Македонија го призна Косово

   Makedonija, svega nekoliko časova nakon Crne Gore, priznala nezavisnost Kosova. Vlada potvrdila odluku parlamenta. Potezi Podgorice i Skoplja "koordinisani".

Reagovanje Srbije

Vlada Srbije dala je mandat Ministarstvu spoljnih poslova da u slučaju da Makedonija prizna nezavisnost Kosova reaguje u skladu sa već usvojenim akcionim planom. 

Povlačenje ambasadora jedna je od mera, a u akcionom planu postoje i druge, rekao je na konferenciji za novinare ministar Saša Dragin. 

Makedonska vlada potvrdila je odluku parlamenta da ta država prizna nezavisnost Kosova, svega nekoliko časova pošto su takav potez načinile i vlasti u Podgorici. Odluci prethodili ozbiljni diplomatski pritisci SAD i poruka američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da će "Vašington izuzetno ceniti ukoliko Makedonija ubrzo prizna nezavisnost Kosova".

"Posle odluke parlamenta, vlada je odlučila da prizna nezavisnost Kosova", rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski, nakon vanredne sednice vlade, naglašavajući da će "ovakav potez imati pozitivan uticaj na čitav region".

"Ova odluka nije uperena protiv bilo koga", rekao je Milošoski, tražeći "razumevanje" srpskih vlasti u vezi odluke o priznavanjeu nezavisnosti Kosova.

Koordinacija Skoplja i Podgorice 

Vlade Makedonije i Crne Gore, nakon odluke o priznavanju nezavisnosti Kosova, izdale su zajedničko saopštenje u kojem se navodi da je "takav potez rezultat iscrpne političke procene", te stava da plan nekadašnjeg finskog predsednika Marti Ahtisarija predstavlja osnovu za pronalaženje trajnog rešenja, kao osnove za stabilnost regiona i njegovu evropsku perspektivu.

"Polazeći od činjenice da su se kosovske institucije obavezale da će u celosti sprovesti principe i odredbe predviđene planom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za rešavanje statusa Kosova, dve zemlje podržavaju izgradnju demokratskih institucija na Kosovu u funkciji izgradnje višenacionalnog društva u kome će biti garantovana prava svih etničkih zajednica na kulturan, verski i jezički identitet", navodi se u zajedničkom saopštenju Podgorice i Skoplja.

Odluka makedonske vlade i parlamenta, Sobranja, suštinski predstavlja pokušaj da se ova mala balkanska država izbavi iz gomile problema proisteklih iz sporih reformi, koje su usledile nakon albanske pobune 2001. godine i 17 godina dugog spora oko imena sa susednom Grčkom, koja je i sprečila prijem Makedonije u NATO. 

Prethodno, prilikom glasanja u parlamentu, rezoluciju kojom se otvaraju vrata nezavisnosti Kosova podržalo je 85 poslanika, jedan je glasao protiv i 16 je bilo uzdržano. 

Makedonska vlada je konačan korak u procesu priznavanja Kosova "preduzela u koordinaciji sa Podgoricom", koja je državnost Kosova priznala svega nekoliko časova ranije, nakon čega je crnogorska ambasadorka u Beogradu Anka Vojvodić proglašena za "personu non grata".

Priznavanje nezavisnosti, realno rešenje 

"Status Kosova je već dugo vremena jedan od ključnih problema koji je stvarao ozbiljne političke probleme u regionu, nestabilnost i oružane konfrontacije...Priznavanje nezavisnosti Kosova je realno rešenje za krize u regionu", navodi se u dokumentu koji su parlamentu uputile dve najznačajnije partije makedonskih Albanaca, Demokratska partija Albanaca Menduha Tačija i Demokratska integrativna unija nekadašnjeg vođe pobunjenika Ali Ahmetija.

Tači je inicijativu albanskih partija objasnio rekavši da "nezavisno Kosovo nije samo albanski projekat, već inicijativa SAD, EU i NATO".

Poslanici makedonskog parlamenta uputili su vladi predlog rezolucije o priznavanju nezavisnosti Kosova, te se od Gruevskog i ministara očekuje da se izjasne da li je takav potez u skladu sa nacionalnim interesima Makedonije.

Prvobitni dokument o izjašnjavanju parlamenta o nezavisnosti Kosova pretrpeo je samo manje izmene, uključujući i formulaciju da se Skoplje odlučilo na ovaka potez "posle dobijanja garancija Kosova da će priznati Makedoniju pod ustavnim imenom, koje će biti upotrebljavano u bilateralnim i međunarodnim odnosima".

Priznavanje nezavisnosti Kosova jedina je tema oko koje se slažu rivalske partije makedonskih Albanaca, obzirom da su njihovi odnosi, još od demolitarizacije podružnice OVK u Makedoniji 2001. godine, prilično napeti i, neretko, praćeni ozbiljnim obračunima.

Dogovor o održavanju hitne sednice postigli su šefovi svih poslaničkih grupa na sastanku s predsednikom parlamenta Trajkom Veljanovskim, a pošto su zajednički predlog rezolucije podnele Demokratska unija za integraciju Alija Ahmetija, Demokratska partija Albanaca Menduha Tačija i Nova demokratija Imera Selmanija. 

Albanci čine oko četvrtinu od ukupno dva miliona stanovnika Makedonije. 

Внеси реплика	страница <1 40 414243 44 46 >
Tweet