospostavi RAMNOTEZA i toa dovelo do konzumacija na poveke Vitamin C, HEMIKALII vo HRANA, RAFINIRAN SEKER, LEKOVI, ALKOHOL, OVOSJE i TROPSKO OVOSJE i SIROV ZELENCUK.

Bidejki nasata KONZUMACIJA na HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO evo POSTOJAN PORAST - nutricionistite i naucnicite predlozile so otkrivanje na pojaki oblici na expanziven extrem kako sto se RAFINIRAN SEKER, ZACINI, SLADOLED, POSILNI HEMIKALII i --- VEGETARIJANSKA ili OVOSNA ISHRANA. ALKOHOLIZMOT i ZAVISNOSTA od DROGA ne e NISTO drugo osven OBID da se VOSPOSTAVI RAMNOTEZA na TOJ REDOVEN ZGOLEMEN VNES an HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO. Cigarite se istotaka obid da se vospostavi ramnoteza a posledivca e na los nacin na ishrana. Vo svetot najveke se konzumiraat banani.

Da zaklucime; PROTEINITE se sekako NEOPHODNI i osobeno e dobro ako gi konzumirame vo RASTITELEN OBLIK. I MASTITE se VAZNI dokolku se vo NEZASITEN RASTITELEN OBLIK vo nasata ishrana. ZNACENJETO na SLOZENITE JAGLENI HIDRATI e OTFRLENO od mnogute nutricionisti i naucnici, no naucnicite pocnuvaat POVTORNO da ja OTKRIVAAT ovaa TRADICIONALNA HRANA na COVESTVOTO bairana na ZITARKI i ZELENCUK. Uramnotezenata merka na SITE OVIE SUSTINSKI ELEMENTI - SLOZENITE JAGLENI HIDRATI, PROTEINITE i MASTITE - se DOVOLNO ZASTAPENI vo ISHRANATA BAZIRANA na ZITARKI i ZELENCUK.

od kniga "NAJPOZNATIJA UCENJA", Michio Kushi


MAKROBIOTICKATA ISHRANA I PROTEINITE

PROTEINI PROTEINITE se slozeni molekuli koi se naogaat vo skoro site zivi organizmi. Dodeka JAGLENITE HIDRATI se NAJDOBAR IZVOR na hrana koja ni dava ENERGIJA - PROTEINITE se NAJDOBAR IZVOR na sirov materijal potreben za vitalnite procesi za rast i obnova. proteinite se gradivni blokovi na coveckiot organizan ( i na zivotinskiot ). Proteinite gi ima vo izobilstvo vo muskulite, krvnite zili, krvta i organite. Kosata, noktite i kozata - seto toa e SOSTAVENO od PROTEINI. Sepak, samiot protein ne e toa sto ni e potrebno vo ishranata, tuku se toa SOSTAVNIITE DELOVI na PROTEINOT, poznati kako AMINO - KISELINI. Vo procesot na varenje, organizmot gi RAZLOZUVA PROTEINITE vo AMINO - KISELINI. Tie amino - keselini, koi se obezbeduvaat od hranata, koi vo organizmot ciklicno se vrakakt, jetrata povtorno gi sostavuva, stvarajki proteini koj na organizmot mu se potrebni za obnova na keliite i tkivata, za rast i obavuvanje na metabolickite procesi. od 22 Amino - kiselini, koi se potrebni za odrzuvanje na zdravjeto - 8 od niv - poznati kako ESENCIJALNI AMINO - KISELINI mozat da se dobijat samo od hranata. Organizmot e vo sostojba da di sozdade tie drugi Amino - kiselini od razlicni supstancii.

MAKROBIOTICKIOT NACIN NA ISHRANA I PROTEINITE

Mnogu e vazno kako KVALITETOT i KVANTITETOT i POTEKLO na PROTEINITE vo ishranata vlijaat na zdravjeto, osobeno na izveduvanjeto na Atletskite vestini i teskata rabota i od isklucitelna vaznost e soodnosot na SLOZENITE JAGLENI HIDRATI i PROTEINITE. MAKROBIOTICKATA ISHRANA obezbeduva visokokvalitetni rastitelni proteini, vklucuvajki gi i 8te ESENCIJALNI AMINO - KISELINI od NAJDOBRITE raspolozivi izvori na PROTEINI od RASTITELNO POTEKLO - integralnite zitarki, mahunarkite, zelencukot, algite, semenkite, jezgrastite plodovi i ovosjeto. DRUGIOT IZVOR na proteini - od ZIVOTINSKO POTEKLO - kako sto se crvenoto meso, zivinata, jajcata, vodnite zivotni i sekoe drugo meso do zivotnite i mlekoto od zivotni - voglavno SODRZAT VISOK PROCENT na supstancii koi mozat da doprinesat kon KONORARNI BOLESTI i drugi zdrastveni problemi, kako mozocen i srcev infarkt, impotencija, razni vidovi na kanceri, nemoznost za zabremenuvanje itn. ( Mesoto od mrtvite zivotni ili ubienite zivotni sekogas, pokraj masnootiite, e polno so adrenalin i drugi hormoni, zalost i taga, i itrovi , koi zivotnoot gi ispusta koga biva zaklano, ubieno ili loveno od covekot a ako e farmersko odgleduvano i industriski tretirano, togas toa meso ili mrtvo zivotno, e prepolno i so vestacki boi i hemikalii i drugi otrovni hormoni pa duri i so vestacki stimulansi za oploduvanje a niedno meso ne e bez krv. Mesoto e krven proizvod i sostaveno od nisto drugo osven od krv zasto ' osnova na hranata od zivotinsko poteklo e - krvta', Michio Kushi, a mesoto, mlekoto, jajcata itn., se nisto drugo osven - krv ili krvni produkti ili nesto stoe e proizvedeno preku krv. )
Mnogu luge konzumiraat redovno illi premnogu proteini od hranata od ZIVOTINSKO POTEKLO, a kako hrana taa e bogata i so PROTEINI i ZASITENI ZIVOTINSKI MASTI koi se stetni i kancerozni. PREMNOGU RPOTEINI vo ishranata moze da predizvik: - akumulacija na urejata;- urinska kiselina;- masnotija i holesterol vo tkivata i oprganizmot.
PRETERANITE KOLICINI na KISELINI i MASNOTII vo KRVTA od zivotinsko poteklo. pokazuvaat TENDENCIJA da IZBRISAT REZERVITE na ESENCIJALNITE MINERALI kako sto se:

- zelezoto
- magneziumot
- cinkot- fosforot i
- kalciumot.

Na toj nacin se PREDIZVIKUVA SLABEENJE na KOSKITE i ZABITE a na MENTALNO i PSIHICKO NIVO se dobiva PARANOJA ili SHIZOFRENIJA, vo extremen slucaj. osven toa, kako sto se naveduva vo publikacijata na Nacionalnata akademija na Naukite ' Ishrana, hrana i rak' - Diet, Nutrition and Cancer - VISOKOPROTEINSKATA HRANA - od zivotinsko poteklo - moze da go ZGOLEMI RIZIKOT na NASTANOKOT na: - rakot na dojkata- rakot na kolonot- rakot na rektumot- rakot na pankreasot- rakot na prostatta- rakot na bubrezite. Vo prosek, vo Makrobiotickata ishrana okolu 12 % na vkupnta kaloricna vrednost poteknuva od proteinite, 15 % od masnotiite a 73 $ od slozenite jagleni hidrati. Za da se POSTIGNE IDEALNA RAMNOTEZA treba da se jade raznovidna rastitelna visokokvalitetna hrana, koia nudi OPTIMALNA KOLICINA na VISOKOKVALITETNI PROTEINI. ( Odnosot slozeni jagleni hidrati - proteini treba da bide 7 : 1, a toa znaci da se vnesuva 7 pati poveke jagleni hidrati otkolku proteini od ratitelno poteklo, sto znaci 7 pati poveke hrana koja dava energija i iazdrzlivost. Koga se hranime so hrana od zivotinsko poteklo i rafinirani produkti , toj odnos e nevozmozno da se postigne i nastapuvaat bolesti od sekkaov vid. ) od kniga " The Macrobiotic Way", By Michio Kushi

IZVORITE NA PROTEINI I GLADOT VO SVETOT

Osven prasanjeto za individualnite prehrambeni potrebi, POSTOI i se pogolemiot PROBLEM na NEDOSTATOK na HRANA i GLADOT vo SVETOT ( a ako se prodolzi so konzumiranje nezdrava hrana kako meso, mleko, seker itn, vo 21 vek ke ima problem od nedostatok na cista voda za pienje; za 1kg meso se trosi 20.000 litri voda; 1 kalorija od zivotinsko meso se 10 kalorii nafta; raznite trosoci za transport, zamrznuvanje na mesoto i proizvodstvo na hemikalii koi se koristat vo mesoto se ogromen trosok za edna nacija od koja ke zaboli od teski bolesti od ovaa hrana. Hranata od zivotinsko poteklo, meso,jajca, mleko i rafiniraniot seker i rafinirnata hrana se vo OSNOVA na SEKOJA BOLEST. Za 1 kg seker potrebni se 2 tona voda ) Zgolemenoto koristenje na IZVORITE na ENERGIJA i PRIRODNITE RESURSI vo SVETOT ukazuva na POTREBATA povtorno TEMELNO da go PREISPITAME svojot STAV kon PROTEINITE od ZIVOTINSKO POTEKLO i ZAVISNOSTA od NIV kako GLAVNI PREHRAMBENI PROIZVODI. Vo sovremenata praksa , INTEGRALNITE PRODUKTI cesto se KONCENTRIRANI vo RAFINIRANITE i POMALKU HRANLIVI PRODUKTI. Primer za toa e EDEN PROSECEN OBROK na tnr., BRZA HRANA. Potrebni se ; - okolu 5 kg zitarki za proizvodstvo na govedsko MESO od koj se pravi hamburger;- 30 klipovi pcenka za da se dobie MASLO za pomfrit;- okolu 1.800 grama soya- pola ' kvart' MLEKO za milksejk;- i oklu 500 grama sekerna repka za proizvodstvo na SEKER so koj se zasladuva desertot;- mnogu ADITIVI za da se podobri vkusot, teksturata i trajnosta na brzata hrana;- 2 grama rafinirana sol zaradi vkus. Osven toa, mnogute RAFINIRANIPRODUKTI koi SODRZAT mnogu ZASITENI MASNOTII i KALORII imaat MALKU VITAMINI i MINERALI vo nivniot priroden oblik. Sekoja godina vo SAD se KONZUMIRA okolu 90 ili poveke tona ZITARKI po COVEK ( direktno ili kako stocna hrana preku mesoto ) a lugeto vo ostanatiot del na svetot konzumiraat mad 18 toni zitarkki godisno ( vo 21 vek sekoi 7 minuti se otvara restoran za brza hraan ) Predsedatelot na Tafis univerzitetot Jean Mayer, ortvoreno zboruva za nasata ZAVISNOST od MESOTO kako HRANA. Spored procenka na dr Mayer, namaluvanjeto na konzumiranjeto na meso za 10 % godisno bi OBEZBEDILO DOVOLNO ZITARKI za da se NAHRANI 60 milioni luge. Frances Moore Lappe, avtorkata na knigata " Dieta za edna mala planeta " ( " Diet For A Small Planet " ), istaknuva deka SEVERNOAMERIKANCITE, koi socinuvaat 7 odsto na svetskata populacija, konzumiraat preku 30 odsto od postoeckata HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO vo SVETOT. Frances Moore tvrdi deka PROIZVODSTVOTO na MESO zaradi SNABDUVANJE na LUGETO so PROTEINI e voglavno NEUSPESNO ( sekako e stetno za priroda i zivotni i za zdravjeto na lugeto ). Frances Moore pokazuva da OGROMNITE POVRSINI na ZEMJISTE koe dnese SE KORISTI za ODGLEDUVANJE na ZIVOTNI bi MOZELA da NAHRANI i do 20 pati POVEKE LUGE koga bi se TIE POVRSINI ZASEALE so ZITARKI i druga RASTITELNA HRANA za ISHRANA na LUGETO. od kniga " Makrobioticki put ", Michio Kushi

( ZEMJODELIETO i STOCARSTVOTO ili ODGLEDUVANJETO bilo kakvi ZIVOTNI za ISHRANA se 2 sosema SPROTIVNI stopanski granki. EKOLOGIJATA i VEGANSTVOTO ili VEGETARIJANSTVOTO se NEDELIVI a VISTINSKI EKOLOZI se VEGANITE koi jadat samo hrana od rastitelno poteklo a EKOLOZITE koi PROIZVODI od ZIVOTINSKO POTEKLO i ne se vegeani Prakticno ne se ekolozi )

Vo Amerikanskata industrija
- SEKOJA SEKUNDA se UBIVAAT po 289 zivotni a toa znaci ;
- 17.340 SEKOJA MINUTA
- 1. 040.400 SEKOJ CAS
- 24.969.600 SEKOJ DEN KOLKU E TOA GODISNO ?

GODISNO se kolat za ishrana 1,6 milijardi zivotni i 22 ,5 milijardi zivina SEKOJ DEN.

TENDENCII OD LOSIOT NACIN NA ISHRANA ( prevzemeno i procitano od razni knigi i od internet.
NAPOMENA'; Nikoj ne mora da se soglasi so ovie razmisluvanja )

ISHRANATA so ZAKLANI i UBIENI ZIVOTNI predizvikuva STRAV i STRADANJE PRVO kaj zivotnite a POTOA i kaj LUGETO koi ZAEDNO so MESOTO go JADAT STRAVOT, ZALOSTA i STRADANJETO na ZIVOTNOTO i HORMONITE koi gi ISPUSTA ZIVOTNOTO pri KOLENJE kakov sto e ADRENALINOT. Osven toa, RAZNITE HEMIKALII ili RAFINIRANAT SOL koja ja VNESUVA KONZUMENTOT sozdava KARDIOVASKULARNI ZABOLUVANJA i RAK a na MENTALNO NIVO od MESOTO se dobiva PARANOJA. I kakva duhovnost ima kaj tie sto jadat ubieni zivotni i delovi od niv ? Nikakva ! " STRAVOT gi tera lugeto kon KONFLIKTI i VOJNI ".
Lugeto koi jadat zivotni MNOGU ZBORUVAAT i kaj niv e razvien poveke INTELEKTUALNIOT UM ( ' lukaviot' um koj e ; dobar sluga a los gospodar' ) koj producira PREKUPOTREBNO RAZMISLUVANJE nasproti INTUICIJATA kaj VEGETARIJANCITE ili kaj tie sto se bavat so Borecki vestini, Meditacija. Vo Zen filozofijata, koja bila nedeliva od nekogasni samuraji vo feudalen japan, INTELEKTUALNIOT UM e PRECKA za INTUCIJATA ili SVESNOSTA.
" Zivotot ne se dozivuva od NIVO na INTELEKT tuku od NIVO na SVEST a SOSTOJBA na SVESTA zavisi od SOSTOJBA na NERVEN SISTEM - dali ke go optovarite so STRESOVI poradi losata hrana i neishranetost ili ke go PROCISTITE NERVNIOT SISTEM so KVALITETNA HRANA ? "

Od MLEKO i MLECNI PROIZVODI se sozdava KARDIOVASKULARNI ZABOLUVANJA, TUMORI, CISTI i RAK i MRZLIVA LICNOST. Od RAFINIRAN SEKER, MED I PRODUKTI SO SEKER se dobiva MENTALNI ILUZII i SHIZOFRENIJA.

" Lugeto koi jadat zivotni se POTENCIJALNI ubijci i manijaci i NASILNICI a svetskata KRVAVA istorija go dokazuva toa i mnogute sovremeni devijantni pojavi i nasilstva go potvrduvaat ova; ubistvata, nasilstvata, kriminalot go pravat samo tie sto se hranat so zivotni !" , prevzemeno od internet

Mahatma Gandi rekol ;" GOLEMINATA i MORALNIOT NAPREDOK na EDNA NACIJA moze da se PROCENAT spored NACINOT na KOJ se ODNESUVAME kon ZIVOTNITE " " Spored OVA - SEKOJA NACIJA koja LOSO POSTAPUVA so ZIVOTNITE pa DURI i GI JADE - e na NISKO MORALNO NIVO a VOJNITE gi SOZDAVAAT TVRDOGLAVITE LUGE poradi IHRANATA so MESO koja go OSTETUVA MOZOKOT i SOZDAVA PARANOJA . Sekogas MEGU 2ve nacii koi jadat zivotni redovno ke postoi NASILSTVO, NETRPELIVOST i NETOLERANCIJA, KONFLIKTI i VOJNI koi moze da traat so vekovi." - prevzemen komentar od internet

Leonardo Da Vinci ( 1452 - 1519 ) , se smeta za NENADMINAT SLIKAR i NAUCNIK ( postavil osnovi za fotografski aparat, napravil skici za helikopter i drugi vozila. Negovite umetnicki dela se nedovrseni i krijat mnogu nesta za koi znael samo Da Vinci ) Leonardo Da Vinci rekol ; " COVEKOT , vsusnost, e KRAL na ZVEROVITE bidejki NEGOVATA SUROVOST ja NADMINUVA taa na ZIVOTNITE. Nie sme GROBISTA za ZIVOTNITE.Ke DOJDE VREME koga ZA UBISTVO na ZIVOTNITE ke GLEDAME kako sto GLEDAME denes NA UBISTVOTO na LUGE "
Ne mora NIKOJ da se soglasuva so Gandi ili Leonardo Da Vinci i vo NIEDNA drzava jadenjeto zivotni ne e zabraneto.

Ali Mek Grou
" Otsekogas custvuvam deka NACINOT na koj POSTAPUVAME so ZIVOTNITE e ODLICEN POKAZATEL kolku sme CUSTVITELNI kon COVESTVOTO !"

Koga se dvajva vo LJUBOVNA PRIKAZNA i edniot zaboluva od rak pa ceka da umre pa izigravat nekoi koi nemozat eden bez drug i Koga se znae kako se sozdava rakot, kako moze da se spreci i izleci, ova e pateticno i smesno zasto podobro e da ste zivi za svojata ljubov otkolku da umirate od rak koj moze da se izleci.

" Zivotot na zivotnite ne im go dal covekot i spored toa nema pravo da im go odzema za da se najade so nivnoto telo " , procitano na internet.