КАКОВ РАЈ ВЕТУВА АЛЛАХ

аџија напиша: да бе да, како не би посветил Мохамед цела книга на жената, кога бил сексуален те молам не ме мачи пак да го читам тоа досадни книгиче, посочи ми ги сурите каде е спомната жена и рај... Фала!

Ne moze da bide poveke seksualno   onoj koj imal 2 zeni od onoj koj nemal potreba za zena.  Ako zememe denes da gi sporeduvame onie koi imaat dve zeni ili onie koi potreba za zena nemaat. Kaj sekoj Allahov pratenik odredbata bese takva. Koj da ima poveke zeni koj da nema nitu edna. Solomon imal stotoici (spored biblijata) Abraham imal 2 zeni (spored biblijata)... nikoj od niv ne bil seksualen .... prasanje e samo Muhammed zosto imal. David bil homosexualec (spored biblijata). Dosta proroci bile narkomani (spored biblijata) duvale treva. Se e toa "normalno"

Pokraj toa Islamot taka go uslovil povekezenstvoto, sto toa e prakticno nevozmozno. Imeno, brakot so dve, tri ili najmnogu cetiri zeni mu e dozvolen samo na covekot, koj moze da bide ednakvo praveden kon niv:

„Ako se plasite deka nema da mozete da bidete pravedni kon sekoja, togas zadovolete se samo so edna” i „ Vie sigurno nema da mozete da bidete ednakvi kon zenite i da go sakate toa” (En-Nisa, 31, 129).

           sto se odnesuva do vrzanosta na zenata so kukjata taa kako zapoved se odnesuva samo na zenite na Bozjiot pratenik, bidejki tie se zemaat kako primeri za idealni zeni:

           „I ostanete vo svoite ku}ie” (El-Ahzab, 33). Od ova se gleda deka islamskiot zagovor za `enata kako majka i doma}inka, `ena koja vo celost se oddava na svoeto semejstvo i ku}a.

           Me|utoa Islamot ne i  go zabranil na `enata izleguvaweto von ku}ata i zanimavawe so razli~ni raboti, ako toa potrebite go pobaruvaat. Me|udrugoto od istorijata na islamskite narodi znaeme za mnogu `eni koi se potvrdile kako vrvni pravnici i poeti. Muslimankite u~estvuvale vo borbite ednakvo kako {to u~estvuvale vo site ostanati oblasti na kulturniot `ivot.

           Navedeniot ajet ja poka`uva vizijata na idealnata sostojba na `enata, a pome|u idealnoto, mo`noto i realnoto sekako postojat razliki. I `enite na Bo`jiot pratenik odele zaedno vo borba so nego.

           Da go razgledame sega prigovorot zaradi pokrivaweto na `enata. ]e ka`eme vedna{ deka toa odi vo prilog na `enata i nejzinoto dostoinstvo. Islamot go dozvolil otkrivaweto na liceto i racete, a go zabranil otkrivaweto na ostanatite delovi na teloto. Stara vistina e deka „zabranetoto ovo{je” e najdrago; pokrivaweto na odredeni delovi od teloto samo ja zgolemuva privle~nosta i `elbata za niv. Dosta odamna e otkrieno dekavo plemiwata kade {to se otkrieni `enite i nema qubovni ~uvstva. Ma`ite so `enite se sostanuvaat samo edna{ mese~no, a ako taa zabremeni toga{ odnosite se namaluvaat edna{ na dve godini. I vo na{eto iskustvo imame bezbroj primeri, koi ja potvrduvaat ovaa vistina. Golite `enski tela koi ne opkru`uvaat na pla`ite nemat drazne`, privle~nost i predizviklivost kako koga se pokrieni. Neosporno e deka na `enata i  e va`no pred se da bide posakuvana i deka sepak najmnogu ja degradira ona {to ja ukinuva nejzinata privle~nost.

           [t se odnesuva do prigovorot za pravoto na ma`ite na razvod, }e bideme sosema kratki. Isto kako {to mo`e ma`ot da go rasturi brakot po sudski pat, toa isto taka i na ist na~in mo`e da go napravi i `enata ako ima pri~ina za toa. Od druga strana `enata pri sklopuvaweto na brakot mo`e da go uslovi stapuvaweto vo nego so mo`nost  da izleze od nego.

           Osven toa postoi i edna bitna razlika pome|u muslimankata i evropskata `ena. Pri zasnovuvaweto na brakot muslimankata dobiva mehr (dar), a `enata na zapad donesuva miraz. Muslimankata potoa sosema slobodno raspolaga so svojot imot, dodeka so imotot na Evropjankata raspolaga nejziniot ma`.

           Pravoto na ma`ot da koristi i fizi~ki sredstva i napu{tawe na bra~nata zaednica se odnesuva samo na onie `eni koi }e poka`at nekakvi seksualni ili bra~ni nastranosti. Se raboti glavno za dve najra{ireni i psiholo{ki objasneti nastranosti: mazohizmot i sadizmot.

Vo prviot slu~aj `enata saka da bide ma~ena fizi~ki, a vo drugiot taa da go ma~i ma`ot. Ova mo`e da se razbere kako k*r’anska muxiza bidej}i mnogu porano od kakvi i da e istra`uvawa, ja konstatiral ovaa pojava, svojstva i odnos kon niv dopu{taj}i mu na ma`ot da `enata mazohistka ja le~i so lekot koj taa go saka, a toa se fizi~kite udari, a `enata sadistka so napu{tawe na nejzinata bra~na postela:

           „Ostavete gi sami vo postelata i udrete gi,,,” (En-Nisa, 34). Ovie dva zbora sodr`at celi tomovo na psiholo{ki istra`uvawa za seksualnite nastranosti na `enata i nejzino le~ewe.

           [to se odnesuva do prigovorot na pravoto na ma`ot kon „`enite so koi raspolaga”,  pravilnoto razbirawe pretpostavuva objasnuvawe na odnosot na Islamot kon ropstvoto. Poznat e obidot na nekoi orientalisti da go obvinat Islamot deka toj povikuva na ropstvo, iako Islamot kako {to i }e poka`eme  e edinstvena vera {to povikuva na negovo ukinuvawe.

           Ako ja pogledneme Biblijata (Inxil) i gi razgledame zborovite na apostol Pavle od negovite Poslanici upateni na naselenieto na Efsus, }e najdeme otvoreno povikuvawe na ropostvo, odnosno, vistinski zagovor za pokornost na robovite na gospodarite, pokornost {to e ednakva na pokornosta kon Boga.:

           „Ej  robovi, pokoruvajte im se na svoite gospodari so strav i poniznost na svoite srca kako i kon Boga!”

           Inxilot ne baral ukinuvawe na ropstvoto kako sistem. Negovata krajna cel bilo vospostavuvawe na qubovta i ubavoto odnesuvawe pome|u robovite i gospodarite.

           Spored postoe~kiot Tevrat sre}ata na slobodnite lu|e e polo{a od onaa na robovite. Nekoi od negovite preporaki se: naselenieto {to }e se predade bez borba se nosi kako robje, a naselenieto {to se bori i brani se ubiva. Od ova ne se po{teduvaat nitu `enite, niti decata, nitu starcite.

           Ropstvoto bilo, zna~i, pred pojavata na Islamot vospostavena i ra{irena pojava, a ostanatite veri ja prepora~uvale pokornosta kon gospodarite.

           k*r’anot e prvata objavena kniga, koja govori za osloboduvawe na robovite. Toj ne go zabranil kategori~ki ropstvoto i na baral otpu{tawe na robovite, bidej}i toa toga{ bi zna~elo raspa|awe na celata socijalna struktura na toga{noto op{testvo. Toa bi zna~elo izlagawe na stotina iqadi prosjaci koi baraat milost, ili bi kradele, pqa~kosuvale, se prostituirale i sli~no. Nepotrebno e da se istaknuva deka toa bi bilo polo{o i od samoto ropstvo. Zatoa k*r’anot vospostavil najprifatliv pat a toa e postapnosta vo likvidiraweto na ropstvoto. Toj po~nuva taka {to prvo go zatvora toga{noto ropstvo i potoa gi ru{i negovite izvori. Vo toa vreme zarobuvaweto vo vojnata bilo najgolem izvor na ropstvoto. Pa taka k*r’anot naredil osloboduvawe na zarobenicite so ili bez nadomest, i go zabranil pretvoraweto na zarobenicite vo robovi:

„...I potoa velikodu{no oslobodete gi bez ili so nadomest!” (Muhammed, 4).

Otkako {to gi likvidiral izvorite na novite ropstva, zna~i go onevozmo`il negovoto ponatamo{no {irewe k*r’anot izvonredno so prakti~ni i efikasni sredstva go otvoril patot za ukinuvawe na ropstvoto. Na muslimanot {to }e stori nekakov grev, k*r’anot kako forma na otkupuvawe go ponudil osloboduvaweto na robovite so toa {to te`inata na grevot e usoglasena so brojot na robovite {to treba da bidat oslobodeni. Vo pogled na ropstvoto na `enite za koi zboruva na{iot prijatel, situacijata e vo soglasnost so gore ka`anoto. No, me|utoa treba da se zabele`i deka se do kone~noto ukinuvawe na ropstvoto ma`ot ima pravo da postapuva so robinkata kako i so svojata zakonska `ena, no i edinstveno taka. Ako go imame predvid odnosot kon robinkata kako kon zakonitata `ena, za nea toa e ~est a ne poni`uvawe.

           Isto taka treba da bideme svesni deka Islamot so svojata proklamacija za bratstvoto na lu|eto i robovite gi izramnil so negoviote gospodari:

           „Pravovernite se bra}a” (El-Huxurat, 10).

           „Toj ve sozdal od edna du{a” (El A’raf, 189).

           „... da ne gi smetame nekoi me|u nas za bogovi namesto Boga...” (Ali-Imran, 64).

           Muhammed a.s. so li~en primer poka`a kako treba da se likvidira ropstvoto. Toj robot Zeid b. Haris prvo go prisvoil potoa go oslobodil, a potoa go posinil. U{te pove}e go ven~al so Zejneb, }erkata  na edna ugledna blagorodni~ka familija - Xah{o. Muhammed a.s. ova go storil za da gi urne edna{ zasekoga{ site vidovi na teror i pristranost. Osloboduvaweto na robovite go napravil praksa koja muslimanite, negovite sledbenici trebale da go sledat. Toj ponatamu so li~en primer poka`al deka e negova misija tokmu toa, osloboduvaweto na ~ovekot od site ropstva, osven od ropstvoto kon Boga. Na prigovorot {to se odnesuva na ajetot vo koj k*r’anot ja registrira pogolemata sposobnost na lu|eto koga }e se sporedat so `enite i toa vo poefikasno izvr{uvawe na (nekoi) obvrski, odgovarame taka {to mu velime na prijatelot malku podobro da ja pogledne `ivotnata realnost, fakti~kata sostojba vo islamskiot i vo neislamskiot svet. Re~isi vo site zemji na svetot ma`ite se tie {to imaat vlast. Tie gi donesuvaat zakonite i propisite. I site Bo`ji pratenici bile ma`i. Sli~na e i sostojbata so filosofite a i so kompozitorite iako samoto komponirawe pove}e se oslonuva na me~tata otkolku na muskulite. A koga (egipetskiot kni`evnik i mislitel) veli so ironija deka duri i gotveweto, {ieweto i modata se raboti koi se cenat kako speciajlnosti na `enite, neretko se podra~je vo koe ma`ite gi nadminuvaat `enite.

Se se ova fakti vo koi islamskoto pravo nema udel, oti toa se op{ti pojavi vo celiot svet, i tamu kade {to islamskoto pravo ne vladee nitu se sudi spored k*r’anot. Se se ova vistini. ^ovekot e po izdr`liv, posilen, od `enata spored zakonot na prirodata, blagodarej}i i na gradbata na svoeto telo so koja Sozdatelot go daril. Ako nekade vo svetot i se slu~i `ena da bide imenuvana za minister, lider ili vladetel, toa e retkost i isklu~ok koj go potvrduva praviloto, principot.

           Osven toa, ovde e potrebno da se naglasi deka Islamot samo go registriral ve}e postoe~koto pravilo.

           Po seto ka`ano, stanuva potpolno jasen stavot na Islamot vo odnos na nasledstvoto koga propi{uva ma`ot da nasleduva dva pati pogole del od `enata. k*r’anot ovaa prednost im ja dal na ma`ite bidej}i ma`ot e toj koj mora da tro{i na izdr`uvaweto na celoto semejstvo od ona {to }e go zaraboti. Toj ne smee da dopira vo imotot na svojata sopruga bez nejzina dozvola.

           Od ka`anoto se zaklu~uva deka stavot na islamot kon `enata e na mesto i pravilen. Odnosot na Muhammed a.s. sprema svoite soprugi bil olicetvorenie na qubov. Poka`uvaweto naklonetost i ne`nost kon niv. Zar ne rekol toj deka mu se dragi od na{iot svet - `enite i mirisite a najgolemata radost mu e vo namzot. Kako {to se gleda od negovite zborovi `enite se spomnati zaedno so mirisite i namazot {to vsu{nost pretstavuva vrv na po~ituvawe na `enata. I vo svojot pro{talen govor upaten na ashabite, koga se razdeluval od ovoj svet, zavr{il so amanetot da se odnesuvaat ubavo so svoite suprugi.

           I na krajot semo`niot Allah x.{.  na ma`ot mu ja doveril izgradbata, ureduvaweto na `ivotot, no na `enata i podaril mnogu pogolema, pozna~ajna, pote{ka i po~esna uloga: i  doveril da go odgleduva i rasne samiot ~ovek. Ovaa  doverba pretstavuva najgolema ~est na `enata. Pa mo`e li nakon seto ova da se tvrdi deka Islamot bil nepraveden kon `enata i deka i storil nasilstvo?!!

           „Navistina gi odlikuvavme sinovite Ademovi i im dadovme da patuvaat po moreto i po kopnoto. Gi opskrbivme so najubavo i visoko gi odlikuvavme pri mnogu Nasi sustestva” (El-Isra, 70). Vo nas znaci ima bozanstven duh.Vo odnos na vselenata, nie ne sme troska ni atom. Nie taka izgledame koga se gledaat nasite tela vo nejzinot prostor.

No, zarem nie ne ja opfakjame celata vselena so nasiot um, pojmuvajki gi zakonite, koi vladeat vo nego. Blagodarejki na ova astronautot se spusta na Mesecinata, potvrduvajki ja tocnosta na naseto znaenje. Zarem ova ne dokazuva deka nie, gledajki na nasiot duh, sme pogolemi od vselenata i deka go poseduvame? Zatoa poetot imal pravo koga kaza.:  „I mislis deka si malo telo, a vo tebe e sodrzan najgolemiot svet”. Covekot e, kako sto velat sufiite, seopfatna kniga, a vselenata se nejzinite stranici.