Макробиотика

GORKA ISTINA O VJEŠTAČKOM ŠEĆERU

Aspartam, vještaćki šećer izaziva veoma ozbiljne simptome, od gubitka pamćenja pa do tumora na mozgu. Iako odobren od američkog Zavoda za Zaštitu Zdravlja (US FDA) kao bezbjedan dodatak za hranu, aspartam je jedna od najopasnijih supstanci kojoj su ljudi ikada bili izloženi.

Autor orginalnog teksta: Mark D. Gold

Aspartame je tehničko ime za vještački šećer koji je takođe poznat pod fabričkim imenima - NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Aspartam je otkriven slučajno 1965.g. kada je James Schlatter, hemičar G.D. Searle kompanije testirao jedan lijek protiv čira na želucu.

Aspartam je odobren za upotrebu u hrani 1981.g. a u napitcima 1983.g. Ta supstanca bila je prvi put odobrena za konzumiranje još 26 jula, 1974, međutim, u augustu 1974.g. bila je uložena jedna žalba od strane Dr John W. Olney, naučnika na polju neurologije i James Turner-a, advokata američkog Zavoda za Zaštitu Potrošaća, što je zajedno sa rezultatima istrage istraživačkih procedura kompanije G.D. Searle dovelo do toga da FDA povuče dozvolu za upotrebu aspartama, u decembru 1974.g. Kasnije, 1985. g. kompanija Monsanto je kupila firmu G.D. Searle koju je nakon toga podijelila na dvije odvojene, supsidijarne kompanije, Searle Pharmaceuticals i The NutraSweet Company.

Aspartam je daleko najopasnija supstanca na tržištu koja koja se nalazi u hrani i napitcima (i tzv. “sugar-free” žvakaćim gumama, prim. prev.)   On je odgovoran za preko 75% prijava štetnih efekata dodataka za hranu, koje su podnjete američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (FDA). Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, uključujući gubitak svijesti i smrt, kao što je to objavljeno još u februaru 1994.g. u izvještaju Zavoda za Zdravlje i Zdravstvene Usluge (Department of Health and Human Services).(1) Nekoliko od 90 različitih zabilježenih simptoma izazvanih od strane aspartama, koji su navedeni u ovom izvještaju uključuju:
glavobolja/migrena, vrtoglavica, gubitak svjesti, mučnina, utrnulost, grčenje mišića, povećanje težine, osip na koži, depresija, zamor, razdražljivost, ubrzanje rada srca, nesanica, problemi sa vidom uključujući i gubitak vida, gubitak sluha, palpitacija srca, smetnje kod disanja, napadi nemira i panike, smetnje u govoru, gubitak ukusa, vrtoglavica, tinitus, gubitak pamćenja i bolovi u zglobovima.

Prema naučnicima koji su radili na proučavanju sporednih efekata aspartama, sljedeće hronične bolesti mogu da budu prouzrokovane, podstaknute ili pogoršane u slučaju konzumiranja ove supstance:(2)
tumori na mozgu, multipla skleroza, epilepsija, sindrom hroničnog zamora, (chronic fatigue syndrome, prim. prev.) parkinsonova bolest, alchajmerova bolest, mentalna retardacija, limfoma, deformacije kod novorođenčadi, fibromijalgija i dijabetes.

Aspartam se sastoji od tri hemikalije: aspartamska kiselina, fenilalanin i metanol. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.” Kako ćemo vidjeti, to je upravo ono što on i jeste.

ASPARTIČNA KISELINA (40% ASPARTAMA)

Dr Russell L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao poremećaje koji nastaju ingestijom aspartične kiseline koja se nalazi u aspartamu. [devedest devet posto od natrijum glutamata (monosodium glutamate - MSG) je glutamična kiselina. Oštećenja koja ona prouzrokuje takođe su dokumentirana u Blayloc-ovoj knjizi (natrijum glutamat, kojeg mnogi od nas svakodnevno unose u svoj organizam uz pomoć Vegete i sličnih dodataka jelima, osim što poboljšava njihov ukus, istovremeno i uništava naše nervne ćelije, jer spada u grupu nervnih otrova, prim. prev.)] Blaylock nam u svoj knjizi, uz pomoć od skoro 500 naučnih bilješki pokazuje kako suvišne ekscitativne amino kiseline kao što su aspartična kiselina i glutamična kiselina, koje se nalaze u u našoj hrani, prouzrokuju veoma ozbiljne hronične nervne poremećaje kao i cijelu jednu pletoru drugih akutnih simptoma.(3)

KAKO ASPARTAT (I GLUTAMAT) UZROKUJU OŠTEĆENJA

Aspartat i glutamat djeluju kao neurotransmiteri u mozgu omogućavajući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina ovih supstanci, to dovodi do smrti određenih nervnih ćelija usljed stvaranja uslova za ulazak povećanih količina kalcijuma u te ćelije. Ulaskom kacijuma u ćelije, u njima dolazi do oslobađanja većih količina slobodnih radikala koji onda prouzrokuju smrt ćelije. Oštećenja nervih ćelija mogu biti izazvana od strane suvišnog aspartata ili glutamata i zbog toga se ove supstance nazivaju – “ekscitoksinima”. Oni “nadražuju” ili stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne umre.

Aspartična kiselina je jedna amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (kada nije vezana za proteine) ona prouzrokuje značajno povećanje nivoa aspartata i glutamata u krvnoj plazmi. Suvišna količina aspartata i glutamata u krvi, kratko nakon ingestije aspartama ili glutamične kiseline (prek*rsora glutamata) dovodi do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim dijelovima mozga.

Krvna moždana barijera, koja normalno štiti mozak od suvišnog glutamata i aspartata kao i drugih toksina 1) nije potpuno razvijena za vrijeme djetinjstva, 2) ne pruža potpunu zaštitu svih dijelova mozga, 3) može biti oštećena posljedicama mnogih hroničnih i akutnih oboljenja, i 4) čak i kad je neoštećena, može ponekad da dozvoli da suvišni glutamat i aspartat “procure” u mozak.

Taj suvišni glutamat i aspartat polako počinju da razaraju neurone. Velika većina (75% i više) nervih ćelija u određenom području mozga biva usmrćena prije nego što bilo kakvi klinički simptomi hroničnog oboljenja dođu do izražaja.

Neke od mnogih hroničnih bolesti za koje je dokazano da su potpomognute ili uzrokovane dugoročnim izlaganjem ekscitatornim aminokiselinama su:

-Multipla skleroza (MS),
-Alchajmerova bolest,
-sindrom nedostatka pažnje kod djece (Attention Deficit Disorder,.),
-gubitak memorije,
-hormonalni problemi,
-gubitak sluha,
-epilepsija,
-parkinsonova bolest,
-hipoglikemija,
-AIDS demencija,
-oštećenja na mozgu i
-neuro-endokrini poremećaji.

Ekscitoksini predstavljaju veliku opasnost za novorođenčad, djecu, trudnice, starce i ljude koji pate od određenih hroničnih bolesti. Čak je i Federacija Američkih Društava za Eksperimentalnu Biologiju (FASEB), koja inače zastupa sličnu ‘partijsku liniju’ kao i FDA, nedavno saopštila u jednom svom izvještaju da "bi gravidne žene, novorođenčad i djeca trebali izbjegavati korištenje dodataka za hranu koji sadrže L-glutamičnu kiselinu. Postoji mnogo dokaza o potencijalnim endokrinim poremećajima kao npr. povečanje nivoa kortizola i prolaktina, kao i različiti efekti kod muškaraca i žena, koji potvrđuju tu vezu sa endokrinim sistemom i sugerišu da dodatno unošenje L-glutamične kiseline treba da se izbjegava od strane žena sposobnih za trudnoću i individua sa afektivnim poremećajima."(4) Aspartična kiselina iz aspartama ima iste štetne osobine kao i glutamična kiselina.

O istinskom mehanizmu nastanka akutnih reakcija na suvišni glutamat i aspartat još uvijek se vodi jedna debata. Prema izvještaju FDA, te reakcije uključuju simptome kao što su:(5)
glavobolja/migrena, mučnina, bol u stomaku, zamor (blokira ulazak glukoze u mozak), nesanica, problemi kod vida, napadi nemira, depresija, i astma/bol u grudima.

Jedna od najčešćih žalbi ljudi koji pate od štetnih posljedica aspartama je gubitak pamćenja. Ono što je ovdje ironično, to je da je kompanija G.D. Searle još 1987.g. poduzela jedno opsežno istraživanje čiji je cilj bio otkrivanje sredstva koje je trebalo liječiti gubitak memorije usljed ostećenja prouzrokovanih od strane ekscitativnih aminokiselina. Blaylock je samo jedan od mnogih naučnika i doktora koji su posvetili pažnju poremećajima nastalim usljed konzumiranja aspartama i MSG-a (natrijum glutamata). Među one eksperte koji su glasno upozoravali javnost na štetnost uzimanja aspartata i glutamata spadaju i Adrienne Samuels, Ph.D., eksperimentalni psiholog, Olney, profesor psihijatrije na School of Medicine, Washington University, koji je ujedno i jedan od najvećih svjetskih autoriteta što se ekscitoksina tiče. (On je još 1971.g. obavjestio kompaniju Searle da aspartična kiselina prouzrokuje rupe u mozgu kod miševa.) Tu takođe uključujemo i Francis J. Waickman-a, M.D. (Doktor Medicinskih Nauka, prim. prev.), dobitnika priznanja the Rinkel and Forman Awards, koji je priznati stručnjak na području pedijatrije, alergije i imunologije.

Tu su takođe i: John R. Hain, M.D., forenzički patolog, i H.J. Roberts, M.D., FACP, FCCP, specijalista za dijabetes, koji je od strane jednog nacionalnog medicinskog magazina svojevremeno bio proglašen i za “najboljeg doktora u USA."

John Samuels je takođe jedan od onih koji su posvetili ovom problemu više pažnje. On je sastavio i jednu veliku listu naučnih radova koji pružaju više nego dovoljno dokaza o opasnostima vezanim za unošenje u organizam dodatne glutamične and aspartične kiseline.

A postoje i mnogi drugi koji mogu biti stavljeni na ovu listu.

FENILALANIN (50% ASPARTAMA)

Phenylalanine je aminokiselina koja se normalno nalazi u mozgu. Ljudi koji pate od fenilketonurije, nisu u stanju normalno da metaboliziraju fenilalanin. To dovodi do velike koncentracije fenilalanina u mozgu, što ponekad može biti smrtonosno. Dokazano je da kod ingestije aspartama, pogotovo zajedno sa karbohidratima, može doći do porasta nivoa fenilalanina u mozgu, čak i kod ljudi koji ne pate od fenilketonurije. Ovo nije samo teorija, jer je dokazano kako ljudi koji koriste aspartam kroz jedan duži vremenski period, imaju povećanu količinu fenilalanina u krvi. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi znatno povećan kod ljudi koji koriste aspartam.(6) Čak i kada čovjek samo jednom unese u sebe aspartam, količina fenilalanina u krvi se poveća. Prilikom svog svjedočenja ispred američkog Kongresa, Dr Louis J. Elsas je pokazao kako povećan nivo fenilalanina u krvi može da dovede do njegove povećane koncentracije u određenim dijelovima mozga i koliko je to opasno, pogotovo po novorođenčad i fetuse u majčinoj utrobi. On je takođe pokazao kako glodari metaboliziraju fenilalanin mnogo bolje i brže nego ljudi.(7)

Jedan slučaj veoma visokog nivoa fenilalanina prouzrokovanog aspartamom nedavno je opisan u jednom magazinu pod naslovom "Aspartamska noćna mora." John Cook je pio svakodnevno 6 do 8 ‘diet’ - napitaka. Njegovi simptomi su počeli kao gubitak memorije i česte glavobolje. Nakon toga njegovo stanje se pogoršalo u smislu naglih promjena raspoloženja sa napadima bjesnila. Rezultati analize njegove krvi pokazali su prisustvo fenilalanina u koncentraciji od 80 mg/dl. Kod medicinskog pregleda pokazale su se smetnje u radu mozga kao i oštećenja na mozgu. Nakon što je prestao sa konzumiranjem vještački zaslađenih pića uz pomoć aspartama, njegovo zdravstveno stanje dramatično se popravilo. (8)

METANOL (10% ASPARTAMA)

Methanol je smrtonosan otrov. Mnogi od nas znaju kako su se mnogi ljudi otrovali nepravilno proizvedenim alkoholnim pićima koja su u sebi sadržavala metanol, koji kod ljudi može da prouzrokuje sljepilo i smrt. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crijevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa himotripsin enzimom.

Apsorpcija metanola u tijelu je mnogo brža kod ingestije slobodnog ili čistog metanola. Slobodni metanol se stvara iz aspartama kada se ovaj zagrije na temperaturu veću od 30ºC. To se događa kada se namirnice ili napitci koji sadrže aspartam nepravilno skladište.

Metanol se u tijelu razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se veoma sporo eliminiše iz organizma nakon što je u njega unesen. U čovjekovom tijelu, on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksični. Prema podacima iste organizacije, čovjek ne bi smio unositi u svoj organizam više od 7.8 mg/ na dan. Jedan litar pića koji je zaslađen aspartamom sadrži oko 56 mg metanola. Tako neki koji piju ili jedu malo više aspartamom zaslađenih produkata mogu dnevno da unesu u sebe oko 250 mg metanola, što je 32 puta više od onoga što EPA propisuje.(9)

Simptomi koji ukazuju na trovanje metanolom su: glavobolja, zujanje u ušima, mučnina, problemi u gastrointerstinalnom traktu, slabost, nesvjesnica, problemi kod pamćenja, utrnulost ekstremiteta kao i probadajući bol u njima, promjene u ponašanju, upala nerava. Najčešći i najpoznatiji simptomi trovanja metanolom su u vezi čula vida. Maglenje i treperenje pred očima, slab vid, oštećenja na mrežnjaći i sljepilo. Formaldehid je poznat kao kancerogena supstanca, oštećuje mrežnjaću oka, ometa replikaciju DNA, uzrokuje deformacije kod novorođenčadi.(10)

DIKETOPIPERAZINE (DKP)

DKP je sporedni produkt kod metabolizma aspartama. DKP je impliciran kao uzročnik tumora na mozgu. Olney je primjetio da DKP, nakon procesa nitrozacije u probavnom traktu stvara jednu komponentu vrlo sličnu N-nitrosourei, koja je vrlo kancerogena. Neki autori tvrde da se DKP stvara odmah nakon ingestije aspartama. Ja nisam siguran da li je to tačno. Ono što je sigurno to je da se DKP stvara u tečnim produktima koji sadrže aspartam nakon dužeg uskladištenja.

Kompanija G.D. Searle je sprovela istraživnaje na temu sigurnosti upotrebe DKP-a. FDA je kasnije tu otkrila mnoge eksperimentalne greške, neke od njih su bile pripisane “lošoj administraciji”, a kod drugih se radilo o “slučajnom mješanju životinja, životinje nisu dobijale propisanu količinu određene supstance, izgubljeni patološki uzorci usljed nepravilnog rukovanja,” i mnogo drugih grešaka.(12)

Takode se smatra da DKP uzrokuje i materične polipe kao i promjene u nivou holesterola u krvi, što je javno priznala i Dr Jacqueline Verrett, toksikolog koja radi za FDA, u svom svjedočenju ispred američkog Senata.(13)

Kraj izvoda

* [Ovo je bio jedan kraći izvod iz orginalnog teksta čiji je cilj bio samo da svrati pozornost čitalaca na neke otrove u hrani i piću, kojima smo svakodnevno izloženi. Čitaocima se preporučuje da pročitaju cijeli tekst koji se može naći uz pomoć gorenavedong linka, kao i da poduzmu jedno šire istraživanje na ovu temu. Aspartam je samo jedan od zvanično odobrenih sredstava za trovanje narodnih masa i on po opasnosti za zdravlje vjerovatno zauzima drugo mjesto, odmah iza fluora, koji nam se servira u zubnim pastama, vodi za piće itd. pod izgovorom da sprečava kvar zuba (što nema nikakve veze ni sa istinom, niti sa zdravom pameti. (O fluoru ćemo reći nešto više nekom drugom prilikom).

Danas postoji već nekoliko stotina proizvoda koji u sebi sadrže aspartam. U svakom slučaju, mi ga najčešće unosimo u sebe pomoću tzv. “diet” proizvoda (kobajagi dijetalnih) kao što su Diet Coke, Diet Pepsi, i druga “diet” pića, pudinzi, jogurti…‘sugar-free’ žvakaće gume i bomboni, sladoled itd. itd. Zbog opšte korumpiranosti političara, naučnika, zdravstvenog sistema, medija itd. itd., kao i nevjerovatne ignorantnosti “normalnog” čovjeka, za očekivati je da će se ovi biološko-hemijski agensi zadržati u našoj ishrani sve do poslednjeg živog ljudskog bića.

~~~***~~~
Na kraju, postavlja se pitanje, - da li je današnji čovjek, koji je pod jednom stalnom i redovnom dozom fluora, aspartama i cijele pletore drugih sredstava koja mu regulišu rad mozga i sužavaju svijest i percepciju, - još uvijek u stanju da kritički i nezavisno razmišlja?!?

Da li je već sada kasno, - ili još uvijek imamo vremena za – buđenje?!?].

Makrobiotika

Makrobiotikata i vegetarijanstvoto

CELTA NA MAKROBIOTIKATA E DA SE STANE VEGAN-MAKROBIOTICKI-VEGETARIJANEC

“Ako e ZELBATA-Meso…
ZAMENATA ke bide-Riba,rakovi,skolki…
a CELTA ke bide-Zitarki,mahunarki,seitan,tempeh,tofu…”
,Michio Kushi,
‘So ishrana protiv rakot’

INDIJSKA SO

VREDNUJTE SO KOJU KORISTITE

Indijska so je potpuno prirodna so bez aditiva. Formirala se u eri Kambriuma pre 500 miliona godina.

Indijska (ajurvedska) so sadrži preko 74 minerala koji su neophodni za dobro zdravlje i vitalnost organizma. Savremena istraživanja na Univerzitetima širom sveta su pokazala da «Indijska» so ima zaštitnu ulogu u funkcionisanju jetre, da pomaže u prevenciji srčanih oboljenja i neuro digestivnih bolesti.Korisna je u borbi protiv dijabetesa i artritisa, a najnovija istraživanja takođe pokazuju da se svakodnevnim korišćenjem ove soli ubrzava metabolizam i gudbi telesna težina, pri čemu se ne smanjuje unos hrane.
Morska so nije čisto vegetarijanska i ponekad sadrži riskantne hemijske supstance koje joj se dodaju za izbeljivanje. Kao što znamo današnji okeani su zagađeni teškim metalima, hemijskim otpadima, radioaktivnim otpadom i teškim gorivom koji se ispušta sa brodova itd. Zbog toga je so koja se dobija iz mora kontaminirana u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od toga sa kog mesta je vade. Za razliku od toga, Indijska so je potpuno čista i nezagađna, kreirana od Prirode pre vise miliona godina za dobrobit čoveka. Ona ne sadrži nikakve hemikalije. Okrepljujuća i prijatna dejstva “Indijske soli” bila su poznata u Indiji već hiljadama godina. Koristi se sa velikim uspehom u Ajurvedi, nauci dugog i zdravog života.
Potiče iz okeana koji je tu postojao pre stotine miliona godina. Zaštićena je od atmosferkih zagađenja višeslojnim nasl*gama. Stene su se slojevito sl*gale na so iz okeana koji je presušio i hermetiči je zatvorile do današnjih dana. So je amorfna, laka stena. Kada su se teži stenoviti slojevi nasl*gali na so i izvršile na nju pritisak, ona se povukla u pukotine i šupljine. U tom procesu, so formira moćne, vertikalne kupole čiji najviši slojevi skoro dopiru do površine zemlje. To je omogućilo ljudima da je eksploatišu već hiljadama godina. So je sazrevala duboko u zemlji milionima godina i pretvorila se u jednu od najvrednijih namirnica koje danas imamo na raspolaganju. Indijska so se eksploatiše, pere i suši na sucu. Ona može biti ružičaste boje, prozirna ili bela. Crvenkasta je usled prirodnog sadržaja gvožđa. Fino mlevena ružičasta so potiče od grumenja

INTEGRALNI SUSAM

Integralni susam se gaji u dolinama planinskih Mediteranskih predela i predstavlja prirodni antioksidans. Odgajan je na zemljistu koje je bogato kalcijumom, fosforom, silicijumom, cinkom i magnezijumom i zbog toga mu je ukus raskošan.

Susamovo seme je vrsta začina i isprva se koristio u medicinske svrhe. U drevna vremena ono se nije jelo, već se samo presovalo i koristilo u obliku ulja. Takvo se koristilo u medicinske i kozmetičke svrhe.U Vavilonu se koristilo kao baza za izradu egzotičnih parfema. Neki istraživači smatraju da je, zahvaljujući njegovom izuzetnom antioksidantskom dejstvu, upotreba susamovog ulja u velikoj meri doprinela lepoti starih Egipćanki poput Kleoptare, veruje se takođe da je upotreba susamovog ulja doprinosila I njihovoj dugovečnosti.

Pored visoke vrednosti kalcijuma, hranljivost integralnog susama ogleda se
pre svega u bogatstvu esencijalnim aminokiselinama posebno linolinskom i oleinskom kiselinom. Prema tome, izvrstan je izvor omege 3. Pored toga, za razliku od lanenog semena, koje teže svarljivo, integralni susam je jestiv i lako svarljiv a uz to prebogat raznim oblicima vitamina E, selenijumom, B vitaminima, magnezijumom, cinkom, gvožđem, biljnim vlaknima. Sadrži fitosterole koji sprečavaju stvaranje holesterola

      soja i starije dame

Upotreba soje moze pomoci starijim zenama da smanje rizik preloma kostiju

Hrana bogata sojom moze uticati na smanjenje rizika preloma kostiju kod zena koje su usle u
menopauzu zakljucak je istrazivaca sa Vanderbilt Univerziteta- Medicinskog fakulteta iz Nesvila,SAD.
Oni su ispitivali zene u periodu ulaska u menopauzu i prvih deset godina i zakljucili su da soja
povoljno utice na kosti i smanjuje mogucnost preloma. Soja stiti i zene koje su vise od 10 godina u
menopauzi ali u manjem procentu.

Soja sadrzi prirodna, biljna jedinjenja slicna estrogenu- isoflavone koja mogu pomoci u ojacanju kostiju.
U svom izvestaju u "Dostignuca Interne medicine" od 12. septembra istrazivaci su proucavali preko
24.000 Kineskinja prosecne starosti 60.godina koje su koristile soju u redovnoj ishrani. One koje su
uzimale prosecno 13 grama soje dnevno (kockica sira od soje, 2 casa sojinog mleka itd.) imale su
35-37% manji rizik od preloma kostiju. One su unosile kroz svoju ishranu 60 miligrama isoflavone.

Ovo je samo jos jedan dokaz da soja i njeni proizvodi blagotvorno deluju na organizam zene. Ranije su
istrazivanja dokazala njeno delovanje na umanjenje razvoja kardiovaskularnih bolesti i raka dojki. Ipak,
ne treba preterivati sa upotrebom soje i njenih proizvoda u dnevnoj ishrani, jer moze dovesti do povecanja
telesne mase.

(preuzeto sa Yahoo Health News)

Makrobiotika

SLUCAJ KRONOVE BOLESTI

Katarina Radetić, profesor engleskog jezika iz Novog Sada, godinama je bolovala od Kronovog kolitisa. Kada je došla u situaciju da mora da se operiše, pokušala je sa makrobiotičkom ishranom i njeni simptomi su od prvog dana počeli da jenjavaju. Danas je sasvim izlečena, a nov način ishrane prenela je i na svoju decu.

Katarina Radetić je još od kraja srednje škole imala probleme sa crevima u vidu čestih stolica. Problemi u to vreme nisu bili preterano ozbiljni, pa dijagnoza nije postavljena. Tako je bolest postepeno napredovala, pogoršavajući se u stresnim situacijama, da bi pre desetak godina uzela maha. Katarina je imala povišenu temperaturu i artritis (upalu zglobova) sa veoma čestim stolicama. Nikakva terapija nije bila od pomoći. Temperatura nije mogla da se spusti mesecima. Išla je kod mnogih lekara, ali oni nisu mogli da postave dijagnozu. Počela je da pije kortikosteroide, koji su zaustavili simptome, ali joj inače uopšte nisu prijali. Temperatura je pala, stolice su se proredile, a ona je počela ubrzano da se goji i da zadržava tečnost u organizmu. Istovremeno su se javile i depresije, a pri tom, kada bi smanjila dozu leka, simptomi bi se povratili. Lekovi bi donosili samo trenutno olakšanje, bez izlečenja.


Dijagnoza Kronovog kolitisa

Budući da joj lekovi nisu odgovarali, Katarina je krenula na dodatne analize, uključujući i snimanje creva, i tada se utvrdilo da je kod nje reč o Kronovom kolitisu. Na crevima su se zapažala oštećenja i uspostavljena je veza između artritisa i temperature.
Katarina je posle toga odbila da pije kortikosteroide i tražile je neki drugi lek. Sulfosalazin je uspeo da joj spusti temperaturu, problemi sa zglobovima su prestali, ali je i ovaj lek, kao i svi drugi, imao kontraindikacije. U međuvremenu, Katarina je sakupila dosta novih informacija o svojoj bolesti i o tome da ona ne može da se izleči, već da klasična medicina ima samo lekove koji suzbijaju simptome. Prognoze bolesti uopšte nisu bile ružičaste. Pre nego što se odlučila da pređe na makrobiotiku imala je čak i apsces u debelom crevu i trebalo je da ide na operaciju. Odbijajući da ode «pod nož», Katarina je pokušala sa presnom ishranom, ali joj ni ona nije prijala. Godila joj je u smislu raspoloženja i snage, ali ne i njenim crevima.

Upoznavanje sa makrobiotikom

U potrazi za drugim rešenjima naišla je na Mirjanu Rakić, koja se bavila makrobiotikom, i sa njom je obavila konsultaciju o svom problemu. Odmah sutradan je potpuno prešla na makrobiotički način ishrane. Prvi dan je u kuhinji provela od ujutru do uveče, jer joj je način spremanja te hrane bio potpuno nepoznat. Počela je sa žitaricama, sa miso supom, uz malo povrća i malo mahunarki. Nije koristila ni ulje, ni brašno. Sva hrana je bila spremana na vodi. Inače, postoji velika razlika između makrobiotike za zdrave i bolesne osobe. Kod bolesnih način ishrane je veoma rigorozan i strogo mora da se pazi šta se jede. Tu je potreban kvalifikovan makrobiotički instruktor, koji će dati odgovarajuće savete. Katarina je dosta čitala o tome, ali nije znala šta treba da jede, u kojoj količini i šta treba da sadrži njen jelovnik za nedelju dana.
Uglavnom je jela integralne žitarice: pirinač, ječam i proso. Zatim miso supu jednom do dva puta dnevno, malo korenastog povrća, malo zelenog lisnatog povrća, malo sočiva, azuki pasulja i nauta...
Tog režima ishrane pridržavala se četiri meseca, koliko je potrebno da se promeni krv u organizmu.
Onda je njena ishrana postala malo liberalnija. Počela je da dodaje sasvim malo ulja, malo testenine, sejtan i druge žitarice (zob, heljdu veoma retko itd.).

Brz nestanak simptoma

Poboljšanje je nastupilo veoma brzo, može se reći za dan-dva. Stolice su se proredile čim je počela da jede žitarice. Što se tiče ostalih simptoma, čišćenje organizma je išlo nešto sporije. Ali, treba znati da je Katarina sasvim prekinula sa uzimanjem lekova, tako da je ceo proces lečenja bio potpuno prirodan. Posle četiri-pet dana osećala se mnogo bolje – sa mnogo više energije i sposobnosti da normalno živi i radi.
Nije imala krize u smislu želje za drugom vrstom hrane, ali je možda jela malo više količinski da bi se sasvim zasitila.
Godinu dana se hranila malo strože, nije bilo ni ulja, ni ribe, ni voća, a zatim je u ishranu uvela i druge makrobiotičke namirnice. Sada može da jede i kuvano voće, ili desert dva-tri puta nedeljno. Danas je na standardnom makrobiotičkom režimu ishrane. Deca, Stefan, 13, i Alena, 9 godina, takođe se hrane makrobiotički, ali kod njih ima nekih manjih odstupanja, jer deca ne mogu svega da se liše. Zbog njih u kući bude više pita i kolača, naravno makrobiotičkih.

Opšte poboljšanje zdravlja

Do poboljšanja zdravlja je došlo na svim poljima. Svi zdravstveni problemi su u međuvremenu iščezli, i Katarina je vrlo zadovoljna. Ima mnogo više energije nego pre, i to preko celog dana. Može više da radi, više da se kreće. Raspoloženje joj je bolje. Promenio se i način razmišljanja, jer makrobiotika nije samo način ishrane već i način života. Ona omogućava bolje opšte psihofizičko stanje. Što se dece tiče, ona su apsolutno zdrava, niti imaju prehlade, niti se razbolevaju. Dešava se da im ponekad procuri nos ako su bila na nekom rođendanu, ali to su, u suštini, simptomi čišćenja. Popravio im se i uspeh u školi. Oboje su sportisti – treniraju karate. Sin kaže da ima mnogo više energije otkad se ovako hrani i da ne može da se zasiti ako jede «onu drugu hranu». Makrobiotičke namirnice imaju mnogo više vlakana, mnogo više vitamina B i mnogo duže drže sitost i daju energiju a da pri tom ne opterećuju stomak.
Što se Katarininog supruga tiče, on nije pravi makrobiotičar, ali koristi neke namirnice i jela koja mu prijaju i kombinuje ih sa uobičajenim načinom ishrane. No, u svakom slučaju, Radetići su jedna zdrava porodica, koja je u makrobitoici pronašla i lek i način života.

Makrobiotika
sh*tAKE-UBICA MALIGNIH CELIJA

Prema misljenju japanskog profesora Toki Morija, megu zdravim celijama uvek se moze naci pokoja kancerogena,ali organizam proizvodi enzim perforin koji,poput psa tragaca, prati 'uljeze' i 'ubija ih'.Dok je covek mlad obicno proizvodi perforin u dovoljnim kolicinama, ali nakon 35-45 godine starosti njegovo stvaranje se smanjuje.Kada stvaranje prestane u potpunosti,maligne celije pocinju brzo da se dele, jer ih u tome nista ne ometa.Polisaharid lentinan,koga sadrzi gljiva sitake,utice na stvaranje perforina-VISESTRUKO POVECAVA NJEGOVU KOLICINU i DAJE MOC ORGANIZMU U BORBI protiv TUMORA. Gljiva sitake ne unistava celije raka sama,vec VRACA U ZIVOT ARMIJU CELIJA koji STITE ORGANIZAM. Uzimanje sitake u ishrani, odrzava stvaranje perforina u organizmu na neophodnom nivou i NE DAJE MOGUCNOST celijama raka DA SE RAZMNOZAVAJU.

Za vreme klinickih ispitivanja utvrdjeno je i da se znatno smanjuju nezeljna dejstva zracenja i citostatika kod bolesnika koji se tokom terapije uzimale sitake.