|
|
Стихови кои посебно ви се допаѓаат |
Внеси реплика 
|
страница <1 56789 19> |
| Автор | |
ARTE 
Сениор 
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
 Опции за коментарот
 Благодарам(0)
 Цитирај Одговор
 Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:56 |
|
Đorđe Balašević Slabo divanim mađarski Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to s greškom. Tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom. Ali madžarski ne umem, daj, nauči me, 'leba ti! Nisam mog'o da pomislim da će mi tol'ko trebati. Tvoje oči mastiljave, crne zrele višnje španske, tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanske, suva trava sva šuškava, kao žipon na nevesti, ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti. Ma, gdi ćeš naći boljeg momka za te pare? Ne budi smešna draga ti, možeš do veka tragati, al' nećeš naći nikog, tako mi gitare, ko će te više voleti i ko će lepše lagati. Slabo poznajem Szent Tomazs, ali stignem do tvoje kuše. Tiho zazveckam šibicom, sve se ponadam: mozda čućeš. Ali pendžeri miruju, a te firange čipkane samo vatru potpiruju tvojom ručicom pipkane. Ma gdi ćeš naći boljeg momka za te novce? Da ste mi sretni on i ti, ja ću se o'ma' skloniti, al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce i samo cimni kad poželiš - ja ću ti zazvoniti. Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to mani. Učio sam iz čitanke, al' sam ost'o na osmoj strani. Babe su me začarale perom iz krila selice, ali ti ćeš me rešiti moja medena pčelice. A hold a felhok moge rejtozott, ket csillag csak oz egen mint a szemed, mint a gyongyharmatka... a... ... tja, ne znam kako se kaže đurđevak. Napomene: * Mesec se iza oblaka sakrio, samo dve zvezde sijaju na nebu, kao tvoje oči, kao biserna rosa... (prim. prep.) * gyongyviragon (mađ.) - đurđevak (prim. istog prep.) tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
 |
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:54 |
|
Đorđe Balašević
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja" Toga jutra sam stigao putničkom klasom, pa kući sa stanice časom, kroz bašte i prečice znane. A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba - suvenir na stražarske dane. Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila. Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas pa će ti svirati a ti ćeš birati". Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča, parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom. Već po redu poželeh im zdravlja i sreće, iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom. Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih! Širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub nego zapovedi šta ćemo svirati!" Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... Retko odlazim kući a pišem jos ređe, i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne. Al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne. Nikom ne pričam o tome. Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem. Spas mi donose cigani, oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih, oni me pitaju šta da sviraju... Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:52 |
|
Đorđe Balašević
Slovenska Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan. Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran. K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim, i video svet sakriven iza zlatnih oblaka. Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin. Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin. Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore, ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu. O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš. O ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je, što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska. Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali. Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali? Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama? O zagrli me sad... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:51 |
|
Đorđe Balašević
Odlazi cirkus Odlazi cirkus iz našeg malog grada Širokim drumom što izlazi na most. Odlazi cirkus i ja se pitam sada: ko je domaćin a ko je bio gost? Nestaje cirkus u širokoj ravnici. U kišnoj noći za njim se srebri trag. Odlazi fakir i artisti na žici i tužni pajac što bio mi je drag. Dal' je sve bilo samo fol? Dal' je sve samo jeftin trik? Il' sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik? Pričaće deca o svetlima arene, vežbaće krišom kod kuće neki štos. Ali već sutra, čim prođe neko vreme samo će retko pomišljati na to. Ostaće okrugli trag na mestu šatre, tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk. I par plakata, na njima gutač vatre kome će klinci već nacrtati brk. Dal' je sve bilo samo fol? Dal' je sve samo jeftin trik? Il' sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik? Laku noć dame i gospodo. Eto, i ova predstava je završena. Nadam se da ste uživali u njoj. Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine. Nadam se da ćemo se još videti/ponovo sresti u nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi, u nekom drugom cirkusu. Odlazi cirkus iz našeg malog grada širokim drumom što izlazi na most. Odlazi cirkus i ja se pitam sada: ko je domaćin a ko je bio gost? Odlazi/nestaje cirkus, za sve je bolje tako. Mnogi su predstavu shvatili do sad. Nove pajace ce masa naći lako jer drugi cirkus ce doći u naš grad. Ma sve je bilo samo fol. Sve je to samo jeftin trik. I sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik. tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:50 |
|
Đorđe Balašević
Neko to od gore vidi sve Stevu Čenejca je ubio grom, nežno, k'o rukom, na širokom šoru, tu negde pred zoru il' pre. I niko se nije pitao gde se to noću skitao nego su žalili i sveće palili svi. Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je očajan. Al' taj matori momak je imao stomak za sve. Pa reče: "Eto, tuđeg se latio, zato je glavom platio - zbog žene svog kuma je sišao s uma sasvim". Al vidiš, neko to odgore vidi sve, povlači te konce, igra se. Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo još pre - sve vide oči sudbine. Tako, ponekad, te reči mi dođu, k'o jeka, kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod. Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima, pa idemo dalje i plovidba traje, k'o pre. Al znam da: Neko to odgore vidi sve... Lomiš mi srce, k'o bagremov prut, onako, usput. Kad ostaneš sama ti nađes par dana za nas. Al' ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove da, možda se varam, al' što da se staram o tom. Kad uvek neko to odgore vidi sve... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:49 |
|
Đorđe Balašević
Nedostaje mi naša ljubav Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik... Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha Koja strepi i od mirnih obronaka sna... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo... Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje... I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje... Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim... Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad... Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj k*rjak menja ćud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo... Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin... I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin... Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu... Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo? Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:48 |
|
Đorđe Balašević
Mrtvi Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska... Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista... Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska... Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi... I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić? O, svi su mrtvi... Odneseni... Bršljan je davno prekrio stih... Od zla i briga su rešeni... Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih... Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje... No, uglavnom, ta su burad otkad popijena... Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida... Deda pred vranca spušta otkose sena... U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku... I ko da čujem mobu... I kikote niz drum... Al svi su mrtvi... I blaženi... Bršljan je davno prekrio stih... Od zlih vremena su spašeni... A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih... U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica... Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto... Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni... Pale su zastave u četrdes' petoj... Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici... Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže... Ma, već su mrtvi... A hodaju... Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju... A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:47 |
|
Đorđe Balašević
Ljudmila (Noć kad je Tisa nadošla ) Spalio je juli seno A Tisa nezapamćeno opala I otkrila sprud kraj šlepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio lađar Polu Rumun, polu Mađar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kćer Bodom sitnim kao prezla Moje ime je izvezla stidljivo, Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice Jedva vidljivo Skrila čamac mlada trska Koju možeš sa dva prsta poviti Molila se Bogu Suše Da što duže ne da im otploviti Tu noć je Tisa nadošla A na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam Nastavila voda rasti Nije htela naglas kasti, a znala je Drugo jutro sve po starom Al' nikad da slađe garov zalaje Zaklela me da je čekam Da će me se cela veka sećati Na promaji žar malakše... Ima l' ista lakše neg' obećati? Noć kad je Tisa nadošla... Na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:42 |
|
Đorđe Balašević
Jaroslava (Princezo, javi se ) Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..." Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je? Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg? Na podmetaču još crtam tvoj profil Suvišna pitanja izbegnem fintom Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom Pod mojom jelkom do proleća stoji... Jedino dar tebi namenjen Zauvek fosil tvog struka postoji... Na mome dlanu okamenjen Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Princezo, dosta je... tekst i muzika:Đorđe Balašević Изменето од ARTE - 10.Ноември.2011 во 13:45 |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:40 |
|
Đorđe Balašević
Devojka sa čardaš nogama Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj. I krstić, znak na lančiću da nekog čeka navodno. O, to su bili svatovi, sve kićeni i zlaćeni. A mi smo bolje svirali neg' što smo bili plaćeni. Al' dobro sad... Nosio sam šal od kašmira i prsluk protkan tajnama. Baš od takvih su je čuvale tetke sa 'ladnim trajnama. K'o srna me je gledala žalosnom pesmom sluđena. Čije si pile pirgavo? Što nisi meni suđena? 'Ej, da... Hej, pusti kose pune polena! 'Ajde, baš u inat baba-rogama! 'Opla, digni suknju iznad kolena, znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama! Rekoh joj "Beži, mani se, i traži bolje partije! Premala je moja tambura da te od kiše sakrije". Rekoh joj: "Ja sam samo tu da vreme brze proleti. Ja nosim čizme skitaljke, mene je teško voleti..." Pa da... Hej, pusti kose pune polena! 'Ajde, baš u inat baba-rogama! 'Opla, digni suknju iznad kolena, znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama! Hej, doleti mala senice! Tu, na moje zlatne čivije! Vatra šara tvoje zenice! Razbi nešto i zaigraj ludo, divije! tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:38 |
|
Đorđe Balašević
Badnje veče Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljaš. I večno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja a Badnje veče dolazi. Mogla si mi baš i reći neke reči nagle. Oči su mi, znaš, pune one iste magle. Al' suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta a badnje veče prolazi. To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone - slušam to. Ne, nije svako veče Badnje, al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je. U poslednji čas, kao uvek na to veče, gospođa do nas unucima kolač peče. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje veče prolazi... To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone - slušam to. Ne, nije svako veče Badnje, al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je. tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:37 |
|
Đorđe Balašević
Bezdan Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate. A noć mi preti, ponoć i pusta tama, kad me se samo dohvate. Više me ne voliš, kad se vraćam nisi budna, ne goriš, gasne naša zvezda čudna, lažna srebrna stvar. Daleko putujem, vetar nudi neke rime, kupujem, pristaju uz tvoje ime, dva-tri stiha na dar. Ne slušam više šta šapućes dok snivaš, plaši me koga pominješ. I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš, kao da opet počinje... Ali me ne voliš, to se uvek drugom desi, govoriš, ali više ne znam gde si, da li neko to zna? Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna. tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:27 |
|
Đorđe Balašević
Čivutski vrt Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti... I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti... Di na miru možeš šeboj i božure krasti... Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim... Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Šta da ne činim... Šta je bedem neg široki zid? Lako se zajaši... Ko stari čilaš... Mahovina ko astragan... Da bez glasa šmugne dragan... Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš... Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci... Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci... Neću skoro onim šorom... Ne znam posle put odande... Me sem čoro, moja lolo... Čhu ćo šoro paša mande... Vetar cvili i leleče... Skini suknju i jeleče... Nit ko mari, nit ko zna... Na ćer mande čingara... Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić... Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para... Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić... Ko u tuđi vrt uđe... Crn le*ac mesi... U crnom plehu... Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu... Kao mrva iz džepa... Truni se lako... Život protekli... Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli... tekst i muzika:Đorđe Balašević |
|
|
|
|
ARTE
Сениор
Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:24 |
|
Đorđe Balašević Anita (Budimpeštanski sneg) Dal' se bar ponekad seti? Plašim se da ne... Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise... Zavejani grad... Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela, i Lančani most Zavejani Trg Heroja... gde poželeh da je moja, I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre. Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukčije. Srce malo jače bije kad se setim nje A Listove rapsodije bude stare sne. Eh, da mi znati gde je, Dal' se seti kada veje, Il' u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukčije. tekst i muzika:Đorđe Balašević Изменето од ARTE - 10.Ноември.2011 во 13:35 |
|
|
|
|
Внеси реплика
|
страница <1 56789 19> |
Tweet
|
| Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |
Опции за темата