Поучни случки

Odlicna prikazna el kevser, site vernici treba da vnimavame za ova da ne go prodademe BOG za dvaeset centi i da ja posramotime verata bez razlika na koja religija pripagjame


"Да си ги преиспитаме своите ниети и да пазиме на своите дела, затоа што многу често ние сме тие живи примери кој што другите луѓе ги гледаат." AMIN!

Pozdrav do tebe , el kevser

     A MESECINATA SVETI LI SVETI......


   Oslobodete se od gorcinata, gnev i lutina [Efes. 4,31]



       Eden advokat bil posebno zdodeven i so postojani zabeleski, pa i kletvi sprema sudijata. Sudijata, pak, iako mozel da go zamolkne, molcelivo go podnesuval, a svojata lutina ja uspokojuval so grizenje na molivot.Lugeto se cudele na trpelivsta na sudijata.
      Pri edna poseta kaj sudijata, eden negov kolega go prasal:" Zasto na prezemes merki protiv onoj zdodevniot advokat?" So nasmevka na liceto , sudijata rekol:
     - Na krajot od gradov zivee edna vdovica koja cuva kuce. Sekogas koga mesecinata se gleda na neboto, kuceto po cela nok lae na nea.
     - I?
     - Nisto . Mesecinata prodolzuva da si sveti.
       Megu site nepravdi sto covekot moze da gi dozivee, mozebi najtesko se podnesuva klevetenjeto. I recisi prirodna reakcija na toa e vozvrakanje so kontra-klevetenje.
       No eden od prakticnite pokazateli za toa dali kolku sme hristijani, odnosno sledbenici na Hristoviot primer i ucenje, e sposobnosta na zloto da se vozvrati so dobro i da se prodolzi so hristijansko odnesuvanje.
      Hristos podnese mnogu kleveti, navredi i ponizuvanje, no ne se odmazduvase, iako imase nadprirodna sila da go stori toa.[Vidi Marko 15;3-5 i 1Petrova 2;21-23].
       Da se molime Gospod da ni dava sila da prodolzime da svetime so bozanstven karakter, nasprotiv brojnite lavezi upateni kon nas.


           SPORED HRISTOVATA VERA,
      NA ZLOTO NE SE ODGOVARA SO ISTA MERA!
    

Вчера во еден голем супермаркет најдов стуткани пари...Не беа малку, 3000 денари. Немаше ама баш никој околу мене.
Се подзамислив што да правам, нешто ми велеше “Твои се“ но си помислив да не е некоја што знам, скриена камера, што ли, зашто беа така на видно место, на една полица со шампони.

И значи, само од страв од можен срам не ги зедов, и во меѓувреме помина вработен и ги пријавив.

Денес ми требаа баш толку пари за една работа.

НАРАВОУЧЕНИЕ: земи си се што ти се нуди и не го  бркај  к“сметот.

Slozni brakja

Mnogu odamna vo nekoe selo ziveele dvajca brakja. Tie bile slozni. Zaedno secele drva, odele na oranje, seele, zneele, na delba ne razmisluvale. Vo razni raboti si pomagale, a nikogas ne se karale. Celo selo se cudelo na nivnata sloga. Vremeto pominuvalo. Brakjata si ziveele slozno i srekno... Eden den postariot brat mu rekol na pomladiot: Brate, gledam drugite luge kako se karaat, a nie sme slozni. Ajde i nie da se skarame!!!?? - Dobro, brate, - mu odgovoril pomladiot. - No kako da se karame koga nemame za sto? - Navistina nemame zosto, - rekol postariot brat,- no sakam da vidam kako toa izgleda koga lugeto se karaat. - I taka dvajcata braka se dogovorile da se skarat. Blizu do seloto brakjata imale edna zaednicka krusa. Tie otisle kaj krusata. Postariot brat mu rekol naa pomladiot: - Kaci se na krusata, a jas ke vikam da slegnes dolu, no ti nemoj da slegnuvasi taka ke se skarame. I taka postapile kako sto se dogovorile. Pomladiot brat go poslusal postariot i se kacil na krusata. Postariot povikal: - Ej ti!sto si se kacil gore? Brzo slegni dolu! - Pomladiot brat naucen da bide poslu{sen, koga go slusnal toa, bez zbor se simnal dolu.. - Ne taka, brate! –rekol postariot. Vaka ne mozeme da se skarame. Zosto slegna od drvoto? Iako vikav, ti ne trebase da slegnes. Sega jas ke se kacam na krusata, a ti ke vikas. Togas se kacil postariot brat na krusata. Pomladiot brat pocnal da vika: - Ej ti - zosto si se kacil na krusata? Vedna{ slegni dolu! - Postariot brat rekol: 'Ne, ne, ne sakam da slegnam dolu! - Koga ne sakas da slegnes, togas ostani gore da sedis na krussata, - rekol pomladiot i zamolknal. Koga videl postariot brat deka ne mo`at da se skarat, slegnal od krusata. I taka dvajcata braka ne mozele da se skarat. I den denes moze da se slusne razgovorot na lugeto, deka sloznite braka `ziveele do krajot na nivniot zivot slozno... Dali sme nie takvi kako ovie braka? Dali sme podgotveni da go ispolnime bibliskoto pravilo ,,cest da mu pravime na sekogo,, a posebno na onie koi se vo verata?? Ili pak cesto pati pridonesuvame za kavgi i raspravii kako vo semejstvoto, taka i vo crkvata!! Neka ovaa prikazna za sloznite bra}a bide i nase iskustvo vo nasiot zivot!

Eden covek imal sin, shkoluvan koj zavrshil golemi shkoli. Covekot imal shtala kade gi cuval kravite. Eden den, covekot trebal da odi na dolg pat i go zamolil svojot sin da ja zavrshi rabotata koja on ja pocnal. Mu rekol da ja ofarba shtalata vo bela boja.

Otkoga tatkoto otishol, sinot pocnal da ja sprema shtalata. Koristejki go seto svoe znaenje reshil da mu pomogne na tatko si. Videl deka tatko mu se macel so nosenje seno sekoj den vo shtalata, i reshil da napravi sistem taka da sekoja krava dobiva seno vo isto vreme, taka da tatko mu nema da se maci tolku. Drugo, ja ofarbal shtalata vo zelena boja zoshto na toj nacin kravite davaat poveke mleko, mislejki deka se vo priroda. Napravil i sistem za dotur na voda do sekoja krava. Ja iscistil odnadvor i odvnatre i cekal da se vrati tatko mu.

Koga se vratil tatko mu, sinot sakal da mu pokaze shto napravil. Otishle zaeno vo shtalata i sinot mu objasnil kako funkcioniraat sistemite koj toj gi napravil. Togash potekle solzi od ocite na tatkoto. Sinot koga go videl toa, mu rekol na svojot tatko: ne placi, toa go napraviv za da ti pomognam zoshto ti si me pratil da zavrsham shkolo.

Tatkoto mu rekol na sinot: ne placam zaradi toa. Placam zoshto ti ne go poslusha mojot zbor.

Taka i nie lugjeto, si dodavame raboti vo ustata na Boga (so dobri nameri), a vo sushtina ne go slushame Nego.

              MENUVANJE NA MESTATA
                 
Ednas eden organist vo edna selska crkva svirel na orgulata delo od procueniot kompozitor Mendelson. Ne svirel mnogo dobro i pravel greski vo svirenjeto.

Eden tuginec pominuval pokraj crkvata , gi slusnal zvucite i vlegol vnatre. Koga zavrsil organistot so vezbanjeto, tuginecot go zamolil da mu dozvoli da sviri samo ednas na orgulata. Nekolku pati go molel, bidejki organistot ne sakal da mu dozvoli da sviri, no na krajot sepak popustil.

Tuginecot sednal na orgulata, pravilno ja namestil i pocnal da go sviri istoto delo. No kakva razlika! Malata crkva se ispolnila so nebesna muzika.

Organistot zacudeno go slusal i go prasal: " Koj ste vie?" Tuginecot skromno odgovoril: " Jas sum Mendelson."

Togas organistot izviknal: " Sto? A jas ne sakav da vi dadam da svirite na orgulata!"

BOG prekrasno go izbavi nasiot zivot od propasta. Nie sme Negovoto delo. Da se prepustime vo Negovite race i togas Toj od nas ke napravi nebesna melodija.

              VREDNO ZA PRIZNANIE



        Ako deloto izdrzi, graditelot ke dobie nagrada[1. Korintjanite 3,14]



        Eden minuvac go zabelezal otisokot od fabrikata na betonskite rabovi dolz ulicite. Mu ostavilo vpecatok deka betonskite raboti bile izraboteni vo 1903 godina, a i sega bile vo odlicna sostojba.
        Koga taa fabrika i covekot sto go izleal ovie betonski delovi se uste bi bile zivi, bi imale pricina da se gordeat so svojot proizvod. Na nego nemalo puknatini, pproizvodot go polozil testot na vremeto i ne i donesol sram za fabrikata, tuku, naprotiv, priznanie.
        Se sto pravime nie kao hristijani, so sebe go nosi i naseto ime. Eden den, za nasite dela ke dobieme priznanie ili sram[1. Korintjani 3,14-15], vo zavisnost od toa, dali nasite dela ke go pominat Bozjiot test ili ne. Ke go pominat dokolku ona sto sme go pravele e vo soglasnost so Hristovite i apostolskiye principi postaveni vo Svetoto Pismo. Nema da go pominat, ako gradime vrz svoi ili svetovni osnovi.
          Sekako, najprvo treba da gi poznavama Bozjite, t.e. bibliskite principi. Dali ja citas Biblijata? A potoa, treba da Mu veruvame na Bog deka takvite principi se za nase dobro.
          Dali Mu veruvas na Bog? Ina krajot, treba da gi sproveduvame vo delo bibliskite principi. Se trudis li dovolno vo taa nasoka?
          I vo denesniot den, napravete si samotestiranje:kolku od ona sto [ke] go pravite denes ke go privlece Bozjoto vnimanie i eden den ke dobie nebesno priznanie?


        ZA NASETO SPASENIE SE POGRIZI HRISTOS;
       ZA NAGRADITE TREBA SAMITE DA SE POGRIZIME.