Внатрешни несогласувања во исламот

   eve nesto okolu zabranite i borbite vo toj red:

Zabranjivanje Bektasijskih Tekija

Sve Bektasijske tekije su bile zabranjene od strane Sultana Mahmud II. Shaykh ul-Islam i 
mnogi vodje drugih Sufijskih redova su odobrili ovaj potez.
Bektasije su bile optuzene za krivoverje, porocnost i pobunu. Ali se znalo da je glavni razlog 
njihove zabrane zbog njihovih veza sa Janicharima.
       Janichari nisu uvjek bili Bektasijskog pristupa i vecina njih nisu bili Bektasijski dervisi. 
Ali ipak prihvatali su Hadzi Bektasha kao svog osnivaca I duhovnog zastitnika. Sultan
Mahmud II je zabranijo Janicharski odred i naredio pogubljenje velikog dijela njih dok je 
istovremeno pozatvaro Bektasijske tekije. Tri Bektasijska sejha su bila pogubljena u 
Istambulu. Istina je da je ovaj potez bijo cisto politicke prirode. Drzava nije mogla dokazati 
tvrdenje da Bektasijske tekije proizvode alkohol ili pak da spijuniraju za Persiju.
Imalo je ne-Bektasijskih sufija koji su podrzavali zatvaranje Bektasijskih tekija kao I onih 
koji to nisu podrzavali. Kusadali Ibrahim Halveti je podrzavao odluku o zatvaranju , dok je 
Seyyid Nizam prihvatijo Bektasije koji su bili gonjeni u svoje tekije.
       Posle zabranjivanja drzava je postavila Nakshibendijskog sejha u Pir Eviju (glavna
Bektashijska tekija). Neke Bektasijske tekije su demolirane a druge su promenjene u 
medrese. Hamdullah Çelebi (koji je bio Bektasijski sejh u Pir Eviju) je proteran u Amasiju.
Dervishi koji nisu prihvatili da izvode Nakshibendijske rituale bili su izbaceni od strane 
Naksibendijskog sejha. Ovakva situacija je produzila sve do smrti Sultana Mahmuda II.
       Posle smrti Sultana Mahmuda II autoritet Nakshibendija u Pir Eviju je postao slab i 
mücerredi (celibatski) ogranak Bektasija je opet postao dominantan. Ovaj ogranak je sire 
poznat kao Babagan ogranak. Borili su se sa Çelebijama i Nakþibendijama za dominaciju u 
tekiji. Postojala su tri vida sejhova u Pir Eviju u tom periodu. Nakshibendijski sejh je 
oficijalno sedeo na postu ali u Corumlu Hüsnü Babu (koji je bijo mücerred)  je gledano kao u 
pravoga sejha. Za to vrijeme  Feyzullah Çelebi je tvrdijo da bi on trebao biti pravi sejh.
       Posto su Naksibendijski sejhovi izgubili svoju dominantnost u tekiji, bili su bar 
“oficijalni” sejhovi pa im je drzava nastavljala davati platu i oni su sjedeli na svojim 
mjestima. Onda je drzava pokusala resiti ovaj problem naznacujuci Yahya Efendiju, koji je 
imao oba idzazeta, Nakshibendijski i Bektasijski da nadgleda Pir Evi. Ali ovo naznacivanje je 
uzrokovalo konflikt izmedju Bektasija. On se sukobijo sa  Mehmet Ali Babom i isterao je 
Periþan Babu koji je bio baba koji je ziveo u Pir Eviju.
       Isto tako za vrijeme ovog perijoda odredjene frakcije medju Babaganima sukobile su se 
medjusobno. Perisan Baba i Mehmet Ali Baba su bili privremeno izbaceni I formirali su 
ogranke nazvane Müteserri i Harabati. Bili su podeljeni oko razumevanja toga sta prilici 
serijatu a sta ne. Periþan Baba je bijo uplasen da ne bude ubijen. Pustijo je glasinu da je 
mrtav i lazni grob je bio pripremljen u okruzenju Eryek Baba Tekije u Kazliçeþme.
       Za to vrijeme, drzava je naznacila novog sejha u Pir Eviju koji je imao dva idzazeta 
Bektasijski I Kadirijski. Novi sejh Yalvaclý Tevfik Baba, zvani Tevfik Lisica. Bektasije ga 
nisu volele. Bio je partisan Ittihat ve Terakki partije.     

Внеси реплика	страница <1 6 789 10 21 >
Tweet