Љубовна поезија

     
          Т У Ѓ И Н Е Ц О Т


-Кого го сакаш најмногу,загадочен човеку,
речи: татка си,твојата мајка,сестра ти или твојот брат?
-Јас немам ни татко ,ни мајка,јас немам ни сестра, ни брат?
-Твоите пријатели?
-Вие се служите со еден збор чиешто значење ми останува непознато до овој ден.
-Твојата татковина?
-Јас незнам под која географска шириналежи таа.
-Убавината?
-Јас би ја засакал лесно,но божествена и бесмртна.
-Златото?
-Го мразам како што вие го мразите бога.
-О,па што сакаш ти ,необичен туѓинецу?
-Ги сакам облаците..облаците што минуваат,оние..таму....најчудните облаци!


             ШАРЛ БОДЛЕР (1821-1867)

Miruj,miruj, srce moe,neka migot na razdelbata
bide sladok.

Neka ne bide smrt, tuku sovrsenstvo.
Neka ljubovta se pretopi vo spomen, a bolot vo pesna.
Neka letot niz neboto zavrsi so sklopuvanje  na krilata nad
gnezdoto.

Neka posledniot dopir na tvojata raka bide nezen

kako noken cvet.

O,MIRUJ, MIRUJ, za moment samo
i kazi go posledniot zbor za molcenjeto.

Se poklonuvam pred tebe i ja podigam vo vis
svetlinata , da go osvetli patot tvoj.


RABINDRANAT TAGORE

                            

 

Откажи се ,синко мој,од онаа жена клета,

 

Обѕрни се -кому таа му е мила,му е света?

 

Таа враг е на мажот си,не лажи се ти ко Хафиз,

 

Кој не знае:го љуби ли, го мрази ли сега светов!...

 

 

 

Еве ви една песна од францускиот поетски гениј Jacques Prevert. Прво ви ја пуштам оригиналната верзија на француски, а потоа и препевот на српски. Жалам, македонски препев од песнава не сум сретнал.

Adrien

Adrien ne fait pas la mauvaise tête !
Reviens !
La boule de neige
que tu m'avais jetée
à Chamonix
l'hiver dernier
je l'ai gardée
Elle est sur la cheminée
près de la couronne de mariée
de feu ma pauvre mère
qui mourut assassinée
par défunt mon père
qui mourut guillotiné
un triste matin d'hiver
ou de printemps...
Adrien ne fait pas la mauvaise tête !
Reviens !
j'ai eu des torts j'en conviens
je suis restée de longues années
sans rentrer
à la maison
Mais je te l'ai toujours caché
c'est que j'étais en prison !
J'ai eu des torts j'en conviens
souvent je battais le chien
mais je t'aimais bien !...
Adrien ne fait pas la mauvaise tête !
Reviens !
Et Brin d'osier
ton petit fox-terrier
qui est crevé
la semaine dernière
je l'ai gardé !
Il est dans le frigidaire
et quand parfois j'ouvre la porte
pour prendre de la bière
je vois la pauvre bête morte
ca me désespère!
Pourtant c'est moi qui l'ai fait
un soir pour passer le temps
en t'attendant...
Adrien ne fais pas la mauvaise tête !
reviens !
De la tour Saint-Jacques
je me suis jetée
avant-hier
je me suis tuée
à cause de toi
Hier on m'a enterrée
dans un très joli cimetière
et je pensais à toi
Et ce soit je suis revenue
dans l'appartement
où tu te promenais nu
du temps que j'étais vivante
et je t'attends...
Adrien ne fais pas la mauvaise tête !
Reviens !
J'ai eu des torts j'en conviens
je suis restée de longues années
sans rentrer à la maison
Mais je te l'ai toujours caché
c'est que j'étais en prison !
J'ai eu des torts, j'en conviens
souvent je battais le chien
mais je t'aimais bien !...
Adrien ne fait pas la mauvaise tête !
Reviens !




Изменето од Quentin - 01.Април.2008 во 17:59

B E Z I M E N O J

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.

Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?


       GUSTAV KRKLEC (1899-1977)

Ne čuješ, ne čuješ me.
Gotovo prozirna uz tebe dišem.
Kojim imenom nazivaš me
kada zamiriše tuga
zrcaleći se u šapatu vjetra,
čijim usnama putuju tvoji poljupci,
u čijem bilu kuca tvoja ljubav
kada zagrli te tama,
reci mi.
Ne čuješ, ne čuješ me.
Ni kada u krik pretvara se želja,
ni kada misliš da sve je u redu
jer se smijem.
Ni kada kao prosjakinja darovani novčić
čuvam u oku dragocjene sate
i obrise tvoje blizine,
Ti ne čuješ me.
Osluhni srcem tišinu
kojom te miluju moje misli,
poslušaj, i čuti ćeš
u svakoj neizrečenoj riječi
koliko sam Tvoja.

Igraš se kao razigrani dječak,
Mojim srcem.
Ljubiš me mislima
Koje želim otrgnuti mašti
I darovati sebi
Kao spokoj i nadu.
Miluješ me riječima
Koje su potpora stvarnosti.
Dotičeš me dodirima
Koji zatočeni u vremenu razdvojenosti
Pronalaze dokaze u istini.
Dopuštam Ti neiskazanu misao,
Jednostavno je znam.
Toliko puta prošla sam
Tajne odaje Tvoga uma
Brišući nepoznanice,
Pretvarajući ih u
Lako razumljive isječke Tebe.
Dopuštam Ti neizrečene riječi,
Uvijek sam ih čula,
I kada si šutio.
(Tako lako ih je čuti srcem.)
Dopuštam ti dodire bestjelesnoga,
Osjećam Te i kada nisi tu.
Toliko puta sam u snove otplovila
Sigurna u Tvojim rukama,
Ljubeći Tvoje oči
Daljinom pripadanja.