Љубовна поезија

Ne daj se, Ines.

Ne daj se godinama,
   moja Ines, drugacijim pokretima i navikama,
     jer jos ti je soba topla;
        prijatan raspored i rijetki predmeti.



Imala si vise ukusa od mene.

Tvoja soba - divota - gazdarica ti je u bolnici.



Uvijek si se razlikovala
   po boji papira svojih pisama, po poklonima,
     pratila me slijedeceg jutra oko devet do stanice.

I rusi se zeleni autobus
   tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
     niz jednu beogradsku padinu.

U vecernjem sam odijelu i
   opkoljen pogledima.

Ne daj se, mladosti moja,

ne daj se, Ines.

Dugo je pripremano nase poznanstvo
   i onda, slucajno, uz vrucu rakiju,
     i sa svega nekoliko recenica lose prikrivena zelja.

Tvoj nacin gospodje i obrazi seljanke.

Prostakuso i plemkinjo moja!

Pa tvoje grudi, krevet,
   i moja soba objesena u zraku kao naranca,
     kao narancasta svjetiljka,
        nad zelenom i modrom vodom Zagreba;
           Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.

Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih
   tramvaja.

Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva,
   upotreba zajednicke kupaonice
     i - molim vas ako me tko trazi ...

Ne daj se, Ines - evo me,
   ustajem tek da okrenem plocu.

Da li je to nepristojno u ovakvom casu,
   Mozart, Requiem, Agnus Dei.



Meni je ipak najdrazi pocetak.



Raspolazem s jos milion njeznih i bezobraznih
   podataka nase mladosti,
     koja nas pred vlastitim ocima vara i krade i napusta.



Ne daj se, Ines,



poderi pozivnicu, otkazi veceru,
   prevari muza odlazeci da se pocesljas
     u nekom boljem hotelu

        Dodirni me ispod stola koljenom,
             generacijo moja, ljubavnice.

Znam da ce biti jos mladosti, ali ne vise ovakve;
   u prosjeku 1938a.

Ja necu imati s kim ostati mlad,
   ako svi ostarite,
     i ta ce mi mladost tesko pasti,
        a bit ce ipak da ste vi u pravu,
           jer ja sam sam na ovoj obali
               koju ste napustili i predali bezvoljno,

a ponovno pocinje kisa kao sto vec kisi u listopadu
na otocima.

More od olova i nebo od borova.

Udaljeni glasovi koji se mijesaju:

glas majke, prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata.

Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu

i nestalo je svjetla s tom bjelinom.





Jos malo setnje uz more i gotovo;



ne daj se, Ines



                   ........АРСЕН ДЕДИЌ

...zagore....generacijo....eve i muzika...

http://uk.youtube.com/watch?v=fH-7Z0EEzzA


Изменето од mamma - 22.Март.2008 во 15:32

Zeljko Krznaric

BILO JE NECEG TAJANSTVENOG

Bilo je neceg tajanstvenog
u tom plamenu vasih pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvijetova i nesigurnih rijeci
taj mali rat ljubavi izmedju dvije tuge
vino izmjesano u casama
muzika poslije ponocnih vijesti na uzglavlju
u toplini vaseg tijela
i vjerujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih naranci
i bilo je neceg
znam da je bilo malo ljubavnog
u toj kratkoj epizodi
koja je zivjela na vasim usnama
predivna gospodjo
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili
a meni su se otvarali vidici
meni su u ocima planule zore lomeci mi srce
na beskrajnim zvucima
vasa lomna bojazljivost u velovima snova
i vjerujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost svaki vlak
koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine
i nema vise toga kao nekad

ovo je druga mladost
ovo vise nisu hrabri vulkani

i ne govori se kao nekad
predivna jasnoca moih retrospektivnih lutanja
ocajnickih pokusaja bjekstva
noc
i eine kleine nacht musik
kao zvono nad celom
kao luna nabrekla nad povrsinom koji umiru
i jos ima neotvorenih strana
i tajanstvenosti u pogledima
kao da nismo oboje porazeni
u tom malom ratu ljubavi
izmedju dvije tuge.

...veke tret pat...no navistina e sovrsena...a vo momentov ja slusam i muzikata..
                     Tijana Dapcevic - Stepski vuk
Ne nemoj nemoj otici
Hocu da te gledam ocima piem
Ne nemoj nemoj ostati
Izdaleka mogu tugu da kriem

Sto sam sama kao stepski vuk
Kada dodjem kuci ceka me
Tebe ona sa punim stolom
Dal te voli dali zaspis sa bolom

Dusom te diram spustam pogled
Necu ti reci da si mi sve
Srce mi trne postaje kamen
Ponosti ne dam idi kod nje

Sto sam sama kao stepski vuk
Kada dodjem kuci ceka me
Tebe ona sa punim stolom
Dal te voli dali zaspis sa bolom

СМЕХ

Смех, кад ме спопадне смех,
док је у сузама порука
коју шаљем из времена.
Где је смех, био мајка и мачеха,
једини тата свим надама,
а никад радост у грудима
што тугу узима.

Смех, кад ме спопадне смех,
ја се никоме не кријем
јер никад кришом и не плачем.
Мој је смех, главни макро старих сечања,
са тужном радошчом везана,
ја сам вам последња и једина
плачем без суза у смех.

Смејем се, ал туга пише ми у очима,
смејем се,
смејем се.

Смех, кад ме спопадне смех,
ја бичу тајна и невера
за прошла сва моја страдања,
и то све уз смех.   KALIOPI-BUKLE

Slovo o sinu

Šutjela bih kao kamen
Ali kamen jadna nisam

Oprostite zato slovu
Koje će se skameniti:

Ljuto hrastu zgromovljenom
Uzeše mu zelen grane

Skršiše mu vite ruke
Kojima se gorju dizo

Na putima nebo sklonu
sa govorom nedonosnim

Kojima je ka zvijezdama
Svoju vjeru govorio

Uzeše mu obje ruke
Ostaviše rane dvije

Grdne rane neprebole
Jednoj boli inokosnoj

Sve mrtvace sahraniše
a on osta tavnu vranu

Šta će majka samohrana
na svijetu besćutnome?

Šutjela bih kao kamen
ali kamen jadna nisam

Neka barem ovo slovo
Hudu povijest okameni!

                            Mak Dizdar

                       Р У Б А И

Изменето од zagor - 31.Март.2008 во 13:51