Лек против ракот

lele najde zrtva

POJAVA NA KANCER E POSLEDICA NA OPSTA VLOSENA SOSTOJBA NA UM I TELO A GLAVNA PRICINA ZA POJAVA NA BILO KOJA BOLSET I BILO KOJ VID NA RAK E - NACINOT NA ISHRANA !

Šta je to zdravstveno stanje, uopšte?

Uvek treba da govorimo o stanju našeg zdravlja sada. To je jedina istina. Moramo znati da se ono stalno menja. Stanje je, moglo bi se reći, oblik postojanja u datom trenutku. Stanje je i rezultat svega što je prethodilo tom trenutku. Sve što smo pojeli, popili, uradili ili nismo uradili za sebe utiče na to u kakvom smo stanju sada. Ako je to bilo u neravnoteži sa našom dušom i telom, bićemo u stanju bolesti ili na putu ka takvom stanju.

Jedan od načina da utičemo na stanje jeste i promena ishrane. Sve što pojedete i način na koji pojedete utiče na svaku vašu ćeliju: na promenu odnosa među njima, a tako i na stanje celog tela. Kao što kamičak bačen na mirnu površinu jezera izazove talase koji se šire od malih ka sve većim i većim, tako i ovaj jednostavan čin dotakne sve. Trebalo bi da je svako od nas u moći da – svakog trenutka – pravi izbore i menja svoja stanja. Imajte svest da je čak i rak (carcinom) samo stanje na koje možete uticati. Dakle, to nije presuda, to je stanje.

Ne tvrdim da svaku bolest možete i izlečiti jednostavnom promenom ishrane, ali tvrdim da ćete, dovodeći svoju ishranu u sklad sa svojim telom, svakako dovesti sebe u stanje koje je bliže životu i lepoti. Mi ne možemo uvek da utičemo na ono što nas okružuje, ali možemo na to kako će nam biti unutra. To je naša bašta. Da li će naša bašta biti lepa i prijatno mesto ili mesto prepuno korova i đubreta, to zavisi od nas.

Ne zaboravite, najlepši vrtovi nastaju jednostavnim plevljenjem korova.

od 'makrobiotika' strana 12 od Storm2

Hirurski tretman na rakot na dojkata
i drugi metodi ( zracenje, hemoterapija,hormonalna terapija itn ) se STETNI, NEPOTREBNI i bi trebalo DA SE IZBEGNUVAT.

"Pred 14 godini kaj mene se pojavi RAK NA DOJKATA,koj SE PROSIRI na KOSKITE.Blagodarejki na Makrobiotikata JAS SUM OVDE,NE SAMO ZIVA i ZDRAVA, TUKU SE CUSTVUVAM PODOBRO OD BILO KOGA !"
Bonnie Kramer,"Healing Foods",Michio Kushi,1998

" Od site vidovi na rak, najlesno e PREKU MAKROBIOTICKA ISHRANA da SE LECI;

-RAK NA DOJKA
-Rak na kozha
-RAK NA MATKATA...

Hirurski OPERACII I ZRACENJA NE SE NEOPHODNI za ovie zaboluvanja i BI TREBALO DA SE IZBEGNUVAAT "

Michio Kushi

Lecenje raka sirovom hranom

Dr Kristin Nolfi


Uvod

Pre nego sto sam shvatila znacaj sirove biljne hrane, moj stav je bio isti kao i stav drugih lekara - leciti simptome bolesti bez razmisljanja o prevenciji. U buducnosti bi duznost medicinske profesije morala da bude pronalazenje nacina prevencije, u daleko vecoj meri nego sada, umesto pokusaja kasnijeg lecenja.

Razlog zbog koga sam ja, lekar, presla na iskljucivo sirovu biljnu hranu je cinjenica da sam se razbolela, i to ozbiljno. Dobila sam rak dojke. Ovoj bolesti su, naravno prethodile losa ishrana i lose navike tokom dvanaest godina bolnicke obuke, tokom kojih sam neprestano patila od slabog varenja i katara stomaka, poremecaja koji i dalje predstavljaju prilicno cestu pojavu medju bolnickim osobljem. Od tog vremena, u Danskoj se nije odigrala nikakva promena bolnicke ishrane u ovom vaznom domenu. Jednom prilikom sam bila u smrtnoj opasnosti zbog krvarenja usled prskanja cira zeluca. Zbog toga sam napustila meso i ribu, i postala sam vegetarijanac. Kasnije je veliki deo moje ishrane predstavljala sirova biljna hrana. Na taj nacin je moje varenje postalo regulisano, i osecala sam se bolje, iako ne sasvim dobro. U zimu 1940. na 1941. godinu, bila sam izuzetno umorna i slaba, ali nisam mogla da konstatujem nijednu odredjenu bolest. U to vreme nisam shvatala sta nije u redu sa mnom, ali sam tokom proleca otkrila mali cvor u svojoj desnoj dojki.


Otkrila sam rak

Umorna i slaba kakva sam bila, obratila sam paznju na to tek pet nedelja kasnije. Otkrila sam da je cvor bio velicine kokosijeg jajeta. Urastao je u kozu - stvar koju samo rak cini. Kao lekar, videla sam dovoljno da budem nevoljna da se podvrgnem metodi lecenja raka koji se generalno primenjivao. Posavetovala sam se sa svojim dobrim prijateljem, dr M. Hajndhidijem (Hindhede), koji me je odvracao od probne mikroskopije. To bi otvorilo krvne sudove i rak bi se rasirio; tako da sam odustala od toga. Tada sam osetila da je sasvim prirodno da predjem na stoprocentnu ishranu sirovom biljnom hranom.

Krenula sam u istrazivanje prirode, zivela izvesno vreme na malom ostrvu u Kategatu, suncala se cetiri do pet sati dnevno, spavala u satoru, kupala se nekoliko puta na dan i zivela iskljucivo na sirovoj biljnoj hrani. Kasnije sam uvela ovu zivotnu naviku u sanatorijum "Humlegarden" (Humlegaarden).


Poboljsanje je primeceno nakon dva meseca
Medjutim, i dalje sam bila umorna i to se nastavilo prva dva meseca, i tokom tog perioda cvor u dojki se nije smanjio; ostao je nepromenjen.

Ali, onda je doslo do poboljsanja. Cvor se smanjio, moja snaga se vratila, i ocigledno sam se oporavljala i osecala bolje nego u vise poslednjih godina. Posto sam se osecala dobro na ovaj nacin oko godinu dana, eksperimentom sam pokusala (sto mi je savetovao i dr Hajndhidi) da se vratim na vegetarijansku ishranu sa pedeset procenata sirove biljne hrane.


Moj rak se ponovo javlja na kuvanoj hrani
Medjutim, nije bilo dobro. U roku od tri do cetiri meseca pocela sam da osecam probadajuci bol u dojki, u oziljacnom tkivu koje je rak ostavio na mestu na kojem je prvobitno prionuo na kozu. Bol se veoma pojacao tokom narednih nedelja i shvatila sam da je rak ponovo poceo da se razvija.


Rak ponovo pod kontrolom na sirovoj hrani

Ponovo sam se vratila na cistu, sirovu biljnu hranu, sto je prouzrokovalo da se bol brzo smanji i da zamor postane manje istaknut. Ali, buduci doktor, shvatila sam da cu morati da upotrebim iskustvo koje sam dobila kako bih pomogla drugim bolesnim ljudima. Preuredila sam dom kako bi cetiri ili pet pacijenata moglo da boravi kod mene narednog leta. Za ishranu smo odabrali sto procenata sirovu biljnu hranu, i sve je proslo dobro; ali, tako malo pacijenata nije bilo dovoljno. Shvatila sam da se ovaj cilj mora zastupati pod sasvim drugacijim i boljim uslovima ako se treba izvesti bilo kakav dokaz. Na moju inicijativu se formiralo akcionarsko drustvo koje je kupilo posed - "Humlegarden". Podesno svrsi, ustanovljen je kao sanatorijum, u kome sam ja postala nacelnik. Ovde jedemo samo sirovu biljnu hranu, pacijenti kao i zaposleni, i ustanova je sada u svojoj sestoj godini.


Zasto je sirova hrana blagotvorna

Zasto stoprocentna sirova biljna hrana ispoljava tako koristan efekat na civilizovane ljude? Pre svega, zato sto je sirova hrana ziva hrana i predaje nam je priroda. Svi znamo da je zivot na zemlji u potpunosti zavisan od naseg sunca. Kada ne bi bilo sunca, zemlja bi bila bez bilo kakvog zivota, mracna i ledeno hladna. Otuda suceva energija predstavlja zivotnu silu!

Medjutim, samo je biljka sa svojim siroko otvorenim tankim zelenim listovima ta koja moze da uhvati suncevu svetlost i da je uskladisti u obliku korenja i krtola, ploda i semena. Mi ljudi, a sa nama i zivotinje, sa masivnim telima, nismo u stanju da je iskoriscavamo u dovoljnoj meri. Zbog toga i ljudi i zivotinje koriste biljke kao prenosnike izmedju sunca i njih samih. Ishrana svezim sirovim biljkama je ishrana suncevom svetloscu!


Sirova hrana ima najvecu hranljivu vrednost

Sveza, sirova biljna hrana poseduje najvecu hranljivu vrednost, i ona se ne moze povecati ili poboljsati; sve drugo, kao sto je zagrejavanje, susenje, skladistenje, fermentacija ili prezervacija, ce umanjiti i unistiti njenu vrednost. Kuvano povrce nema nikakav ukus, pa se nesto mora uciniti kako bi ono bilo ukusno. Zbog toga mesamo puno razlicitih stvari zajedno; dodajemo so, secer, zacine i maslac. Ukljanjamo klice i ljusku iz psenice kako bismo pravili brasno. Glacamo pirinac, preradjujemo secer, ukljanjamo koru, semenke i srz jabuka i krusaka, ljustimo krompire i struzemo sargarepe. Meso, riba, jaja i sir nas snabdevaju ogromnim viskom zivotinjskih belancevina. Pravimo pica od kafe i semena kakaoa i caja, koji sadrze stimulirajuce otrove.


Uzimanje lekova je rasireno

Koristimo grozdje za vino i brendi - opijajuce otrove - koji prvo stimulisu sivu koru mozga, a kasnije je paralizuju. Cuvamo namirnice hemikalijama, kao sto je benzoeva kiselina, salicilna (limunska) kiselina, azotna, borna i sumporna kiselina, kako bi ostale u dobrom stanju i izgledale privlacno. Dalje, uzimamo sredstva za umirenje, spavanje, sedative i sredstva za prociscavanje - sva su jaki hemijski otrovi - supstance koje su strane organizmu. Medju lekovima koji se u velikoj meri zloupotrebljavaju, tablete za glavobolju, spavanje i za prociscavanje su predominantni. U maloj zemlji kao sto je Danska, savetnik autoriteta zdravstvene zastite za farmakoloska pitanja nam moze dati sledece cifre: potrosnja lekova za glavobolju - 105 tona, za prociscavanje - 15 tona, za san - 9 tona - godisnje.


Sirova hrana za nadvladavanje duvanske navike

Nikotin je takodje poguban stimulant, jos jaci otrov od alkoholnih pica; prouzrokuje sklerozu srca i neuhranjenost srcane muskulature. Srce postaje opustena kesa umesto cvrstog misica. Mnogi ljudi od pedeset godina starosti, prezauzeti poslom, umiru od srcane insuficijencije prouzrokovane hronicnim trovanjem nikotinom. Ovde sam takodje uvidela da pacijenti na cistoj, sirovoj biljnoj hrani postepeno u potpunosti gube sklonost ka duvanu.

Zemljiste se, takodje, pogresno obradjuje kada se previse djubri i to previse jednolicno hemijskim djubrivom. Mozemo da se izlozimo opasnosti da zemljiste postane bolesno koliko i covek - prekiselo, prehranjeno i da daje bolesne biljke koje nisu podesne za ljudsku ishranu.


Sirova hrana se lako vari

Ja sirovu hranu nazivam ziva hrana, nasuprot namirnica koje su podvrgnute zagrevanju, koje ja smatram mrtvom hranom. Treba paziti da hrana ne sadrzi supstance koje deluju suprotno od hemije organizma, tako da se stetni produkti ne zadrzavaju predugo i da ne trule u debelom crevu. Najbolja hrana je, prema tome, potpuno prirodna hrana koja nije bila podvrgnuta denaturaciji bilo kakve vrste. Tome se mora dodati da je zivu hranu daleko lakse svariti; ona pomaze sopstvenom varenju kao sto ziva beba saradjuje prilikom svog radjanja. Sirove biljke se svare u stomaku i crevima u roku od sat vremena; kuvana biljna hrana zahteva skoro tri sata i ostavlja vise stetnih produkata, takodje neprijatnu stolicu, necistu krv, i otrovane i postepeno ostecivane organe, dok sirova hrana - ziva hrana, ishrana suncevom svetloscu, razlaze i izlucuje te otrove. Sirovu hranu je lako variti, ona stedi i jaca organizam u svakom pogledu zbog svog sadrzaja, baza i vitamina u svojoj prirodnoj, zivoj kombinaciji i odnosu jednih prema drugima. Svako ko moze da misli mora da moze da razume da je nasa sadasnja ishrana veoma razorna i da predstavlja najcesci i najozbiljniji uzrok fizickih i psihickih bolesti i telesne degeneracije. Moramo da trazimo zdraviju ishranu i zdravije zivotne navike ako hocemo da zivimo bolje sada i u buducnosti. Ne mozemo da priustimo kompromise kada su zivot i zdravlje u pitanju. Trebali bi da sledimo jedini pravi put - 100 % ishranu sirovim povrcem i vocem.

Razmotrimo za trenutak kako ona utice na veliki broj nasih razlicitih bolesti. U pojedinacnom slucaju ce uvek, sa jedne strane, zavisiti od toga koliko dobru konstituciju ima pacijent i koliko je star, a sa druge strane koliko je njegova konstitucija postala otrovana, oslabljena i oronula zbog ranije pogresne ishrane i losih navika. Medjutim, u velikoj meri se moze reci da ako je, uprkos svega, organizam relativno sposoban za rad i sposoban da koristi iskljucivo sirovu hranu, ona ce ispoljiti lekovit efekat na skoro sve nase bolesti, na one koje smo stekli tokom svog zivota, kao i na one koje su odredjene naslednim sklonostima.


Covecanstvo je trenutno u degenerisanom stanju

Cak i nerodjena beba moze da bude povredjena na razlicite nacine. Ostecena klica u majcinoj utrobi moze da odredi i fizicke i psihicke bolesti. Beba moze biti povredjena pogresnom ishranom majke, jer se nerodjena beba hrani preko neciste krvi majke. To moze da poploca put bolestima tako da se beba rodi bolesna. Nakon rodjenja, stanje se pogorsava, uglavnom zato sto majcino mleko nije toliko dobro - ni kvalitativno ni kolicinski. Deca sirom civilizovanog sveta se radjaju slaba u manjem ili vecem stepenu, a ko moze da proceni buduce posledice toga? Prema tome, sto pre predjemo na iskljucivo sirovu biljnu hranu, to ce pre ona ispoljiti svoj efekat. Kada majka predje na cisto sirovu hranu, njeno lucenje mleka se odmah povecava, dete napreduje u svakom pogledu, vitalnost se povecava, a majka ubrzo moze da pocne da daje cak i malim be*ama dodatak od sitno iseckanog voca i povrca; medjutim, nikada voce i povrce u isto vreme, uvek odvojeno. Granici se sa neshvatljivim da se promena moze ostvariti tako brzo, davanjem detetu samo zdravog majcinog mleka, koliko mu je potrebno, a zatim, voca i povrca.


Ishrana sirovom hranom nas humanizuje

Cesto sam videla kako u velikoj porodici braca i sestre koje zive iskljucivo na sirovoj biljnoj hrani postaju zdrava, srecna, zivahna i fina deca u roku od nekoliko meseci - toliko je dobar efekat ishrane iskljucivo biljnom hranom u detinjstvu, koje je jos uvek pomognuto prirodom i koje jos uvek nije unisteno. Efekat se ne javlja toliko brzo kod odraslih, ali je neosporno da sirova biljna hrana ispoljava dobar efekat i na odrasle, cak i psihicki - donosi smirenost i sklad, dobrotu i saosecajnost.

Ali, sta je sa starijim bolesnim ili veoma bolesnim ljudima koji su presli na ovakvu ishranu prekasno? sta je sa njima?


Ishrana sirovom hranom pomaze svima

Pa, oni moraju da budu strpljivi, energicni i veoma zainteresovani, i da mogu dosta da se odmaraju, u svakom slucaju za pocetak. Prvih nekoliko dana mogu da budu problematicni dok se ne naviknu na tu razlicitu hranu i zivotne navike. Medjutim, uskoro ce im biti bolje, creva se prazne redovno - dva do tri puta dnevno - a za mnoge je to veliko ohrabrenje.

Sirova biljna hrana ispoljava odlican efekat na sve oblike reumatizma i reumaticnog artritisa kada te bolesti nisu previse uznapredovale. Dobar efekat se takodje primecuje kod bolesti povezanih sa nakupljanjem mokracne kiseline; to se odnosi na psorijazu, hemikraniju, formiranje kamena u zucnom mehuru, bubreznoj karlici i mokracnoj besici. Skoro sve bolesti koze se ispravljaju, u mnogim slucajevima cak i brzo. Gubitak kose, formiranje sala i perut prestaju sa razvojem. Sve infekcije se ispravljaju ili se stanje poboljsava.

Zene koje su na sirovoj hrani, tokom trudnoce se osecaju dobro - porodjaj se odigrava brzo i skoro bez bola, jer vitka, zdrava beba saradjuje. Sirova hrana proizvodi obilno i dobro mleko za dete tokom prve godine ako majka nastavi sa takvom ishranom.

Rak predstavlja krajnji stupanj patologije: ovde se stoprocentna ishrana sirovom hranom pokazuje kao korisna, moze da ublazi bol, produzi zivot do izvesne mere, jer ona cini dobro pacijentu. Takodje, postupak sa sirovom hranom treba zapoceti cim se rak otkrije, a apsolutno neophodan uslov je da se rezim postuje sto procenata.

Sada zelim da kazem nesto o sopstvenom slucaju od 1942. godine do ove godine. Do 1946. godine bilo mi je dobro na ishrani iskljucivo sirovom hranom - rak dojke je potpuno mirovao, i moje opste zdravlje je bilo dobro.


Suseno voce je inferiorno u odnosu na sveze voce
Medjutim, u prolece 1946. godine smo dobili nesto susenog voca iz Svedske (grozdje, urme, sljive i smokve). Mislila sam da bi bilo u redu da ih jedem, ali nije bilo tako. To je voce koje je bilo tretirano hemijskim otrovima kako bi se ocuvalo i ucinilo da izgleda privlacno. Posto sam ih uzimala tri ili cetiri meseca, iznenada sam dobila jake bolove u oziljacnom tkivu dojke, a prilikom detaljnijeg pregleda sam otkrila mali cvor u desnoj dojki, na istom mestu kao i pre. Jos jednom sam se vratila na svezu sirovu hranu, i cvor je nestao.


Opasnosti od biopsije

Poslednja i najopasnija stvar za mene je, medjutim, bila probna mikroskopija od koje me je odvracao dr M. Hajndhidi. Morala sam da dopustim da se izvrsi jer je toliko puno lekara tvrdilo da nikada nisam patila od raka. Izvrsena je u Radijum centru u Kopenhagenu u januaru 1948. godine. Probna mikroskopija je bila pozitivna; celije raka su se nalazile u oziljacnom tkivu u kozi desne dojke, ali je to bio benigni oblik zvan skirus. Moja prvobitna malignost, brzorastuci oblik raka se, prema tome, pod uticajem sirove hrane, preobratio u dobrocudni oblik raka, koji ostaje u mirovanju. Pa ipak je ova procedura bila na pragu da aktivira rak u dovoljnoj meri da me ozbiljno uplasi. Po prvi put su se razvile metastaze (dva mala cvorica) ispod pazuha; i bilo je potrebno oko sest meseci - na iskljucivo sirovoj hrani - da se oni ponovo povuku. Ali, ovoga puta je sve proslo dobro. Od tada sam bila odlicnog zdravlja - celog proslog leta sam ustajala u svitanje, i boravila u basti gde sam radila nekoliko sati dnevno. To je bilo daleko zdravije od sedenja u zatvorenoj prostoriji kao lekar. Ne samo da sam imala pacijente u sanatorijumu "Humlegarden", vec i veliku praksu i dopisivanje van grada; to je bilo vise nego sto sam mogla da postignem.


Organsko vrtlarstvo je neophodno

Prestala sam da se bavim lekarskom praksom 1. januara 1949. godine i ponovo zapocela sa bastovanstvom, sto je oduvek bilo moje veliko interesovanje. U tu svrhu sam kupila oko pola hektara zemlje blizu sanatorijuma "Humlegarden", i tu sam naucila koliko je ispravno gajiti voce i povrce bioloski, to jest, na osnovu zivotnih zakona. Kao djubrivo sam koristila samo kompost, alge, slamu ili seno; ne hemijsko djubrivo, ni izmet.

U zakljucku, samo nekoliko reci o prakticnim uslovima i svakodnevnoj upotrebi sirove biljne hrane. Drago mi je da mogu da se pozovem na svoju knjigu "Ziva hrana" (Live Food) koju je upravo objavila jedna nemacka izdavacka kuca i koja pruza detaljnu sliku o proceduri koju treba slediti kako bi se preslo na cisto sirovu biljnu ishranu. Bilo bi od velikog znacaja kada bi medicinska profesija stekla vece znanje iz ove oblasti i u vecoj meri nego sto je to sada slucaj. Doktori iz Danske i iz stranih zemalja su posetili sanatorijum "Humlegarden" u kracim ili duzim vremenskim periodima i koristili to iskustvo u svojoj praksi. "Humlegarden" posecuje oko hiljadu pacijenata godisnje. Pacijenti ovde, kao i osoblje, zive iskljucivo na hrani koja nije podvrgnuta zagrevanju, a nase iskustvo je da je prelazna ishrana sasvim izlisna. Ishrana sirovom biljnom hranom moze varirati samo u skladu sa godisnjim dobima, i sastoji se od tri obroka dnevno. Spremamo vocni obrok ujutru i uvece i obrok od povrca sredinom dana. Voce i povrce se nikada ne mesa. Ako stanje zuba to dopusta, sirova hrana se uzima cela, u suprotnom se mora svesti na sitne delove neposredno pre obroka. Kada je sirova hrana izrendana ili iseckana, ne moze se cuvati jer gubi svoj sadrzaj vitamina. Sirovu hranu treba pazljivo zvakati, pozeljno je dovoljno dobro sazvakati da se guta sama od sebe, a cak i rendanu sirovu hranu treba dobro pomesati sa pljuvackom. Sve vrste bademastog voca obezbedjuju dobru dopunu. Obrok od povrca se sastoji iz zelenog lisnatog povrca, korenja i gomolja. Voce se jede sa korom. Medjutim, u slucaju bolesti kao sto su zeludacni katar, zeludacni cir i tome slicno, treba se paziti prilikom pocetnih stupnjeva.

Ako preovladava iskljucivo sirova hrana zajedno sa razumnim zivotnim navikama, doci ce do poboljsanja niza stvari. Bolesti ce postepeno biti otklonjene. Gojaznost, najopasnija od svih bolesti, ce postati retkost.


Zivot - radost za zdrave

Rad domacice ce se svesti na polovinu vremena - a tako dobijeno slobodno vreme ce predstavljati neprocenjivu prednost i radost za muza, decu i dom. Vitka gradja, uspravno drzanje, gibak hod, svez ten, beli, cvrsti zubi i snazna kosa ce dominirati slikom. Kada je telo zdravo, rezultat ce neizbezno biti zdrav um. Nase negativne misli ce biti promenjene u pozitivne i doci ce do velikog kulturnog napretka koji svet ceka. Tek tada ce zivot biti vredan zivljenja.


Prvo poglavlje


Moje usvajanje ishrane sirovom hranom
To sto sam ja, lekar, pocela sa upotrebom iskljucivo sirovog povrca i voca je bilo posledica licne bolesti, slucaja raka dojke.

Kao i obicno, bolesti je prethodio period lose ishrane i pogresnih navika, narocito tokom dvanaest godina bolnicke obuke kada sam neprestano patila od crevne staze i zeludacnog katara. U jednom trenutku sam bila na ivici umiranja od unutrasnjeg krvarenja usled zeludacnog cira.

Tada sam izbacila meso i ribu iz ishrane, ali sam tek mnogo kasnije pocela da jedem sirovo povrce i voce, postepeno povecavajuci kolicinu. Na taj nacin sam ostvarila bolje varenje i bila zdravija, ali mi jos uvek nije bilo potpuno dobro.

Na kraju od oko deset godina ishrane koja se sastojala od izmedju 50 do 75 procenata sirovog povrca i voca, nisam mogla da utvrdim bilo kakvu bolest. U prolece 1940. godine, otkrila sam, sasvim slucajno, mali tumor u svojoj desnoj dojki, ali sam to zanemarila, uprkos svog zamora. Stoga sam pet godina kasnije bila zaprepastena kada sam otkrila, takodje slucajno, da je taj tumor porastao do velicine jajeta i da je urastao u kozu. Samo se rak ponasa na taj nacin.

Uobicajno lecenje raka predstavlja samo improvizaciju, posto ne znamo uzrok raka. Odmah sam odlucila da ne treba da se podvrgnem tom tretmanu. Ali sta onda? Jednostavno sam morala da preuzmem neke ozbiljne korake, u suprotnom bih brzo umrla od raka. Bilo mi je skoro prirodno da moram da predjem na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i povrcem. Uz sopstveni zivot u pitanju, bila sam prinudjena da dokazem vrednost dosledne ishrane ove vrste.

Zapocela sam odmah, iduci na malo ostrvo u Katagutu, gde sam zivela u satoru, jela iskljucivo sirovu biljnu hranu i suncala se cetiri do pet casova na dan kada god je vreme to omogucavalo. Kada mi je bilo previse vruce uronila bih u more.

Moj zamor je trajao i tokom prva dva meseca, a tumor u mojoj dojki se nije smanjio. Medjutim, tada je otpoceo moj oporavak. Tumor se smanjivao dok se meni vracala snaga, i osecala sam se bolje nego u poslednjih nekoliko godina.

Prethodno sam se posavetovala sa dobro poznatim danskim doktorom dr Hajndhidijem, koji se slozio da imam rak, ali me je savetovao da se ne podvrgavam probnoj mikroskopiji. Oboje smo znali da bi to otvorilo krvne sudove i prouzrokovalo sirenje raka. Zbog toga sam odustala od te ideje.

Nakon sto sam se oko godinu dana osecala normalno na 100 procenata sirovom povrcu i vocu, prihvatila sam dr Hajndhidijev predlog da se vratim na svoju raniju ishranu uz 50 do 75 procenata sirove biljne hrane. Medjutim, to se pokazalo neuspesnim. U roku od tri do cetiri meseca sam pocela da osecam ostre bolove u dojki, u oziljacnom tkivu koje je ostavio tumor na mestu na kome se prvobitno pripojio za kozu. Bolovi su se pojacali tokom narednih nedelja, i iznenada sam shvatila da je rak ponovo postao aktivan! Ponovo sam se vratila na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i povrcem, nakon cega su bolovi nestali, kao i zamor koji je prethodio ponovoj pojavi problema. Medjutim, ovog puta je rak bio prosireniji u kozi dojke.

Sta je sledece? Bila sam lekar, pa sam sada morala da iskoristim svoje iskustvo. Moj muz i ja smo u kuci izgradili sanatorijum dovoljno velik za smestanje cetiri ili pet osoba tokom sledeceg leta. Svi smo jeli sirovo povrce i voce, i pacijenti su se oporavili. Zatim smo prodali nasu kucu u predgradju Kopenhagena i kupili posed "Humlegarden", juzno od Elsinora, gde smo osnovali zdravstveno odmaraliste kojim rukovodimo sada vec jedanaest godina.

Tokom razvoja tih dogadjaja medicinski autoriteti su poceli da obracaju paznju na moj prirodni postupak zbog dobrih rezultata i to im se nije svidjalo!

A kada je jedan od mojih pacijenata umro od dijabetesa, jer je dosao kod mene prekasno, medicinski autoriteti su me optuzili da sam odgovorna za njegovu smrt, tvrdeci da mu nisam dala dovoljno insulina.

Ubrzo sam pozvana na sud, iako je obdukcija pokazala da je jetra pacijenta bila u takvom stanju da vise nije mogla da funkcionise, i da bi on u svakom slucaju umro, cak i da sam mu dala vise insulina.

Sudija i dva porotnika - metalski radnik i farmer - su me proglasili krivim i zabranjena mi je medicinska praksa godinu dana.

Ako bi sud sve doktore smatrao odgovornim za smrt njihovih pacijenata, nijedan doktor ne bi mogao da se bavi lecenjem.

Da sam lecila svog pacijenta samo sa lekovima i da je umro, nista mi se ne bi desilo, ali sam bila kaznjena zato sto sam lecila pacijenta prirodnim metodima.

Ubrzo posle toga sam bila jos jednom optuzena za smrt dva svoja pacijenta, jednog sa rakom i drugog sa tuberkulozom. Pacijent sa rakom nije mogao da primenjuje ishranu zivom hranom, zbog rata kada je sveze voce i povrce bilo veoma retko. Pacijentkinja sa tuberkulozom je zivela veoma daleko od mene i videla sam je samo jednom; ona, takodje, nije primenjivala ishranu zivom hranom i umrla je.

Ponovo su me moje bivse kolege optuzile da sam odgovorna za dva smrtna slucaja i jos jednom sam pozvana na sud. Ovog puta se porota sastojala od dva slobodoumna coveka, koji su odbili da me smatraju odgovornom za smrt dvoje pacijenata. Sudija se nije slozio sa porotom i bio je naklonjen medicinskim doktorima tako da sam proglasena krivom za nesavesno lecenje.

Mogla sam da se zalim na visem sudu, ali sam bila previse umorna i iscrpljena boreci se sama protiv svojih bivsih kolega koji su bili organizovani u snazan medicinski lobi.

Na savet svog advokata pristala sam na kompromis koji je on ugovorio sa sudom. Bila sam prinudjena da potpisem papir obavezujuci se da nikada vise necu da se bavim medicinom u Danskoj kao ostali lekari.

Time se u potpunosti zavrsilo lecenje mojih pacijenata lekovima.

Od tada sam lecila sve svoje pacijente prirodnom hranom, to jest zivom hranom, uz neverovatne rezultate.

Moj sanatorijum "Humlegarden" uvek ima listu cekanja. Ne zalim sto sam poostrila svoje odnose sa medicinskom profesijom, i srecna sam sto sam usla u oblast prirodnog lecenja. Zahvaljujuci tom progonjenju od strane mojih bivsih kolega, moja reputacija je veoma porasla u svim skandinavskim zemljama. Ova vrsta reklame je vredela vise nego sto bi to novac mogao da kupi. Tako su moje bivse kolege ispale moji besplatni propagandni zastupnici i ja sam dobila besplatni publicitet u svim skandinavskim novinama.

Tokom progonjenja od strane medicinskih doktora bila sam nazivana sarlatanom, ali su sada doktori promenili svoje misljenje o meni. Oni kazu svojim pacijentima, koji im saopstavaju dobre rezultate koje su ostvarili u mom sanatorijumu, da sam ja dobar psiholog i ugledna osoba. Medjutim, ne zele da priznaju da je ziva hrana proizvela dobre rezultate.


Drugo poglavlje


Detalji ishrane
Kako se ovo koriscenje sirovog povrca i voca primenjuje?
- Hranu treba pravilno kombinovati
- Jedite samo cele namirnice
- Pijenje soka se ne preporucuje

Mi pripremamo vocni obrok ujutru i uvece, i obrok od povrca u podne. Nikada ne jedemo voce i povrce u istom obroku. Prirodni proizvodi sacinjavaju jedinstvo, u kome su sastavni delovi uravnotezeni u tacnim proporcijama. Kada se razdvoje na sok i suvu materiju, oba dela postaju jednostrani i nepotpuni. Pored toga, osoba bi mogla lako da popije sok bez stvaranja pljuvacke i da popije vise nego sto zeludacni sok moze da svari. Ukratko, osoba bi ishranjivala svoju bolest, a ne zdravlje.


Kuvana i mrtva hrana prouzrokuje leukocitozu i leukemiju
Na ovom mestu moram da spomenem fiziolosku leukocitozu. Ime je izvedeno od "leukocita", zvanicnog naziva za bela krvna zrnca. Jedan kubni milimetar krvi ih normalno sadrzi 6.000 - ali kada jedemo mrtvu hranu, narocito slatkise i kolace, broj leukocita moze da poraste dva puta, cak i tri puta, to jest, do 18.000 na kubni milimetar. A posto su leukociti branioci organizma i uvek se pojavljuju kada se javi opasnost, mozemo da shvatimo da krv postaje jako otrovana mrtvom hranom koju smo pojeli. Zamislite samo koliki ce rad, proizvodnja tolikog broja leukocita u krvi nekoliko puta na dan, nametnuti organizmu. Rezultat moze da bude smrtonosna leukemija.

Dosledno koriscenje sirovog povrca i voca ne prouzrokuje fiziolosku ili digestivnu leukocitozu.


Kuvanje drasticno menja hranu
Sva sveza, sirova biljna hrana, kao sto je bademasto voce, voce i povrce, je osnovna. Ali, kada se te stvari zagrevaju, sve sticu suvisnu kiselinu koja nimalo ne odgovara organizmu.


Iseckana hrana brzo gubi vrednost
Koriscenje sirovog povrca i voca moze da varira u skladu sa sezonom. To je prirodno i ispravno. Ako su zubi dovoljno dobri, sirovo povrce i voce se jednostavno moze ocistiti i pojesti, ali ako se ne moze dobro zvakati, mora se sitno iseckati. Zatim se mora odmah pojesti, inace ce 20-25 procenata vitamina biti izgubljeno. Jabuke se mogu seci na male komade, a korenje i gomolje se mogu izrendati. Klice zitarica i lisnato povrce se mogu iseckati, ali se ne sme samleti propustanjem kroz vodenicu. Iseceno povrce se mora odmah pojesti, posto brzo vene, cak i pokriveno. Sirovo povrce i voce se mora zvakati pazljivo; pozeljno je da se zvace dok ne postane prakticno tecno. Cak se i rendano sirovo povrce mora mesati sa pljuvackom.

Uz jutarnje i vecernje voce, jedemo klice razi, psenice i zutog graska. Jecmu i ovsu treba previse vremena da proklijaju i lako propadnu. Bademasto voce, narocito bademi i kokosovi orasi, predstavlja idealnu hranu. Obrok od povrca se sastoji iz lisnatog povrca, korenja i gomolja. Paradajz i krastavci se jedu kao povrce.


Sunceva svetlost je nas izvor vitamina D
U sanatorijumu "Humlegarden" ne koristimo riblje ulje. Nije neophodno za vitamin D. Veoma mala kolicina ovog vitamina je potrebna i ona se proizvodi delovanjem sunceve svetlosti na ruke i lice, i moze se uskladistiti u nadbubreznim zlezdama radi koriscenja tokom zime.

Pored toga, kada dosledno jedemo sirovo voce i povrce, preplanula koza ostaje ocuvana tokom cele godine, a mozda takodje i sposobnost proizvodnje vitamina D iz same sirove biljne hrane, zive hrane, ishrane suncevom svetloscu. Biljna hrana sadrzi vitamin A u obilju.


Hrana se idealno odgaja u organskim uslovima
Sadrzaj vitamina u biljnoj hrani, kao i njihov kapacitet formiranja kiselina ili baza, u velikoj meri zavisi od kvaliteta i zdravlja zemljista iz koga je proizvedena. Ono zauzvrat zavisi od nacina na koji je zemljiste tretirano i nadjubreno. Zbog toga su tabele koje oznacavaju sadrzaj vitamina i kiseli ili bazni efekat namirnica obicno protivrecne i nepouzdane.

Kako izdrzavamo ovaj nagli prelaz na doslednu upotrebu sirove biljne hrane? Uopsteno gledano, izdrzavamo veoma dobro.


Ishrana sirovom hranom pokrece ciscenje tela
Kao prvo, mozda vec nakon prvog ili drugog obroka, pacijent moze da dobije glavobolju ili simptome trovanja organizma mokracnom kiselinom. Takodje ce se prvih nekoliko dana javljati stomacni gasovi. Pacijenti su skoro uvek umorni kada stignu, tako da ce dovoljno odmora na svezem vazduhu biti najbolje za njih. Oni moraju rano da odu u krevet uz otvoren prozor spavace sobe. Osoba se nikada ne oseca gladna na ishrani sa 100 procenata sirovim vocem i povrcem, cak ni kada gubi na tezini. Osoba se takodje ne oseca zedna.


Celokupno zivotinjsko carstvo je prilagodjeno na ishranu sirovom hranom
Da li se moze raditi, cak vrsiti tezak telesni rad na takvoj ishrani? Apsolutno. Lakse je raditi pri takvoj ishrani nego na obicnoj, a to vazi i za umni i telesni napor. Na doslednoj ishrani sirovim povrcem i vocem osoba se oseca mnogo bolje nego godinama ranije. Uopsteno govoreci, naravno, preduslov je da je organizam dovoljno snazan da funkcionise, i da moze da koristi sirovo povrce i voce.

Zasto dosledna upotreba sirovog povrca i voca ima tako dobar efekat na sve ljude?

Ima takav efekat prvenstveno zato sto je sirovo povrce i voce ziva hrana koju nam je dala priroda. Znamo, u stvari, da je celokupan zivot na zemlji u potpunosti zavisan od naseg sunca. Da nemamo sunce, planeta bi bila bezivotna, tamna i ledeno hladna. Prema tome, vitalnost je sinonim sa suncevom energijom!

Medjutim, samo su biljke sa svojim prostranim zelenim listovima te koje su sposobne da apsorbuju suncevu energiju i da je taloze u vidu korenja i gomolja, u vidu plodova i semena. Mi ljudi, a pored nas i zivotinje, sa svojim cvrstim telima nismo sposobni da direktno apsorbujemo suncevu energiju do potrebne mere. Prema tome, i ljudi i zivotinje koriste biljke kao posrednike izmedju sebe i sunca.

Sveza sirova biljna hrana je ziva hrana, ishrana suncevom svetloscu.


Sveze sirovo voce i povrce poseduje najvecu hranljivu vrednost za covecanstvo
Sveza sirova biljna hrana, prema tome, poseduje najvecu hranljivu vrednost, i ona se ni na koji nacin ne moze povecati. Susenje, uvenuce, skladistenje, fermentacija i prezervacija mogu samo da joj umanje vrednost. Isto ce uciniti i kuvanje, pecenje ili przenje. Kada se zivot ukloni iz hrane, njen ukus nestaje. Kuvano povrce nema sopstveni ukus, tako da mu se nesto mora uciniti kako bi bilo ukusno. Zbog toga mesamo zajedno razlicite stvari, mnogo vise nego sto to stomacni sokovi mogu da podnesu - i dodajemo so, secer, zacine, mast i maslac. Uklanjamo klice i ljusku iz psenice da bi napravili brasno. Glacamo pirinac, pravimo vestacki secer iz secerne repe; uklanjamo koru, kostice i srz jabuka i krusaka. Ljustimo krompir i struzemo sargarepe. Dobijamo veliki visak degenerisanih zivotinjskih belancevina u nasoj hrani iz kuvanog mesa, ribe, jaja, sira i pasterizovanog mleka. Opasna stvar - visak albumina se ne moze cuvati u organizmu. Ono sto nije odmah neophodno mora se ukloniti. A ne samo da albumin fermentise u sistemu za varenje, vec i truli i proizvodi otrove. Pravimo pica od kafe, caja i semena kakaoa koja sadrze stimulirajuce otrove koji prvo stimulisu sivu mozdanu koru gde se koordinisu osecaji, a zatim je paralizuju. Vrsimo prezervaciju mrtve hrane uz pomoc otrovnih hemikalija kao sto su benzoeva kiselina, salicilna kiselina, azotna, borna kiselina i tiosumporna kiselina, kako bi mogla da traje i izgleda lepo.


Veliki broj ljudi truje sebe
Ali ne samo to! Uzimamo lekove protiv bolova, za spavanje, sedative, laksative, jake hemijske otrove ili supstance strane organizmu. Pusimo, udisuci dim otrovnih listova duvana. Cak i u malim kolicinama, nikotin je opasan otrov koji slabi srce. Istrazivanja pokazuju da hronicno trovanje nikotinom prouzrokuje srcane bolesti koje ubijaju tako puno ljudi prezauzetih poslom sa vec oko pedeset godina starosti. Pusenje je takodje uzrok katara grla, podstice rak grla i pluca, i prouzrokuje stomacni katar koji se cesto moze izleciti tek kada pacijent prestane da pusi. Duvan tezi da nas nacini prevremeno starim, i spolja i iznutra. Konacno, upotreba duvana predstavlja faktor u Burgerovoj bolesti, ciji je glavni simptom gangrena stopala, cesto u ranoj mladosti. Ne sme se zaboraviti ni da pogresno uzgajamo biljke, prskamo voce jakim hemijskim otrovima, kao sto su olovo, arsen, strihnin i nikotin.

Ukratko, kvarimo sirovu hranu, prirodnu zivu hranu, sto je temeljnije moguce, potpuno nesvesni posledica po svoje zdravlje.


Vecina namirnica koje se sada jedu stvaraju odbojan miris u sistemu za varenje
Ne uvidjamo ili ne razumemo duboku razliku izmedju sirovog povrca i voca sa jedne strane i obicne mesane ili cak vegetarijanske hrane sa druge. Mrtva hrana, hrana koju sacinjavaju lesevi, truli i fermentira u organima za varenje u kojima je temperatura 37 stepeni Celzijusa (98 stepeni Fajerhanta). Tako proizvodi stolicu neprijatnog mirisa i transformise nase organe za varenje u nezdrave septicke rezervoare odvratnog mirisa. Rezultat je necista krv koja postepeno dovodi do otrovanog i oslabljenog organizma. Sa druge strane, sirovo povrce i voce - ziva hrana, ishrana suncevom svetloscu - razlozice i eliminisati te otrove. Sirovo povrce i voce se lako vari i proizvodi malo otpadnih proizvoda. Ono stiti i jaca organizam na svaki nacin, zahvaljujuci svom sadrzaju zivih, osnovnih vitamina i minerala u svojim prirodnim kombinacijama.


Vegetarijanske zivotinje su za divljenje
Pogledajte zivotinje. Pomislite na malog islandskog konja koji moze da trci dvanaest sati po neravnom putu sa covekom na ledjima pri brzini od 10 kilometara na cas. Cime se hrani? Travom, senom i mozda sa nesto ovsa, ali cele godine zivi pod vedrim nebom. Pogledajte medveda! Zivi u zasticenim oblastima, hraneci se divljim bobicama i medom, i moze da nakupi dovoljno sala da prezivi celu zimu. Ima ogromnu snagu.


Covecanstvo prezire mesozdere
Pogledajte nasuprot toga zivotinje koje jedu leseve - sakale, hijene i lesinare - i zive hraneci se mrtvom hranom. One su ruzne, kukavicke, slabe zivotinje i odaju odvratan miris. Postoji oko 700.000 razlicitih vrsta zivotinja, od kojih se sve, osim zivotinja koje se hrane lesevima, hrane zivom hranom. Izuzetak su jos jedino ljudi i njihove domace zivotinje - jedini koji se razboljevaju.


Nepravilna ishrana unistava covecanstvo
Oni koji mogu i hoce da razmisljaju, sigurno mogu da razumeju da je nasa sadasnja ishrana neprirodna, smanjene vrednosti i veoma razorna, i predstavlja najozbiljniji i opsti uzrok telesnih i mentalnih bolesti i telesne degeneracije. Nije cudo da bolesti divljaju! A one su glavni uzrok ekonomske stete, porodicnih i drustvenih nemira i rata.

Moramo da pronadjemo put do zdravih navika ishrane ako zelimo da ostvarimo napredak, i sada i u buducnosti, i ako se nadamo da cemo uspeti da stvorimo jedinstven svet. Ne mozemo da priustimo da pravimo kompromise kada su zivot i zdravlje u pitanju. Treba da sledimo jedini pravi put - doslednu upotrebu sirovog povrca i voca i jednostavne i prirodne navike koje su posledica takve ishrane. Ona ima lekovit efekat ne samo na odredjenu bolest i na pojedinacan organ, vec i na organizam kao celinu. Leci ne samo bolesti koje se dobiju tokom kratkog zivotnog veka, vec i one koje su odredjene naslednim sklonostima.


Trece poglavlje


Rezultati ishrane
Sta se moze ostvariti kroz dosledno koriscenje sirovog povrca i voca?


Nepravilna ishrana i otrovi slabe nase potomstvo
U pojedinacnom slucaju rezultat ce zavisiti, sa jedne strane, od toga koliko je telesni sastav pacijenta dobar i koliko je star, a sa druge strane od toga koliko je organizam otrovan i propao zbog nepravilne ishrane i losih navika u proslosti. Embrion koji je rastao u zeni moze da bude povredjen na dva nacina. Jajna celija i spermatozoid mogu da odrede i telesne i mentalne bolesti, ali pored toga dete moze biti povredjeno majcinom nepravilnom ishranom, jer se ono ishranjuje preko majcine osiromasene krvi. To moze da pripremi put bolestima tako da se beba rodi bolesna. Nakon rodjenja stanje se moze pogorsati cinjenicom da kvalitet i kolicina majcinog mleka mogu da budu neodgovarajuci.

Sva novorodjena odojcad sirom civilizovanog sveta su rodjena u izvesnoj meri oslabljena, a ko moze da predviti buduce posledice toga?


Jedan primer ishrane zivom hranom
Prema tome, sto pre predjemo na iskljucivu upotrebu sirovog povrca i voca, to ce njihov efekat biti bolji. Dacu primer: mladi bracni par se hranio 100 procenata sirovim vocem i povrcem dve do tri godine pre vencanja. Kada je dosao trenutak porodjaja, on se zavrsio za oko sat vremena bez narkoze i skoro bez bola. Dete je bilo kao i majka - malo, lagano i vitko, ali ne mrsavo - tezilo je 2,5 kilograma. Posto je amniotska tecnost bila oskudna, ukupno povecanje tezine majke do neposredno pred porodjaj je iznosilo 5 kilograma. Majka je posle porodjaja imala obilje mleka, pa je dete tek od treceg meseca pocelo da dobija izgnjeceno voce nakon tri dojenja. Majka je dojila dete dok mu nije bilo dosta i dok se nije osecalo sito. Praznjenje creva redovno sledi nakon hranjenja tri puta na dan. Dete nikada ne place osim ako je gladno, nakon sto nije usledio obrok u redovno vreme.


Primer stvarno zdrave bebe
Kada je odojce iz ovog primera imalo sest meseci, majka je dosla i pokazala mi ga. Bilo je malo i lagano, i iako bucmasto, nije imalo veliki stomacic. Imalo je dva zuba i naizmenicno je grizlo palac na ruci i nozi; ocigledno se razvijalo jos zuba. Odojce se smejalo i ocigledno se nije plasilo ljudi koji su glasno razgovarali u sobi. Dato mu je da jede izgnjecenu krusku; nije moglo da govori, naravno, ali se zadovoljno oglasavao nakon svakog zalogaja.

Odojce je celog leta bilo na otvorenom i izlozeno suncevoj svetlosti veci deo dana bez odece, posto je klima bila prijatna. Roditelji su posedovali bastu pristojne velicine koja je znacajno umanjila njihove troskove za hranu.


Pravilna ishrana uskladjuje, a nikako ne upropastava, porodicni zivot
Primila sam nekoliko izvestaja o tome kako braca i sestre iz jedne velike porodice, ziveci iskljucivo na sirovom povrcu i vocu, postaju zdrava i srecna deca u roku od tri ili cetiri meseca, i zive u srecnom skladu jedni sa drugima i sa drustvom.

Toliko o efektu iskljucivog koriscenja sirovog povrca i voca tokom detinjstva. Efekat na odrasle se ne moze uociti kao kod dece, ali smo u sanatorijumu "Humlegarden" svakako dobili upecatljivo dobre rezultate u roku od nekoliko nedelja, cak i u fizickom pogledu.


Upecatljiva poboljsanja na ishrani zivom hranom
Sirovo povrce i voce donosi ravnotezu i sklad, dobrotu i razumevanje. Ono moze u potpunosti da izmeni mentalitet osobe. Na primer, imucna stara gospodja, koja je bila veoma bolesna i skrta, mrzeci da trosi novac na hranu za sebe ili druge, oporavila se nakon sto se izvesno vreme hranila sirovim povrcem i vocem. Postala je ljubazna i raspolozena da bude od pomoci. Sada se svaki visak novca koji dobije trosi za pomaganje drugima.


Prica o tipicnoj degeneraciji na konvencionalnoj ishrani i pod lecenjem lekovima
Zena stara 64 godine je oduvek bila dobrog zdravlja sve do 45 godine, kada je dobila brucelozu. Nakon bolesti je otisla na jug da se oporavi. Tu je navukla malariju protiv koje je morala da se bori nekoliko godina, tokom cega je takodje dobila zapaljenje zucnog mehura i zucnih kanala, i povremeno bronhitis, zajedno sa kratkim napadima pluca, flebitisom i anemijom.

Pet do sest godina je patila od progresivne krutosti zglobova, imala upalu pluca nekoliko puta, dva tretmana zracenjem zbog bola u ledjima i nekoliko puta je bila duze vreme u bolnici.

Konacno je nastupila angina pektoris i postepeno je postala toliko kruta i slaba da je morala da se iskotrljava iz kreveta pri ustajanju ujutru. Nije mogla da oceslja kosu, posto nije mogla da dohvati zadnji deo vrata. Njeni nervi su takodje postepeno degenerisali.


Sirova hrana dopusta telu da se samo isceli
Posto nista drugo nije moglo da joj pomogne, odlucila je da jede sirovo povrce i voce. Dosla je u "Humlegarden" i, verovali ili ne, za oko dve nedelje njena ukrucenost je nestala, njeni pokreti su postali slobodni. Nije imala nikakve srcane simptome i bila je dobro raspolozena, a njeni nervi su bili u redu. Iako ni ja sama nisam mogla u to da verujem, taj rezultat je ostvaren samo uz pomoc sirovog povrca i voca, svezeg vazduha noc i dan, suncanja i dosta odmora.


Biljna ishrana je blagotvorna i za pse
Imam dobermana, neustrasivu rasu psa, koja se cesto koristi u policiji. Takodje se hrani sirovim povrcem i vocem. Iako je osam godina star, ne izgleda stariji od tri ili cetiri godine. Ima finu dlaku, nema neprijatan pseci miris i brz je trkac.

Medjutim, on je takodje dobar pas cuvar! Jedne noci je covek usao u "Humlegarden" i krenuo prema supi za bicikle. Pas ga je cuo i glasno zalajao. Posto to nije imalo efekta, pas je razbio prozor sobe u kojoj je lezao i pratio coveka dok on nije napustio "Humlegarden".

Sirovo povrce i voce ima odlican efekat na sve vrste reumatizma, ukljucujuci reumatoidni artritis, ako nije predaleko odmakao. Ali je potrebno vreme! Dva meseca do godinu dana, dve godine ili cak tri godine mogu da budu potrebne.


Kada telo dobije odgovarajucu hranu oslobadja se otrova i nadvladava mnostvo bolesti
Dobri efekti su takodje utvrdjeni i kod bolesti koje su povezane sa reumatizmom i poticu od istog uzroka, to jest problema sa mokracnom kiselinom u telu. Ishrana je takodje primenjiva i na psorijazu, migrenu, epilepsiju, astmu i formiranje kamena u zucnom mehuru, mokracnoj besici i bubreznoj karlici.

Ne samo da meso, riba i jaja, vec i kafa, crni caj, cokolada i kakao formiraju mokracnu kiselinu. Posto formira visak kiseline, kisela krv ne moze da zadrzi mokracnu kiselinu u rastvoru i da je izbaci preko bubrega, i ona se, prema tome, talozi u tkivima. Postepeno postajemo zivo skladiste mokracne kiseline, koja predstavlja uzrok spomenutih bolesti, narocito reumatoidnog artritisa.

Skoro sve bolesti koze nestaju na ishrani sirovim povrcem i vocem, cesto prilicno brzo, cak iako su trajale izvesno vreme.

Prosirene vene nestaju ako pacijent nije previse star. Dolazi do velikih poboljsanja zdravlja pri upotrebi zive hrane. Gubitak kose i formiranje sala i peruti prestaju. Seda kosa tamni i postepeno ponovo dobija prvobitnu mladalacku boju, osim u slucaju starijih ljudi koji su bili sedi dugo vreme.


Cetvrto poglavlje


Smanjenje tezine
Americki fiziolog, profesor Citinden (Chittenden), je devetomesecnim eksperimentom u vezi ishrane, koji je izvrsio na samom sebi i dvadeset sedam drugih osoba - lekara, medicinskih studenata, vojnika iz sanitetske sluzbe i sportista - dokazao da ljudi uopsteno gledano jedu dva puta vise nego sto im je potrebno.


Odgovarajuca tezina
Osoba visoka 168 cm ne bi tebala da tezi vise od 65 kilograma (uz 0,7 kg dodatih na svaki centimetar). Nema pravog razloga zasto bi se tezina povecavala sa starenjem. Sasvim suprotno, misici postepeno postaju slabiji i laksi, dok se sadrzaj kalcijuma u skeletu umanjuje na obicnoj ishrani, pa i on tezi manje. U svakom slucaju, tezina u kasnijim godinama ne bi trebala da premasi tezinu u mladosti.


Pravilne tehnike jedenja
Moramo da naucimo da jedemo polagano, da dobro zvacemo i da izbegavamo prekomerno ugadjanje sebi, zastajuci samo kada hrana ima najbolji ukus. Ako i dalje imamo osecaj da smo previse pojeli, preporucljivo je preskociti obrok. Takodje bismo morali da mislimo o onome sto jedemo. Uzivajuci u svakom zalogaju, pojacavamo tok zeludacnog soka i time olaksavamo varenje. Kada se javi osecaj sitosti, zeludacni sok je iskoriscen. Ako jedemo vise nego sto zeludacni sok moze da svari, ishranjujemo nase bolesti umesto zdravlja.

Dobro sazvakana hrana ima veliku povrsinu u odnosu na kolicinu, i zeludacni sok ce brzo biti iscrpljen. Lose sazvakana hrana ima daleko manju povrsinu u odnosu na kolicinu, tako da je potrebno pojesti vise pre nego sto se javi osecaj sitosti.


Mrtva hrana prouzrokuje prejedanje
Obicna hrana, mrtva hrana, je toliko siromasna vitaminima i osnovnim mineralnim solima da moramo da jedemo vise kalorija nego sto je neophodno kako bismo dobili najneophodnije od tih vitalno vaznih supstanci. To moze da posluzi kao objasnjenje i izgovor za one koji jedu previse.

Drugo objasnjenje je cinjenica da kada prejedanjem proizvodimo vise stetnih proizvoda nego sto mozemo da odstranimo, moramo da talozimo masti u dubljim slojevima koze kako bismo rasporedili te otrove na takav nacin da nanose sto je manje moguce stete organizmu.


Poremecen metabolizam prouzrokuje gojaznost
Konacno nas organizam - nas zlezdni sistem - ce postepeno propadati pod neprekidnim prejedanjem, tako da je nasa stopa metabolizma znacajno usporena. U tom slucaju cemo biti u gorem stanju nego ikada pre, jer u tom slucaju prvo moramo da vratimo metabolizam na normalu pre nego sto mozemo da smanjimo tezinu.


Gojaznost ukazuje na obolelo telo
Visak masnog tkiva je, u stvari, nista manje od skladista otrova u previse kiselom telu. Zbog toga je debljina toliko opasna; predstavlja polaznu tacku za sve ozbiljne bolesti - rak, arteriosklerozu, reumatoidni artritis, dijabetes i tako dalje.


Gladovanje se preporucuje za gojazne ljude
Period apsolutnog gladovanja samo na vodi, tokom kratkih perioda od par dana, nas primorava da zivimo od sopstvenih masnih nasl*ga, pri cemu se otrovne supstance koje se tu nalaze oslobadjaju u krvotok i odstranjuju.


Povratak na konvencionalnu ishranu ponovo prouzrokuje gojaznost
Prva stvar koju ce organizam uciniti kada se ponovo vratimo na redovne obroke je talozenje masti u dublje slojeve koze kako bi se otrovne supstance krvi tu natalozile. Tezina se tada moze daleko brze povecati nego sto se smanjila.

Preporucljivo je da osoba gladuje dok jezik ne bude cist, do kada ce sve otrovne supstance u telu biti odstranjene.


Sirova ishrana takodje dopusta telu da se ocisti
Medjutim, na ishrani iskljucivo sirovim povrcem i vocem, cesto se desava da jezik postane veoma oblozen. U svakom slucaju, na pocetku postaje i zut i zelen zbog veoma ubrzanog odstranjivanja otrovnih supstanci.

Lako se moze uvideti da se nakon neprekinutog gladovanja od nekoliko dana, osoba moze osecati aktivnija i zivlja nego da se punila mrtvom hranom koja unistava pravilno varenje.


Pozitivna strana sirove ishrane
Prirodno, osoba se moze prejesti i na ishrani sirovim povrcem i vocem ali iskusenje nije toliko veliko, i hrana se automatski bolje zvace zbog cvrsceg sastava.


Peto poglavlje


Ishrana sirovom hranom pri specificnim stanjima
Imucni farmer i njegova zena su imali samo cerku od cetiri godine; iskreno su zeleli da imaju vise dece. Savetovala sam im da zive iskljucivo na sirovom povrcu i vocu, sto su i ucinili. Tri meseca kasnije zena je nosila dete, a sada imaju jos dvoje dece.


Za nervna stanja
Ishrana ima povoljan efekat na bolesti autonomnog nervnog sistema i mentalne bolesti uopste, ali je potrebno vreme - mozda nekoliko godina; isto vazi za bolesti endokrinog sistema kao sto je Bazedovljeva bolest. Primenjiva je na nekoliko ozbiljnih bolesti krvi, na primer pernicioznu anemiju i limfogranulomatozu.


Za dijabetes
Dosledno koriscenje sirovog povrca i voca ispoljava iznenadjujuce korisne i brze efekte na dijabetes, pod uslovom da pacijent nije uzimao insulin, ili ako je uzimao male kolicine jednu ili dve godine. Pomaze i kada je pacijent uzimao velike doze insulina nekoliko godina, ali je potrebno vise vremena; medjutim, cak i u tom slucaju opste stanje organizma se brzo poboljsava.


Prejedanje kao uzrok dijabetesa
Sirovo povrce i voce nesumnjivo ima tako brz efekat, zato sto je u mnogim slucajevima dijabetesa uzrok - povecan unos hrane, a ne smanjenje proizvodnje insulina.

Sirovo voce i povrce ce smanjiti koriscenje hrane. Pored toga, nekoliko vrsta sirovog povrca sadrzi insulin, narocito cicoke (jerusalimske articoke). Vecina povrca u svom sirovom stanju sadrzi prek*rsor insulina poznat kao INULIN.


Uglavnom ignorisan eksperiment
Pet hemicara i tri lekara u Americi je izvrsilo produzeno ispitivanje na cetiri hiljade dijabeticara i zakljucili su da je samo jednom procentu bio potreban insulin. Ostali su se oporavili samo uz pomoc pravilne ishrane.

Koriscenje iskljucivo sirovog povrca i voca obicno olaksava odvikavanje od pusenja i pijenja. Alkoholno pice ima los ukus uz sirovo povrce. Pored toga, kada osoba zivi na sirovom povrcu i vocu ne zudi za stimulansima te vrste.


Rak
Pacijenti koji pate od raka su uglavnom vise godina patili od zeludacnog katara i zatvora. Rak predstavlja poslednji stupanj patologije kod previse kiselog i degradiranog organizma.

Ako se rak otkrije na ranom stupnju, dosledna upotreba sirovog povrca i voca moze u mnogim slucajevima da ga drzi pod kontrolom, cak i znacajan broj godina. Ja sam primer za to. Ako se rak otkrije na kasnijem stupnju, dosledna upotreba sirovog povrca i voca svakako moze da pomogne olaksavanju bola i produzavanju zivota, a cesto moze i da sacuva zivot.


Rak dojke nestaje pri ishrani sirovom hranom
Ovde moram da spomenem slucajeve tri pacijentkinje koje su bile kod mene na lecenju jednog leta. Prva je bila zena iz Malmoa, stara 38 godina, koja je imala cvor velicine oraha u jednoj dojki. Posavetovala se sa svojim doktorom i slozili su se da se treba izvrsiti operacija (uklanjanje dojke i ciscenje pazuha).

Tokom deset dana pre operacije ona je boravila u sanatorijumu "Humlegarden", i zivela iskljucivo na sirovom vocu i povrcu. Pri povratku je otisla kod lekara. Utvrdjeno je da se cvor za to vreme smanjio na velicinu zrna pirinca, tako da je izbegla operaciju. Pacijentkinja jos uvek zivi iskljucivo na sirovom povrcu i vocu, i smanjila je tezinu za 10 kilograma, izgleda mnogo mladja i oseca se bolje nego tokom vise poslednjih godina.


Operacija dojke je zlocin
Drugi slucaj je bila zena od 49 godina. Boravila je kod mene izvesno vreme pre nego sto je otkrila cvor velicine velikog lesnika u dojki. Prenerazila se. Predlozila sam da ostane sa mnom i vidi sta sirovo voce i povrce moze da ucini za nju, ali ju je strah odveo do doktora u susedstvu, koji joj je rekao: "Moras odmah da se vratis u Bergen zbog operacije."

Pitala ga je da li veruje da sirovo povrce i voce moze da joj pomogne, a on je odgovorio da bi se kladio u svoju glavu da ne moze. Svejedno, pacijentkinja je odlucila da ostane samnom dve nedelje. Nakon sest dana me je zamolila da pregledam cvor. Pronasla sam ga, ali je sada bio velicine glave ciode.

Sledeceg dana je otisla kod lekara kod koga je prethodno bila. Pregledao ju je i uzviknuo: "Zasto jos niste otisli?" Ona je odgovorila da bi htela da joj se pregleda cvor pre nego sto ode. "A tada", rekla mi je, "trebali ste da vidite kako se zapanjio kada nije mogao da ga pronadje". Covek treba da pazi i da se ne kladi u glavu u stvari o kojima ne zna nista!

Treci slucaj je bila Svedjanka stara 62 godine sa cvorom velicine lesnika u dojki. Smanjio se na velicinu graska tokom cetiri nedelje koliko je ostala kod mene. A tri nedelje kasnije mi je napisala da je nestao.

Imala sam nekoliko drugih primera pacijenata sa rakom koji je otkriven mikroskopski ili (u slucaju raka stomaka) u toku uzaludne operacije, koji su se oporavili, ili su, u svakom slucaju, zivi i sposobni da rade.

Tretman je primenjivan na rak rektuma, debelog creva, stomaka i na jednom slucaju primarnog plucnog tumora, koji je verovatno bio rak.


Jos jedan ilustrativan primer
Jos jedan primer je Svedjanka u cetrdesetim godinama koja je sest godina bila bolesna pateci od sve jacih bolova u zadnjem delu vrata i glave. Tokom poslednje cetiri godine njen vid je oslabeo i zujalo joj je u glavi, remeteci joj sluh. Sposobnost osecaja u vecini gornjeg dela tela, narocito u vrhovima prstiju, je pocela da opada tokom kratkih perioda vremena, a zatim skoro neprestano. U isto vreme su bolovi u njenoj glavi i zadnjem delu vrata postali toliko snazni da je lezala u podu u grcevima.

Pacijentkinja mi je dosla iz "Skodsborg" sanatorijuma gde je provela dva meseca bez poboljsanja. Njen doktor joj je rekao da je dobro i da moze da se vrati svojoj kuci. Uz poslednje ostatke energije je dosla do sanatorijuma "Humlegarden", gde sam je primila - bolesnu i ocajnu.

Nakon sto je provela par nedelja kod mene, na osnovu simptoma sam zakljucila da mora da ima tumor u malom mozgu koji je pritiskao opticki nerv, slusni nerv i senzorne nerve gornjeg dela tela. To sam joj rekla, dodajuci da bih pokusala da joj pomognem, ako sama ima hrabrosti za to. Tek tada sam saznala da je bila kod svedskog specijaliste za bolesti mozga koji joj je rekao da ima mozdani tumor koji se ne moze operisati.

Ostala je kod mene cetiri meseca i oporavila se - u potpunosti, moze se reci, posto su svi simptomi nestali. Medjutim, to ne znaci da je tumor u potpunosti nestao, ali se u svakom slucaju smanjio u velicini toliko da vise nije pritiskao nerve kao ranije. Ako ovaj pacijent nastavi u Svedskoj da se hrani sirovim povrcem i vocem, verujem da ce tumor nestati u potpunosti. To verovatno nije bio rak vec gliom, ili spororastuci oblik tumora, koji se nalazi samo u mozgu, ali koji je toliko virulentan da se moze ponovo pojaviti ako se pacijent odrekne sirovog povrca i voca.


Upozorenje
Jedna stvar na koju moram hitno da upozorim je biopsija ili mikroskopski pregled tkiva radi utvrdjivanja raka. I na meni je izvrsena u januaru 1948. godine posto je tako puno lekara reklo da nikada nisam imala rak. Biopsiju je izvrsio Radijum centar u Kopenhagenu i bila je pozitvna. Kancerozne celije su se nalazile u oziljacnom tkivu u kozi na mojoj dojki, ali je to bio najdobrocudniji oblik zvani skirus. Moj brzo rastuci i prethodno virulentni kancerogeni tumor je pod uticajem sirovog povrca i voca bio preobrazen u najdobrocudniji oblik.

Svejedno, ova procedura je zamalo omogucila prevlast raku, tako da sam se uplasila. Po prvi put se javio sekundarni rast u pazuhu, u obliku dve ocvrsline velicine lesnika. Rak se prilicno rasirio u kozi moje dojke. Bilo mi je potrebno sest meseci da se smirim. Od tada sam bila dobro.

To je bilo vise nego sto sam mogla da podnesem. Januara 1949. godine sam odustala od svoje zvanicne medicinske prakse. Svi pacijenti koji dolaze u "Humlegarden" u stvari znaju sta je njihova bolest. Bili su kod specijalista i posetili su bolnice. Ovde im je potrebna samo informacija o upotrebi sirovog voca i povrca.


Sunceva svetlost predstavlja veliku blagodat za zdravlje
Imamo lepu bastu za suncanje u sanatorijumu "Humlegarden". Zaklonjena je i otvorena prema jugu, tako da i muskarci i zene mogu odvojeno da se suncaju neodeveni. Suncanje pod nadzorom je samo po sebi lek. Nasi pacijenti su pravilnom ishranom dodatno zasticeni od intenzivnijih suncevih zraka.


Svez vazduh je najznacajniji
Cesto moram da podsecam pacijente da je svez vazduh deo nase ishrane - mozda najznacajniji deo. Mozemo da gladujemo nedeljama, ali bez vazduha mozemo samo par minuta. Posto koristimo pet ili sest stotina litara vazduha na cas, brzo mozemo da potrosimo kiseonik u maloj sobi ciji su prozori i vrata zatvoreni.

Zatim udisemo nas sopstveni izdahnut ugljen-dioksid i ujutru se budimo teske glave. Cist svez vazduh je u obilju u Oresundu, tako da nocu drzimo otvorene prozore! Topli pokrivaci omogucavaju onima sa reumatizmom i drugim hronicnim bolestima da prihvate taj rezim.

Leti mozemo da smestimo dvadeset i pet pacijenata u poluotvorenim kucicama koje su savrsene za cvrst san.

Vecina pacijenata dolazi sa zatvorom; praznjenje se vraca na normalu kroz ishranu iskljucivo sirovim povrcem i vocem.


Kucna basta je preporucljiva
Moramo da pokusamo da svakoj porodici obezbedimo sopstvenu kucu sa dovoljno velikom bastom za uzgajanje voca, korenja i zelenog povrca na pravilan nacin. Ono se ne treba skladistiti pre upotrebe.


Sirova hrana stedi dosta vremena
Kada domacice uvedu sirovo povrce i voce u svakodnevnu ishranu, oslobadjaju se vise sati kuvanja i onda koriste ustedelo vreme za druge stvari, kao na primer bastovanstvo.


Bastovanstvo pruza ogromne dodatne blagodati
Nema boljeg oblika fizickog rada od bastovanstva. Vrseno na svezem vazduhu predstavlja visestrani oblik vezbanja - nadmocniji od sporta - koji zaposljava sve misice. "Sa znojem lica svojega jesces hleb", je i dalje primenjivo. Ovde bih skrenula paznju na staru kinesku poslovicu: Zivot zapocinje danom u kome oformis vrt.


Pravilan nacin zivota daje cudesne rezultate
Uveravam vas da je veliko zadovoljstvo videti sve sto moze da se uzgaja u basti: orasasti plodovi, voce, povrce i cvece. Muskarci, zene i deca postaju snazne, zdrave i srecne osobe, zeljne da pomognu drugima.

Uspravno drzanje, vitka figura, lagan hod, sveza kosa, sjaj u ocima, ziva snazna kosa, beli snazni zubi i topao, srdacan osmeh su lepsi od bilo cega o cemu sanjaju frizeri i kozmeticari.


Srcane slabosti
Kada se arterije kalcifikuju, postaju krute i debelozidne. Posto je unutrasnji prostor smanjen, krvni pritisak povisen, srcani rad se povecava, srcani misic postaje jaci i srce postaje cvrst misic. Medjutim, sa postepenim pogorsanjem arterioskleroze, srce ne moze vise da vrsi svoj zadatak. Postepeno postaje mlitava kesa, pri cemu se snizava krvni pritisak i moze da padne daleko ispod normale.

Previsok kao i prenizak krvni pritisak prouzrokuju sporu cirkulaciju krvi, tako da ona nosi manje hranljivih materija do organizma i ukljanja manje stetnih, ostavljajuci organizam nedovoljno uhranjen i otrovan. Osobi je hladno, narocito na sakama i stopalima, cak i pri nosenju dodatne odece. Ako su, pored toga, kalcifikovani krvni sudovi koji ishranjuju samo srce, pacijent dobija anginu pektoris, mucne infarkte, koji mogu da izazovu srcanu insuficijenciju i smrt.


Na pravilnoj ishrani srce se normalizuje do mere u kojoj je to moguce
Ako pacijent dobije sirovo voce i povrce, srce ce ojacati i funkcionisace bolje, dok se krvni pritisak moze povecati bez obzira da li je vec previsok ili prenizak. Cesto pacijent to ne razume, i pocne da se plasi, ali samo treba da bude strpljiv i prekomerno visok pritisak ce se vratiti na normalu (oko 120-125) uz dosledno koriscenje sirovog povrca i voca.


Sesto poglavlje



Znacaj mineralnih soli
Sve nase bolesti, koje se krecu od raka do srcanih bolesti, dva najcesca uzroka smrti, preveliki zamor i nesanica, rezultat su nepravilne ishrane i nehigijenskih zivotnih navika.

Cak se i u Americi ljudi cesto pozivaju da pomognu fondacije za lecenje raka, decje paralize, reumatizma i tako dalje. Mogu se procitati i statistike koje izvestavaju da 98 procenata americke dece ima zube sa karijesom, da su od pet, cetiri nedovoljno uhranjena, i da skoro sva dobijaju prehlade.


Neke hranljive uloge mineralnih soli
Utvrdjeno je da je od skoro 100 mineralnih soli, najmanje 16 neophodno nasem organizmu, a nekoliko drugih se nalaze u organizmu, iako njihova precizna uloga jos uvek nije utvrdjena. Medju najznacajnijim potrebnim solima su kalcijum, fosfor i gvozdje. Kalcijum regulise aktivnost nerava, tako da je veoma znacajan za proizvodnju celija u svim stvorenjima. Kontrolise misicne kontrakcije i ritmicko pulsiranje srca. Saradjuje sa drugim mineralnim solima i popravlja poremecaje koje oni prouzrokuju. Uvek deluje u saradnji sa vitaminom D.


Nedostatak kalcijuma je rasiren u Americi
Medjutim, pola Amerikanaca pati od nedostatka kalcijuma. U bolnici u Njujorku samo dve od cetiri hiljade pacijenata ima dovoljno tog elementa.

Sta znaci takav manjak? Kako ce uticati na zdravlje coveka? Pa, rezultat je tako puno slucajeva loseg zdravlja i bolesti da ih je skoro beznadezno prebrojiti. Rahitis, karijes, smanjena otpornost prema drugim bolestima, zamor i nedostatak prilagodljivosti su neki od najznacajnijih primera.

Evo specificnog slucaja. Zemljiste u jednoj oblasti na srednjem zapadu Sjedinjenih Drzava je siromasno kalcijumom. Kada je tri stotine dece iz te oblasti pregledano, skoro 90 procenata je imalo zubni karijes. 69 procenata je imalo katar nosa i faringitis, otecene zlezde i uvecanost i zapaljenje krajnika, dok je vise od trecine ove dece imalo slab vid, obla ramena, krive noge i anemiju.

Sirovo povrce je nas najbolji izvor kalcijuma. Izgleda da fosfor i kalcijum saradjuju. Dnevna potreba deteta za ovim mineralom je jednaka potrebi dva odrasla coveka. Ispitivanje nase uobicajene hrane pokazuje opsti nedostatak kalcijuma i fosfora.

Nedostatak gvozdja prouzrokuje anemiju. Pa ipak, gvozdje se ne moze apsorbovati ako hrana ne sadrzi i bakar. Na Floridi puno stoke umire od bolesti zvane "slana bolest", koja se javlja usled nedovoljne kolicine gvozdja i bakra u zemljistu.

Ako nasa hrana ne sadrzi jod, tireoidna zlezda ne moze da funkcionise, zbog cega se razvija tumor ili gusavost. Iako je ljudskom organizmu potreban samo cetrnaest hiljaditi deo miligrama joda na dan, bolest prouzrokavana njegovim nedostatkom se javlja u odredjenim oblastima Evrope i Amerike.


Vitamin B12 se formira u telu ako je kobalt prisutan
Ako nema kobalta za formiranje vitamina B12, doci ce do perniciozne anemije. I lista se nastavlja dalje. Svaka mineralna so igra svoju ulogu u ishrani. Karakteristicni simptomi, koji su specificni kao i bolesti koje nastaju usled nedostatka vitamina, prate svaku od ovih supstanci koje unapredjuju zdravlje. Mozemo doci u iskusenje da kazemo: "Pa, ako je nasa hrana toliko siromasna tim mineralnim solima, zasto ne pribeci lekovima?"


Mineralne soli se mogu apsorbovati samo iz organskih izvora
To je upravo ono cemu se danas tezi. Takodje, oni koji su upoznati sa ovim znaju da ne mozemo da apsorbujemo te supstance u svoju korist iz bilo cega osim iz hrane. Ja bih cak posebno naznacila zivu hranu. One se ne mogu apsorbovati u obliku lekova. Osim fosfora i kalcijuma, one su potrebne u izuzetno malim kolicinama, a efekat jedne moze da zavisi od prisustva druge.


Problema siromasenja minerala u zemljistu
Ovo je veoma ozbiljan problem, ali priroda moze da ga resi i resice ga. Mozemo da joj pomognemo da to ucini. Mineralne soli u vocu i povrcu su u koloidnom stanju, sto znaci da su u stanju tako ekstremne suspenzije da ih ljudski organizam moze apsorbovati. Radi se samo o vracanju prirodi materijala sa kojima radi.

Moramo da obnovimo nase zemljiste; moramo da povratimo zemljistu mineralne soli koje smo uzeli preko biljaka. Moze da izgleda tesko, ali nije. To je, ukratko, put do boljeg zdravlja i duzeg zivota.

Kada smo prvi put culi da velikom delu nase hrane nedostaju mineralne soli i da se ti nedostaci moraju pripisati nedostatku tih elemenata u zemljistu, smejali smo se onima koji su o tome govorili. Ali, razlike u misljenju u medicini nisu nista novo. Udzbenicima se ne moze verovati, posto je veliki broj tih analiza zastareo, jer su mozda zasnovane na biljkama koje su uzgajane na nekoriscenom zemljistu, dok su nasa zemljista postepeno istrosena. Analize zemljista se vrse na uzorcima. Jedna analiza moze da bude potpuno razlicita od druge koja je koristila uzorak uzet nekoliko kilometara dalje.


Obnavljanje zemljista je lako
Ali sta se moze uciniti u vezi sa tim? Izvrseni su eksperimenti koji su dokazali da dobro uravnotezeno zemljiste u pogledu mineralnih soli (ostvareno upotrebom izdrobljene stene) daje prinose koji sadrze zeljene mineralne soli. Pored toga, bice pokazano da su usevi uzgajani na mineralizovanom zemljistu veci i bolji, da zrno klija i raste brze i daje bolje biljke, da drvece postaje cvrsce i nosi vise plodova boljeg kvaliteta.

Povecavajuci mineralni sadrzaj zemljista pri uzgajanju limuna, dobijaju se sladji plodovi sa lepsom aromom i boljim kvalitetom.

Bolesno zemljiste znaci bolesne biljke koje su kao slaba, pothranjena, anemicna deca.

Zdrav rast biljaka na zdravom zemljistu moze da izdrzi vecinu bolesti, sto znaci da to postaje bolja hrana za ljude. Skoro svako je domacin za klice tuberkuloze i upale pluca, ali su ti bacili nemocni protiv zdravog fizickog stanja. Slicno tome, biljka postaje snazna u svojim borbama i postaje podesnija za zadovoljavanje ljudskih potreba.

Sta to znaci za poljoprivredu? To znaci savrsenu hranu, bolje prinose i jeftinije zivotne troskove.

Mozemo da okoncamo nasu podloznost infekcijama obezbedjujuci za sebe hranu koja sadrzi mineralne soli koje nas organizam zahteva. Taj imunitet je jedini koji ljudi i zivotinje mogu da imaju. Lekovi i inekcije ne mogu da uspostave imunitet.

Niko zaista ne zna sopstveni fizicki ili mentalni kapacitet, koliko dobro moze da se oseca ili koliko dugo moze da zivi, jer smo trenutno svi obogaljeni i oslabljeni. Ali cemo biti na putu prema boljem zdravlju ako vratimo zemljistu mineralne soli i humus koji su mu uzeti.

Ovde u Danskoj nas stenoviti obrok dolazi od plavog granita ili krecnjaka iz Bornholma. Ja koristim plavi granit vec tri godine. Otkrila sam da tokom prve godine koriscenja nece imati efekat, jer mu je potrebno vreme da malo eroduje. Ova opazanja o njegovom efektu vaze za severno voce i povrce. Eksperimenti su pokazali da su bazalt, crna magmatska stena i bakarna ruda jos bolji.


Vestacka djubriva su stetna po zemljiste i proizvode manjkavu hranu
Mogli bismo da dobijamo bazalt iz svih delova Islanda, posto je celo ostrvo prekriveno debelim slojem lave. Jos se nije doslo do osnovne stene. Mogli bismo da dobijamo bakarnu rudu iz Norveske, gde se nalazi u velikim kolicinama, i sa drugih mesta gde je ruda tako loseg kvaliteta da se ne isplati vaditi bakar. Bila bi dobro djubrivo. I na Islandu i u Norveskoj je dostupna elektricna struja za drobljenje stena. Napustimo vestacko djubrivo. Od njega je zemljiste kiselo, obeshrabruje kisne gliste, ubija zemljisne bakterije, a na povrsini se pri suvom vremenu stvara kora.

Ako bi Island i Norveska koristili minerale drobljenjem stena u djubrivo, veoma bi obogatili zemljiste. Ovaj korak ce uskoro morati da se odigra. Ne mozemo da priustimo da jos uvek cekamo, sada kada imamo znanje o tome.


Sedmo poglavlje


Zakljucak
Konacno, svi znamo da posle teskih gubitaka, koje smo doziveli, vreme leci sve rane. Koliko cesto je licni gubitak izgledao, sa odgovarajuce vremenske razdaljine, kao najbolji ishod u datim okolnostima. Kada bi se sve stvari odvijale kako mi to zelimo, zivot bi zaista bio nezanimljiv.

Otuda su ideali neophodni. Ako posedujemo ideal, koliko god da je skroman, i ako pazljivo tezimo ka njemu, onda ce sve ici ka napretku i uspehu. Visok ideal ce nas, ako se samo zagovara, voditi iz jednog neuspeha u drugi i ubiracemo plodove kako smo sejali. Sama priroda ponekad izgleda kao da je nemilosrdna i ne zna nista o samilosti. Medjutim, ponekad, kada smo bolesni, umorni, mrzovoljni i moralno defektivni, pokusavamo da iskoristimo precice. Iako nas one obmanjuju, i dalje volimo da se drzimo svojih starih navika. Pilule, na primer, su obicno samo hemijski otrovi, ali su uobicajene i lako ih je uzeti. Nemaju vezu sa uzrokom bolesti, iako uticu na simptome, omamljuju organizam tako da ne moze da funkcionise i dodaju nove otrove onima koji su vec prisutni.

Ali, ako danasnja resenost ne uspe, moramo ponovo da pokusamo sutra, ali nikada nesmemo da prestanemo sa pokusajima.

Ako uz pomoc sirovog povrca i voca, mozemo da postanemo toliko umno snazni i zdravi da mozemo da sledimo svoja najdublja ubedjenja, onda smo svakako na dobrom putu.


Raspodela vitamina u sirovom povrcu i vocu
Vitamin A

Kao karotin ili provitamin A:
(1) u zelenom povrcu, na primer: kupusu i salati.
(2) u zuckastom i crvenom vocu i povrcu, na primer: pomorandzama, sipurku, malinama, paradajzu i sargarepi.
Sto je jaca zelena ili crvena boja, to je veci sadrzaj karotina.

Vitamin B

Kompleks vitamina B predstavlja niz srodnih vitamina, koji se skoro uvek nalaze zajedno. Znamo za vitamine od B1 do B17.

Namirnice bogate vitaminom B su:

Svo bademasto voce, vecina povrca, narocito salata, prokule, kupus, kelj i mahunarke kao sto su grasak, kikiriki, pasulj i lucerka.

Vitamin C

Vitamin C postoji u svom svezem povrcu i vocu, narocito u:
Prokulama, kelju, kupusu, karfiolu, salati i paprikama. Nalazi se jos u biljkama kao sto su: sipak, crne ribizle, jagode, limun, pomorandze, grejpfrut.

Vitamin D

Nas najbolji izvor vitamina D je sunceva svetlost. Seme suncokreta je najbolji biljni izvor.

Vitamin E

Vitamin E se nalazi u klici vecine semenja (narocito semena suncokreta), zelenim biljkama, narocito salati, zelenom grasku i pasulju.

Za vise podataka o sanatorijumu "Humlegarden" mozete pogledati sajt: www.humlegaarden.com

Zanimlivo iskustvo na Lorin Dej;

Kako sam pobedila rak
Dr Lorin Dej


PRVI DEO

UZROCI RAKA I SAVREMENI NACINI LECENJA
Dakle, upravo ste dobili dijagnozu da bolujete od raka i to vas je zabrinulo. Vi ste uplaseni, cak prestravljeni. Ili ste mozda otkrili izraslinu za koju mislite da je rak. Ne znate kuda i kome da se okrenete. Ne mozete da mislite. Vas mozak je skoro paralizovan. Vas lekar insistira da vas odmah posalje na operaciju ili hemoterapiju ili zracenje. Vasa porodica je isto tako zabrinuta i uzbudjena, i oni takodje vrse prirtisak na vas. Prijatelji vam daju savete, svi vam govore sta da radite, ali vi ste zanemeli. Prosto vam je nestvarno. Pitate se, kako to da se ovo desava bas vama.

Tacno znam kako vam je. I ja sam sama bila u toj situaciji. Ja ne samo sto sam doktor, nego sam bila i pacijent. Imala sam rak, tesko uznapredovani oblik raka. Doslo je do toga da su me poslali kuci da umrem. Medjutim, ja sam ovde zato da bih vam rekla da vas rak vise ne mora plasiti. Imala sam ga, ali sam ozdravila. Bez hemoterapije, bez zracenja i bez operacije koja bi me obogaljila. Ozdravila sam tako sto sam obnovila svoj imuni sistem pomocu potpuno prirodnih metoda.

U trenutku kada vam iznesu dijagnozu da bolujete od raka, strah moze da vas paralise u tolikoj meri da jedva mozete biti prisebni. Medjutim, pokazacu vam da ne morate da se plasite raka onako kao sto se svi ostali plase. Mozete da naucite nesto vise o ciniocima koji uticu na nastanak raka i da razumete da mozete da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem i da ozdravite. Vodicu vas kroz probleme i pitanja sa kojima se susrecete od prvog trenutka kada vam postave dijagnozu, ili kada posumnjate da nesto nije u redu sa vasim zdravljem. Takodje, objasnicu vam korake koje treba da preduzmete kako bi sacuvali svoje telo od daljeg nanosenja stete, i umesto toga, da se oporavite. Ovi principi mogu da se primene bez obzira na vrstu raka koju imate.

Rak je ozbiljna stvar. Ali, vi mate vremena da donesete inteligentne odluke. Ne dajte nikome da vrsi pritisak na vas i da prebrzo donesete odluke koje ne razumete ili za koje niste imali vremena da ih procenite. Vas rak se razvijao godinama, on se nije desio tek tako - juce, prosle nedelje ili proslog meseca. Rak je bio prisutan u vasem telu godinama pre nego sto je postao ocit, odnosno da se moze uociti. Spremite papir i olovku i budite spremni da pravite beleske. Utvrdjeno je da ljudi zapamte samo 10% od onoga sto cuju, dakle molim vas belezite ono sto cujete. Analizirajte ovo sto govorim vise puta sve dok ne upijete u sebe i zapamtite sve sto treba da znate.

Da vam se predstavim. Zovem se dr Lorin Dej, MD, odnosno Doktor medicine. Skolovana sam na klasican nacin, u duhu konvencionalne medicine. Nikad nisam izlazila iz granica takve medicine. 15 godina sam bila profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u San Francisku i potpredsednik odbora na Ortopedskoj hirurgiji. Bila sam takodje sef ortopedije u Opstoj bolnici San Franciska gde sam vodila celo odelenje. Operisala sam pacijente sa ranama od vatrenog oruzja, uboda nozem, zrtve teskih nesreca, zrtve svih ostalih vrsta nasilja ukljucujuci one koje poticu od bandi sa ulica ovog grada. Tokom tog vremena obucavala sam na stotine lekara.

Medjutim, 1992. godine, ja sam dobila rak, rak dojke. Izraslina je u pocetku bila mala, otprilike kao pola zrna psenice. Nije me mnogo brinula, jer se nalazila relativno visoko na grudnom kosu. To mi uopste nije licilo na rak, pogotovo ne na rak dojke, zbog mesta gde se nalazila. Ipak, posto me je ta izraslina iritirala kada sam vezivala siguronosni pojas u autu, odlucila sam da ona treba da se odstrani. Tek kada je izraslina uklonjena, patolog je otkrio da se ipak radilo o raku, invazivnom duktalnom adenokarcinomu dojke koji se vec rasirio na misice mog grudnog kosa. Ovo su potvrdili i drugi patolozi koji su na biopsiji pregledali uzorak tkiva. Preporucili su mi da se podvrgnem mastektomiji, odnosno odstranjenju dojke, i zracenju, ali sam odbila! Dve nedelje kasnije, zatrazila sam drugu biopsiju kroz isti mali zarez, ali sada kod drugog hirurga i u drugoj bolnici, kako bih videla da li se moze ukloniti svo tkivo zahvaceno rakom. Medjutim, tkivo je i dalje ostajalo zahvaceno rakom, pa su mi tamo savetovali barem da se podvrgnem zracenju, i svakako, odstranjenju dojke.

Moj hirurg je bio moj licni prijatelj, poznavala sam ga jos od vremena kad smo zajedno studirali medicinu. Stazirali smo istovremeno i njemu je bilo stalo do mog zivota. Kada je shvatio da se odlucno protivim odstranjenju dojke, zracenju i hemoterapiji, zaprepastio se i zbunio i zabrinuo za mene. Svakako, nije mogao da razume kako sam dosla do tog zakljucka, posto sam se skolovala na istom fakultetu kao i on - Medicinskom fakultetu Univerziteta San Francisko. Dobro je znao da sam tamo bila profesor tokom 15 godina. Gde sam pokupila te cudne ideje? Rekla sam mu da sam videla previse, tacnije, na hiljade pacijenata koji umiru od posledica lecenja koje im pruzamo. Sa tim nije mogao da se ne slozi. Sto se tice nacina lecenja, koje nas doktore uce da praktikujemo, rekla sam mu da je varvarski i dostojan mracnog srednjeg veka. Nasim tretmanom izazivamo dodatne, povecane i uzasne patnje kod osoba koje su vec bolesne. Na to nije imao prigovora, ali je priznao je da to sve sto nas uce da radimo.

Onda sam s njim raspravljala o tome da zracenje i hemoterapija zapravo izazivaju rak, i podsetila ga da vec imam rak. Nadalje, smatram da zracenje i hemoterapija unistavaju imuni sistem. Zasto bih dodatno naskodila svom imunom sistemu, onom koji mi pomaze da ozdravim? I sa tim se slozio. Svejedno, ipak me je nagovarao da barem sednem i popricam sa specijalistom za zracenje. Odbila sam. I dalje je navaljivao. Uctivo sam odbila. Konacno je rekao: "Da li se brines da ces posle zracenja imati dojku koja je izoblicena i bezbojna?" Odgovorila sam mu: "Da i to, takodje!" Onda sam mu dala 4-5 knjiga sa opisom alternativnih terapija raka i zivotnim pricama mnogih koji su na taj nacin preokrenuli tok svoje bolesti. Sigurna sam da nije otvorio ni jednu od tih knjiga.

I tako, otisla sam kuci i odmah i korenito promenila nacin svoje ishrane. Znala sam da je odgovarajuca ishrana kljucna za oporavak. Zapocela sam potpuno vegetarijansku dijetu, "vegan-dijetu", sto znaci: nema mesa, ni zivinskog, ni ribe, ni mleka, ni sira, niti bilo kog mlecnog proizvoda, ni jaja. Takodje, izbacila sam rafinisani beli secer, svu konzervisanu hranu. Sve je bilo u svojem najprirodnijem obliku - pravo iz baste ili sa drveta. Pocela sam da pijem puno soka od svezeg povrca kojeg sam spremala kod kuce.

Stvari su krenule nabolje i bilo je dobro jedno vreme. Dijeta je bila dobra. Medjutim, ubrzo sam otkrila da dijeta sama po sebi nije dovoljna da zaustavi rak ili bilo koju drugu bolest. U to vreme nisam znala sta drugo je jos bilo neophodno. Otprilike 9 meseci kasnije, tumor se pojavio na istom mestu. Ovog puta bio je malo veci, velicine klikera. Ozbiljno sam se zabrinula. Bilo je jasno da promene u ishrani nisu dovoljne da bih ozdravila. Citala sam puno o alternativnim terapijama i isprobavala sam ih jednu za drugom, drzeci se svake dovoljno dugo da bih videla da li deluje. Na kraju sam isprobala oko 40 razlicitih vrsta alternativnih terapija i nijedna od njih nije vredela. O tome cu nesto vise reci kasnije.

I onda, odjednom, moj tumor je narastao do velicine velikog grejpfruta, i to samo za tri nedelje. Evo pogleda sa strane, to je tumor, a ovaj drugi snimak pokazuje tumor u punoj velicini. Bio je velicine rukometne lopte. U tom trenutku, rak se prosirio na limfne zlezde ispod moje ruke i do korena vrata. Shvatila sam da sam u velikoj nevolji.

Iznenadjuje to sto tumor ispocetka nije mnogo boleo, ali tokom vremena bol je narasla do te mere da mi ni najjaci narkotik za ubazavanje bolova nije pomagao. Radila sam sve do ovog trenutka i to je bila velika greska. Trebala sam prestati da radim i da se usredsredim na svoj oporavak. Cak sam i putovala, ali sam otkrila da je nemoguce odrzati korak sa oporavkom dok putujemo. Razbolela sam toliko da sam morala da zatvorim svoju kancelariju. Stvari su se pogorsale toliko da sam postala vezana za krevet, a bol je nastavljao da raste. Tumor je bio toliko tezak da sam morala da ga pridrzavam rukom svaki put kada bih morala da ustanem radi odlaska u toalet. Telo mi je bilo potpuno onemocalo. Pored raka, imala sam brojne simptome drugih bolesti, a ne samo ovaj ogromni bolni tumor na grudima kog sam morala da gledam svaki dan. Doslo je do drhtavice u desnoj ruci koja je imala sve odlike Parkinsonove bolesti. Pored toga, imala sam simptome multipl skleroze na levoj strani tela, noga mi se umrtvila od kolena nanize, delimicno sam izgubila kontrolu nad levom nogom, a leva ruka mi je visila kao da ju je neko stalno vukao. Vrhovi noznih prstiju su utrnuli i postali su hladni, odnosno imala sam Rejnoov (Reynaudov) sindrom. Postala sam alergicna na sve vrste hrane osim na tri. Kad god bih jela bilo koju hranu, kolabirala bih i morali su da me prikljuce na kiseonik. Bila sam obuzeta depresijom i teskobom do te mere da sam osecala da ce mi srce iskociti iz grudi. Bila sam u haosu.

Stanje mi se stalno pogorsavalo tokom te godine, postajala sam sve teskobnija i obeshrabrenija. Ali se nisam predavala, i dalje sam proucavala knjige i isprobavala jednu stvar za drugom. Iscitavala sam i Bibliju, i molila sam Gospoda da mi pokaze kako da ozdravim. Ali nista nije uspevalo. Moje stanje se i dalje pogorsavalo. Posto je bol postala neizdrziva, kontaktirala sam jednog hirurga koji je bio voljan da mi ukloni jedan deo tumora samo da bi mi se olaksala bol, ali me nije prisiljavao da preduzmemo uklanjanje dojke ili hemoterapiju ili zracenje. I tako, skoro ceo tumor je i dalje ostao na svom mestu, ukljucujuci i limfne zlezde. I onda su me poslali kuci da umrem.

Toliko sam se razbolela da 6 meseci nisam ustajala iz kreveta. Kada je moj rak uznapredovao, postala sam nesposobna da jedem, i konacno, da uzimam tecnost. U jednom trenutku su pomislili da cu do sledeceg jutra biti mrtva. Moj muz, koji je video kako moj zivot ubrzano nestaje i kako sve teze disem, rekao mi je: "Moram da te odvedem u Hitnu pomoc, ti umires." Znala sam da je tako. Dok sam bila hirurg za traumatske povrede i brinula se za zrtve velikih povreda, bila sam prisutna dok su mnogi od njih umirali. Znam kako izgleda smrt. Ali, sada sam ja umirala. Odbila sam da se predam. Ako odem u bolnicu znala sam da ce mi dati lekove i da ce me ti lekovi ubiti posto je u meni ostalo jos malo zivota. Takodje sam znala da Bog u svojoj Reci kaze da On oprasta nase grehe i da leci sve nase bolesti. Gospod kaze: "Ja sam Gospod koji te isceljuje."

Moj muz i ja smo svakodnevno molili Boga tri puta na dan otkad sam se razbolela. Polagala sam pravo na biblijska obecanja za izlecenje, a istovremeno sam praktikovala sve sto sam mislila da treba da radim, ukljucujuci prvobitni nacin ishrane koji je Bog dao u Edemskom vrtu - voce, zrnastu hranu i povrce, u svom najprirodnijem obliku. Odlucila sam da nastavim da verujem Bogu. Zelela sam da ostanem pod Njegovom zastitom i da zavisim od Njega radije nego da budem zavisna od ljudskog medicinskog znanja, odnosno, lekova. Rec "farmacija" potice od grcke reci "farmakia". Ona znaci "vracanje i bajanje". Rec "farmakolog" dolazi od grcke reci "farmakon", sto znaci, "trovac". E pa, necu da uzimam lekove! Molila sam se Gospodu tiho u sebi i priznala mu da uopste ne znam kako da ozdravim. Dotad sam sve pokusavala i nista nije uspelo, ali sada odlucujem da mu potpuno verujem. Moj muz se molio nadamnom celu noc, a ja nastavljala tiho, u sebi. Nisam imala snage da glasno izgovaram molitve. Posto 2 nedelje nisam bila u stanju da jedem i 3 dana da pijem bilo sta, veoma brzo sam dehidrirala. Znala sam necu dugo poziveti bez vode.

I onda, Gospod me je podsetio na nesto sto se radilo u medicini 60-70 godina pre otkrica intravenoznog unosenja tecnosti u telo. Dehidrirani pacijenti su bili rehidrirani preko debelog creva, to je kada voda polako kaplje preko anusa ili rektuma, odnosno zadnjeg creva. Debelo crevo moze da upija vodu, cak i slabe hranljive sastojke u obliku razblazenih sokova sargarepe, trava i povrca sa zelenim liscem. Sledecih nekoliko dana sam prezivela upravo na taj nacin sve dok nisam ponovo bila u stanju da pijem. U tom trenutku, kada sam bila jednom nogom u grobu, odlucila sam da cu potpuno verovati Bogu i da cu mu predati svoj zivot u potpunosti. A On mi je pokazao sta treba da radim. Tokom sledecih nekoliko nedelja i meseci pocela sam da shvatam ostatak "Plana od 10 koraka". Ponekad su mi informacije stizale postom, anonimno, ponekad su proucavanja iz odredjenih oblasti ostavljala narociti utisak na mene, a informacije koje sam ranije procitala postale su mi jasnije tako da sam ih mogla upotrebiti u mojoj situaciji. Naravno, svo to vreme sam nastavljala sa molitvama Gospodu da mi pokaze kako da ozdravim. I konacno, celi Plan mi je postao jasan.

Od trenutka kad sam sa 100% predanosti pocela da upraznjavam "Plan od 10 koraka" proslo je 8 meseci, do trenutka kada je moj rak potpuno nestao. Nestajao je polako, jedan dan za drugim. Trebalo mi je dodatnih 10 meseci da bi mi se vratila snaga. Dakle, proslo je 18 meseci da bih potpuno ozdravila i ocistila se od raka. Uskoro cu napuniti 64 godine, a zdravija sam nego kad sam imala 30 godina. Imam puno energije i nema ni traga bola u bilo kom delu tela.


STA UZROKUJE RAK?
Dakle, sta je uzrok raka? Celokupno svetsko zdravstvo se pita, "sta bi moglo da prouzrokuje rak?" Oni ustvari gledaju samo na jedno mesto, a to je genetika. Ali, rak nije genetika. Pretpostavka o genetici kao uzroku raka moze se opovrgnuti sa samo malo zdravog razuma.

Evo jednog primera: rak dojke. Pocev od ranih 1900-tih, ucestalost raka dojke se dramaticno povecava. U tome se slazu svi strucnjaci i nacionalne zdravstvene organizacije. Dakle, to je sve pocelo u vreme kada su zivele bake danasnjih zena - tvoja baka i moja baka. Ali, tada je rak dojke bio veoma redak slucaj u poredjenju sa njihovim unukama, nama koje danas zivimo. Jasno je, ako ucestalost raka dojke dramaticno raste, razlog tome ne moze da bude genetsko prenosenje sa predaka na potomke, zato sto preci danasnjih zena jedva da su imale rak dojke. Pogledajmo sada ucestalost raka dojke u Japanu: bake danasnjih Japanki su jele uglavnom rizu, povrce i malo ribe, i rak dojke medju njima je bio veoma redak slucaj. Ali uzmimo sad te iste zene, i dovedimo ih u Ameriku, i dajmo im da jedu bogatu zapadnjacku hranu koja se uglavnom sastoji od mesa, piletine, mlecnih proizvoda i visoko preradjene hrane. Uskoro otkrivamo da je ucestalost pojave raka dojke (i svake druge vrste raka) kod njih postala ista kao i kod svih ostalih Amerikanki. Ovo vidimo i kod mladih zena koje su jos uvek u Japanu, ali koje imaju skoro isti nacin ishrane kao i na Zapadu - rak dojke i drugih organa se kod njih pojavljuje podjednako ucestalo kao i kod mladih Amerikanki. Kada bi ovo bio genetski problem, rak dojke bi bio ucestao i kod baki, koje bi onda na svoje unuke prenosile sklonost ka raku. Medjutim, to nije tako, stvarnost je obrnuta! Bake nemaju rak dojke, a unuke ga imaju.

Isti se scenario ponavlja i kod drugih bolesti - artritisa, bolesti imunog sistema, dijabetesa i mnogih drugih. Problem nije u genetici, nego u nacinu ishrane i nacinu zivota. Rak i sve druge bolesti se izazivaju kombinacijom tri cinioca: pogresnom ishranom, dehidracijom i stresom. Prosto je strasno kako se Amerikanci lose hrane. Ne kazem da oni ne uzimaju dovoljno kalorija, nego da ih uzimaju previse. Njihova hrana je bogata mastima i proteinima, a siromasna vitaminima i mineralima iz voca, povrca i zitarica. Dakle, to je spoj preobilja sa jedne strane (proteina i masti zivotinjskog porekla) i oskudevanja sa druge strane - nedovoljno voca, povrca i zitarica.

Drugi vazan cinilac je dehidracija - posto vise niko ne pije vodu. Svi piju kafu i gazirana pica. Nase telo se sastoji od 75% vode, a mozak od 85% vode, a ne od Koka-kole, niti kafe. Kofein je diuretik (podstice izlucivanje vode iz organizma) - iznosi vise vode iz vaseg tela nego sto ga unosi samim pijenjem tih napitaka. Kada celije dehidriraju, one se razbole, pocnu lose da vrse svoju ulogu, pa se onda i vi razbolite.

Treci razlog je stres. Ne zelim da vam predlazem da pobegnete iz drustva, ali postoji nacin da smanjite stres i da naucite da se pravilno ophodite s njim. Stres je najvazniji uzrok svake bolesti.

Ovu knjizicu je stampalo Americko udruzenje za borbu protiv raka. To je zurnal za zaposlene na klinikama. Na 347. strani decembarskog broja iz 1999. godine pise da bi se jedna trecina svih slucajeva raka mogla spreciti promenom u nacinima zivota i ishrane, time sto bi se povecao unos voca i povrca, smanjenjem unosa crvenog mesa i zivotinjskih masti, i sa vise telesne aktivnosti. Dodali su jos i da se u zadnjih 20 godina doslo do izobilja novih saznanja o nacinu ishrane i time su podrzali hipotezu da je ishrana glavni cinilac u nastanku ili sprecavanju raka i drugih bolesti. Sta mislite o tome? Americko udruzenje za borbu protiv raka konacno priznaje da ono sto jedemo itekako ima veze sa time da li smo zdravi ili bolesni. Zamislite samo! Harvardska skola za ocuvanje zdravlja iznosi jos dramaticniju tvrdnju. Priznaju da bi se 65% svih oblika raka moglo spreciti promenom nacina zivota i ishrane. A ja licno smatram da bi promene u nacinu zivota i ishrane smanjile ucestalost svih oblika raka za 99,9%, a spomenute organizacije tek delimicno priznaju ovu istinu. I sta sad?

Hajde da upotrebimo malo zdravog rasudjivanja. Kada vec Americko udruzenje za borbu protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje drustvenog zdravlja kazu da promene u nacinu zivota i ishrane mogu da sprece od 1/3 do 2/3 svih oblika raka, kako da preokrenemo tok ove bolesti u slucaju da je vec imamo? Na prvom mestu, prestanite da u svoje telo unosite materije koje doprinose pojavi raka. A ipak, vi jos uvek idete u bolnice i tamo vas kljukaju lekovima, hemoterapijom i zrace vas. Tamo vas jos i hrane stvarima za koje Americko udruzenje za borbu protiv raka kaze da izazivaju rak!

Isto rade i sa srcanim bolesnicima, koji idu na koronarne bajpase. Obroci koje daju takvim bolesnicima napravljeni su od mesa i piletine sa teskim sosovima i desertima. Ta ishrana sadrzi puno secera i zivotinjskih masti zbog kojih su zapravo ovi pacijenti i dovedeni u bolnicu. Ako lekari u bolnicama traze pacijente kojima ce ponovo ugraditi bajpase, postojecim bolesnicima samo treba da nastave davati ovu istu vrstu hrane. To je takodje nacin da se ubrza razvitak raka kod bolesnih od raka. Ispravna ishrana ima odlucujuci znacaj za oporavak od raka. Ali ona predstavlja samo 10% od ukupnog Plana koji treba da se sprovede da bi se potpuno ozdravilo. Ova dijeta sama po sebi, makar ona bila i ispravna, nije dovoljna da se resi problem raka.

Da li su sve vrste raka razlicite, ili, da li su u osnovi iste? Mi doktori organizujemo i grupisemo vrste raka po kategorijama, razvrstavaljuci ih na dodatne podgrupe. Medjutim, rak je rak. U sustini, rak je posledica neispravnog delovanja imunog sistema. Vas imuni sistem je taj koji se bori protiv bolesti i koji vas ozdravlja kad ste bolesni, i odrzava vas zdravim ako je sve u redu. Nema veze da li je to rak dojke, prostate, stomaka, leukemija, rak mozga ili bilo sta drugo… Sve vrste raka poticu od imunog sistema koji ne radi kako treba. Kada prirodnim metodama obnovite svoj imuni sistem, tada on moze da se bori protiv raka.

Zar nisu neke vrste alternativnih terapija bolje od drugih za neke ljude, a za neke slabije, zato sto smo razliciti? Pa, imam neke sokantne vesti za vas. Nismo bas toliko razliciti. Pre ce biti da smo iznutra poprilicno slicni. Nase licnosti su drugacije, ali iznutra smo svi isti. Upravo je zbog te cinjenice moguce da imamo medicinske prirucnike - za anatomiju, fiziologiju itd. Sta bi bilo kada biste vi dosli k meni kao pacijent i rekli: "Imam bol u levom ramenu", a ja vam rekla: "Mislim da se radi o slepom crevu." A vi biste onda rekli: "Ne, slepo crevo mi se nalazi ovde u stomaku", a ja bih odgovorila: "Ne, ne, svi smo drugaciji, mi ne znamo gde vam je slepo crevo." Naravno da znamo. Svi imamo slepo crevo na istom mestu, a nasi stomaci rade na potpuno isti nacin. Tvoja creva rade isto kao i moja, a tvoje srce kao i moje. Zato mi hirurzi znamo gde da zasecemo kako bismo nasli razlicite organe. Posto je tvoja anatomija i fiziologija ista kao i kod svih drugih, imuni sistem svakog od nas moze da se preporodi istim prirodnim sredstvima. Dakle, jedan Plan ozdravljenja je delotvoran za sve podjednako.


PLAN OD DESET KORAKA ZA PRIRODNO ZDRAVLJE
Dakle, koji su to koraci od kojih se sastoji "Plan od 10 koraka", odnosno 10 prirodnih zakona zdravlja? Ukratko, to su sledeci koraci. Inace, ovaj Plan detaljnije objasnjavam u drugom delu svog izlaganja.

Kao prvo, to je ispravna ishrana. Vec sam spomenula da cak i Americko udruzenje za borbu protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje zdravlja priznaju da je ishrana bogata vocem, povrcem i zitaricama najbolji nacin sprecavanja raka. I da je ishrana bogata zivotinjskim mastima jedan od uzrocnika raka. Tri obroka na dan napravljenih iskljucivo od zdrave, nepreradjene hrane i puno svezeg domaceg soka od povrca - to je prava stvar.

Drugo - vezbe i fizicka aktivnost. Brojne medicinske studije su pokazale da program redovnih vezbi u veoma znacajnoj meri smanjuje rizik od raka. Na primer, studije nam kazu da 4 sata vezbi nedeljno umanjuje ucestalost raka dojke za 66,6%.

Kao trece, to je pijenje vode. Ponavljam, voda sacinjava 75% tela i 85% mozga. Svakog dana gubimo 10 casa vode iz nasih tela samim tim sto smo zivi. Ako ne nadoknadimo taj gubitak vode i pijemo kafu i alkohol, a oboje su diuretici, sto znaci da vam iz tela izvlace vise tecnosti nego sto je popijete, mi polako, ali sigurno dehidriramo, odnosno gubimo tecnost, i dan za danom svoja tela cinimo sve bolesnijim. Dehidracija je jedan od kljucnih razloga za pojavu svih bolesti, ukljucujuci i rak.

Suncana svetlost: ona je apsolutno neophodna za dobro zdravlje. Ne mozes napraviti dobru bastu, a kamoli zdravo telo bez obilja sunca. Suncana svetlost snazno potpomaze razvoj tvog imunog sistema i smanjuje velicinu unutrasnjih zlocudnih tumora. Tu su jos i druge pogodnosti.

Peto, umerenost. To znaci uklanjanje svih stetnih materija kao sto su kafa, alkohol, duvan, secer, vestacki zasladjivaci, konzervansi za hranu, pojacivaci arome, konzervisana hrana i droga! Ovde ne mislim samo na opojne droge, nego i na lekove. Svi lekovi imaju stetne posledice po vase telo. Ne kazem vam da odmah prestanete da uzimate lekove i izbacite ih iz kuce, to je opasno. Ali kako sve vise budete prihvatali Program zasnovan na prirodnim nacelima i obnavljali svoj imuni sistem, sve ce vam manje trebati lekovi.

Svez vazduh: Spoljni vazduh je neophodan za dobro zdravlje. Zlocudni tumori rastu 2 put brze ako se udise vazduh iz unutrasnjosti prostorija nego kad se dise vazduh sa otvorenog prostora. Ako vas u bolnici lece od neke bolesti, vi neprestano udisete vazduh koji su izdahnuli svi drugi bolesnici iz bolnice. Prozori su u bolnicama obicno hermeticki zatvoreni, a u intenzivnoj nezi svetla se pale i gase neprestano 24 sata na dan remeteci bolesnikov bioritam, odnosno ritam smenjivanja dana i noci. To je kljucni cinilac u nastajanju bolesti.

Sledeca stvar je odgovarajuci odmor u pravo doba noci. Jedino vreme kada vase telo stvarno moze da se obnovi jeste kada spavate. Svaki bolesnik od raka trebalo bi da bude u krevetu najkasnije do 21:30. U to vreme hormoni ozdravljenja pocinju da se proizvode. Ali tada vec morate da cvrsto spavate da bi od njih imali koristi.

Oslobadjanje od stresa: stres je jedan od najvaznijih uzrocnika svih bolesti, ukljucujuci i rak. Najbolji nacin da se oslobodite stresa, kako pokazuju medicinske studije, jeste da naucite da imate poverenje u Boga i da citate Bibliju. Izbegavajte istocnjacku meditaciju i vizualizaciju ako stvarno zelite da ozdravite.

Da li mogu da ozdravim, a da ne verujem Bogu? Odgovor glasi: "Sto kvalitetnije jedes i zivis, to ces biti zdraviji. A ako zelis da preokrenes ozbiljnu bolest kao sto je rak, korenito moras da promenis sve u svom zivotu. A to je nemoguce uciniti bez Bozje pomoci."

Stalno cujem ljude kako mi kazu: "Mene ne zanimaju ove religiozne stvari i prica o Bogu." Odgovorila bih vam: "Pogledajte dokle ste dosli svojom snagom. Imate rak kao sto sam i ja imala. Bila sam ateista tokom celog svog zrelog zivota, medjutim, shvatila sam da mi je potrebna sva pomoc do koje se moze doci, a to ukljucuje i Boga."

Deveto, to je stav zahvalnosti. Budite zahvalni za ono sto imate. Reci koje izlaze iz vasih usta velikim delom oblikuju vasu stvarnost. Posle samo 5 minuta razgovora sa bolesnikom od raka mogu da kazem da li ce ona ozdraviti ili ne. Ako se zale i gundjaju, usredsredjuju se na svoje slabosti, krive druge ili Boga za svoju bolest, za njih nema sanse da ozdrave. Ozdravice ona osoba koja daje sve od sebe kako bi ozdravila, koja ima dobar, pozitivan duh i koja ce sa 100% predanosti nastojati da sprovede Plan ozdravljenja.

Deseti korak je duh dobre volje - izadjite iz svoje ljusture. Svi patimo od sebicnosti. Treba da naucimo da brinemo o drugim ljudima i da nam je stalo do njih. Takodje i da prestanemo da gledamo samo na sebe. Biblija kaze da ce vase zdravlje procvetati kada budes brinuo za druge. Ako ste tako dugo bolesni i vezani za krevet kao sto je to bio slucaj i samnom, nisam mogla da cinim puno za njih, ali mogla sam da molim Boga za njih! I naravno, da prestanem da gledam samo na svoje probleme.

Ono sto stavljate u svoj um podjednako je vazno kao i ono sto stavljate u svoja usta. Ne mozete daleko da stignete ako redovno gledate zabavne emisije. Sto se mene tice, morala sam da prestanem cak i sa vestima. Bez filmova, bez muzike, osim visokokvalitetne religijske i klasicne muzike. Citala sam samo Bibliju i visokokvalitetne religijske knjige. Nasa paznja treba da je okrenuta samo prema istinitim, postenim, cistim, lepim i dobrim stvarima. Negativne misli treba ukloniti iz naseg uma.

Znam da ovi koraci izgledaju prejednostavni. Prosecnoj osobi je tesko da poveruje da se tok tako ozbiljnih bolesti, kao sto je rak, moze potpuno preokrenuti tako jednostavnim tehnikama. Koliko god da izgledaju jednostavne, ove stvari su istovremeno teske, zato sto zahtevaju da pomenite nacin svog zivota. Mi zelimo da nastavimo da zivimo na isti nacin i jedemo iste stvari kao i ranije, da nam doktor da pilulu i da time resimo problem. Lekovi nikad ne lece bolest. Uzrok raka nije u nedostatku hemoterapije, zracenja ili operacija. Rak se izaziva time sto se krse pravila zdravog zivota. Postoji nacin da ozdravite. Kao sto sam vec rekla, sve dodatne detalje "Plana od 10 koraka" objasnjavam u nastavku svog izlaganja.

Dobra vest je u tome sto su svih 10 koraka potpuno besplatni, osim hrane koju ionako morate da kupujete. Sada znate da postoji nacin da ozdravite. Doktori, clanovi porodice i prijatelji vise ne moraju da vrse pritisak na vas. Iako je rak ozbiljna bolest i vi morate da obnovite svoj imuni sistem da biste ozdravili. Vi i ja znamo da vise ne moramo da se bojimo raka.

Da biste se uverili da li je ovaj Plan delotvoran, vi sami morate da ga ispitate. Pratite moje izlaganje vise puta uzastopno i pravite beleske. Citajte knjige i druge materijale koje vam budem preporucila. Pocnite sa jednom stvari, ne sve odjednom. Nemojte verovati tome zato sto vas ja uveravam u ovo. Proverite i naucite sami. Jedino tako mozete da se uverite kako stvarno stoje stvari.


KONVENCIONALNO LECENJE RAKA
Hajde da razgovaramo o konvencionalnom lecenju raka, onakvom kakvog ce vam ga vas doktor preporuciti. Kada studiramo, nas doktore uce da postoji samo tri nacina za lecenje raka: hemoterapija, zracenje i operacija. Hocu da vam odmah bude jasno: vasem lekaru je stalo da ozdravite. On ili ona ce uciniti sve samo da biste ozdravili, ali oni ne znaju kako da to urade zato sto to nisu imali gde da nauce. Ono sto mi doktori naucimo to je da zatrujemo rak hemoterapijom, da ga sprzimo zracenjem ili da ga isecemo operativnim putem. Tim operacijama najcesce trajno osakacujemo svoje pacijente. Medjutim, tim metodama lecenja rak se nikada ne izleci trajno.

Da, naravno, postoje pacijenti koji su preziveli te tretmane, ali preziveli su uprkos operaciji, a ne zbog nje. Ispocetka izgleda da je hemoterapija delotvorna. Tumor se umanjuje i analiza markerom tumora u krvi, pokazuje smanjene brojke. Ali samo zato sto nesto izgleda da deluje, i to privremeno, ne mora znaciti da je to dobro i ispravno i da ce vas konacno ozdraviti. Tako je to i sa drogama - prvo se osecate dobro zbog njih, osecate stvaralacku slobodu i euforiju, ali kasnije placate strasnu cenu. Isto je sa hemoterapijom i zracenjem. Obicno zavrsavate placajuci svojim zivotom.

Evo zasto se konvencionalnim metodama rak nikad ne izleci: jedini put ka izlecenju raka i bilo koje druge bolesti jeste da saznate sta je prouzrokovalo tu bolest. Lek za svoju bolest mozete da nadjete tek kada otkrijete uzrocnika. Lecenje se sastoji u preokretanju cinilaca koji su prouzrokovali bolest. No, ako lekari priznaju da ne znaju zbog cega nastaje rak, kako se onda mozemo nadati da ce ga izleciti? Svejedno, uzrocnici raka su poznati. Ovih 10 koraka, 10 zakona prirode koje vam dajem, sve sam ih nasla dokumentovane u medicinskoj literaturi dok sam trazila resenje za svoju bolest. Zaprepastila sam se time sto oni vec postoje i zato sto mi niko nije rekao za njih dok sam se skolovala za doktora. Nisam imala sta da naucim lekare koje sam ja obucavala zato sto i sama nisam znala. A zasto nas uce svim ovim stvarima?

Farmaceutske kompanije daju ogromne svote novaca za medicinska istrazivanja samo da bi otkrili nove lekove za tretman bolesti. One ne finansiraju istrazivanja koja se bave blagotvornim uticajem svezeg vazduha i dobrog sna na zaustavljanje raka ili bilo koje druge bolesti, oni samo zele da dobro ZARADE novac koji su ulozili u istrazivanja. Potrebno im je da prodaju novi lek. Svez vazduh, sunceva setlost i zdrav san su besplatni, ne mogu se patentirati. Ne mogu se prodavati i naplacivati. Ovo je samo jedan od mnogih primera koji mogu da vam dam.

Kada farmaceutske kompanije medicinskim FAKULTETIMA poklanjaju velike sume za medicinska istrazivanja, milione i milione dolara, one imaju veliki interes u tome. One posredno ili neposredno uticu na ono sta buduci i sadasnji doktori uce i praktikuju.

Medicinske knjige pod etiologijom podrazumevaju nauku o uzrocnicima bolesti. Etiologija je samo elegantan nacin da se kaze "uzrocnik bolesti". Nekada su medicinski udzbenici za svaku bolest navodili etiologiju, a danas, tu odrednicu tesko mozemo da nadjemo u savremenim udzbenicima. Danas se u medicinskim knjigama vise ne raspravlja o etiologiji ili uzrocima raka zato sto kompletno zdravstvo otvoreno izjavljuje da ne zna uzroke raka. Lecenje raka hemoterapijom, zracenjem ili operacijom vise nema nikakvog smisla zato sto rak nije prouzrokovan nedostatkom hemoterapije ni zracenja.

Ove dve metode ustvari izazivaju rak. Neki ljudi se uzasavaju i zapanje kada cuju ovakvu tvrdnju, a ponekad se i naljute na mene. Kazu: "Pa moj lekar mi ne bi dao hemotarapiju i zracenje kada bi se time stvarno izazivao rak." Odgovaram im da ce oni to ipak uraditi zato sto je to jedino sto znaju da urade. A ako oni ne prepisu ovakvo lecenje, najverovatnije ce im se izreci najstrozije disciplinske mere od strane njihove bolnice ili neke druge strukovne ili zdravstvene organizacije. Mogu cak i da izgube dozvolu da se bave medicinom. U Kaliforniji je cak protivzakonito da se bolesnik od raka leci na neki drugi nacin koji nije hemoterapija, zracenje ili operacija. U stvari, prvi doktor kod koga sam otisla mi je predao ovu knjizicu koju je potpisao guverner Kalifornije, a u njoj pise da doktor moze odbiti da leci pacijenta od raka ako pacijent odbije hemoterapiju ili zracenje.

Hemoterapija je trovanje - kratko i jasno da vam kazem. Ona deluje tako sto truje celije raka. Problem je u tome sto ona truje i normalne, zdrave celije. Doktor pretpostavlja da ce celije raka, koje se razmnozavaju brze od zdravih, biti brze zatrovane od zdravih, zato sto je ova terapija najuspesnija kod celija koje se najbrze razmnozavaju. Medjutim, hemoterepijom se ubija toliko puno zdravih celija da pacijent ubrzo umire posle prestanka prve ture terapije ili zato sto se njom toliko oslabe drugi organi i sistemi, da telo pocinje da slabi i sistemi da otkazuju tako da se konacno zivot ne moze odrzati, i pacijent umire.

Doktori se medjusobno ne libe da priznaju da je davanje hemoterapije ili zracenja zapravo trka izmedju ubijanja tumora i ubijanja pacijenta. Osoba ne moze da oboli od raka ili druge bolesti ako ima zdrav i funkcionalan imuni sistem. Dakle, ako neko ima rak, to automatski znaci da imuni sistem te osobe ne deluje kako treba ili da je sasvim zakazao. Medjutim, hemoterapija i zracenje unistavaju ono malo sto je ostalo od imunog sistema, jedinog sistema koji vas ozdravljuje i odrzava zdravim, jedinog sistema koga morate imati da bi vam se stanje poboljsalo.

Onkologija je nauka koja proucava tumore, preciznije - zlocudne tumore, odnosno, rak. Predamnom je jedan veoma popularan prirucnik iz onkologije. U njemu pise, citiram: "Poremecaji imunoloskih funkcija su osnova za sirok dijapazon ljudskih obolenja." Da, bas tako, kao sto sam malopre rekla. Rak je bolest koja nastaje na osnovu poremecaja imunog sistema. Isto vazi i za svaku drugu bolest.


IMUNI SISTEM
Pa dobro, sta je to imuni sistem?
Skoro svaki organ u telu je zaduzen za jedan vid borbe protiv bolesti - pluca izbacuju bakterije, suze izbacuju bakterije i druga strana tela iz oka, cak i koza ima narocita svojstva u borbi protiv bolesti. Imuni sistem je zajednicko ime za grupu organa i celija cija je glavna uloga da se bore protiv bolesti. Ne nameravam da detaljno objasnjavam funkciju svakog pojedinog od ovih celija i organa, ali barem su vam njihova imena poznata: antitela, imunoglobulin, t-limfociti, b-limfociti, monociti, leukociti. Ova zadnja cetiri su vrste belih krvnih zrnaca koji reaguju na bakterije i viruse i pomazu da se iz vaseg tela eliminise osteceno, odnosno mrtvo tkivo. Vase limfne zlezde su takodje deo vaseg imunog sistema. One proizvode limfocite i monocite, bela krvna zrnca koja se bore protiv bolesti. Takodje, limfne zlezde cuvaju vas krvotok od prodora bakterija i drugih stranih tela. Nadalje, one takodje stite vas organizam od celija raka i zadrzavaju sirenje raka. Upravo sam zbog toga odlucila da zadrzim svoje limfne zlezde. Cak iako su i one bile zahvacene rakom, nisam dozvolila da mi se one hirurski odstrane.

Najveci imunoloski organ vaseg tela je jetra, precistac otrova. U njoj se proizvodi varenja ciste od otrova iz hrane - aditiva, konzervanasa, vestackih boja i aroma, otrova iz herbicida i insekticida, smoga i ponajvise lekova koje vam vasi lekari prepisuju. Kada se jetra prepuni ovim otrovima, ona vise ne moze da vrsi svoju ulogu i da preciscava krv. I ovo je jedan od najvecih uzrocnika raka. Zatim, hemoterapija koriscena za tretman raka moze da izazove toliko veliku dodatnu toksicnost da jetra postaje preopterecena i zasicena, pa tako ona otkazuje i pacijent umire.

Slezina je takodje ukljucena u stvaranje i skladistenje razlicitih imunoloskih celija. Ona takodje preciscava nasu krv od mrtvih i ostecenih crvenih krvnih zrnaca i raznih bakterija. Uopsteno receno, vas imuni sistem se sastoji od svega ovoga navedenog. Kada ove celije i organi prestanu da funkcionisu ispravno, vas imuni sistem popusta i pocinje da otkazuje. Ne moze vise da se bori sa bolestima i vi se razboljevate.

Mnogi cinioci uticu na nas imuni sistem - ono cime se hranimo, vezbe koje radimo, vazduh koji udisemo, kolicina stresa u nasem zivotu i kako se ophodimo sa tim, koliko i kada spavamo, nasi pozitivni i negativni stavovi, sve ove stvari mogu da osnaze ili oslabe nas imuni sistem. Rak ne moze da nam se desi sve dok nam ne oslabi nas imuni sistem. Hemoterapija i zracenje ne samo sto unistavaju nas imuni sistem, nego i izazivaju rak.


HEMOTERAPIJA
Hajde da sada detaljno pretresemo hemoterapiju. Hemoterapija ima ozbiljne propratne efekte ukljucujuci smrt. Mozete da umrete vec od same hemoterapije, a ne od raka. Sad cu vam dati podatke kojima raspolazu doktori koji prepisuju hemoterapiju. Znam da ce me moje medicinske kolege ozbiljno kritikovati zbog ovoga sto cu vam sada izneti. Optuzuju me da prestravljujem pacijente kojima oni misle da treba da se bave. Ali vi imate pravo da cujete nesto vise o onome sta nameravaju da vam urade i o kratkorocnim i dugorocnim posledicama na vase telo i um. Oni nerado govore o tome jer znaju da cete najverovatnije odbiti tretman ako saznate sta vam se sprema. Pa onda opravdavaju zadrzavanje ovih informacija time sto vam je ovaj tretman navodno veoma potreban i time vas vode u pogresnom pravcu. Slicno se ponasaju i onda kada treba da vam daju informacije o vakcinaciji.

Zdravstveni sistem je godinama imao jedan informacioni listic koji se davao roditeljima pre vakcinisanja dece. U njemu su opisani moguci rizici vakcinacije i to se nazivalo "informisanim odobravanjem". Shvatili su da su mnogi roditelji odbili vakcinaciju kada su saznali za opasnosti kojima izlazu svoju decu. I tako, razne komisije su sastancile i razmatrale sta da urade i konacno nasle resenje: Odlucili su da razvodne informacije i sakriju informacije o mnogim uzasnim propratnim efektima, kako bi dobili pristanak roditelja za vakcinaciju. Upravo to su i uradili.

Postoji nekoliko organizovanih grupa koje tuze zdravstveni sistem zbog namernog dovodjenja u zabludu i prevare ljudi. Svakako, ne govorim ovde protiv vaseg licnog lekara, nego protiv organizacija kao sto su AMA, FDA, Nacionalni institut za rak, Americko drustvo za borbu protiv raka.

Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje kostane srzi u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koja treba da se bore protiv infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja zgrusavaju krv, pa zato mozete da umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije, smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim dolazi do teske mucnine i povracanja. Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi i otekline u vasim ustima, kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje veoma bolno. I onda dolazi alopecija, odnosno celavost, otpada vam kosa.

Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto hemoterapija zapravo predstavlja trovanje vasih zdravih celija. Ova medicinska knjiga posvecuje 50 strana toksicnim efektima hemoterapije.

Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i trovanje srcanih misica sa promenama u elektrokardiogramu (EKG), kardiomiopatija izazvana lekovima koja prouzrokuje kongestivna otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje clanaka, skupljanje vode u plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do 7 godina nakon prestanka tretmana. Zatim, tahikardija ili ubrzan rad srca, i aritmije - nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca: hemoterapije unete direktno u pluca mogu da budu smrtonosne, cak i kad se prekine unosenje terapije. Moze da izazove hronicnu upalu pluca, fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.

Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega i potrebom za trajnom dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto se pacijentov imuni sistem hemoterapijom dodatno oslabljuje i organizam biva izlozen mnostvu bakterijskih infekcija opasnih po zivot, kao i gljivicnim infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u grudima, iskasljavanje krvi, groznice, osecanje hladnoce, glavobolju i krvarenje. Slede kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne infekcije. One dovode do kaslja, kratkoce daha, bola u grudima, groznice, nocnih znojenja.

Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja kao sto je na primer pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do hepatitisa, Zilberovog sindroma (ili ozbiljne paralize sto moze da bude smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do upale srca), do smanjenja broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih infekcija, infekcija ezofagusa, pa cak i do upale mreznjace oka.

Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj duplji, na desnima, pa i na licu. Imate krvarenje, bolove i ne mozete da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu niste u stanju da gutate, boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog hemoterapije jeste herpes zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se kao danonocni goruci svrab na bilo kom delu tela.

Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala pluca. Takvu oportunu infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od side. Intoksoplazmoza je jos jedna gljivicna infekcija. Ona zahvata centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove bolesti. To dovodi do otkazivanja funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno do meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor, proliv, nekrozu koze (to je kad vam koza odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa, obamrlost nerava i oduzetost misica).

Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da deluje, jer to je tretman na koji je on dao pristanak. To je tako destruktivna terapija da zbog nje kostana srz prestaje da proizvodi crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne ponovo proizvoditi krvna zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije koja ce opet ispocetka nanositi stetu kostanoj srzi i imunom sistemu.

Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do anemije, daje se lek Eritropoetin. Medjutim, taj lek koji se prodaje i pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek kojim se lece nezeljeni efekti hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata: glavobolje, zamaranje, nesvesticu, srcane napade, mucninu, povracanje, proliv, visok krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i ugruske krvi opasne po zivot. Tokom vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu, plucima, bubrezima, oni otkazuju zajedno sa imunim sistemom, sto sve dovodi do velikih bakterijskih infekcija. Dolazi i do toksikacije nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali - oduzetost udova, cudna osecanja, bolove u stopalima i nogama.

Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu - tiroidne i ostale hormonalne probleme. Izaziva preranu menopauzu i neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne oblike raka - drugu vrstu raka pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim efektima lekari zele da stanu na kraj time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim novim nezeljenim efektima. Da bi se ublazili nezeljeni efekti, daju se steroidi - Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju njima su i dijabetes, gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije, nesanica, demencija, psihoze, povecanje osetljivosti na infekcije i dodatna steta imunom sistemu.

Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je objavio dr Dzon Laslo koji je prvi potpredsednik naucno-istrazivackog odelenja pri Americkom drustvu za borbu protiv raka. Dr Lasla smatraju vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom tretmana raka. Citiram njegovu izjavu: "Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine i povracanja, nego i jedna cetvrtina dugotrajnih pacijenata pocinje da ima ove simptome cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli da nam se vrate, i na bolnickom parkingu odmah pocnu da povracaju, ili da povracaju cim namirisu alkohol iz vatice kojom dezinfikujemo ruku pre ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom. Povracaju vec kad vide medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su tu osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan bolnice."

Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno telo. Izgleda da bas zbog tog razloga ona daje barem privremene rezultate - tumor se skuplja. Medjutim, neuspeh hemoterapije lezi u istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema. Drugim recima, smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za jedno vreme - izgledace kao da je delotvorna. Ali ona ce ozbiljno ostetiti vas imuni sistem tako da ce vase stanje biti toliko naruseno i necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca. Prezivecete ako vam ostane dovoljno imunog sistema da se borite sa rakom, ali ako ga nemate dovoljno, stradacete.

Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje Harvardskog univerziteta napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci citat: "Za mnoge lekove koje koristimo za lecenje raka znamo da su karcerogeni. Dugorocna posledica hemoterapije jeste da nekih 5-10% prezivelih pacijenata umiru od leukemije u prvih 10 godina nakon tretmana." Sama hemoterapija, kao tretman raka, izaziva leukemiju!

On nastavlja: "Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da ona ima ogranicenu korist i da je obicno opasna, javnost bi zahtevala koreniti zaokret prema ne-toksicnim metodama za sprecavanje raka. Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju cak i oni zdravstveni radnici kojima je sasvim jasno koliko je hemoterapija opasna i stetna."


ZRACENJE
A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju ili X-zrake. Doktori i zubari vam savetuju da ne idete precesto na rentgen, zato sto time lako mozete dobiti rak. Medjutim, sada kada vec imate rak, lekari vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u drugim slucajevima savetovali da izbegavate zato sto izaziva rak.

Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku koji su savrseno zdravi, a ja da vam besplatno ponudim 6 meseci zracenja i hemoterapije za njih. Da li biste dozvolili da to uradim? Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i mozda umrlo. Ali razmislite: ako mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi, zasto biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi doktor to uradi kada postanu bolesni? Uopste nema smisla.

Ovo je prirucnik pod naslovom: "Zastita od zracenja u medicinskoj radiografiji". U njemu se iznose svi rizici od izlaganja zracenju i objasnjava medicinskom osoblju kako da se zastiti od stetnih posledica zracenja. Ovo je slika pronalazaca rentgen-uredjaja koji se i sam izlagao zracenju. Prvo mu je koza potamnela, a onda naborala. Ova slika je snimljena pet godina kasnije. Koza mu je crvena, ispucala i gruba. Zelim da primetite stetu koja nastaje posle dugotrajnog zracenja. Kasnije je dobio rak koze i godina dana kasnije, sest godina posle prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i posle niza operacija ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od metastaze - raka koji se rasirio na sve ostale vitalne organe.

Vlade drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi lekari, medicinske sestre, tehnicari i ostali koji su u dodiru sa rentgen-uredjajima bilo koje vrste, moraju obavezno da nose male priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su primili tokom radnog vremena. U odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju koliko se jedan medicinski radnik ozracio.

Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj tehnicar ili medicinska sestra koji rukuje tim uredjajima, stoji sa druge strane olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim ako ne nosi jaknu sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma stetno. Medjutim, vama koji imate bolest koja vam ugrozava zivot, Americko drustvo za borbu protiv raka, AMA i FDA kazu da je radijacija sigurna i neskodljiva. Kako mozu da kazu da zracenje vama ne skodi, a za njih same je opasno i stetno?

Iznosim vam aktuelnu filozofiju zastite od zracenja. Oni priznaju da, citiram: "Najneznatnija doza zracenja ima mogucnost da nanese stetu." I to se direktno primenjuje prema kolicini zracenja koje ste primili. Aktuelna filozofija kaze da zracenje ima mogucnost da korisno deluje, ali i da nanese stetu. To je dvosmisleno. Drugim recima, "malo loseg je ponekad i dobro". Citiram dalje: "Kada se koristi u vestinama lecenja za dobrobit pacijenta, mogucnost blagotvornog dejstva prilikom izlaganja zracenju bi morala da prevagne nad mogucim rizicima." To znaci da vam zracenje skodi ako ste zdravi i dobro vam je, ali ako ste bolesni, narocito od raka, onda vam zracenje koristi! Ipak, ovaj prirucnik tvrdi da, "jonizujuce zracenje (ono o kojem govorim) skodi zivotnim sistemima". Ovo je slika jedne ruke sa opekotinama od zracenja i ona prikazuje rak kao posledicu zracenja.

Drugi prirucnik, "Nega zracenjem u onkologiji" govori o problemima koje pacijenti imaju nakon terapije zracenjem. Potrebna je jedna citava knjiga da bi se obuhvatili svi problemi. Takodje, ona diskutuje o problemima sekundarnih rakova nastalih posle tretmana zracenjem. Da citiram iz te knjige: "Izlaganje zracenju ili hemoterapiji dovodi pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da po drugi put bude lecen zbog zlocudnih organskih promena."

Savremena medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su pacijenti leceni zracenjem zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u ovoj knjizi ima nekoliko strana na kojima su citirana druga istrazivanja na temu pojavljivanja drugog raka posle tretiranja prvog raka zracenjem. Nadalje, predamnom su jos i brojni drugi citati iz medicinskih clanaka u kojima se dokumentuje nastanak drugih i drugacijih vrsta vraka kod pacijenata koji su bili na zracenju zbog prvog raka.

Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih posledica na podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste nezeljene posledice: rane promene na kozi - crvenilo, ljustenje, smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija, krvarenje i nekroza, sto znaci odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu: atrofija - smezuranje koze, povecanje pigmentacije - zatamnjenje, gubitak kose, pojava ranica, a ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja. Kod raka dojke, zracenje moze da izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu oziljaka, bas kao sto mi je to moj doktor nagovestio. Slike svega ovoga postoje u ovim knjigama. Zatim slede: mucnina, zamor, povracanje, upala ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija.

Poslusajte sad dobro ove dokumentovane nezeljene posledice zracenja dece, u zavisnosti od podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje, dehidracija, glavobolje, osetljivost koze, celavost, zamor, oticanje mozga, odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa otezanim gutanjem, buduca neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako lomljive kosti, perikarditis ili upala srcanih omotaca, perikardijalna infuzija ili voda oko srca, srcane aritmije, nedostatak hormona rasta, petuitarna disfunkcija, hipotiroidizam, otkazivanje jajnika, testisa, intestinalne opstrukcije, toksikacija jetre, pojava oziljaka, pogrbljenost, skolioza i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost zuba, acementacija kostiju lica i mekih tkiva koji ih okruzuju, nepravilan rad endokrinog sistema, smanjena inteligencija, gubitak pamcenja, smanjena sposobnost razmisljanja, smrt pojedinih podrucja mozga, katarakta, ostecenja mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju sa gubitkom sluha, ostecenje bubrega, pucanje besike.

Preki-terapija jeste narocit vid zracenja gde se privemeni ili trajni izvor zracenja dovodi u direktan kontakt sa tumorom. To su na primer, radioaktivni implanti koji se primenjuju kod raka prostate. Ova terapija takodje izaziva veoma slicne nezeljene efekte.

Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog prihvatanja zracenja u lecenju raka, kada svaki lekar zna, i svaka zdravstvena institucija priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe na racun zracenja se cesto podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku su svi bili odusevljeni ovom novom tehnikom, posto zracenje nekad izaziva privremeno povlacenje raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca sa kamatom, zato sto nista nije ucinjeno sa faktorima koji mogu da preokrenu tok bolesti i da ne dozvole da se on uopste pojavi.

Posto zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste bolesti? Terapija zracenjem je oduvek bila unosan posao - za bolnice, proizvodjace opreme i filmova, a i za same radiologe. Kada se milioni dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog podsticaja da se ona siroko koristi, uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba mora strogo ograniciti. To mozete da vidite u ovom clanku.

Kasnih 1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama Rozvel park i Dzon Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u kojima je javnost obavestavao o rizicima od terapije zracenjem i zato mu je drzava uskratila finansijsku potporu za dalja medicinska istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje opasnosti od zracenja i narocito na ulogu lekara u promovisanju te opasnosti. Hteo je da proucava opasnosti od zracenja koje doktori prepisuju, i narocito, uloge istog zracenja u izazivanju dodatnih bolesti. Ali je otkrio da je od vlade nemoguce dobiti sredstva za istrazivanje jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari.

Evo sta je on rekao: "Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne zele da prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su izazvali lekari." I zatim nastavlja: "Svi su mi rekli da sam lud zato sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da sam svojoj studiji dao drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala zasto su me odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni institut za borbu protiv raka ne zeli da prihvati ovo istrazivanje. Tokom 30 godina radiolozi ove zemlje su bili umesani u pogresno lecenje masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno ne zeli da optuzi drugog lekara za pogresno lecenje."

Dakle, jasno je da zracenje izaziva rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni sistem i izaziva uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne posledice ne pojavljuju bas kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje nastavlja da skodi organizmu bez obzira gde se ono primenjivalo, bili vi svesni stete odmah ili kasnije.

Sta mislite o odsecanju raka? Da li se pacijenti mogu izleciti ako hirurg moze da dopre do tkiva zahvacenog rakom? Rak se ne pojavljuje zbog nedostatka hirurgije. Ne dobijate rak zato sto u svom zivotu niste imali dovoljno operacija. Operativnim lecenjem raka necete ozdraviti zato sto u vasem telu jos uvek deluju svi cinioci koji su doveli do raka. Ako odsecete rak, on ce se vratiti na istom podrucju ili negde drugde. Da bi ga se otarasili, neizostavno morate da uklonite cinioce koji su doveli do pojave raka. Ako nastavite da jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite nacin zivota, sto je takodje dovelo do raka, i dalje cete imati rak. To je razlog zbog koga zene koje su imale rak na jednoj dojci u velikom broju slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili jednu dojku, nastavile su da jedu i da zive onako kako su to oduvek radile. Odnosno, cinioci koji su doveli do nastanka raka su nastavili da deluju i izazvali su rak u drugoj dojki. Medjutim, to ne mora da vam se desi ako stvarno promenite svoj nacin zivota i ishrane.

Doktori su u tolikoj tami da oni neretko predlazu pacijentkinjama da uklone obe dojke cak iako je samo jedna zahvacena rakom. Nekim zenama u cijoj porodicnoj istoriji je bilo slucajeva raka dojke doktori predlazu da im uklone obe dojke profilakticki - pre nego sto se pojavi rak.

To je neverovatno duboka tama. I ja sam imala rak dojke. On se nije pojavio zato sto sam imala previse dojki! Problem se ne resava tako sto bi ih odsekli. Odbila sam odsecanje dojke, cak i one dojke koja je bila zahvacena rakom. Znala sam da postoji nacin da se resi problem.

U jednoj knjizi, "Klinicka onkologija za studente medicine i lekare", zajednickom izdanju Medicinskog fakulteta Rocesterskog Univerziteta i Americkog drustva za borbu protiv raka, citamo upozorenja protiv hirurskog uklanjaja raka, cak i protiv biopsije. Citiram: "Eksperimentima je dokazano da hirurska trauma umanjuje otpornost prema nastanku metastaze." To znaci da hirurska trauma narusava vas imuni sistem i povecava opasnost od sirenja raka.

Evo jos jednog citata: "Biopsija pomocu igle se povremeno koristi, ali igla svojom putanjom moze da jos dublje usadi celije raka koje postaju osnova za njegovo dalje sirenje. Biopsija visokomalignih tumora zasecanjem kroz otvoreno operativno polje moze biti kontraindikovana zbog rizika od sirenja tumora na operativno polje." Dakle, hirurska biopsija kao metoda za dijagnozu najranijih stadijuma raka u nekim slucajevima moze da izazove sirenje raka.

Drugi istrazivaci su eksperimentalnim proucavanjima otkrili da hirurski zahvati porazavajuce deluju na pacijentov imuni sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na rak. Tokom proucavanja na Univerzitetu Ilinois zivotinje su bile podvrgavane razlicitim vrstama stresa - operacijama, trovanjima jetre i hemijskim anesteticima. Sve ovo je dovelo do smanjenja otpornosti prema celijama raka koje su ubrizgali u njih. Ova istrazivanja su pokazala da su se sanse za rast tumora, kao rezultat upravo pretrpljene operacije, povecale u rasponu 50-450%. Dakle, vec i sama operacija moze da ima negativni uticaj na vas imuni sistem.

Evo nekih opstih smernica kojima sam se rukovodila, a sto se vas tice, sami za sebe trebate doneti neke odluke:

1. Na pocetku sam zelela da znam dijagnozu, da znam da li je moja izraslina bila rak ili ne, pa sam imala ekscizionu biopsiju, odnosno, uklonili su mi najveci deo ovog tumora. Setite se, on se vec tad prosirio. Takodje, glavni tumor je na pocetku bio veoma mali, kao mali oblutak i uklonili su mi ga pod lokalnom anestezijom - lidokainom ili novokainom, tako da nisam trpela posledice opste anestezije. Ako je moguce, operacija se uvek treba izvrsiti pod lokalnim anestetikom, zato sto je to bolje za vas.

2. Odabrala sam otvorenu ekscizionu biopsiju a ne biopsiju iglom, zato sto se ovom drugom biopsijom uzima samo majusni deo tumora, pa se time otezava donosenje konacne dijagnoze raka. Odredjena podrucja raka mogu ostati neispitana ovakvim vidom biopsije.

3. Ako neko ima rak debelog creva koji ometa rad debelog creva, onda je razumno olaksati opstrukciju, pa se zato treba osloboditi stolice. Ako tumor pritiska neki vitalni organ, pozeljno je da se oslobodimo tog pritiska. Smanjivanje obima tumora, kao sto su to i meni uradili, jeste razumno. Ali zapamtimo da veca operacija moze negativno uticati na vas imuni sistem. Uzmite to u obzir kada donosite odluke.

Da sam onda znala ovo sto sad znam, ne bih dozvolila da mi odseku ni ono malo tumora, zato sto bih Bozjim originalnim planom zdravlja mogla da preokrenem tok bolesti. No, u to vreme nisam razumela svih 10 koraka tog Plana. Sada znam da u svim tim situacijama koje sam spomenula vera u Boga moze da dovede do promena okolnosti u telu, za sta konvencionalna medicina cak ni ne sanja da je moguce. Ali vi morate da odlucite sami za sebe.


HORMONALNA TERAPIJA
Sledeca kategorija jeste hormonalna terapija. Lupron je danas je veoma popularan lek. Obicno se koristi kod bolesnika sa rakom prostate. Njegovi nezeljeni efekti su sledeci: opsti bol, glavobolja, sevanje pred ocima, znojenje, mucnina, povracanje, stomacne smetnje sa gasovima i losim varenjem, oticanje, gojaznost ili mrsavljenje, akne, rast kose na licu, bolovi u zglobovima i misicima, depresija, emocionalna nestabilnost, vrtoglavica, dremez, nervoza, neuromuskularni poremecaji, utrnulost, trzanje ruku, osetljivost i bol grudi.

Estrogeni kao sto je recimo Diepostobesterol, poznat jos i kao DES se koristi za ublazavanje metastaziranog raka dojke ili prostate. Kada vam daju ovakve lekove za ublazavanje, to znaci da se doktor vise ne nada da ce vas izleciti. Nezeljeni efekti ovih lekova jesu: zgusnjavanje krvi, srcani ili mozdani udar, rak jetre, visok krvni pritisak, zadrzavanje tecnosti, mucnina, povracanje, depresija, nervoza, povecanje grudi, migrena, glavobolja, preterani rast uteralne postave, iznenadno vaginalno krvarenje kod zena. Kod muskaraca nezeljeni efekti su manje vise isti, plus impotencija, atrofija testisa i ginekomastija - povecane grudi kod muskaraca.

Zatim tu su i antiestrogeni kao sto je Tamoksifen. Ovaj lek lekari dele kao da su to bombone.

Nezeljeni efekti su iznenadni porast temperature, zadrzavanje tecnosti, mucnina, promene na kozi, zgrusavanje krvi, vaginalni izliv, gubitak kose, zatvor, promene raspolozenja, rak uterusa, rak jetre, a neke studije su pokazale cak i potpomaganje rasta raka dojke u slucaju da se nekoliko godina stalno koristi.


IZMENJIVACI BIOLOSKOG ODZIVA
Postoji jos jedna grupa hemijskih preparata za tretman raka i oni se zovu izmenjivaci bioloskog odaziva. Neki od ovih lekova su interleukoni, interferoni, faktor nekroze tumora i monoklonoantitela. Ovi lekovi su veoma skupa sredstva za lecenje raka. Toksicnost interleukona se pokazuje u sledecem: znacajane kardiovaskularne komplikacije ukljucujuci izuzetno nizak krvni pritisak i razvoj sindroma kapilarnog curenja. To je kad vasi najmanji krvni sudovi prskaju i krv sa izliva u vase tkivo. Nadalje, tu su dobitak na tezini, oticanje stopala i nogu, srcane aritmije, srcani napad, mucnine, hipotiroidizam i neuropsihijatrijske promene koje napreduju cak i kad je tretman zavrsen.

Nezeljeni efekti interleukona se vide kao: hladnoce i groznice, svrab sa osipom i ljustenjem koze, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, septicki sok - to je pad krvnog pritiska kojim se ugrozava zivot, tahikardija - ubrzan rad srca, srcane aritmije, srcani napad, halucinacije, dezorijentacije, prividjanja, promene licnosti, promene u cirkulaciji krvi zbog kojih pacijentima treba dati transfuziju. Nabrajam vam ove nezeljene efekte zato sto me ljudi cesto pitaju: "Moj doktor hoce da mi prepise tamoksifen ili interleukon ili interferon, a sta ti mislis o tome?" Sada kada znate sta ovi lekovi mogu da vam naprave, vi sami odlucite.

Sledeci je interferon. Ova onkoloska knjiga kaze: "Anti-tumorni efekti interferona se proizvode direktnim trovanjem celija. Interferoni inhibiraju rast kako celija tumora, tako i rast normalnih celija." Opsti nezeljeni efekti jesu: groznica, zamor, mijalgija - bol u misicima, zbunjenost, utrnulost, mravinjanje, bol u prstima nogu i ruku, stomacni bolovi, zatvor, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, gingivitis - upala desni. Takodje, on izaziva depresiju, pogorsanu koncentraciju, amneziju, kratkocu daha, upale krajnika i sinusa, i gubitak kose. Nekroza celija raka moze da izazove ozbiljno nizak krvni pritisak.

Monoklonoantitela mogu da izazovu nizak krvni pritisak, kratak dah, anafilaksu - to je kolaps koji moze da ima smrtni ishod, mijalgije (bol u misicima) i rabdomijalize - to je razaranje misica koje izaziva otkazivanje bubrega opasno po zivot.


KO KONTROLISE INDUSTRIJU RAKA?
Odakle poticu svi ovi lekovi? Zasto rak lece preparatima koji su izazazivaci raka, i ko kontrolise industriju raka? Najveci broj pacijenata misle da lekari i istrazivaci upravljaju zdravstvenim sistemom, medjutim, ovi profesionalci se skoro uvek nalaze pod kontrolom nestrucnjaka za medicinska pitanja.

Na primer, Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku, jedan od najuticajnijih centara za rak u svetu, kontrolisan je od strane upravnog odbora sacinjenog od nemedicinskih osoba. Obicno su to direktori velikih korporacija koji su ulozili velika sredstva u industriju raka - metoda i instrumenata za lecenje raka.

Najvaznije institucije koje kontrolisu industriju raka i informacije koje vi i vas lekar smete da dobijete jesu sledeci: 1. Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku; 2. Americko drustvo za borbu protiv raka; 3. Nacionalni institut za rak; i 4. FDA (Administracija za hranu i lekove).

Bogata porodica Aster, koja se krajem 19.veka obogatila na nekretninama, izdavanjem stanova sirotinji, je obezbedila najveci deo sredstava za osnivanje Njujorske bolnice za rak, koja je kasnije postala Memorijalni centar za rak "Slam ketering". Medjutim, zauzvrat su trazili veliku kontrolu. Oni su diktirali ko ce sedeti u upravnom odboru bolnice i ko ce biti medicinski direktor bolnice.

Porodica Rokfeler, koja je kontrolisala naftnu kompaniju Standard Oil, je pocetkom 20. veka potpisala posebni ugovor sa nemackom farmaceutskom kompanijom AG Farben. Posle sklapanja ovog ugovora, Rokfelerova imperija je pocela naglo da se interesuje za vodjenje farmaceutskog biznisa u svetu. Rokfelerovci su poceli redovno i bogato da finansiraju spomenutu bolnicu, pa je tako posle nekoliko godina potpredsednik Standard Oila pozvan da se pridruzi Upravnom odboru Memorijalnog centra. Ubrzo je on postavljen za direktora novoosnovanog komiteta za istrazivanja.

Kada je izbio Drugi svetski rat, Kornelijus Rouds, koji je zapoceo istrazivanja hemoterapije u Memorijalnom centru "Slam ketering", postao je sef istrazivackog odelenja za vodjenje hemijskog rata pri americkoj vojsci. Njihov navodni cilj je bio da proucavaju defanzivna delovanja otrovnih gasova. Medjutim, oni su pod velom vojne tajne eksperimentalno ispitivali dejstva azotnog iperita, bojnog otrova, na zdravim ljudima i bolesnicima od raka. Azotni iperit kao bojni otrov je smrtonosna supstanca, ali na osnovu njega su poceli da razvijaju hemoterapiju, i jos i danas se koristi za tretman bolesnih od raka, ali pod prihvatljivijim imenima - Sitoksin, Alkoran ili Leukoran. Ovi lekovi se nalaze u PDR-u, referentnoj knjizi lekova, najvaznijoj knjizi lekara farmaceuta. Azotni iperit je napravljen da bi ubijao ljude i on svoj posao veoma dobro obavlja kada se da bolesnima od raka.

Sredinom 1960-tih clanovi upravnog odbora spomenutog memorijalnog centra bili su pojedinci cije su korporacije pocele da dobijaju ili gube velike svote novca u zavisnosti od uspeha odredjene terapije protiv raka. Direktori upravnog odbora memorijalnog centra bili su pojedinci kao na primer Lorens Rokfeler i Beno Smit iz biohemijske kompanije Vordington. Godine 1988. vise od jedne trecine upravitelja memorijalnog centra bili su uticajni ljudi iz korporacija koje su proizvodile preparate za koje se znalo i sumnjalo da su karcerogeni. Na primer, "Ekson", jedan od vodecih svetskih proizvodjaca benzina, najveceg izazivaca raka. "Dzeneral motors" je odgovoran za jednu trecinu vazdusnog zagadjenja u Americi.

Ovo su samo neposredne veze sa velikim korporacijama. Ako pogledate direktore ostalih upravnih odbora, koji su clanovi memorijalnog centra "Slam ketering", medju njima cete naci proizvodjace azbesta, hemijske kompanije "Elajd", proizvodjaca crvenog olovnog oksida, poznatog izazivaca raka, i proizvodjace ostalih materija opasnih po zivot. Kakve li ironije! Oni koji zaradjuju milione proizvodnjom i prodajom smrtonosnih materija, sada zgrcu bogatstvo i na drugi nacin - zabranjujuci ili dozvoljavajuci odredjene vrste terapije raka, zatim proizvodnjom odredjenih preparata koji se koriste u tim terapijama raka, izazvanih samim supstancama koje oni proizvode.

Imajuci sve ovo u vidu, uopste ne iznenadjuje to sto se memorijalni centar "Slam ketering" uvek priklanja najskupljim pristupima lecenju raka, a ne prevenciji. Kada dodju na posao u memorijalni centar, ovi direktori donose sa sobom istu poslovnu i finansijsku filozofiju kojom se inace rukovode - zaraditi novac! Rezultat je da se istrazivanja odvode daleko od prevencije ili sprecavanja bolesti, daleko od jeftinih prirodnih resenja prema tretmanima na kojima se moze daleko vise zaraditi.


MEDIJI
Zasto ne cujemo ove informacije u medijima? Pogledajmo sada na povezanost medija sa upravnim odborom memorijalnog centra "Slam ketering". Godine 1988. dvojica upravitelja centra su bili iz njujorske Tajms korporacije, dvojica su bili direktori Riders dajdzesta, jedan je bio predsednik Vorner komunikacija, i jedan direktor CBS-a.

Kada su Junajted pres (UPI) i Asosijeted pres (AP), dve velike svetske novinske agencije odbile da objave pricu o jednoj perspektivnoj alternativnoj terapiji raka, a jedan novinar-istrazitelj ih pitao zasto su to uradili, rekli su mu sledece: "Sve price o izlecenju od raka moraju prvo da se provere od strane naseg naucno-istrazivackog tima u Nju Jorku." I tako, vest nije objavljena.

Sve price o tretmanu raka mora prvo da odobri jedna grupa u Nju Jorku - Americko drustvo za rak i "Slam ketering". Ona ima potpunu kontrolu nad time da li ce se objaviti jedna vest o lecenju raka ili ne. Svaka pojedina vest o lecenju raka mora da se cenzurise pre nego sto za nju saznaju gradjanI Amerike, na isti nacin kao sto i sve vrste tretmana raka moraju da se odobre, i to od strane jednih te istih ljudi.

Iznecu vam jos nekoliko dokumentovanih slucaja kontrole medija da ne biste mislili da je ovo izdvojen slucaj. Citiram Dzona Slintona koji je bio jedan od najcenjenijih novinara u Americi, nekadasnji sef osoblja Nju Jork Tajms magazina. Njegove kolege su ga zvali "dekanom svoje profesije". Pre pedeset godina, 1953. godine, zamolili su ga da odrzi zdravicu na svecanosti njujorskog kluba novinara. Naslusao se puno licemernih govora, pa je zato odlucio da otvoreno progovori pred svojim kolegama. Citiram: "U danasnjoj Americi vise ne postoji sloboda stampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio da se posteno misljenje objavi barem u jednom broju mojih novina, izgubio bih posao za manje od 24 sata. Posao nas novinara je da unistimo istinu, da lazemo u oci, da iskrivljujemo, ocrnjujemo, da iskoristavamo tudju pohlepu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to ludorija, ova navodna sloboda stampe? Mi smo marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi igramo. Nasi talenti, nase mogucnosti, nasi zivoti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke."

Ricard M. Koen, producent u politickoj redakciji CBS-a je rekao: "Namecemo nas plan izvestavanja time sto mi biramo sta cemo i kako cemo izvestavati." Ricard Salah, bivsi predsednik CBS-ovih vesti je rekao: "Nas posao je da ne damo ljudima ono sto oni zele, nego da im damo ono sta mi mislimo da trebaju imati." Malo je poznato da monopol nad medijima lezi u rukama nekoliko porodica i svetskih korporacija. Evo ko poseduje masivnu imovinu medijske korporacije AOL/Time Warner.


AMERICKO DRUSTVO ZA RAK
Rak je veoma unosan posao i oni zrtvuju tvoj zivot u tom procesu. A kako stoje stvari sa Americkim drustvom za rak, visoko cenjenom organizacijom koja angazuje veoma veliki broj volontera? Ona skupi preko 400 miliona dolara godisnje samo od slogana "Idi na pregled i posalji nam cek", kako ga nazivaju. Medjutim, nisu pomogli nijedan iole znacajan napredak pomocu ovog kolosalno velikog prihoda.

Ocito je da se Americko drustvo za rak okoristava nasom velikom zabrinutosti zbog raka, bez obzira sto kardiovaskularna oboljenja odnose dva puta vise zivota od raka. Medjutim, Americko drustvo za borbu protiv srcanih obolenja prima daleko manje donacija za istrazivanje od onih okupljenih oko raka. Zasto? Americko drustvo za rak izvanredno dobro odrzava visoku svest naseg drustva o raku. Ne prodje dan, a da se u novinama ne pojavi neki clanak o raku. Kada poznate licnosti kao sto su senatori, glumci i druge slavne licnosti umru od raka, od toga mediji naprave nacionalnu dramu koju svi fascinirano pratimo.

Americko drustvo za rak je 1953. godine osnovao niko drugi nego Dzon Rokfeler u njujorskom klubu Harvard. On je cak nabavio sredstva potrebna za ustanovljavanje ovog drustva. Ono je od samog svog pocetka imalo nameru da oblikuje javno mnjenje. Glavni cilj drustva jeste da u javno mnjenje usadi ideju da se odmah javite lekaru cim i najmanje posumnjate da imate rak.

Pocetkom 1940-tih grupa bogatih pojedinaca je sprovela reorganizaciju Americkog drustva za rak. Kljucni ljudi medju novim vodjama bili su Elmer Boust, direktor kompanije Hofman-Laros, i Albert Lasker, uticajni kreator reklama za duvansku industriju. Njegov slogan "uzmi Laki-cigaretu, a ne slatkise" je naveo mnoge zene da u periodu 1930-1940-tih pocnu da puse. I ponovo, "zgrci novac!" Lasker je zaradio najpre time sto je naveo zene da puse, a onda je zaradio daleko vise preko Americkog drustva za rak time sto je prema njemu usmerio sredstva za navodno lecenje raka izazvanog posledicama reklame za rak. Boust i Lasker su izumitelji najuspesnije tehnike za skupljanje novca za lecenje raka.

Godine 1978, novinar Beri Couk je vodio istragu o Americkom drustvu za rak i otkrio je da ova neprofitna agencija nenamenski trosila mnoge milione dolara skupljene za borbu protiv raka, a da je u isto vreme tvrdila da nema napretka protiv raka zato sto nemaju dovoljno sredstava! Od novaca sto se skupi, ovo drustvo potrosi 61% na plate zaposlenih, putovanja direktora i kancelarijske troskove, a na stvarnu pomoc pacijentima se potrosi manje od 5%. Americko drustvo za rak ne zeli da nadje lek za rak, zato sto bi time izgubilo posao.

Svoju tvrdnju cu dokazati sledecim dogadjajem: godine 1952, jedna lokalna podruznica Americkog drustva za rak je objavila veliki clanak u novinama trazeci od svoje maticne organizacije da ispita mogucnosti cetiri nova moguca leka za rak. Medjutim, ovaj ogranak je bio iskljucen iz redova ovog drustva. Predsednik lokalne podruznice bio je zaprepasten i rekao je: "Pitamo se kakav smo zlocin ucinili, a mi smo samo pokusali da pomognemo da se resi problem raka." Da li Americkog drustvo za rak ima skrivene motive? Ono ih je objavilo u magazinu Harpers. Citiram: "U povelji Americkog drustva za rak stoji da je ono privremeno udruzenje koje se mora raspustiti istog dana kad se pronadje lek za rak." Pa zasto bi onda Americko drustvo za rak ikad priznalo da lek postoji? Morali bi da se razidju i odreknu se tih 400 miliona dolara koje dobiju svake godine.


NACIONALNI INSTITUT ZA RAK
Nacionalni institut za rak je vladina istrazivacka agencija cija je glavna odgovornost da, kako kazu, "vode rat protiv raka". Ovaj institut potrosi milione dolara skupljenih od poreza na fondove za istrazivanje i za naucnike u razlicitim ustanovama. Ovaj institut se rukovodi istom poslovnom politikom kao i u slucaju Memorijalnog centra "Slam ketering" i Americkog drustva za rak. Godine 1971, donesen je nacionalni zakon o raku kojim se zapoceo "rat protiv raka". Pre toga, kasnih 1960-tih, americki Kongres je ustanovio nacionalnu konsultacionu grupu za istrazivanje "pobede nad rakom". Upravo je ovo telo dalo nalog Kongresu da zapocne "rat protiv raka". Od 26 clanova komiteta za borbu protiv raka, desetoro su bili clanovi Americkog drustva za rak, cetvoro su povezani sa memorijalnim centrom "Slam ketering", a nekoliko izmedju ostalih su bili iz hemijskih i farmaceutskih kompanija, istih onih koji imaju koristi od miliona dolara od poreza koji se vec slivaju u njihove dzepove.

Nacionalni institut za rak radi na sledeci nacin: naucnik podnosi molbu za dobijanje fonda za istrazivanje. Ovu molbu mora da odobri sirok krug drugih naucnika, birokrata i biznismena. Oni moraju da se medjusobno sloze da mu odobre sredstva. Gotovo po pravilu, podnesena molba mora biti unutar granica konvencionalne nauke. Ovim ogranicenjima se onemogucava odobravanje radikalno novih ideja i pristupa. I zato, Nacionalni institut za rak nikada ne ulaze u istrazivanja prirodnih tretmana raka ili bilo koje druge bolesti. Nedavno osnovani ogranak za alternativnu medicinu pri Nacionalnom institut za rak nije nista drugo nego sredstvo za izigravanje javnosti, posto sve vise postaje ocito da je takozvani "rat protiv raka" pomocu konvencionalne medicine katastrofalni promasaj onih koji dizu veliku galamu protiv alternativnih i netoksicnih metoda.

Nadalje, narodu se uzima novac za usavrsavanje hemoterapija, i to preko novca skupljenog porezom, a kojeg Nacionalni institut za rak prosledjuje do istrazivaca. Zatim, narod ponovo placa lekove, i to po monopolskim cenama, istim onim privatnim kompanijama koje su ih patentirale radi svog dobitka. Dakle, naplacuju vam zelenaske cene za lekove za cije ste otkrivanje i usavrsavanje vec platili putem poreza. Kakvog li reketa!


AGENCIJA ZA HRANU I LEKOVE
FDA, Agencija za hranu i lekove, je vladina ustanova u kojoj rade drzavni sluzbenici i politicki postavljene osobe. Njena teoretska uloga je da zastiti narod od stetnih i beskorisnih metoda u lecenju od raka i prodora lose hrane na trziste. Medjutim, oni su vatreni zastupnici hemoterapije i zracenja - ekstremno stetnih tretmana. Americki senat je 1984. godine saslusao 11 sluzbenika FDA koji su optuzili svoju agenciju da je podmicena od strane farmaceutske industrije koju bi ona zapravo trebala da kontrolise. Svedocili su da su ih drugi sluzbenici FDA sikanirali svaki put kada bi se zalagali protiv pustanja odredjenih lekova na trziste.

Godine 1976. Njuhejvenski medicinski zurnal je ovako komentarisao stanje u FDA: "Nekoliko zaposlenih u FDA su mesecima bili otvoreno pijani, bilo je medjusobnog zastrasivanja, direktori pojedinih odelenja su se ukljucivali u aktivnosti kojima su izazivali neposlusnost zaposlenih, ljudi su zbijali sale na racun drugih. Ovde opisujem lekare, koji su gundjali, prigovarali pretpostavljenima, nisu odgovarali na pitanja. Takvo ponasanje dosad nisam video ni u jednoj instituciji." Jedan drugi autor smatra da ovakvo ponasanje vise odgovara ludnici nego vrhunskoj drzavnoj agenciji. Upravo ovi ljudi oznacavaju metode prirodnog lecenja kao sarlatanstvo.

Pored ovoga, izmedju farmaceutskih kompanija i FDA postoje "dvostruka vrata": neki sluzbenici FDA vatreno se zalazu za davanje dozvole odredjenom leku, a kada taj lek dobije odobrenje, onda oni napuste svoj posao u FDA i, zamislite iznenadjenja, predju da rade za kompaniju koja proizvodi doticni lek. I svi se pretvaraju da je to legalno i casno. Americko drustvo za rak, Nacionalni institut za rak i FDA spavaju u istom krevetu. Rade samo za svoj interes, a ne za vas.


STOPE "IZLECENJA"
Hajde da sada govorimo o stopi izlecenja. Vas lekar vam cesto daje neke izvestaje o procentu uspesno izlecenih odredjenom terapijom, medjutim, sta vas lekar podrazumeva pod "izlecenjem"? Americko drustvo za rak se vec godinama pridrzava veoma cudne definicije izlecenja od raka - to je kad se prezivi 5 godina posle davanja dijagnoze. Reporter Nju Jork Tajmsa ih je jednom pitao da mu daju definiciju "leka", na sta mu je zbunjeni zamenik direktora ovog drustva odgovorio: "Nisam jos uzeo recnik da bih nasao definiciju leka. Mi zapravo ne znamo sta podrazumevamo pod lekom." Ovo je objavljeno u Nju Jork Tajmsu 1979. godine.

Lekari retko koriste rec lek kada medjusobno razgovaraju zato sto znaju da su izlecenja raka konvencionalnim metodama veoma retka. Svejedno, definicija leka u Americkom drustvu za rak je postala jos smusenija. Na primer, Americko drustvo za rak je priznalo da je medju 20 miliona izlecenih zrtava raka u Americi svrstala pojedince koji, citiram, "jos uvek imaju rak". To znaci da se pod "izlecenom osobom" smatra osoba koja je lecena od raka i onda prezivi narednih 5 godina. Ali, ako se rak povrati i ovaj umre, on ce biti u veoma cudnoj situaciji zato sto je umro od bolesti od koje je zvanicno bio izlecen. Zbog toga ce vas doktor ubrzo prestati da vam servira impresivnu statistiku prezivljavanja 5 godina posle davanja dijagnoze raka. Ali, hajde da vidimo kako se dolazi do ovih brojeva.

U svojoj knjizi "Industrija raka" (The Cancer Industry: The Classic Expose on the Cancer Establishment), pisac Ralf Mos (Ralph W. Moss) izvanredno opisuje prevaru i laganje pomocu statistika. Evo jednog primera: Dr Harden Dzons, profesor medicinske fizike na Berkliju i specijalista za statistike starenja i efekte droga i zracenja tvrdi: "Stav da pacijenti leceni konvencionalnim terapijama zive duze od onih koji nisu tretirani njima je pod jakim uticajem metoda za odredjivanje grupa." Ako osoba u kategoriji nelecenih umre u bilo koje vreme tokom posmatranja, to se belezi kao "Smrt u kontrolnoj grupi" odnosno kao neuspeh pristupa nelecenja. Ako osoba u kategoriji lecenih umre tokom tretmana, ili pre nego sto se tretman zavrsi, podaci o njima potpuno nestaju iz studije. Oni se ne ukljucuju u studiju zato sto, citiram, "vise ne podlezu kriterijumima koji su ustanovljeni izrazom ´leceni´". Dakle, ako pacijent umre 89. dana hemoterapije koja traje 90 dana, on jednostavno nestane sa liste tretiranih pacijenata, i ne belezi se kao neuspeh. "Ako bi odstranili ovako pristrasno tumacenje rezultata, uobicajeni maligniteti bi imali izuzetno slicnu stopu smrtnosti sa stopom smrtnosti nelecenih osoba" - zakljucuje dr Dzons.

Takodje, nema argumenata za tezu da rana dijagnoza povecava stopu prezivljavanja. Novim tehnikama smo u stanju da damo dijagnozu ranije, oko 6 meseci ranije. Ali, sta time dobijamo? Time stopu prezivljavanja od 4,5 godina pretvaramo u stopu prezivljavanja od 5 godina, i to onda nazivaju "izlecenjem". Nista se nije promenilo po pitanju prezivljavanja, osim pocetne tacke merenja koju su odlucili da uzmu. Naravno, sto vam bolest ranije otkriju, toliko cete duze ziveti i imace vise vremena da vam pruzaju skupo lecenje. Ali, time uopste nisu bili u stanju da produze vreme prezivljavanja.

Takodje je ocito da konvencionalne metode nisu uspele da zaustave porast stope smrtnosti. Ovaj i prethodni vek su pokazali stalni i nezaustavljivi porast stope smrtnosti od raka. Godine 1900, od 27 smrti samo je jedna bila zbog raka; 1920. - 1 od 16; 1930. - 1 od 12; 1940. - 1 od 9; 1950 - 1 od 7; 1 od 6 u 60-tim i 70-tim i stopa smrtnosti nastavlja da raste. Na prvi pogled izgleda da je to tako zato sto zivimo duze, i sto je rak bolest sredovecnih i starih. Medjutim, to nije jedini razlog porasta. Ove brojke su vec prilagodjene godistima umrlih i uzimaju u obzir povecanu prosecnu starost naseg stanovnistva. Standardna brojka za izlecenje od raka tokom 1980-tih, sto zapravo nije izlecenje nego petogodisnje prezivljavanje, iznosi jednu trecinu ili 33%. Ali odjednom, Americko drustvo za rak proglasava da ce 49% bolesnika preziveti posle dijagnoze. Na prvi pogled to izgleda kao izvanredno poboljsanje, ali kako su dosli do te brojke? Stopa prezivljavanja se zapravo nije povecala, nego je industrija raka izmislila novi i drugaciji standard koga ce izneti pred javnost. To su nazvali "varijantom petogodisnje statistike prezivljavanja", odnosno "relativnom stopom prezivljavanja". Zvanicnici za rak smatraju da je relativna stopa prezivljavanja preciznije merilo za odredjivanje napredovanja raka. Relativna stopa prezivljavanja uzima u obzir ocekivanu stopu smrtnosti - to znaci, ako osoba ne umre od raka, onda ce je mozda pregaziti kamion, pa se i to mora uzeti u racunicu. Da li stvarno upotrebom ovog nepostenog merila mozemo da dokazemo da ce stvarno 49% pacijenata biti zivi posle davanja dijagnoze? Eto odakle dolazi ova brojka od 50% prezivelih. To se jednostavno zove "laganje pomocu statistike".

Naredna ozbiljna greska u racunici Nacionalnog instituta za rak je u tome sto su prilikom racunanja uzeli u obzir samo belce. Dokazano je da je stopa pojave raka i smrtnosti kod crnaca veca nego kod belaca. Dakle, Nacionalni institut za rak je namerno uzeo brojke samo od belaca i predstavio ih je kao normativne, ali je zanemario stope raka i smrtnosti kod crnaca. Za ove tvrdnje o velikom napretku se ispostavilo da su prevara kada se pojavio clanak u Medicinskom zurnalu Nove Engleske koji je otkrio da nisu uzete u obzir stope pojave raka i smrtnosti kod crnaca, niti su uzeti u obzir bolesnici od raka pluca. Jednostavno su odbacili ove grupe samo zato sto su njihove stope bile vise. Jos laganja sa statistikama. Postoje knjige koje dokumentuju prevaru i falsifikovanje u nauci, narocito medicini, ali vi ih najverovatnije necete naci u lokalnoj knjizari. Knjiga "Izdajice istine, prevara i laz u naucnim holovima" (Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls of Science, autori William Broad i Nicholas Wade) pokazuje kako nauka zapravo deluje i zasto naucnici varaju i krivotvore nalaze svojih studija. A knjiga "Reketiranje u medicini" (Racketeering in Medicine: The Supression of Alternatives, autor James P. Carter) iznosi na videlo veliko i orkestrirano potiskivanje alternativnih metoda lecenja od strane vlade i medicinskih organizacija.

Evo jos jednog primera intimnog odnosa izmedju FDA i farmaceutskih kompanija koje bi ova prva trebala da kontrolise. FDA i Vece za reklamu farmaceutskih proizvoda (FAC) koje zastupa oko 35 glavnih farmaceutskih firmi su osnovali jedno novo telo i nazvali ga "Nacionalno vece za borbu protiv zdravstvenih prevara". Oni navodno daju veliki novac lekarima i zdravstvenim specijalistima da javno diskreditiraju sve netradicionalne terapije, a ponajvise one za koje je dokazano da su najperspektivnije i time predstavljaju veliku pretnju farmaceutskoj industriji. Ipak, FDA neprestano odobrava opasne i smrtonosne supstance, i kada neki od tih "cudesnih" lekova zakazu izazivajuci ozbiljne povrede i smrt kod jedne osobe ili hiljada ljudi, niko ne podize optuzbu protiv FDA, ni lekara, niti prizvodjaca, a kamoli da neko bude osudjen ili kaznjen. U najboljem slucaju, opasni lek se tiho ukloni sa trzista. Medjutim, kaznene mere se veoma cesto pokrecu protiv onih koji praktikuju alternativne terapije.

Hemoterapija i zracenje koji izazivaju rak i koji su usmrtili na stotine, hiljade, ako ne i milione ljudi, jesu jedine terapije koje vlada preporucuje i dozvoljava da se koriste. Ove terapije su uvedene u upotrebu kao nove metode sa obecanjem da cemo jednom u neodredjenoj buducnosti, mozda, pronaci lek za rak. Sa druge strane, takozvane alternativne terapije se neprestano optuzuju da pruzaju laznu nadu. Medjutim, prava katastrofa je upravo lazni tridesetogodisnji i neverovatno skupi "rat protiv raka" od strane vlade i farmaceutskih kompanija, i njime se pokazalo najdrskije izopacenje zvanicne medicine i najbezocnije davanje lazne nade koje su Amerika i svet ikada videli.

Kada se eliminisu lazne statistike, dugogodisnja stopa prezivljavanja bolesnika od raka tretiranih konvencionalnom medicinom pada na katastrofalna 3%. Ovo je dokumentovano 1996. godine u prestiznom medicinskom zurnalu "Lanset". Cena nege miliona Amerikanaca zahvacenih rakom se procenjuje na negde izmedju 4 i 7 triliona dolara u zadnjih 20 godina. To je zastrasujuce velik novac koji farmaceutsko-medicinski kartel drzi u rukama. Zar onda ne iznenadjuje to sto oni ne priznaju da se rak moze izleciti prirodnim metodama?

Dr Bendzamin Ras, potpisnik americke Deklaracije nezavisnosti je pre 200 godina predvideo sledece: "Ako medicinsku slobodu ne ugradimo u Ustav, doci ce vreme kada ce se medicina organizovati i postati prikriveni diktator. Ogranicavanje vestine lecenja samo na jednu klasu ljudi i uskracivanje jednakih privilegija drugima ce ustanoviti Bastilju medicinske nauke. Svi takvi zakoni su ne-americki i despotski. Oni su zaostaci monarhizma i nema im mesta u republici. Ustav ove republike bi trebalo da obezbedi mogucnost za medicinsku slobodu, isto kao i za versku slobodu." Kakvog li prorocanstva!


A SADA KONKRETNO
Sada cu vam izloziti nekoliko najcescih slucajeva raka i korak za korakom cu vas upoznati sa procesom konvencionalne terapije. Pocecemo sa rakom dojke. Najvazniji dijagnosticki testovi kojim se otkriva izraslina na grudima je mamogram, ultrazvuk ili rucno od strane lekara. Ovi metodi vam kazu da imate izraslinu, ali vam ne kazu da li je ona dobrocudna ili zlocudna. Objasnicu vam svaki pojedini test.

Mamogram je rentgen, zracenje koje izaziva rak. Mnogi lekari predlazu da bi zene jednom godisnje trebale imati mamografiju, a zenama posle menopauze preporucuju cak jednom u 6 meseci. Procenjuje se da zracenje iz mamograma za 2% povecava rizik da zena dobije rak. To je 4% godisnje ako idete 2 puta godisnje na mamogram. Za 10 godina, vas rizik da dobijete rak se povecava za 40% - dramaticno vam se povecava rizik da dobijete bolest koju pokusavate da izbegnete.

Ultrazvuk je sigurniji zato sto se ne koristi zracenje. On je prilicno pouzdan za otkrivanje nakupljene tecnosti i cista. Medjutim, rucni pregled se pokazao podjednako uspesnim kao i mamogram i uopste nema rizika.

Ako vec imate izraslinu i zelite dijagnozu, onda se mora raditi biopsija. Postoje dve vrste biopsije - hirurska, gde se pravi rez, i pomocu igle, gde se iglom uzima uzorak tkiva zahvacenog tumorom. Biopsija iglom ne zahteva opstu anesteziju, ali veoma je moguce da nece dati pouzdanu dijagnozu zato sto se uzima nedovoljno velik uzorak tkiva. Dakle, mozda cete dobiti negativan rezultat biopsije, a ustvari vi imate rak u nekom drugom podrucju izrasline do kog igla nije dosegla. Otvorena biopsija je tacnija, zato sto se manji tumor moze potpuno ili vecim delom ukloniti, a patolog ima dovoljno tkiva na raspolaganju da pouzdano utvrdi o cemu se radi.

Hirurzi ponekad od vas traze da potpisete pristanak na potpuno odsecanje dojke cak i pre nego sto urade biopsiju. Medjutim, to moze biti opasno zato sto ako se biopsija i odsecanje dojke urade tokom jedne hirurske procedure, onda se dijagnoza raka mora uraditi na takozvanom "zamrznutom delu originalne biopsije". Da vam objasnim sta je to: ako je tumor hirurski biopsiran, tada hirurg odseca komadic tkiva i nosi ga u laboratoriju, cuva ga u posebnim hemikalijama u parafinskom ili slicnom zastitnom bloku, iseca ga na mikroskopski tanke listice, stavlja na poseban komad stakla, kapne odredjeni pigment da bi to sve patolog mogao da gleda u mikroskopu i da postavi dijagnozu. Za ovu proceduru potrebno je nekoliko dana, ali je mnogo tacnija nego metoda zamrznute sekcije. Zamrznuta sekcija se radi tako sto se u laboratoriji brzo zamrzava deo sumnjivog tkiva dok pacijent jos uvek spava na operacionom stolu. Zatim se to tkivo oboji i patolog ga gleda pod mikroskopom. Svi patolozi i hirurzi znaju da dijagnoza zamrznute sekcije nije tako tacna kao dijagnoza regularnom metodom za koju je potrebno nekoliko dana. Desavale su se grozne stvari kada su mladim pacijentima amputirali obe noge zbog komplikacija sa zamrzavanjem ili kada su radili dijagnozu zamrzavanjem zajedno sa odsecanjem dojke, a klasicna biopsija je kasnije pokazala da su pacijenti bili zdravi. Zbog toga je najbolje da se biopsija uradi kao odvojena procedura.

Kada potpisete pristanak da vas operisu, time hirurzima dajete dozvolu da vam rade sve sta god misle da je neophodno dok ste pod narkozom. Kada sam imala svoju biopsiju, napismeno im nisam dala pristanak na odsecanje dojke, ni da mi uklone limfne zlezde, niti da odstrane bilo koji deo mog tela osim da urade biopsiju izrasline.

Dakle, ako sada odlucite da imate biopsiju i kada se urade uobicajeni isecci vaseg tkiva, i kada patolog nekoliko dana kasnije pogleda isecke i dijagnosticira rak, vas hirurg ce vam verovatno predloziti odsecanje dojke. Ako se rak rasirio i na limfne zlezde, predlozice takodje da se i one odstrane.

Prvo cemo reci par reci o mastektomiji ili odsecanju dojke. Da li ste dobili rak dojke zato sto imate previse dojki? Naravno ne. Zbog toga se problem ne resava njihovim uklanjanjem. Zbog toga, vi na prvom mestu treba da zaustavite cinioce koji su doveli do pojave raka.

Ako imate rak u limfnim zlezdama, to znaci da one rade svoj posao. Razmislite o sledecem: ako imate infekciju na stopalu, onda vam najcesce limfne zlezde u preponama nateknu zato sto ciste limfnu tecnost od bakterija i pomazu da se infekcija ne rasiri. Da li biste onda otisli svom hirurgu i rekli mu da vam odstrani limfne zlezde u preponama zato sto imate infekciju stopala? Ne, naravno. One samo rade svoj posao, pomazu vam. A ako se rak rasiri i na vase limfne zlezde, one ce vam pomagati na isti nacin. One su deo vaseg imunog sistema. One izbacuju rak iz vaseg tela da se ne bi rasirio na ostale delove tela. Odstranjujuci limfne zlezde vi uklanjate vazne prepreke raku i on se jos brze siri. Zatim bi lekar predlozio trovanje u vidu hemoterapije ili zracenja da bi unistio ono malo imunog sistema sto vam je ostalo. Odsecanjem limfnih zlezdi i trovanjem tela hemoterapijom i zracenjem, pomazete raku da se neometano rasiri po celom telu koje vise ne moze da se brani.

Odbila sam da mi odstrane limfne zlezde iako su bile zahvacene rakom. Kada sam zapocela Plan koji me je ozdravio, ove zlezde od kojih su neke bile velike kao orasi, polako su se smanjivale i smeksale, i rak se iz njih povukao.

Vec sam spomenula da neki hirurzi preporucuju anafilakticko uklanjanje druge dojke, narocito ako je u vasoj porodici bilo slucajeva raka dojke. Ako vec imate rak u jednoj, to ne znaci da cete obavezna dobiti rak i u drugoj dojci. Rak se preseljava na drugu dojku samo ako osobe nastave da jedu i da zive na isti nacin koji je izazvao pojavu raka na prvoj dojci. Ako eliminisete uzrocnike raka, onda ne morate da brinete da li ce se rak pojaviti na drugoj dojki, zato sto rak nije u vasim genima!

Rak dojke se prenosi sa generacije na generaciju, ali ne preko gena, vec na sledeci nacin: prabaka uci baku kako da zivi, sta da jede i kako da podnosi stres, baka to isto uci majku koja to prenosi na cerku. Ali ovaj lanac moze da se prekine. Vi ne morate vise da zivite na isti nacin i da jedete iste stvari koje su jeli vasi preci. Mozete da prekinete te navike i da prirodnim putem obnovite svoj imuni sistem.

Vecina patologa ce narediti da vam se urade testovi na receptore estrogena u vasem tkivu zahvacenom rakom. Testovi ce biti ili pozitivni ili negativni. Zatim ce predloziti neke dodatne lekove. Naljutila sam se kada sam saznala da mi je moj patolog uradio te testove bez mog pristanka, zato sto mi je bilo svejedno da li su receptori estrogena mog tumora pozitivni ili negativni. Vec sam ionako odbacila hemoterapiju i sve ostale lekove. Nisam htela da unosim bilo kakve preparate u svoje telo. Plan da se zaustavi rak i ozdravi je isti bez obzira da li su vam receptori estrogena pozitivni ili negativni.

Jedine tri mogucnosti koje bi vam lekari predlozili jesu zracenje, hemoterapija ili operacija, a o tim mogucnostima smo vec raspravljali. Vec su vam poznati opsti nezeljeni i toksicni efekti hemoterapije i zracenja. Evo koji ce vam se simptomi pojaviti ako dozvolite da vam zrace dojke i grudni kos: zracenje grudnog kosa skodi srcu i moze da poveca sanse da dobijete srcani napad i da umrete. Izazvace kratkocu daha, kasljanje, zamor i smetnje u disanju. Takodje, moze da izazove i perikarditis, to je upala kesa oko srca. Moze da izazove defekte srcanih zalisaka i mrlje na srcanom misicu, krvarenje, otkazivanje srcane funkcije, kao i promene na ezofagusu i kicmenoj mozdini. Nije zanemarljiv broj pacijenata koji umire zbog zracenja pneumonitisa, upale pluca, grudnog kosa i pluca. Kasna radijaciona fibroza, odnosno mrlje i oziljci se pojavljuju kod 50-60% ozracenih pacijenata.

Mnogim zenama se daje Tamoksifen, koji, kao sto je spomenuto, izaziva rak uterusa, rak jetre, a dokazano je i da cak posle nekoliko godina neprekidne upotrebe on povecava ucestalost pojave raka dojke.

Sta da radimo sa protezama dojke, grudnim implantima? Bez obzira na veliko zataskavanje od strane FDA, proizvodjaca implantata i medija, dokazano je da implanti od silikonskog gela veoma negativno deluju na imuni sistem. Selenijumski implanti su manje skodljivi, ali oni su jos uvek strana tela u vasem telu i ne pomazu mu da ozdravi. Da su mi kojim slucajem ugradili implante od silikonskog gela, odmah bih trazila da se odstrane, bez obzira imala rak dojke ili ne.

Dobro je poznato da upotreba estrogena za kontrolu radjanja ili u terapiji hormonske zamene povecava rizike da se dobije rak dojke. Abortus predstavlja jos veci rizik za dobijanje raka dojke i to je donedavno bila veoma brizljivo cuvana tajna. O tome raspravljam podrobnije u jednom drugom predavanju. Nacionalni institut za rak ne zeli da to saznate. Na svojoj Internet prezentaciji oni to kazu lekarima, ali ne i laicima. Proverite i sami kako to izgleda: na ovoj strani, strani za lekare, iznose statistike o cvrstoj povezanosti abortusa i raka. Na drugoj strani za laike, oni to precutkuju.

A sta ako ste vec primali hemoterapiju i zracenje? Ako ste do ovog trenutka u kome saznajete ovu istinu uzimali hemoterapiju ili zracenje zbog bilo koje vrste raka, i zelite da preporodite svoj imuni sistem prirodnim metodama, to vam je moguce, ali za to ce vam trebati mnogo vise vremena zato sto ste pretrpeli mnogo vecu stetu.

Ako vam se rak vratio i lekari vam predlazu presadjivanje kostane srzi, morate shvatiti da vam lekari moraju dati masivne doze hemoterapije pre nego sto pocnu sa presadjivanjem, kako bi unistili sve celije raka pre nego sto vam vrate normalnu kostanu srz, izvadjenu iz vaseg tela, ili celije izvadjene nekom drugom.

Davanje tako velikih doza hemoterapije nekome ko je vec toliko bolestan jeste kriminalni cin. Sada znate zasto je stopa smrtnosti kod ove procedure toliko visoka. Pravo je cudo kada neko prezivi ovaj tretman. Ako izvestaj vase biopsije pokaze da nemate rak, ali da imate fibrocistozu ili benignu izraslinu, treba da znate da svaka izraslina u vasim grudima je nenormalna. Mozete biti srecni ili osetiti olaksanje ako to nije rak, ali jos uvek vi morate da stanete na put uzrocnicima te nenormalnosti.

Dojka je organ koga pokrece voda. Kada vam se telo pocne susiti zato sto ne pijete dovoljno vode, ili zato sto pijete kafu, Koka-kolu, ili druga pica sa kofeinom, ili ste precesto pod stresom, sto vas takodje dehidrira, ili se nepravilno hranite, to sve podstice nastanak fibrocistoza i izraslina u grudima. Ako predjete na vegetarijansku ishranu, odreknete se mleka i mlecnih proizvoda i jaja, i usredsredite se na voce, povrce i zrnastu hranu, okrenete se od napitaka sa kofeinom prema vodi i svezem soku od povrca, naucite da se pravilno nosite sa stresom, i pratite ostale korake zdravlja koje vam dajem, odusevicete se zato sto ce te izrasline nestati!

Postoje neki testovi krvi kojima se mere markeri tumora kod nekih vrsta tumora. Ovi testovi mogu da vam pomognu da pratite svoj napredak. Ali podsecam vas, oni uvek pokazuju brz pad brojcanih vrednosti kada zapocnete hemoterapiju i zracenje. Ali to je uvek privremeno i daje vam lazan utisak sigurnosti zato sto hemoterapija i zracenje pre ili kasnije uzmu svoj danak i markeri tumora podivljaju.

Ljudi me cesto pitaju: "Kako si ti pratila svoj napredak?" Tokom prvih godinu dana moj napredak je zapravo isao nizbrdo! Tumor je bivao sve masivniji, a ja sve bolesnija. Ali ja nisam htela da dignem ruke od Bozjeg plana ozdravljenja i odem na hemoterapiju ili zracenje. Da sam to uradila, vec bih bila mrtva. Drzala sam se kako sam znala i umela i radila sve kako sam mislila da je najbolje za mene. Tokom svog oporavka nisam radila nijedan test krvi, znala sam da mi je dobro onda kad mi je tumor potpuno nestao pomocu prirodnih metoda i kada mi se zivotna snaga vratila. Najbolja vest je da vise ne moram da se brinem da ce mi se rak vratiti, kao sto svi drugi strahuju, prosto zato sto se vise ne bavim stvarima koje su izazvale rak.


RAK PROSTATE
PSA-test se obicno koristi da bi se pratio tok raka prostate. Ime PSA dolazi od Specificnog Antigena Prostate, supstance koju proizvode samo celije prostate. Ovaj test ponekad daje normalne nalaze na pocetku raka, a 80% pacijenata raka prostate ima samo blago povisenje PSA, recimo, od 4 do10 ce pokazati samo benignu hipoplaziju. Benigno - znaci da nije zlocudno, a hipoplazija - znaci da su celije uvecane, ali da to ne mora biti zbog abnormalnog razloga, barem jos ne u tom trenutku. Ako covek ima benignu hipertrofiju prostate (BPH), uvecanu prostatu, postoji nekoliko biljaka koje mogu da pomognu: mekani palmeto i pageum afrikanum su se pokazali kao uspesni u lecenju uvecane prostate. Ali ove biljke bi se morale koristiti u sprezi sa Planom za zdravlje od 10 koraka. Ako PSA test daje visoke vrednosti, doktor ce predloziti biopsiju.

Ako biopsija pokaze da su celije prostate zahvacene rakom, lekar pruza sledece mogucnosti: hirursku prostatektomiju - uklanjanje prostate sto veoma cesto dovodi do impotencije, ili zracenje, na primer, protonsku terapiju koncentrisanim zrakom protona kojim se postizu manja stetna dejstva po okolna tkiva. Medjutim, bila to protonska terapija ili obicno zracenje, time se rak ne leci, nego se imuni sistem upropastava. Neke celije raka se ubijaju, ali ako jos uvek jedete i zivite onako kao ste navikli, vi veoma rizikujete da vam se rak vrati u prostatu ili neki drugi deo tela. Naravno, zracenje nanosi sveopstu stetu telu, ukljucujuci i vas imuni sistem. Implanti radijuma su male radioaktivne kuglice ili zice koje se usadjuju u prostatu da bi je izlagali zracenju u odredjenom vremenskom periodu.

Ponekad se preporucuje hormonalna terapija Leupronom, ali vi vec znate nezeljene efekte Leuprona. Ocito je da nedostatak Leuprona ne izaziva rak prostate. Kada rak uznapreduje, lekari predlazu orhiektomiju, odnosno, uklanjanje testisa, sto sa psiholoske strane deluje porazavajuce na svakog muskarca. Ako se rak prosirio izvan prostate, onda se obicno preporucuje hemoterapija. Nju prate brojni nezeljeni efekti o kojima sam vec raspravljala.


OSTALI TIPOVI RAKA
Ako sam mozda spomenula vas licni rak, kao sto je rak testisa, rak stitne zlezde, rak mozga, rak stomaka, rak kostiju i hrskavice, melanom, limfom, leukemiju, ili neku neobicnu vrstu raka, shvatite da konvencionalna medicina moze da vam ponudi jedino hemoterapiju, zracenje i operaciju, trajno osakacenje praceno dodatnim komplikacijama. Dobra vest je u istim pravilima koje sam navela - 10 prirodnih zakona zdravlja mogu da se primene za zaustavljanje svih vrsta raka. Prestanite ciniti stvari koje izazivaju rak i pocnite da radite stvari koje su neophodne za oporavak vaseg imunog sistema.

Mozda vam je vas lekar rekao da vam je ostalo jos samo par nedelja ili meseci zivota. Kao prvo, on to uopste ne zna, on samo pretpostavlja. On nema pravo da vam to radi. Ispricacu vam istinitu pricu. Aboridzini su prastanovnici Australije. Oni imaju jedan ritual. Ako jedan od muskaraca iz plemena prekrsi izvesnu zabranu, onda se poziva vrac. On dodje sa svojim dzakom punim vracki i iz njega izvuce pilecu kost i uperi je ka prestupniku. To se zove upiranje koske. Covek uvek umire, ako ne odmah, onda za par dana. Zasto umire? Zato sto veruje da ce umreti - uprli su kost prema njemu. Ista stvar se desava i u medicini. Mnogi pacijenti umru na mestu cim im doktor kaze koliko im je zivota preostalo. Doktor je "uperio kosku"! Pacijent umire zato sto veruje da ce umreti. Ali vi ne morate da prihvatite to. Poznajem mnoge pacijente koji su odbili da prihvate svoju dijagnozu, odbili su da prihvate "uperenu kosku", poziveli su jos nekoliko godina, a da su prihvatili Bozji plan, ozdravili bi potpuno. Podsecam vas da sam i ja u jednom trenutku bila na ivici smrti, ali to nisam htela da prihvatim.

Zadnja stvar: bolest nije fizicke prirode. Zbog tog razloga lekari ne mogu da vas izlece. Bolest nije mentalnog porekla. Bolest, dakle i rak, jeste duhovne prirode. Ona pocinje bolescu srca. Ali ne srcanim obolenjem kakvog obicno spominjemo.

Kad sa nasim srcem nije u redu, kada nasi stavovi nisu u redu, kada smo puni sebicnosti, nestrpljenja, zavisti, mrznje, besa, kada su nam svi krivi, kad smo teskobni, zabrinuti, frustrirani, pohlepni, sumnjicimo druge, ogovaramo, gundjamo, zalimo se, kritizerski smo nastrojeni, preterano ambiciozni, kada se sa svojim prijateljima takmicimo za bolji posao, vise novca, bolja kola, brodove, kuce, deonice, kada zavidimo drugima na onom sto imaju, kada se razbesnimo sto nasem detetu ne daju prilike koje daju nekom drugom ili na skolskom dostignucu, kada najvaznije pitanje u svemu glasi, "kakvu korist imam od ovoga?"

Svi ovi stavovi izazivaju fizicke bolesti naseg tela. Ne mozemo da budemo potpuno zdravi sve dok ne promenimo ove i ovakve stavove. Mozes da jedes najzdraviju hranu ovog sveta, ali ako ti je srce puno besa, pohlepe i teskobne brige, ti ne mozes ozdraviti. Nije stvar u tome sta ti jedes, vec u onome sta izjeda tebe.

Bez obzira da li si hindu, jevrejin, musliman, hriscanin, budista, agnostik (kao sto sam i ja bila 30 godina) ili ako te se ne tice ni jedna religija - jedini savrseni zivot prema kojem treba da se ravnamo, jedini zivot koji ce nam doneti savrseno zdravlje jeste zivot koji Bog preporucuje. Bog zeli da se covek osposobi da sluzi drugima, a ne da mu drugi sluze. Covek treba da se izgradi da brine o drugima, a ne da zivi na njihov racun.

Poslovi se vrte oko pohlepe i besramne ravnodusnosti prema osecanjima drugih. Zaposleni potkradaju, lazu i varaju zato sto nisu odani poslodavcima koji ih zauzvrat iskoristavaju. Medjutim, svi ti stavovi skode onoj osobi koja ih zadrzava u sebi.

Mislimo da su nase poslovne metode tako progresivne, da smo mi u 21. veku tako mudri, da nam je medicina toliko napredna, medjutim na ovom svetu ima vise bolesnika nego ikad ranije. Oni se razboljevaju u sve mladjem i mladjem uzrastu, a medicinska nauka je nesposobna da prokrene tok desavanja. Bog ljudsku mudrost smatra ludoscu.

Jedan od najbriljantnijih umova danasnjice, najfascinantnijih umova veka, teoretski fizicar svetske slave, smatraju ga najvecim genijem posle Ajnstajna, vezan je za invalidska kolica i ima Lu Gerigovu bolest. Ne moze da prica, nije u stanju da se brine za sebe zato sto ne razume deset Bozjih jednostavnih zakona zdravlja. On poseduje sve znanje ovog sveta, ali on ne zna kako da ozdravi. Ljudska mudrost je ludost za Boga.

Kada naucimo da stvarno volimo svoje neprijatelje, da cinimo dobro onima koji nas mrze, da oprastamo onima koji nas vredjaju, da volimo one za koje mislimo da nisu dostojni nase ljubavi, time cemo izleciti nepriliku naseg srca i ozdravicemo. Kada odnegujemo stav ljubavi, radost, mir, strpljenje, ljubaznost, dobrotu, postenje, skromnost i naucimo da se savladjujemo, time cemo promeniti strukturu nasih celija i donecemo zivot i zdravlje umirucem telu.

Ispravna ishrana je kljucna za oporavak, ali time necete nadvladati sebicnost ili ljutnju. Bog je iscelitelj, On to radi preko svog prirodnog plana zdravlja. Svih 10 koraka su neophodni za oporavak. Dobra vest glasi - i ti mozes da ozdravis. Vise ne moras da se bojis raka. Sada znas sta ga izaziva i znas kako da sprecis izazivace raka prirodnim putem bez lekova. Sad takodje znas sta konvencionalne terapije - hemoterapija, zracenje i hirurgija - mogu da ti ponude. Nijedna od tih terapija nema moc da utice na prave izazivace raka i zato uopste ne mogu da ga izlece. Sve one izazivaju strahovite patnje, a ponekad i smrt.

Ovaj plan od 10 koraka kojim sam uspela da preokrenem tok svoje bolesti zabelezen je u nastavku. Tvoje odluke su sada u tvojim rukama, ti moras da doneses odluke za sebe. Ali sada mozes da doneses te odluke na osnovu znanja, mudro i bez straha.

"За безнадежно болните од рак, мислам дека единствена надеж е макробиотската терапија на Мичио Куши. Навистина има доста случаи на луѓе што оздравеле. "

"Makrobiotskata hrana nemoze da pomogne da bolniot ozdravi..
moze samo da go prodolzi zivotot.
Vo sekoj sluchaj,za sekoja vrsta na kancer ne vazi isto pravilo,
i ne smee da se generalizira,ima fazi kade nishto nemoze da pomogne,za zal"

"Лично познавам жена на која и беше откриен рак на матката, во терминален стадиум, со прогноза 2-3 месеци. Требало да се оперира, но и во Државна и во една приватна болница и рекле дека операцијата не може да помогне. Тоа беше пред околу 3 години. Со алтернативни средства, се уште е жива и мислам дека е излечена.
Инаку, што се однесува до макробиотскиот начин на лекување, тој не е никаква гаранција, но нуди можност. Можеби најпознатиот во таа област, Мичио Куши, излекувал многу безнадежни случаи. Не смее човек да губи надеж... "

Na osnova na toa sto sum procital okolu nastanokot na rakot vo knigi za makrobiotika IMA VISTINA vo komentarive - glaven PRICINITEL e nezdravata kancerogena hrana koja ja naveduva Michio Kushi vo negovi knigi...Znae li nekoj sto znaci da bide vraten vo zivot nekoj koj imal rak na matka vo 'terminalen' stadium ? Michio Kushi objasnuva vo svoi knigi kako se leci toa.

Hipokrat, spored nekoi istoricari, prestojuval vo Pela a poimot 'MAKROBIOTIKA'go koristel i Hipokrat i Avicena i Galen a nekoi tvrdat da i Aristotel go koristel toj termin. Alexandar Veliki bil i lekar i prviot koj ja izmislil - tortata ! Spored receptot taa e vegetarijanska. Hunzite bile prirodni vegetarijanci...

Ovoj napis za toa dali se prikriva lekot za rakot go procitale mnogu luge i sekako treba da se prevede na makedonski.

Koj poznava makrobiotika znae da lugeto koi nemaat pojma za ovaa Nauka nemozat da sprecat, lecat ili izlecat kancer na rak a PODOBRO DA SE SPRECI OTKOLKU DA SE LECI e POMUDRO od 'RANO OTKRIVANJE' kako metod na prevencija. metodi na oficijalna medicina za rano otkrivanje na rakot se pod znak prasanje zasto RADIJACIJA e kancerogena a PAP-tetovite, spored dr, Alex Jack, sorabotnik na Michio Kushi se cesto netocni.

Minister za zdrastvo - segasen i site zaedno dosegasni - i tnr,. 'zdruzenija za borba protiv rak na dojka' izgleda da pojma nemaat za moznostite na makrobiotikata a Michio Kushi e ziv i podgotven da pomogne. sto ne go viknat ? Sto ne otvorat mkarobioticki institut ? Ili sto ne prevedat na makedonski jazik i na drugi jazici kniga na Michio Kushi " The Cancer Prevention Diet" ? Samiot naslov kazuva dovolno a vo kniga se obraboteni pricinite za site vidovi na rak i nivna pricina i mozno samoizlekuvanje...ili prodolzuvanje na zivotot !

Pod tema 'makrobiotika' imate prevedeno nesto na makedonski od poveketo knigi na Michio Kushi, pomegu drugoto i za nekoi vidovi na rak a naveden e i izvorot. Mina Dobic e poznata kaj tie sto izucuvaat makrobiotika i taa kolku sto znam se izlecila od rak na jetra, makrobioticki je instruktor i napisala kniga za makrobiotikata.

Bi trebalo da se kaze na lugevo koja hrana e kancerogena a koja antikancerogena pa ako resile da se trujat so taa hrana...

" Hranata da bide lek lekot hrana", Hipokrat

Makrobiotikata e Hipokratova zakletva vo praksa...

Vo makrobiotikata rakot se otkriva mnogu porano pred da se pojavat simptomi.

Vo makrobioticka dijagnostika ne se koristat nikakvi medicinski instrumenti i testovi slicni na PAP ili zracenja.

Pozdrav !

За појавата на рак се важни и генетските предизпозиции. Едноставно, некои луѓе имаат здрав организам и не заболуваат никогаш од оваа подмолна болест, и покрај тоа што имаат зголемена телесна тежина, пушат, неправилно се хранат, претеруваат со алкохолот...и повторно доживуаат длабока старост. Но таквите примери не се премногу чести. Од сосема аматерски агол, од она што сум го прочитал во медицинските списанија, весници, една книга за макробиотиката и слични работи, доаѓам до следниот заклучок, кој, секако, треба да се сфати релативно и условно.
Главно, тоа се сведува на следново:
Правилен, или барем умерен начин на исхрана, без многу месо и пржени работи. Наместо тоа, да се јадат повеќе интегрални житарки, зеленчук (и свеж, но и во вид на манџи и супи), овошје (тоа што го има во нашите краишта), мешункасти плодови (леќа), како и супи со коприви (кои се прилично вкусни). Користење риба во исхраната (околу двапати неделно), но никако пржена, туку варена или печена.

-Умерени количества алкохол може да бидат од корист. Тоа подразбира до половина литар црно вино, но не наеднаш, туку распоредено во три дози во текот на денот, или нешто повеќе пиво. Но ако се надминат препорачливите граници, ефектот е се разбира спротивен. Претераното пиење алхолол придонесува за развој на ракот на желудникот, цревата, црниот дроб, жолчката...

-Спортувањето сигурно го намалува ризикот од појава на рак. Докажано е дека повозрасните луѓе што умерено спортуваат или се барем физички активни (пешачат), имаат помала опасност да заболат од рак.

-Секојдневниот стрес и нервозата ја зголемуваат опасноста од појава на рак.

- Секако, пушењето е еден од најголемите ризик-фактори за појава на белодробен рак.

-Користењето чаеви, особено зелен чај, чај од ајдучка трева, кантарион, бел слез, го намалува ризикот од рак.

Секако, постојат и други фактори, пред се` мислам на гените, општата отпорност на организмот, подготвеноста на имунолошкиот систем.

Ова е едно аматерско видување, кое во секој случај во голема мера соодветствува со современите испитувања во таа област.