IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Здравје > Медицина
  Активни теми Активни теми RSS - Лекот за рак на дојка
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Лекот за рак на дојка

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 678
Автор
Порака Обратен редослед
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 226
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Декември.2009 во 11:12
MOZNI PRIVREMENI POJAVI PRI LECENJE SO MAKROBIOTIKA SO POSTEPEN PREOD NA MAKROBIOTICKA ISHRANA

Preodot na popriroden nacin na ishrana i na popriroden nacin na zivot ne bi trebalo da stvori nikakvi seriozni konflikti von as. Koga ke prejdeme na noviot nacin na ishrana, najdobro e da go zapocneme so nekolku osnovni jadenja, kako sto se integralniot oriz zgotven vo express-lonec, miso supa, nekolku jadenja od zelencuk, eden vid algi i banca caj. Potoa, postepeno, od den na den, od nedela vo nedela, ke mozeme da go prosiruvame nasiot izbor na prirodni produkti i da ucime i voveduvame novi nacini na kuvanje. Istotaka, morame da go pocituvame sopstveniot bioloski ritam i licnoto tempo na razvitok. Vo mnogu slucai pominale, 10, 20 ili duri 30 godini na vnesuvanje na nezdrava kancerogena hrana za da se razvie pretkancerozna sostojba. Zavisno od nasata licna situacija, ke ni bidat potrebni nekolku meseci, a vo nekoi slucai i nekolku godini, za da se vratime na normalnite varivni, disni, cirkulatorni, ekskretorni i nervni funkcii. Ne bi trebalo toj PROCES NA ISCELUVANJE vestacki da go zabrzuvame.
Vazno e da se zapocneme so promenata koja void kon zdravjeto.Vo preodniot period ponekogas ke go posakame vkusot, konzistencijata, mirisot I drugite karakteristiki na nasite stari nezdravi jadenja i pijaloci osobeno onie so koi ne hranele vo detstvoto. Vo tekot na prvite nekolku nedeli ili meseci na noviot nacin na ishrana, silnata zelba za starata hrana obicno go ODRAZUVA prirodniot process na odstranuvanje, koj kaj nas e vo tek. Parlelno so podobruvanjeto na nasata zdrastvena sostojba, toksinite i sluzot, porano natalozeni vo nasiot krvotok i vnatresnite organi – bivaat odstraneti od organizmot preku crevata I isfrleni so mokracata, potenjeto i preku drugite funkcii za izlacuvanje. Napustajki go naseto telo, cestickite na odstranetata hrana cesto se vtisnuvaat vo nasata svest, i nie gi custvuvame kako zelba za taa hrana. Podocna, koga nasata sostojba ke se stabilizira, takvata promena na zelbite ke pokazuva deka vo nasata ishrana e poremetena ramnotezata so toa sto ke vidime koja hrana ne privlekuva. Taka, ako ne privlekuva ovosniot sok ili sladoledot, togas nasata ishrana verojatno e premnogu solena, prekuvana i, opsto zemeno so poveke kontraktiven karakter. Ako, megutoa, ne privlekuva ribata, jajcata I drugite zivotinski produkti, toa znaci deka vnesuvame premnogu slatko, tecnosti i drugi mnogu expanzivni produkti. Tie porivi se eden od nacinite na koi nasiot organizam ne predupreduva na neramnotezata vo nasata ishrana.

Procesot na odstranuvanje e cesto prosleden ne samo so ovie povremeni zelbi tuku i so nekoi nenormalni fizicki manifestacii, koi moze da potraat od 3 do 10 dena, a vo nekoi slucai duri i do 4 meseci – SE DODEKA POTPOLNO NE NI SE IZMENI KVALITETOT NA KRVTA. Ako nasata vrodena konstitucija e silna I dobro struktuirana, takvite reakcii se obicno zanemarlivi. Megutoa, ako nasiot razvoj vo embrionalniot stadium i vo detstvoto trpel poradi haoticnata ishrana, ako sme vnesuvale vo sebe mnogu hemikalii, lekovi i drogi, ili ako vo minatoto sme imale nekoja operacija ili abortus, reakciite na odstranuvanje ke bidat poizrazeni.
Bez ogled na toa sto e pricinata na toa, ne treba da se zagrizuvame ako se pojavat vakvi reakcii. Tie se sostaven del od prirodniot process na isceluvanjeto i znacat deka nasite sistemi se REGENERIRAAT, odstranuvajki i isfrluvajki se ona sto bilo prekumerno, vishok, sto se nasobiralo vo tekot na mnogute godini. Tie reakcii moze,nacelno, da se podelat na slednite privremeni sostojbi:

OPST ZAMOR – Custvoto na opst zamor moze da se pojavi kaj lugeto koi porano jadele redovno i prekumerni kolicini na zivotinski proteini i masnotii. Energetskata aktivnost koja togas von iv se slucuvala bila rezultat na silnoto kalorisko isfrluvanje na tie prekumerni produkti namesto pozdravite, pobalansirani i pospokojni aktivnosti. Cesto takvi luge odprvo custvuvaat zamor i blaga mentalna depresija se dodeka noviot nacin na ishrana ne im stane izvor na energija za nivnata aktivnost. Toj period na zamor obicno ne trae poveke ode den mesec

BOLKI – Ponekogas se pojavuvaat i bolki, osobeno kaj lugeto koi porano vnesuvale prekumerni kolicini na tecnosti, seker, ovosje i drugi extremni expanzivni produkti i pijaloci. Tie bolki – kako sto se glavobolkata I bolki vo oblasta na crevata, bubrezite I gradniot kos – se pojavuvaat poradi postepenoto sobiranje na abnormalno prosirenite tkiva i nervni kelii. Tie isceznuvaat – postepeno ili odednas – stom abnormalno prosirenite oblasti na teloto ke se vratat vo normalna sostojba. Toa obicno trae od 3 do 14 dena, zavisno od nasata poranesna sostojba.

VRUCINA, TRESKA I KASLICA – Koga noviot nacin na ishrana ke pocne da sozdava pozdrav kvalitet na krv, pocnuva i isfrluvanjeto na vishokot supstancii – prekumerni kolicini na tecnosti, masnotii i mnogu drug material. Ako do toa vreme funkciite na bubrezite, urinarniot system i disnite organi ne stanale seuste normalni, isfrluvanjeto ponekogas dobiva vid na povisena temperature, treska ili kaslica. Tie pojavi se privremeni i tie bez nikakvo posebno lecenje isceznuvaat vo rok od nekolku dena.

NENORMALNO POTENJE I CESTO MOKRENJE – Osven predhodno opisanite simptomi, nekoi luge vo tekot na nekolku meseci, odvreme navreme, patat i od nevoobicaeno potenje, a drugi od nevoobicaeno cesto mokrenje. Nivniot predhoden nacin na ishrana bil takov sto vnesuvale redovno premnogu tecnosti vo forma na voda, razni pijaloci, alcohol, ovosje, ovosni sokovi, mleko i mlecni proizvodi. So namaluvanjeto na ovie kolicini na tecnosti, koi bile premnogu golemi, i masnotiite, koi bile nasobirani vo forma na tecnosti – organizmot se vraka vo normalna, uramnotezena, zdrava sostojba. Koga postepeno ke se povrati ramnotezata vo metabolizmot, ovie pojavi ke prestanat.

LACENJE NIZ KOZHATA I NEVOOBICAENI TELESNI MIRISI – Megu oblicite na lacenje spaga i ispustanje na nevoobicaeni mirisi od povrsinata na celoto telo, kako i preku disenjeto, mokrenjeto ili praznenjeto na crevata, a cesto, kaj zenite, i preku vaginalna sekrecija. Toa obicno im se slucuva na licata koi porano vnesuvale prekumerna kolicina na zivotinski masnotii, mlecni proizvodi i rafiniran seker. Pokraj toa, kaj nekoi luge se pojavuvaat – samo za kratko vreme – osipi na kozata, crveni otoci na vrvovite na prstite na racete i nozete i cirevi. Ovie vidovi na lacenja se osobeno karakteristicni za licata koi porano bile naviknati da vnesuvaat zivotinski masnotii, mlecni proizvodi, seker, zacini, lekovi i drogi, i za onie so hronicno losi funkcii na crevata, bubrezite i crniot drob. Megutoa, ovie oblici na lacenje prirodno prestanuvaat I obicno isceznuvaat bez nekoja posebna nega vo rok od nekolku meseci.

DIJAREJA ILI KONSTIPACIJA – Lugeto so hronicno poremetuvanje na crevata, cii nezdravi prehrambeni naviki gi predizvikale ovie poremetuvanja, moze povremeno da patat od dijareja (obicno preku den), ili od konstipacija (do 20 dena). Vo ovoj slucaj, dijarejata e oblik na isfrluvanje na natalozenata stagnantna materija vo crevata, vklucuvajki ja neapsorbiranata hrana, masnotijata, sluzta i tecnosta vo organizmot. Konstipacijata e posledica na procesot na steganje na crevniot trakt, koj, poradi prethodniot nezdrav nacin na ishrana, e abnormalno prosiren. Bidejki so stesnuvanjeto se vraka normalnata elasticnost na crevniot trakt, se obnovuva i redovnoto praznenje na crevata.

SMALUVANJE NA SEXUALNIOT PORIV I VITALNOSTA – Kaj nekoi luge se javuva slabeenje na sexualnata vitalnost ili libidoto, koja ne mora da bide proprateno so custvo na zamor. Pricinata za taa pojava e zatoa sto telesnite funkcii se angazirani vo otstranuvanjeto na faktorite na neramnoteza vo site delovi na organizmot, pa zatoa liceto ne raspolaga so vishok na vitalnost koj bi gi iskoristil vo sexualnite aktivnosti. Osven toa, vo nekoi slucai, i vo polovite organi vo tek e aktiven process na isceluvanje, blagodarejki na izmenetiot kvalitet na krvta, pa ovie organi seuste ne se spremni da ja prevzemat normalnata aktivnost. Takvite sostojbi traat samo kratko vreme, obicno nekolku nedeli, a najveke nekolku meseci. Stom se zavrsi periodot na procistuvanje od vishokot otrovni materii vo organizmot, se vraka i zdravata vitalnost i zelbata za sexualna aktivnost.

PRIVREMENO NEDOBIVANJE MENSTRUACIJA – Kaj nekoi zeni moze da dojde do privreno nedobivanje menstruacija. Pricinata za ova i vo ovoj slucaj e toj sto vo tekot na isceluvanjeto na celiot organizam vitalnite organi mora da bidat prvi koi ke ja primat energijata. Pomalku vitalnite funkcii, vklucuvajki gi i reproduktivnite aktivnosti, podocna bivaat obnoveni. Periodot na nedobivanje menstruacija e razlicen kaj razlicni lica. Megutoa, koga menstrualniot ciklus ke se obnovi, menstruacijata e zdrava i prirodna i pocnuva da se prilagoduva na normalniot 28-dneven mesecen ciklus, ne sozdavajki nikakvi nelagodnosti, kako sto mozda porano bil slucaj da bide propraten so nelagodnosti. Mentalnata bistrina I emocionalnoto spokojstvo togas bivaat zajaknati, sto vazi i za fizickata elasticnost.

MENTALNA RAZDRAZLIVOST – Kaj nekoi lica koi dolgo zemale stimulansi, drogi i lekovi, otkako ke go smenat nacinot na ishrana, se javuva – emocionalna razdrazlivost. Takvata emocionalna sostojba go odrazuva prilagoduvanjeto na krvta i raznite telesni funkcii posle preoganjeto na ponakov kvalitet na hrana; razdrazlivosta obicno pominuva posle edna do nekolku nedeli, zavisno od toa kolku silno bile pogodeni telesnite sistemi so predhodnite zemanja na drogi i lekovi. Dolgogodisnoto zemanje na rafiniran seker, kafe I alcohol, kako I povekegodisnoto pusenje cigari, vodat kon privremena emocionalna razdrazlivost koga ke se prekine so toa I koga ke se prejde na nov nacin na ishrana.

Od ‘The Cancer Prevention Diet’, By Michio Kushi


ALERGIJSKI REAKCII NA ZITARKITE - PRICINI

Mozebi MASTITE i PROTEINITE od MLECNITE PROIZVODI se ODGOVORNI za nekoi vidovi na ALERGIJSKI REAKCII. Vo tekot na mnogute godini, jas, Michio Kushi, davav soveti na mnogu luge koi od nekakva pricina bile alergicni na integralnite zitarki. Spored moe mislenje ( Michio Kushi ), lugeto se ALERGICNI na GLUTEN ili DRUGITE SOSTOJKI na - psenicata, ovesot, pcenkata, ili proizvodi od integralno brasno - verojatno uste od raganje KONZUMIRALE redovno ili premnogu MLECNI PROIZVODI ili redovnop ili premnogu RAFINIRAN SEKER. A kolkava e taa kolicina ? TOa e BILO KOJA KOLICINA, ako postoi alergicnost na integralnite zitarki. Najverojatno deka problemot pocnuva vo najranoto detstvo.
Na bebinjata koi se hranele ili se hranat so KRAVJO ili VESTACKO MLEKO na cucla - im NEDOSTASUVA KOLOSTRUMOT na nivnata majka, mlekoto koe se laci nekolku dena po raganjeto na bebeto. KOLOSTRUMOT e potreben da STVORI JAK IMUNITET i ZDRAVA CREVNA FLORA pred bebeto da bide podgotveno da ja vari vo zeludnik cvrstata hrana. Bebinjata hraneti od shishe ppodlozni se na bolestite vo detstvoto a podocna na alergiskite reakcii, osobeno ako i ponatamu konzumiraat redovno ili preterana kolicina na MLECNI PROIZVODI i RAFINIRAN SEKER.

KONZUMACIJATA na MLECNITE PROIZVODI i RAFINIRAN SEKER mnogu godini, dodveduva do PROMENA vo KELIITE na ZELUDNIKOT i CREVATA, vklucuvajki gi i RESICKITE vo tenkoto crevo ( mali strukturi slicni na pipki koi se zadolzeni za apsorpcijata na hranata ). CELOKUPNIOT ORGANIZAM mozda se PRILAGODUVA na POGOLEMITE MOLEKULI na ZIVOTINSKIOT PROTEIN od MLEKOTO i IZOBILSTVOTO na KALCIUM i drugite hranlivi materii vo kravjeto mleko. Istovremeno, mozebi doaga do NEPOVOLNI REAKCII NA voobicaenite INTEGRALNI ZITARKI - tie reakcii gi narekuvame ALERGIJSKI REAKCII.

Ako ste ALERGICNI na GLUTENOT od ZITARKITE, osobeno na toj od - psenicata, ovesot ili pcenkata - obidete se da gi ZAMENITE so - INTEGRALNIOT ORIZ ili PROSOTO - koi SODRZAT pomalku GLUTEN. Istotaka, ZGOLEMETE ja kolicinata vo ishrana na zelencukot i jadete poveke mahunarki, kako i proizvodi od niv. Postepeno SMALUVAJTE ja kolicinata na MLECNITE PROIZVODI i HRANA so RAFINIRAN SEKER i slicno, dodeka ne bidete vo sostojba POTPOLNO da gi IZBEGNUVATE. Za nekolku nedeli, obidete se da jadete malku GLUTEN od INTEGRALNITE ZITARKI. Postepeno, mozebi ke vi bide mozno da gi svarite i apsorbirate integralnite zitarki BEZ NIKAKVI neprijatni ili ALERGIJSKI REAKCII.

od kniga " The Macrobiotic way", By Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 226
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Декември.2009 во 11:06
ANTIKANCEROGENA HRANA – NEKOI ISTRAZUVANJA

Medicinskite istrazuvanja pokazale deka poveketo produkti koi spagaat vo makrobiotickata ishrana – stitat od rak I od drugi degenerativni bolesti. Rakot ne e izoliran fenomen tuku bolest na celiot organizam. Produktite vo makrobiotikata bitno go namaluvat smaluvanjeto na rizikot od bilo kakov oblik na rak. Da gi procitame najvaznite medicinski zaklucoci proizlezeni od proucuvanjeto na osnovnite kategorii na produkti koi se koristat vo ishranata za zastita I lecenhje od rak.

1.INTEGRALNI ZITARKI – Integralnite zitarki se bogati so bilni vlakna I mekinji, kako sostaven del od uramnotezenata ishrana – stitat recisi od site oblici na rak.

2.SUPI - Lugfeto koi jadat miso supa ne dobivaat rak na zeludnik. Utvrdeno e deka misoto na efikasen nacin gi sprecuva bolestite na srceto I crniot drob.

3.ZELENCUK – Redovnoto vnesuvanje na kuvan zelencuk, osobeno onoj so temnozelena ili temnozolta boja – kako sto se prokulata, sargarepata I zelkata – pomaga vo zastitata od rakot. Siitake pecurkite imaat silno dejstvo protiv tumorite, I toa bez toksicni propratni pojavi.

4.MAHUNARKI – Redovnoto koristenhje na mahunarkite, kako sto se socivoto, go smaluva rizikot od rak. Pokraj toa, soyata, koj e vazen izvor na proteini vo makrobiotickata ishrana, se izdvojuva kako osobeno efikasna vo reduciranjeto na tumorite. Aktivniot factor vo soyata se vika proteazen inhibitor. Ispituvanjata pokazuvaat deka soyata I nekoi drugi mahunarki I semki koj go sodrzat ovoj factor, ako se dodadat na ishranata – go sprecuvaat tumorot na dojkata, zeludnikot I kozata. Soyata vo zrno I proizvodite od soya, kako misoto, tamari sosot, tofuto, tempehot I natoto, se standardni produkti vo makrobiotickata ishrana.

5.ALGI – Algite pomagaat vo eliminiranjeto na radioaktivnite elementi I drugite teshki cestici vo organizmot. Na primer, istrazuvanjata pokazale deka edna supstancija koja se naoga vo algata kelp I vo drugite morski algi – moze da namali 50 do 80 % kolicina na radioaktiven stroncium koj organizmot go apsorbira niz crevata. Vo bolnicata ‘Sv. Luka’ vo Nagasaki grupa na lekari I pacienti makrobioticari koja go preziveala atomskoto bombardiranje od 9.8.1945 godina – se zastitile posle toa od potencijalno smrtonosnite dozi na radijacijata so dieta od - integralen oriz, miso supa, morski algi I morska sol. Nuklearnata energija I isprobuvanjeto na nuklearnoto oruzje predstavuva denes seriozna opasnost za zdravjeto na site luge.

Od kniga ‘ISHRANOM PROTIV RAKA’ – The Cancer Prevention Diet – By Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 226
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Декември.2009 во 18:48
Hirurski tretman na rakot na dojkata
i drugi metodi ( zracenje, hemoterapija,hormonalna terapija itn ) se STETNI, NEPOTREBNI i bi trebalo DA SE IZBEGNUVAAT.

” Pred 14 godini kaj mene se pojavi RAK NA DOJKATA,koj SE PROSIRI na KOSKITE.Blagodarejki na Makrobiotikata JAS SUM OVDE,NE SAMO ZIVA i ZDRAVA, TUKU SE CUSTVUVAM PODOBRO OD BILO KOGA !”
Bonnie Kramer,'Healing Foods',Michio Kushi,1998

” Od site vidovi na rak, najlesno e PREKU MAKROBIOTICKA ISHRANA da SE LECI;
-RAK NA DOJKA
-Rak na kozha
-RAK NA MATKATA...
Hirurski OPERACII I ZRACENJA NE SE NEOPHODNI za ovie zaboluvanja i BI TREBALO DA SE IZBEGNUVAAT “ - Michio Kushi


LEKOT ZA RAK NA DOJKA – KAKO DA SE IZLECI

ISHRANA - PREHRAMBENI PREPORAKI

Licata koi se zaboleni od rak na dojka treba da gi otstranat od svojata ishrana site mlecni proizvodi I seta masna, maslosana hrana, podrazbirajki go I mesoto, zivinskoto meso, jajcata I drugite produkti od zivotinsko poteklo. Istotaka treba da go eliminiraat sekerot, medot I drugite zasladuvaci, kako I bezalkoholnite pijaloci I drugi pijaloci zasladeni so rafiniran seker. Istotaka, ne treba da jadat tropsko ovosje, ovosni sokovi I tropski zelencuk kako sto se kompirot, jamot, sparglite, domatite I plaviot patlidzan. Site proizvodi od belo brasno, bidejki stvaraat prekumerna sluz, treba da se izbegnuvaat, osven sto smeat povremeno da konzumiraat beskvasen leb od integralna psenica ili ‘rz. Poptolno treba da gi isfrlat od svoeto meni jadenjata I pijalocite so hemijski dodatoci I vestacki proizvedenite. Vo tekot na prvite mesec dena ili dva meseca potrebno e duri I nezasitenoto rastitelno maslo za kuvanje potpolno da se izbegnuva ili da se svede na minimum. Osven toa, mora da se izbegnuvaat site ladeni produkti I pijaloci, vklucuvajki go I sladoledot. Site stimulansi, zacinite, kafeto, alkoholot I aromaticnite, mirizlivi pijaloci I drogi, iako ne se pricina za rakot na dojkata, sepak go pottiknuvaat razvojot na tumorot, pa zatoa treba da se izbegnuvaaat.

ANTIKANCEROGENA HRANA:

1 – INTEGRALNI ZITARKI
2 – SUPI
3 – ZELENCUK
4 – MAHUNARKI
5 – ALGI

Licata zaboleni od rak na dojka treba da se pridrzuvaat do slednite dietetski upatstva ili preporaki:

INTEGRALNI ZITARKI -50 do 60%, po obim, nivnata sekojdnevna ishrana treba da se sostoi od integralni zitarki. Prednost imat kafeaviot oriz so sredno ili sitno zrno, a cesto treba da jadat proso I jacmen. Povremeno moze da gi vnesuvaat site ostanati zitarki, vklucuvajki gipsenicata vo zrno, jacmenot, ‘rzta I ovesot. Odvreme navreme moz\e da jadat griz od heljda, a pcenkata treba da bide pomnalku zastapena od ostanatite zitarki. Pokraj beskvasniot leb od integralna psenica ili ‘rz, odvreme navreme istotaka moze da se jadat tradicionalni vidovi na leb I proizvodi od zitni zrna, kako sto se capatite, macot, tortilja I pcenkarna arepa. Podobro e ovie vidovi na beskvasen leb da se podgotvuvaat od kuvani I izgmeceni zrna od zito otkolku od brasno. Poradi raznovidnosta I promenata na vkusot, moze ponekogas da se jade I tesetnina I rezanki od integralna psenica I heljda.

SUPI -5 do 10% supi dnevno, I toa edna do dve cinii miso supa ili supa od tamari so sod soja, vo koja se skuvani kombu, vakame ili drugi algi I razni vidovi na zelencuk, kako sto se crniot luk I sargarepata. Povremeno ovie supi moze da se zamenat so supi od zitarki, na primer, od kafeav oriz so zelencuk ili supa od jacmen so zelencuk. Pri izborot na misoto, prednost ima prorodno spremanoto miso, osobeno jacmeniot ili haco miso, koj fermentiral mnogu dolgo, najmalku godina I pol. I tamari sosot od soja treba da bide pripremen na priroden nacin, a upotreben posle dolgotrajnata fermentacija.

ZELENCUK -20 do 30 % zelencuk, kuvan na razni nacini. Koga zelencukot se kuva na parea ili voda, moze pred serviranje so raka vodata da se iscedi. Korenestiot zelencuk kako sto e cicakot, sargarepata, dajkonot I dzinendzo(dolg planinski kompir), treba da se koristat skoro sekojdnevno. Obliot zelencuk, kako sto e kupusot, kromidot, esenskite tikvi I bundevi, I tvrdiot I lisnat zelencuk, kako sto e potocarkata, prokulata I maslacakot, istotaka se preporacuvaat I moze da se pripremaat posebno ili zaedno. Za da se zacini zelencukot pri kuvanje, treba da se koristi nerafinirana morska sol, tamari sos od soja ili miso, I toa vo umereni kolicini. I zelencukot od tursija moze da se jade vo mali kolicini, no tursijata treba da bide dolgo otstoena. Se preporacuva sekojdnevno ili cesto vnesuvanje na susen dajkon I listovi od dajkon, dolgo otstoen vo tursija so orizovi mekinji(nuka) I nerafinirana morska sol, zasto ovie produkti pomagaat vo cistenjeto na masnite supstancii od krvta. Ako pacientkata posaka maslo, moze da se sprema pirjaniot zelencuk, podgotveno na mala kolicina na susamovo ili, povremeno, pcenkarno ladno cedeno maslo. Zavisno od sostojbata na pacientkata, otpocetok ne se preporacuva presna salata, dodeka obarenata salata, koja e kuvana edna do 2 minuti, moze cesto da se vnesuva.

MAHUNARKI -5 % mahunarki so sitno zrno, kako sto se azuki I socivo, moze da se koristat sekojdnevno, kuvani zaedno so algi, kako sto se kombu, ili so kromid I sargarepa. Leblebijata I crnata soja moze da se koristat ponekogas, iako e preporaclivo da se izbegnuvaat vo tekot na prvite nekolku meseci site mahunarki so krupno zrno. Kako zacin moze da se koristi mala kolicina nerafinirana morska sol, tamari sos od soja ili miso. Proizvodite od mahunarkite, kako sto se tempehot, natoto I suseniot ili kuvan tofu, moze da se koristat povremeno, no vo umeren obim.

ALGI -do 5 % morski algi. Moze da se koristat site vidovi morski algi I da se kuvaat na razni nacini, iako hidziki I arame, kako I mnogu dobro skuvanite kombu algi treba da se vnesuvaat pocesto.

Najdobri dodatoci vo jadenjeto za liceto zaboleno od rak na dojka se gomasio(susamova sol), kelp ili prasok od vakame alga I umebosi sliva, kako I teka, iako I ostanatite dodatoci moze da se koristat sekojdnevno so zitarkite I zelencukot, a kolicinata da bide umerena I da e soodvetna na individualniot apetit I vkus.

DODATOCI - Sitno iseckaniot vlasec, pomesan I zagrean so ednakva kolicina miso I mala kolicina na strugan gumbir pomaga pri omeknuvanjeto na stvrdnatite tkiva I tumori. Edna do dve kasicki moze da se vnesuvaat sekojdnevno kako dodatok na zitarkite I jadenjata od zelencuk.

Ribata I drugata hrana od zivotinsko poteklo treba da se eliminira od ishrana.

Slatkite, desertite, ovosjeto I ovosnite sokovi korisno e da se izbegnuvaat. Megutoa, ako pacientkata oseti silna zelba, moze da vnesuva kuvao ili suseno domasno ovosje koe sozreva vo toa godisno doba, I toa vo mali kolicini I samo sosema retko.

Jezgrastite plodovi I buterot od jezgrastite plodovi treba da se izbegnuvaat poradi golemata kolicina na masnotii I proteini koi gi sodrzat. Ponekogas moze da se jade kako meze przeni semki, kako sto se semkite od soncogledot ili tikvata.

Zacinite kako sto se nerafiniranata morska sol, tamari sosot od soja I dodatocite na jadenjata treba da se koristat umereno za da se izbegne nepotrebnata zed. Ako pacientkata oseti osobeno jaka zed posle obrokot ili pomegu obrokot, treba da gi namali ovie zacini I dodatoci na jadenjata, se dodeka zedta ne se vrati na normalno nivo.

Sto se odnesuva do pijalocite I ostanatoto sto spaga vo ishrana, pacientkata treba da se pridrzuva do opstite preporaki za bolnite od rak. Vo slucaj na ‘bolovi od glad’, koi ponekogas se javuva kaj zenite so toa zaboluvanje, pacientkata moze da izede edna do dve cinii kafeav oriz so pola umeboshi sliva vo sredina, a zavien vo list na przena alga nori.

Najvaznata rabota vo vrska so ishranata e mnogu temelnoto zvakanje na sekoj zalak, se dodeka hranata ne stane tecna vo ustata I izmesana so plunkata. Vazno e istotaka da se izbegnuva prekumerno jadenje I vnesuvanje hrana neposredno pred spienje.

DOMASNA NADVORESNA NEGA

Ako tumorot na dojkata mal I tvrd, oblogot od gumbir moze da se stava sekojdnevno, no gumbirot treba da se izbegnuva za golemite tumori. Ako e tumorot golem, oblogot od glina moze vo nekoi slucai da bide korisen. Pomaga I flasterot od bel kompir izmesan so izgneten lisnat zelen zelencuk, koj se drzi nekolku casovi, I toa posle oblogot od gumbir koj stoel tamu samo 5 do 10 minuti. Flasterot od kompir I zelencuk treba da lici na testo, a toa se postiga so dodavanje na 20 do 30 % belo brasno, eventualno so malku voda, za da se navlazi ako e smesata premnogu suva. Ovoj oblog treba redovno da se stava I da se drzi 3 do 4 casa dnevno.

-Flasterot od taro kompir koj se stava vo predelot na tumorot I se drzi 3 do 4 casa, I toa sekojdnevno, moze istotaka da bide mnogu blagfotvoren. Taro flasterot treba da se stava posle oblogot od gumbir koj stoel tuka 5 do 10 minuti, poradi aktiviranje na krvotokot. Megutoa, zavisno od slucajot, moze da se sluci toj flaster da predizvika privremeno zgolemuvanje na tumorot poradi negovoto povlekuvanje kon povrsinata na kozata. Na kraj masnata sluz, leplivite supstancii I nescistata krv od koi se sostoi tumorot, ke bidat iscedeni. Poradi seto toa, so taro flasterot treba vnimatelno da se postapuva, a vo nekoi slucai mozebi I ne e povolen. Ako tumorot veke puknal, pa od nego aktivno se cedat toxini I cesto, bilno maslo moze da se stava na toa mesto, koe so sterilna gaza zastituva od direkten kontakt so oblekata. Poradi toa pozelno e primenata na taro flasterot da bide pod kontrola na iskusen makrobioticki consultant ili lekar.

- Vo slucai koga taro flasterot doveduva do premnogu brzo praznenje, moze namesto ova da se upotrebi flaster od lotosov koren. Ovoj flaster se sostoi od mesavina na 50/50 strugan svez lotosov koren I izgmecen kupus ili drugo lisje od zelen zelencuk, dobro promesan so 20 do 30 % belo brasno, za da bide mesavinata kompaktna, I 5 do 10 % strugan gumbir. Toj flaster se stava direktno na kozata, se drzi 3 do 4 casa I ovaa postapka se povtoruva priblizno vo tekot na dve nedeli.

-Vo slucai koga ednata dojka e veke hirurski otstraneta, a okolnite limfni jazli, vratot, I vo nekoi slucai, rakata se oteceni, moze da se stava flaster od heljda, posle kratkotrajnoto drzenje na oblogot od gumbir.

-Vo slucaj limfnite jazli pod pazuvite I dolz rakata da se oteceni zatoa sto se siri rakot od dojkata niz limfniot system, potrebna e, mozebi, medicinska nega. I vo ovoj slucaj pacientkata treba da se obrati kaj kvalifikuvan makrobioticki konslultant ili lekar. Masazata cesto pomaga vo smaluvanjeto na otocite.

OSTANATI NAPOMENI

Pacientkite od rakot na dojka se skloni kon depresija, pa treba da pravat se sto e mozno za da ja odrzat vedrinata I spokojstvoto. Treba da se smeat, da bidat optimisti, da igraat, pejat I da uzivat vo sekoj den koj go prozivuvaat.

-Sekojdnevnoto trienje na celoto telo so peskir koj bil staven vo vrela voda od gumbirov koren pomaga vo zabrzuvanjeto na cirkulacijata na telesnite sokovi I energija. Toa istotaka ke pomogne preku kozata da se otstranat toxinite koi se nasobirale pri vnesuvanjeto na premnogu masnotii I proteini.

-Treba da se izbegnuva nosenje na obleka od volna I sintetika. Vo najmala raka, treba da se nosi pamucna obleka I da se spie so pamucni carsavi I prevlaki za pernicata.

-Treba da se izbegnuva metalniot nakit, kako sto se pstenite, narakvicite I lancinjata. Toj nakit go privlekuva vishokot elektricen naboj od atmosferata I go prenesuva vo vnatresnite organi preku onie meridijani koi proagaat niz prstite I racete. Mozete, sepak, slobodno da go nosite vencalniot prsten.

-Treba da se izbegnuva dolgotrajno gledanje televizija. Radijacijata go slabi predelot na gradniot kosh. Slicno na toa, treba da se izbegnuvaat drugi vestacki izvori na elektromagnetska energija, kako sto se videoterminalite, detektorite na dim I elektricni uredi koi se drzat vo race.

-Ako e mozno, treba da se izbegnuvaat kontraceptivnite piluli ili zamenite za estrogen. Tie supstancii vo golema merka predizvikuvat slabeenje I moze da go zabrzaat rakot na dojkata.

-Treba da se doi doenceto ako pacientkata go ima I ako moze. Ne postoi nikakva opasnost na deteto da se prenese bolesta, a doenjeto ke ima zastitno dejstvo I za majkata I za deteto.

OD STO SE SOSTOI TUMOROT

Tumorot se sotoi od masna sluz, leplivi supstancii i necista krv. Otkako ovie ke se iscedat i ke protece zdrava krv - togas e rakot izlecen !!!

Od kniga ‘ISHRANOM PROTIV RAKA’ – The Cancer Prevention Diet – By Michio Kushi

Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 678
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,125 секунди.