3 - DIMENZIONALEN DLABINSKI EFEKT NA FOTO
Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: Стил на живот
Име на форумот: Корисни совети
Опис на форумот: Совети и упатства
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=6249
Датум на принтање: 18.Април.2024 во 03:53
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com
Тема: 3 - DIMENZIONALEN DLABINSKI EFEKT NA FOTO
Постирано од: Zoran K
Наслов: 3 - DIMENZIONALEN DLABINSKI EFEKT NA FOTO
Датум на внесување: 10.Јануари.2007 во 20:13
Za da se postigne trodimenzionalen efekt kaj edna fotografija mora da se ima tri polinja (ramnini) na interes koi ke padnat vo strogo odredeni sferi na focus (na razlichni dlabinski ostrini). Na prilozeniov primer toa se glavata (kako glaven objekt na interes), ramoto so dzhemperot (kako vtor objekt na interes) i pozadinata (kako tret i posleden). Pokrijte ja so raka levata strana na slikata do glavata na deteto i gledajte ja samo desnata. Na slikata nisto ne i fali, no poradi samo dve polinja na interes taa, kako i sekoja druga slika e dvodimenzionalna. Sega pokrijte ja desnata strana do glavata i gledajte ja levata polovina. Imate chuvstvo deka glavata bukvalno izlaga nadvor od skrinot. Toa e poradi trite ramnini na interes tochno oddeleni i definirani so razlichnata dlabinska ostrina. Prvata,kako najvazhna e ostra, vtorata (koja mora da sodrzi nekakva validna informacija za slikata) e malu blurirana, no sepak so lesno prepoznatlivi detail i tretata moze da bide kompletno nadvor od fokusot so blur koj nema da dozvoli zabelezhuvanje na nikakva informacija. Vo vakviot sluchaj okoto percepira virtuelna dlabochina, koja ja reminiscira realnosta, pa zatoa mozokot ovaa informacija ja INTERPRETIRA kako naseto najblisko i sekojdnevno iskustvo za nesto takvo, a toa e 3 - dimenzionalnost. Iluzijata moze dopolnitelno da se inforsira so soodveten “back light” ili “kick light” na glavniot objekt na interes. Slikava vo pogolem format e objavena tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=20929 |
Коментари:
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 10.Јануари.2007 во 20:35
|
So kolkavo aperture e napravena ? mislam ako imas zabelezano ili ako se sekjavas... ODLI4NA Fotografija... i tajnata e deka e obrabotuvana fotografija vo PS ili e CIST SKEN.... cekam info.. |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 10.Јануари.2007 во 22:17
| Ne se sekavam tochno na upotrebenata blenda, no sigurno e deka bila siroko otvorena. Nema nekoja specijalna dorabotka vo Photoshop osven malu kropiranje. Ako mislish na slektivniot fokus i razlichnata dlabinska ostrina, toa e dobieno samo so siroko otvorenata blenda. Ubavinata vo taka dobienata dlabinska ostrina e sto taa mnogu graciozno pagja so oddalechenosta na objektite i dava prirodno zamatuvanje na detalite vo odnos na postavenosta na objektivot na kamerata. Tesko se postiga takva realnost so koristenje na PS. |
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 10.Јануари.2007 во 23:53
|
:)) OO znam Tuka SLR e nezamenliv Toa e vistinskiot kvalitet... BRAVO :) za obrabotka vo PS mislev na ostrina i tonalitet ,....zatoa sto mnoogu mi se razlikuva(poprirodna e) od na primer (ne vikam deka primerot e losa fotografija, naprotiv smetam deka e dosta dobra): http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=20780 |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 11.Јануари.2007 во 01:01
| Ne bi trebalo da se sporeduvaat dva razlichni fotoaparati, so dva razlichni objektivi, razlichni filmovi, razlichno osvetluvanje, razlichni objekti na slikanje, razlichni... |
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 11.Јануари.2007 во 14:17
| Blagodaram, vo pravo si mnogu parametri.... |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 11.Јануари.2007 во 16:24
|
Vo sluchaj koga sme soocheni so objekt na interes koj kreira samo edna fokusna ramnina, togas sme soocheni so faktot deka definitivno ke imame dvodimenzionalen lik. Nedostatokot na razlichni polinja na interes so razlichnata dlabinska ostrina ne mu dava shansa na mozokot da REKREIRA i INTERPRETIRA prostor, a so toa i iluzija na trodimenzionalnost. Za takvite fotografii, bez obzir kolku se ineteresni, dobro zamisleni ili fotoshopirani, velime deka se "flat". Nedostatokot na iluzijata na trodimenzionalnost ili prostornost pravi vakvite sliki da izgledaat "izdisheno" ili "splesnato", sto najchesto lugjeto i ne go registriraat toa kako nekoj nedostatok bidejki OCHEKUVAAT fotografiite po svojata priroda da bidat dvodimenzionalni.
Trikot na dolovuvanjeto na prostornost vo takvite sluchai ne e nikakva specijalna tajna i poznato e uste od vremeto na starite likovni malstori. Toa e upotrebata na svetloto kako "alat" vo "oddeluvanjeto", "oformuvanjeto" ili "plastificiranjeto" na objektot na slikanjeto. Koristenjeto na samo eden svetlinski izvor, bez obzir kolku e toj kvaliteten, nema da bide dovolen za takvo nesto. Tahnichki vozmozhno e da se iskoristi rasturenata svetlina od eden svetlinski izvor i da se reflektira nazad kon objektot na interes pod drug agol, so sto bi se dobil efektot za koj zboruvame. No najchesto potrebno e edno ili poveke nezavisni svetlinski izvori za da se dobie navistina potpolna i korektno kontrolirana situacija. Slikava postirana tuka e eden primer na takov priod: 
Koristeni se samo dve svetla. Glavnoto svetlo e postaveno desno gore ( 2 chasot) , a drugoto e pozadi (11 chasot) so cel da se osvetli kosata i grbot na zenata. Ako se upotrebi samo prvoto svetlo slikata ke bide definitivno "flat", a kosata i grbot na talentot, kako temni povrshini, bukvalno ke se stopat so temnata pozadina ostavajki ne samo da pretpostavuvame kako vsushnost izgleda formata na fotografiraniot objekt. Upotrebata samo na edno svetlo od zadninata pravi slikata da "ozhivee", davajki dovolno korisna dodatna informacija na mozokot da ja "REKREIRA" trodimenzionalnosta na objektot na slikanjeto. Slikava vo pogolem format e objavena tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=20963 |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 12.Јануари.2007 во 00:41
Ovaa fotografija e primer za dolovuvanje na prostornost koga se fotografira nadvor (kade sto e tesko da se kontroliraat uslovite za slikanje) , so koristenje na selektiven focus (135mm objekiv) i “fill flash” (montiran na kamerata).
Glavniot problem vo ovoj sluchaj bese silnata soncheva svetlina koja bi predizvikala gorenje na belite povrsini ako se meri spored senkite ili zatemnuvanje na senkite ako se meri spored belite delovi na slikaniot object. Zgora na toa, taa predizvikuva nesakano zhmirkanje na ochite na lugjeto, kako i takanarecheni “Raccoon” senki pod ochite, kreirani od vegjite. Vo sluchajov site ovie problemi ednostavno se resheni so svrtuvanje na objektot na slikanjeto vo sprotivna nasoka od onaa na koja pagjaat sonchevite zraci. Toa, od druga strana, dava eden mnogu dobar benefit i eden seriozen problem. Benefitot e sto sega sonchevata svetlina moze da se koristi kako “back light” i “hear light” sto dava svetlinsko oddeluvanje na objektot od pozadinata kako i dodatno estetsko modeliranje. Seriozniot problem e faktot deka objektot na slikanjeto ke padne vo senka koga se sporeduva so osvetlenosta na sredinata vo koja se naogja. Toa se reshava so “fill light” od stranata na kamerata. Vo vakvi sluchai kako izvor na “fill light” moze da se koristi svetla reflektirachka povrshina ( koja od svoja strana ke bara asistent ili stativ za korektno postavuvanje ) ili blic (flash light), kako sto e koristeno vo ovoj konkreten sluchaj. Koristenjeto na “flas light” nosi svoj predizvik, a toa e korektno doziranata silina na svetlina. Imeno, korektno doziranata svetlina treba da bide nezabelezliva so toa sto ke se blendira so okolnoto svetlo, a istovremeno ke mu dade moznost na okoto na nabljudivachot da gi vidi site potrebni detali. Premnogu svetlina bi deluvala neprirodno, a premalu e isto kako i voopsto da ja nema. Dodaten problem na slikava pretstavuvaat belata bluza i beloto stolche, koi ne davaat golema tolerancija za preeksponiranje. Vizuelnoto oddeluvanje na objektot od pozadinata e dobieno so koristenje na teleobjektiv od 135 milimetri. Upotrebata na normalen objektiv (50mm) bi bila nevozmozna od nekolku prichini. Prvo, za da se dobie vakva perspektivna oddelenost megju prviot i vtoriot plan na inters, so frlanje na pozadinata nadvor od focus, ke treba deteto da se oddalechi uste poveke od ogradata. Toa vo sluchajov bese nevozmozno. Ako se koristi istata oddalechenost, togas treba blendata da bide sirum otvorena, sto e nevozmozno bidejki sonchevata svetlina e presilna. Eventualnoto koristenjeto na zgolemena brzina na zatvorachot ( od na primer 1/4000 sec) kako reshenie na toj problem ne odi vo predvid bidejki izlaga nadvor od brzinata na sinkot na blicot. Edinstvenoto resenie e koristenje na teleobjektiv koj duri i so pogolema blenda ke ja frli pozadinata nadvor od focus. Slikata vo pogolem format e objavena tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=20998 |
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 12.Јануари.2007 во 00:52
|
:) Prodolzi vaka.... Ova interesno mi stana... so primeri so koj avtorot direktno kazuva na sto misli :) za razlika od povekjeto knigi po fotografija kade se pozajmeni fotografiite... dobar e dodatokot so sporedbite so objektivi.... Dali bi mozel vo idnina povekje za niv..... So koristenje na telefoto i sirokootvorena blenda zarem ne postoi rizik da bide nosot nadvor od fokus za razlika od ocite? |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 12.Јануари.2007 во 01:10
|
So teleobjektiv i shiroko otvorena blenda moze da da se dobijat site sakani i nesakani efekti...
...rabotata e sto se saka da se postigne i da se bide vnimatelen pri fokusiranjeto. Patem, osnovno pravilo e sekogas da se fokusira vo ochite. Tie mora da bidat ostri, a ostanatoto...ponekogas e poubavo da bide nadvor od fokusot. |
Постирано од: dimo
Датум на внесување: 12.Јануари.2007 во 01:36
|
Zoran Ova komentiranje i objasnuvanje mi doaga kako da sum na privaten cas. Mnogu korisno Blagodaram ------------- http://foto.idividi.com.mk/portfolio.asp?ID=1288 - portfolio |
Постирано од: dimi
Датум на внесување: 12.Јануари.2007 во 14:29
|
se soglasuvam so Dimo ------------- http://foto.idividi.com.mk/portfolio.asp?ID=1695 - Моето Портфолио 
|
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 13.Јануари.2007 во 00:17
Ovoj pat, pottiknat od sugestijata za koristenje Photoshop vo kreiranjeto prostoren efekt, vmesto upotreba na soodveten objektiv vo momentot na fotografiranjeto, go prilozhuvam sledniov primer:
Slikata dolovuva bescenet mig na istovremeno ovekovechuvanje dve emocii – onaa na deteto i onaa na majkata. Slikata e korektno napravena i koristeniot normalen objektiv malu, no sepak zabelezitelno ja stava majkata nadvor od kritichniot focus, za da ne mu konk*rira na deteto kako glaven objekt na interes. Kako takva slikata nema nekoi pogolemi mani, osvetluvanjeto e dobro i postavenosta na majkata i deteto vo dijagonala gi zadovoluva estetskite normi. Predizvikot, dali dodatnoto defokusiranje na majkata ke pridonese za podobro optichko izdvojuvanje na deteto, a so toa i dobivanje na efekt na pogolema prostornost e napraven na slednava slika: 
Ochigledno zamatuvanjeto so koristenje PS e uspeshno i efektot go dava baraniot rezultat. Tuka treba da se naglasi nesto mosne vazno. Vakvata manipulacija ne deluva vestachki zatoa sto dvata objekti na interes se naogjaat vo dve razlichni fokusni ramnini. Ochigledno e deka majkata se naogja na nekoja oddalechenost zad deteteo, taka sto nejzinoto bluriranje deluva prirodno i nemame nikakov problem so INTERPRETIRANJETO na slikata. Vakvata postavenost ni dozvoluva da imame pogolema tolerancija na nivoto na blurot bez da go dovedeme gledachot na vakvata slika vo situacija da se posomnevame vo “prirodnosta” na efektot. I mozheme da zastaneme tuka - imame tri ramnini so tri razlichni dlabinski ostrini, kako sto objasnivme na pochetokot na ovoj post. No ovoj pat ke pojdeme uste eden chekor ponapred. Veke spomnavme deka so koristenje na svetlina mozeme da ja inforsirame iluzijata za prostornost pravejki go efektot na trodimenzionalnost uste povoochliv. Togas rekovme deka toa se postiga so upotreba na “back light” i “hear light”, kako sto prikazhavme vprochem i na dvete prilozheni fotografii. Ovoj pat, bidejki fotografot na ovaa slika ne koristel takvo svetlo, poradi faktot deka glavniot objekt na interes veke ima “hear light” i deka ke bide osobeno tesko i malu neprirodno da kreirame “back light” bez da ja afektirame i majkata, ke pokazheme kako moze da se upotrebi sosem sprotivna strategija – zatemnuvanje na del od slikata, vmesto osvetluvanje: 
So zatemnuvanje na majkata i del od pozadinata nie indirektno go pravime deteto posvetlo vo odnos na ostanatiot del na slikata i taka vizuelno go oddeluvame uste poveke. Se razbira, intenzitetot na bluriranjeto i zatemnuvanjeto se pravat po zelbata na avtorot na deloto. |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 13.Јануари.2007 во 01:01
|
vo pravo si a vaka e uste poubavo  ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 13.Јануари.2007 во 18:48
|
so ve nema so 3D? ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 14.Јануари.2007 во 01:14
Posleden primer vo ovaa serija fotografii:
Najnesekaniot sluchaj na image e onoj koj lichi na “cut & paste” parche, bez nikakva pozadina ili vtora i treta ramnina na interes. Sto da se pravi togas? Pa, treba da se kreira onoa sto nedostasuva, a najednostavno i chesto pati najelegantno e da se napravi senka ili “drop shadow”. Toa moze da se realizira na razni nachini, a tuka e pretstaven eden od niv, sto mene vo momentot mi izgledase najpriemchiv za nezhniot detski portret. |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 14.Јануари.2007 во 01:21
|
taka e dobro odlicno ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: aboskovski
Датум на внесување: 14.Јануари.2007 во 20:54
|
[QUOTE=Zoran K]
....Toa se reshava so “fill light” od stranata na kamerata. Vo vakvi sluchai kako izvor na “fill light” moze da se koristi svetla reflektirachka povrshina ( koja od svoja strana ke bara asistent ili stativ za korektno postavuvanje ) ili blic (flash light), kako sto e koristeno vo ovoj konkreten sluchaj. Koristenjeto na “flas light” nosi svoj predizvik, a toa e korektno doziranata silina na svetlina. Imeno, korektno doziranata svetlina treba da bide nezabelezliva so toa sto ke se blendira so okolnoto svetlo, a istovremeno ke mu dade moznost na okoto na nabljudivachot da gi vidi site potrebni detali. Premnogu svetlina bi deluvala neprirodno, a premalu e isto kako i voopsto da ja nema. ..... QUOTE] Zoki, pozdrav i priznanie za ova sto go pravis. Ovaa diskusija (lekcija) najmnogu mi se dopadna. Dali mozebi ima nekoj algoritam (barem priblizen) kako da go doziram blitzot vo zavisnost od jacinata na backlight-ot i rastojanieto? Koi se tvoite iskustva? Mene retko mi se pogoduva, iako dosega ne sum se obidel seriozno da eksperimentiram. Napomena: jas imam Minolta 5D, so ili bez ADI (vo zavisnost od objektivot sto go upotrebuvam) i moznost za +-2EV kompenzacija na vgradeniot blitz. Vo pogled na odreduvanje na ekspozicijata, mozam da gi izbiram slednite 2 moda: - presmetanata ekspozicija (blenda+traenje) e rezultat na procenka samo na ambientalnata osvetlenost (isto kako i bez blitz, iako blitzot okinuva) ili pak - rezultat od kombinacija na ambientalna so osvetlenosta sto ke ja predizvika blitz-ot (default) I kaj obete imam moznost za kompenzacija od +-2EV. Koi se tvoite preporaki, ima li nekoj barem priblizen metod? Angel ------------- |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 15.Јануари.2007 во 02:24
|
Angel, blagodaram za ubavite zborovi.
So problemot sto ti go posochuvas se sudruvaat site fotografi koi sakaat da koristat fill-light so svoite kameri. Iako sekoj sistem-kamera si ima svoj karakter za koj ima posebni finesi (najlesno im e na onie so Nkon), sepak nema sega da se zadrzuvam na detalni elaboriranja i ke ti dadam praktichen sovet koj treba da ti dade mnogu dobar rezultat uste od prvata upotreba. Se razbira ke treba da go ispoliras malu za tvojot sistem, a ke treba da steknes isto taka i malu iskustvo okolu procenkata na slikanite objekti vo odnos na nivnata reflektivnost...Ako treba poveke objasnuvanje okolu toa ke mozeme da razgovarame drug pat. Prvo, odredi ja precizno ekspozicijata so merenje na svetlinata sto pagja na objektot. Napravi go toa kako sto tebe ti prilega ili ti e vozmozhno - mozes da koristis rachen svetlomer ili kamera. Dokolku ne e nekoja mnogu specijalna situacija, toa ke bide i generalnata vrednost na osvetluvanjeto na seta okolina vo koja se naogja fotografiraniot objekt od STRANATA NA KAMERATA. Back-lightot definitivno ke bide posilen, no toa obichno ne e tolku kritichno bidejki kako takov toj moze da bide toleriran za +1 do +2EV (vsushnost dobro e da bide barem +1EV, inaku nema da bide back-light  ). Podesi gi blendata i vremeto da odgovaraat na vaka odredenata ekspozicija spored osetlivosta vo ASA sto ja imas odbereno na kamerata. Slednoto e blicot. Vmesto da odreduvas manuelno kolku svetlina ke frli, so modernive blicovi mozes da se potpres na nivnata sofisticirana avtomatika (se nadevam deka blicot na tvojata kamera e relativno dobro dizajniran), pa ednostavno odberi -1EV (se razbira za ista vrednost na ASA).
Dokolku mislish deka svetlinata od blicot e presilna, odi na -2EV. Kako sto rekov ova e generalen sovet. Vrednosta na kompenzacijata ke zavisi i od reflektivnosta na objektot. Posvetol objekt (kako na prilozenata slika) ke bara pomala kompenzacija, potemen ke bara pogolema. Kako sto rekov, ke treba da probas, da eksperimentiras i iskustvoto ke te nauchi sto se idealnite kompenzacii za tvojot sistem. Mozebi ke imas dopolnitelni problemi i nekonzistentstvo vo rezultatite bidejki go koristis maliot vgraden blic. Negovata silina e skromna, posebno kade sto se bara pogolema silina (slikanje nadvor pod svetlo sonce), vremeto na recikliranje e pogolemo, kapacitetot mu zavisi od sostojbata na bateriite vo kamerata, podolgite objektivi navleguvaat vo sferata na frlanjeto na svetlina pa go "zbunuvaat" blicot vo presmetkata na svetloto i t.n. Nadvoresen, nezavisen blic, bi bil mnogu podobar izbor vo vakvi sluchai. |
Постирано од: Mire
Датум на внесување: 15.Јануари.2007 во 06:45
|
Zoran, ako nemas nisto protiv, bi ja preselil temava vo "Korisni soveti" :) ------------- Da se obideme da pomogneme i na onie, navidum izgubeni slucai. Za preporacana postapka http://i96.photobucket.com/albums/l173/mire_slavejkov/cure.gif - klikni TUKA |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 15.Јануари.2007 во 15:26
|
Nemam nisto protiv Mire. Samo ako mozes malu da pochekas so prefrlanjeto bidejki lugjeto se naucheni temava da ja gledat tuka. Na novata pozicija bi bila izgubena.
Blagodaram za predlogot. |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 15.Јануари.2007 во 16:10
Eve dva primeri za ilustracija na ulogata na teleobjektivot vo sozdavanjeto na trodimenzionalniot ili prostoren efekt na fotografiite.
Prvata fotografija e napravena so teleobjektiv i maksimalno otvorena blenda (f 2,8). Poradi malata dlabinska ostrina, kako i odbiranjeto na ramninata na fokusot, kaj ovoj primer imame (gledajki od desno na levo) prva ramnina nadvor od focus, vtora vo focus i tretata ramnina nadvor od focus. Toa e malu porazlichno od predhodnite primeri, no efektot na postiganje prostornost e ist. Efektot na upotreba na teleobjektiv, no so namalena blenda, ke dade kompletno drug rezultat: 
Karakteristika na teleobjektivite e “splesnuvanje” (kompresiranje) na perspektivata. Takviot efekt venchan so mal otvor na blenda ke dade slika na ostro fokusirani objekti koi se natrupani eden zad drug. Na ovoj nachin se ELIMINIRA prostornosta, sto e sprotivnoto od onoa sto sakame da go istakneme vo ovoj post. Megjusebnoto rastojanieto na dvata prikazani objekti od ovaa slika e 200-300 metri. Celta na pokazuvanjeto na ovie primeri e da se istakne razlikata vo upotrebata na razni otvori na blenda kaj teleobjektivite. Teleobjektivot moze da se upotrebi da ja kompresira perspektivata so site prikazhani objekti vo perfekten fokus, no i da go selektira fokusot (so shirokata blenda) i da odbere samo eden objekt na interes frlajki gi drugite nadvor od focus, istovremeno sozdavajki iluzija na trodimenzionalen prostor. Prikazanite fotografii se postirani tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=21114 http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=16626 |
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 01:05
|
Zoran nestriplivo cekame na tebe :)) nesto novo |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 02:26
|
Dali mora da se ima mokjen teleobjektiv za da se postigne efekt na prostornost i trodimenzionalnost? Sigurno ne.
Eve nekolku primeri na fotografii napraveni so teleobjektiv od samo 70mm/2,8(filmska kamera) ili 55mm/2.8 (digitalna kamera). Najednostavno e da se zazeme pozicija na slikanje koja ke ni ja postavi pozadinata na maksimalna oddalechenost od objektot na slikanjeto. Vo toj sluchaj izborot na blendata ne e tolku kritichen (osven ako ne e ekstremno mal), a trodimenzionalniot efekt sepak ke bide garantiran. Dobar primer za toa e slikava so ververichkata (pogolema slika ke najdete tuka - http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=17425) : 
Iako ekstremnata oddalechenost na pozadinata e pozhelna, taa ne e presudna za da se dobie ubav trodimenzionalen efekt. Korektnoto odbiranje na pozicijata na slikanje, koja ke ni ovozmozhi skromno no dovolno rastojanie, kako i efekten “back-light” (priroden-sonchev ili kreiran od nas so blic) ke bidat dovolni za postiganje na baraniot efekt. Primer za toa e slikata so ovoj simpatichen kolor-koordiniran par (pogolema slika e postirana tuka - http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=19065) : 
Za zal, najchesto pozadinata e mnogu, mnogu pobliska od idealnata. Vo takvite sluchai treba blendata da se otvori maksimalno, da se prijde ekstremno blisku do objektot na slikanjeto i da se odbere agol koj ke ni garantira ednolichna pozadina. Najdobro ke bide ako objektot na slikanjeto so svojata forma se oddalechuva od nas kon pozadinata. Primer za toa e ova stop svetloto na eden avtomobil (originalno postirana tuka - http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=19433) : 
Iako maksimalnoto priblizhuvanje kon slikaniot objekt bi bilo najdobro, ne treba da se otfrli kako opcija i edno poskromno oddalechuvanje, koe sepak so maksimalno otvorenata blenda i kontroliranoto svetlo mozat da kreiraat prekrasen trodimenzionalen efekt kako ovoj so cveketo (pogolema slika ke najdete tuka - http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=15744) : 
|
Постирано од: Mire
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 09:26
|
Anakin, prisustvuvas na master class po fotografija. Gledaj, uci, prasuvaj ... np. Just don't disturb the order in the classroom, please
------------- Da se obideme da pomogneme i na onie, navidum izgubeni slucai. Za preporacana postapka http://i96.photobucket.com/albums/l173/mire_slavejkov/cure.gif - klikni TUKA |
Постирано од: JANE971
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 19:57
zorrrrane, zorrrane....
|
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 20:04
zasto mi ja zbrisa mojata 3D slika taka li ti kaza profesorot posle casot? ne veruvam oti profesorot si e profesor a ucenik e ucenik a drugar si e drugar a nasmejan si e sekogas nasmean ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Mire напиша:Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 18.Јануари.2007 во 23:01
Na krajot, temava nema da bide kompletna ako ne se posochi faktot deka efektot na prostornost i trodimenzionalnost moze da se postigne i so shirokoagolen objektiv. Iako pri koristenje na vakov objektiv nezbezhno se soochuvame so potpolna ostrina na site objekti vo slikata, iluzijata na prostornost moze da se postigne so korektna kompozicijata na koja ke bidat prikazhani ramnini na interes koi se struktuirani i jasno voochlivi kako “sloevi” (grupi) na slikata ili kako voditelki na pogledot. Site sliki se napraveni so objektiv od 17 mm digitalna kamera, sto korespondira so okolu 28mm na filmska kamera (35mm telo).
Prvata fotografija (pogolema e objavena tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=13297) go pretastavuva dolovuvanjeto na prostornosta preku proektiranjeto na perspektivata na liniite kreirani od dvete ramnini na interes : klupite (kako glaven objekt na interes) i ogradata pozadi niv. Vaznata koja se gubi vo belinata na pozadinata go nagovestuva tretiot, vo ovoj sluchaj beskraen plan, akcentirajki go prostorot vo sprotivna nasoka na dvizhenje od predhodnite dve, sechejki gi pod prav agol. Glavniot efekt e postignat so smerot na dvete glavni perpektivni linii (ramnini) koi poagjaat od levata strana na gledachot na slikava i zavrshuvaat nekade neodredeno na sprotivnata strana. 
Na vtorava fotografija (http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=15714) okoto vednas vi se vkovuva na nevestata i gondolata sto pretstavuvaat glaven objekt na interes i kako sluchajno toa e prvata ramnina. Vtorata vodi paralelno so prvata i toa e maliot dok so grupata gondolieri koi se vtoriot objekt na interes. Tetata ramnina i objekt na interes voglavno e paralena so prvite dve, a na desnata chetvrtina od slikata se prekrsuva pod prav agol, pravejki mala ramka. Elementot sto posebno ja potencira prostornosta na slikava e vesloto sto vodi od pozicijata na gledachot na slikata kon vnatresnosta na fotografijata. 
Tretata slika (http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=13766) ima prekrasni voditelki na pogledot koi ednostavno ne vi ostavaat nikakva druga opcija, tuku da ja primite iluzijata na prostornost bez pogovor. Iako glavniot objekt na interes pagja duri vo tret plan, okoto vednas se vkovuva vo nego bez da luta naokolu. Site drugi elementi na slikava prosto ve vodat ednoznachno kon glavnata cel i okoto gi sledi prirodno i bez dvoumenje. Vo prviot plan belata drvena ograda pojduva od levata strana na gledachot i vo kosa perspektiva zavrsuva do vtorata ramnina definirana od zhivata ograda koja sega go vodi pogledot vo dijagonala na levo do crkvata i istovremeno ja vramuva od dolnata strana. Grankata, koja go pokriva sinoto nebo bez oblaci i nedvosmisleno pointira kon crkvata, kako da lebdi nekade megju site ovie ramnini. Poslednata linija se ovoshnite drva koi go oznachuvaat krajot na zemniot prostor i ja smestuvaat crkvata vo vnatresnosta na slikata. Sonchevata svetlina dava plastichnost na objektite i samo ja inforsira iluzijata na trodimenzionalnost. I toa e krajot na ovoj nesuden tutorijal. Pochna kako eden kus osvrt, a zavrshi kako kompletna serija tekstvovi. Vi blagodaram za podrskata i se nadevam deka pronajdovte barem nesto sto ke vi go zbogati vaseto znaenje i iskustvo i sto ke vi pomogne eventualno vo vaseto kreativno fotografiranje. |
Постирано од: moz pos
Датум на внесување: 19.Јануари.2007 во 00:31
| Blagodaram mnogu za ubavite primeri prosledeni so fotografii :) |
Постирано од: aboskovski
Датум на внесување: 19.Јануари.2007 во 20:03
Fala Zoki, se nadevav deka imas nesto poegzaktno (znaes,jas sum tehnokrat po priroda :-)) i deka ne ke mora sam da go izmisluvam trkaloto. Fala, kako i da e, ke ekpserimentiram vo slednata prilika. ------------- |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 19.Јануари.2007 во 20:39
|
Znam Angel deka si tehnokrat, ama sakav rabotava da ja poednostavam i da ja napravam priemchiva za site chitateli.
Popreciznoto e slichno, samo faka poveke vreme. - Zemi rachen svetlomer i izmeri go svetloto sto pagja na objektot na slikanjeto (pretpostavuvame deka svetlomerot dava isti vrednosti kako sto e bazhdarena kamerata). - Stavi ja kamerata na manuelen mode i postavi gi blendata i vremeto na ekspozicija kako sto ti kazal svetlomerot. VNIMANIE: brzinata na zatvorachot treba da bide maksimalno kolku sto e sinhronizacijata za blicot na kamerata! - Vkluchi go blicot na manuelen mode i testiraj kolku svetlina frla na objektot sto go slikas (se razbira povtorno treba da merish so rachniot svetlomer). Podesi ja jachinata na blicot da ti dade edna blenda pomalu od onaa sto si ja namestil na kamerata. - Napravi slika i vidi go rezultatot. Vo normalni uslovi, koga sonceto ne e premnogu silno i koga objektot na slikanjeto frla sredno siva refleksija, togas ova podesuvanje treba da zadovoli. Ostanuva do slikarot da odredi dali e potrebno naknadno namaluvanje na svetlinata za da se dobie uste poprirodno fill-light osvetluvanje. Elementi koi vlijaat na reflektivnosta na svetlinata (znachi na svetloto na blicot sto se odbiva nazad do kamerata) se bojata na objektot, negovata blizina do blicot ( nekoi blicovi mozat da doziraat poprecizno svetlina na razni rastojanija, posebno kusi, a nekoi ne mozat) kako i konzistencijata na svetloto sto go frla blicot vo konzekutivni svetenja i performansite na bateriite koristeni vo nego. Kako sto gledas, totalno precizna kontrola na siot proces e vozmozhna, no vo laboratorija.  Praksa kaj profesionalcite e, koga moraat da slikaat brzo, da braketiraat koristejki konsekventno -1 i -2 blendi. Koga se ima poveke vreme, porano se pravese polaroid testovi, a denes se proveruva skrinot na digitalnata kamera.
Oti, ako pochnes da se mestis za fotografiranje kako vo laboratorija, shansite se deka, dodeka se prigotvis da ja napravis prvata slika, ke ti mine kjefot za slikanje.
|
Постирано од: JANE971
Датум на внесување: 20.Јануари.2007 во 20:02
|
ILI DA TI ZAJDE SONCETO.... JAS BI MU REKOL KRATKO I JASNO 1 DO 1.5 BLENDI NAMALIGO BLICOT SO BRACKETOT I TERAJ. OSVEN AKO IMAS PREMNOGU VREME , TOGAS MOZES DA ISPROBAS SE STO TI KAZA ZORAN , PA DURI I DA NAJDES SVOJ NACIN ZA FILL FLASH. PA POSLE DA NI SE POFALIS |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 25.Јануари.2007 во 01:16
Uste eden primer za dobivanje na trodimenzionalen efekt so shirokoagolnik:
Slikava vo pogolem format i tezhina objavena e tuka: http://foto.idividi.com.mk/viewphotos.asp?ID=21500 |
Постирано од: JANE971
Датум на внесување: 08.Февруари.2007 во 09:44
| SE SEKAVAM IMASE EDNA MNOGU EFEKTNA FOTOGRAFIJA OD RADE LUKOVIC ZA VREME NA ULICNIOT TEATAR NA POLIO PLUS, FOTOGRAFIRANA MISLAM SO 20 MM , NA KOJA IMASE GRUPA LUGE VO NEOBICNI OBLEKI I SLIKANA OD ZABJA PERSPEKTIVA. RADE AKO CITAS I AKO TI TEKNUVA NA SLIKATA , POSTIRAJ JA ZA DA IM GO DOLOVIME MOMENTOT. |
Постирано од: dejan13
Датум на внесување: 25.Март.2007 во 20:09
А што е рачен светломер  ?------------- http://www.istockphoto.com/user_view.php?id=1449555 - http://www.istockphoto.com/user_view.php?id=1449555 |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 26.Март.2007 во 00:38
|
zoki koga kje upotrebis zbor ....mer znaci neso meri a obicno se kazuva meri vo edinici.............? koi bre?  ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: Zoran K
Датум на внесување: 26.Март.2007 во 00:39
|
Svetlomer e ured za merenje na svetlina koja pagja na objektot na slikanjeto. Istoto vazhi i za "rachen svetlomer". Obichno pod terminot "svetlomer" se podrazbira vgraden svetlomer vo teloto na kamerata, a pod terminot "rachen svetlomer" se podrazbira svetlomer koj e napraven kako poseben meren instrument.
Poveke za svetlomeri prochitaj tuka: http://en.wikipedia.org/wiki/Light_meter 
 ------------- |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 26.Март.2007 во 00:44
|
ok ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: polikarp
Датум на внесување: 27.Април.2007 во 01:43
|
Јас би рекол браво за Зоран и бесплатните часови за фотофрафија!!!!!!! Секоја чест ------------- Подобро да ме мразат заради тоа што сум, отколку да ме сакаат заради тоа што не сум. |
Постирано од: anakin
Датум на внесување: 03.Јуни.2007 во 21:36
so blur nivoa ------------- SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas. |
Постирано од: Dimco
Датум на внесување: 31.Август.2007 во 23:21
|
Zoki, fala ti za prekrasniot chas. Osobeno cenam predavanje koe obiluva so primeri. Nestrpliv sum za naredniot chas. Pozdrav, 
|
Постирано од: 7528620xs
Датум на внесување: 12.Јули.2010 во 05:46
|
Vo vakviot sluchaj okoto percepira virtuelna dlabochina, koja ja reminiscira realnosta, pa zatoa mozokot ovaa informacija ja
------------------------------------------------------------ http://www.panbeadssales.com/ - buy cheap pandora / http://www.panbeadssales.com/ - buy pandora / http://www.edhardytime.com/ - christian audigier clothing / http://www.panbeadssales.com/ - pandora sale |