Испечати | Затвори го прозорот

Ѓорѓија Мијакот Скендербег Ѓерѓ Кастриот

Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: Македонија и Свет
Име на форумот: Историја
Опис на форумот: Александар, Кирил, Самоил, Мисирков, Делчев
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=5757
Датум на принтање: 28.Септември.2024 во 23:06
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com


Тема: Ѓорѓија Мијакот Скендербег Ѓерѓ Кастриот
Постирано од: bojan81
Наслов: Ѓорѓија Мијакот Скендербег Ѓерѓ Кастриот
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 03:34
Во вторник на денот на албнаското знаме се поставува бистата на Скендербег во Скопје, Мијако роден како православен Македонец стана симол на Албанската свест Деновиве ќе се постави како Албански херој. Дали сметате дека Скендербег треба да се заборави само зошто албанците го сметаат за свој.


Сите предци на Георгија Кастриот имаат македонско потекло.
Неговите предци се знаат за девет колена наназад.
Тоа биле:
Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).
Татко му на Георгија, кнезот Иван Кастриот, во бракот со Воислава, ќерка на кнезот Бранислав од с. Градец, Тетовско, имал четири сина: Репош, Станислав, Константин и Георгија; и четири ќерки: Марија, Елена (Јела), Ангелина и Мамица.
Тие биле мажени за видни личности во тоа време, кои по потекло биле Македонци, Срби и Црногорци, војводи и грофови.
Марија била мажена за кнезот Степан Черноевич, Елена за Теодор Јоан, Ангелина за Степан Јуревич Балшич, а Мамица за Карло Музак -Топија.
Еден од синовите на Константин, на пример, покрај роденото име Лазар, имал и прекар Славјанин, со што веројатно сакал да го изрази своето народносно потекло.
и една песна..
Сон сонила Воислава кралица,
сон сонила, от сон се исплашила,
ми родила бела лута змија,
со крилјата Епир покривала,
со главата Цариград допирала.
Како змија глава ми вртела,
таке живи Турци ми г’лтала..!
Проговори Иван Кастриота:
"Воиславо моја кротка жено,
ми кажуваш шо сон си сонила,
си родила бела лута змија...!
Радви ми се, Славо, весели се,
ќа ми родиш голема јунака,
голема јунака, јунак над јунаци,
ќа погубит клети Османлији,
силни паши, аги и везири,
ќа растерат погани султани...".

Убава статија на Ферид Мухиќ
http:////sosedotstosedi.blog.com.mk/node/52257/print - http:////sosedotstosedi.blog.com.mk/node/52257/print



Коментари:
Постирано од: Калпазан
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 10:29
Освен Скендербег, сега и Ферид Мухиќ ли го прогласивте за македонец? Човекот добро го познавам и знам кои му се мислите и идеите.
Се прашувам, до каде сте спремни да појдете и до колку можете да плукате на сопственото потекло, сопствените гени и сопствената вера, со цел да го спроведете во живот она што не може да се спроведе, тоест т.н.соживот.
Оти, ако зборел за клети османлии и погани султани, денес шќипитарите немаше да го слават за нивни херој!
Служите за присмев на секој еден кој барем еднаш ја прочитал историјата на Балканот.
Место да градите споменици на наши, македонски историски личности, вие узурпирате туѓи, барајки допирни точки со инороден народ и иноверна религија.
Господ нека му е напомош на македонскиот народ, зашто него го предадоа неговите сопствени политичари.
 


-------------
Македонија - Моја Дежела


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 11:06
do 1930 god. shqipetarite vrska nemat koj e skenderbeg, plus imas od svabata hoffmann dobra izjava....najdi ja neucenik eden smrdes, pa posle ke zboruvame, ako lupetas bez fakti ke ti nacukam ja nekolku frakturi ehmmm fakti.......

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 12:33
Калпазан наголем непријател на мекдонштината е незнаењето и наивноста тежно е што ти ги имаш и двете.

-------------


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 12:44
ako ne znae on kako narodite bea naseleni vo toa vreme....epa togas cabe da zboris so nekoj glupak....toa e istoto kako da mu kazam ej...berlin e najgolem muslimanski grad vo EVROPA, i toa nema da go znae....mocko eden

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 13:17

gjeorgi_kastriot

Издавачката куќа „Аз-Буки“ денеска ја пормовираше книгата „Георгија Кастриот - Искендер крал на Епир и Македонија и втор Александар Македонски“ од д-р Петар Поповски.

„Книгата, објавена во рамки на едицијата ЕОНИ, е обемна студија од околу 1.200 страници, поткрепена со импозантна библиографска широчина и изворна архивска граѓа“, рече Лазар Фотев од „Аз-Буки“.

Осврнувајќи се на содржината, авторот Поповски напомена дека Георгија Кастриот е Македонец, а не Албанец како што некој се обидува да докаже.

„Сите досегашни, над 400 научни студии, Георигја Кастриот го нарекуваат Словен. Тоа го потврдува и историјата. Но, кај нас се шпекулира со името Скендербег. Се пишуваат книги со романтичарска содржина кои немаат никаква основа“, истакна Поповски.

Според него, Георгија Кастриот го добил името Искендер, што значи Александар, од турскиот султан Мурат Втори по битката кај Дебарско Поле во 1444 година кога изгубил над 30.000 војници.

„Мурат Втори го нарекол Кастриот втор Александар Македонски, односно Искендер“, рече Поповски и објасни дека Тоските и Гегите во тоа време воопшто не живееле по долината на реката Радика, туку се доселиле таму по 17 век.

„Албанци се викале Македонците од тие простори, бидејќи зборот Албанија всушност значи планина“, нагласи Поповски.

Тој потенцира и дека оваа книга е прво издание посветено на Георгија Кастриот, а е издадено по повод 600 годишнината од неговото раѓање.
    „Наши академици го продадоа Кастриот. Тоа е срам за македонскиот народ. Во меѓувреме, оние што ја водат државата не мрднаа со прст за да го зачуваат она што е наше. МАНУ треба да биде научна, а не политичка институција“, порача авторот, доктор Петар Поповски.

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: raging bull
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:04
Jas mislam skender beg e balkanska hipoteka na nasledstvoto protiv turcite....ne mozeme so sigurnost da znaeme chiv e ....sekoj si vleche na kaj svoeto....no siguren sum deka e daleku od deneshnive albanezi....
No kako i da e ushte dolgo ke stvara razdor megu site ovde......


-------------
Anger is a gift


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:06
a zasto samo na nas makedoncite se slucuva toa, da ne moze da im se dokazaat pripadnostata....na nacionalni heroi???

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: raging bull
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:09
?????   ne znam i jas se dumam stvarno ?????
Ama izgledat zs sekogash tie sho gi mislime nashi ne ostavile ni eden dokument ili spomenik so koj bezsomnezno bi potvrdile deka se makedoci-------opcija br. 1
ili pak k*rvite bugarski (ili vo sluchajov  shiptarski)  takvite pishani ili gradeni svedoci vandalski gi unishtuvale,konvertirajki go znachenjeto.....dodeka makedonecot bil nem svedok......DeadDeadDead 


-------------
Anger is a gift


Постирано од: m__g__
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:30
Originally posted by raging bull raging bull напиша:

?????   ne znam i jas se dumam stvarno ?????
Ama izgledat zs sekogash tie sho gi mislime nashi ne ostavile ni eden dokument ili spomenik so koj bezsomnezno bi potvrdile deka se makedoci-------opcija br. 1

ili pak k*rvite bugarski (ili vo sluchajov shiptarski) takvite pishani ili gradeni svedoci vandalski gi unishtuvale,konvertirajki go znachenjeto.....dodeka makedonecot bil nem svedok......


Ами има фалсификати

-------------
Go ahead!
Make my day!


Постирано од: sensei
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:32
Ako Kastriot se borel za Makedonija da go slavime, ako se borel na stranata na nash*te dushmani treba da se spomne toa i da se zabrani spomenik.
Ima mnogu junaci koi poprvo zasluzuvaat spomenici. Prikaznata so kastriot shiptaroljubecot ni ja prodavaat zaradi unishtuvanje na makedonskata samobitnost kako nacija i promoviranje na "multietnicnost".


-------------
Gods Creative Force enters humanity through a mans love for his wife and desire to raise his family in a wholesome environment. It is reciprocated by a woman receiving his seed-spirit and nurturing it


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:41
on se borel za hristijanstvoto.....

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 15:41
Originally posted by m__g__ m__g__ напиша:

Originally posted by raging bull raging bull напиша:

?????   ne znam i jas se dumam stvarno ?????
Ama izgledat zs sekogash tie sho gi mislime nashi ne ostavile ni eden dokument ili spomenik so koj bezsomnezno bi potvrdile deka se makedoci-------opcija br. 1

ili pak k*rvite bugarski (ili vo sluchajov shiptarski) takvite pishani ili gradeni svedoci vandalski gi unishtuvale,konvertirajki go znachenjeto.....dodeka makedonecot bil nem svedok......


Ами има фалсификати


e da..bas tie od bg,rus,gr,al i taka dalje......

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: m__g__
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 16:18
Originally posted by LouWeed LouWeed напиша:

e da..bas tie od bg,rus,gr,al i taka dalje......


наште са най-много и са най-добри - немоеш да намериш разлика с оригиналот

-------------
Go ahead!
Make my day!


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 17:19
Се борел против Османлиите.

-------------


Постирано од: bugar
Датум на внесување: 28.Ноември.2006 во 02:26
A zosto ne gradime spomenici na istoriski licnosti koi bile bezuslovno makedonci? Kade ima vo Skopje spomenik na Dame Gruev, Hristo Tatarcev (osnivac na VMRO), i bilo koj?
Ta so skender beg (ili beglerbeg li bese, ili sultan?) ke gi krasime makedonskite ulici i plostadi?
Citajki gi pogornite postovi, jasno e deka nacionalnata pripadnost na skenderbeg e sporna i diskutabilna.
I ne posledno, na koj makedonec mu e taa bista potrebna za sreca? Kako ziveevme dosega bez skednerbegovata bista, taka i odsega.
Rusi!
 


-------------
Јас сум си бугараш.
Кој верува - нека верува. А кој не верува - нека не верува!
По националност Турко-Татаро-Монголо-Афганистанец!(Со декрет на Boogie)



Постирано од: raging bull
Датум на внесување: 28.Ноември.2006 во 12:01
Originally posted by bugar bugar напиша:

A zosto ne gradime spomenici na istoriski licnosti koi bile bezuslovno makedonci? Kade ima vo Skopje spomenik na Dame Gruev, Hristo Tatarcev (osnivac na VMRO), i bilo koj?
Ta so skender beg (ili beglerbeg li bese, ili sultan?) ke gi krasime makedonskite ulici i plostadi?
Citajki gi pogornite postovi, jasno e deka nacionalnata pripadnost na skenderbeg e sporna i diskutabilna.
I ne posledno, na koj makedonec mu e taa bista potrebna za sreca? Kako ziveevme dosega bez skednerbegovata bista, taka i odsega.
Rusi!
 
 
 
NE GRADITE ZS 1 $ NE VI SE DAVAT....VO OHRID PRED 2 MESECI BESHE STAVEN SPOMENIK OD ZASHTITNIKOT NA GRADOT SV.KLIMENT OD 210.000$ ,VO SKOPJE SEGA SHIPTARITE OD CHAIR GO PLATIJA 120.000 EUR....
ZS ZA NOVCHANIK TREBIT FAKANJE A NE UMOJ KAZVENJE....SO 5$ VO CHURCH-NO SHO GI DAVET ZA SE OVDE DA E ok....TESHKO....


-------------
Anger is a gift


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 28.Ноември.2006 во 12:18
Најавено е градење на уште еден споменик на Скендер Бег но овој пат во Прилеп,споменикот на Скендер Бег ке биде поставен во близина на статуата на Александар Македонски

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: Калпазан
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 10:31

Аха, гледам дека во Прилеп ге се гради, по примерот на француската легија на странците, алеја на странците!

А ќе се гради ли споменик на етнички македонец? Или, тоа не е во мода во Македонија?

 



-------------
Македонија - Моја Дежела


Постирано од: монте кристо
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 10:33
a be neka kazuvaat sto sakaat , kakov spomenik u prilep , mislite ke go dozvolime toa  LOL

-------------
во овие години што следат , ќе видиме дали европа и христијанството ќе се спасат . И ТИ !!! можеш да помогнеш . ОД НАС СИТЕ ЗАВИСИ .


Постирано од: LouWeed
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 10:44
vcera v skopje bese jungla.....ej kako da stoev vo sred tirana.......

-------------
http://www.myspace.com/louweed666 - NICE BOYs DONT PLAY ROCK&ROLL


Постирано од: монте кристо
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 10:50
Dead

-------------
во овие години што следат , ќе видиме дали европа и христијанството ќе се спасат . И ТИ !!! можеш да помогнеш . ОД НАС СИТЕ ЗАВИСИ .


Постирано од: bugar
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 22:38
Originally posted by hektor hektor напиша:

a be neka kazuvaat sto sakaat , kakov spomenik u prilep , mislite ke go dozvolime toa  LOL
 
Nikoj nema makedoncite da gi prasa dali bi dozvolile ili ne...
Uste malce i sultan Murat ke go proglasat za makedonec, i toa i od dedo i pradedo, pa i nego ke mu stavat bista, vo alejata na strancite!
Metopdot e jasen...koga nekoja etnicka grupa ke pobara spomenik, prvo proglasi go za makedonec, a posle kako makedonec serviraj go na javnosta. Setne, ke nema ili ke ima sosema mal otpor protiv toa.
Jasno e deka vlastite vo Makedonija ne ja posmatraat drzavata kako postojana, tuku kako privremena tvorba.
 


-------------
Јас сум си бугараш.
Кој верува - нека верува. А кој не верува - нека не верува!
По националност Турко-Татаро-Монголо-Афганистанец!(Со декрет на Boogie)



Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 23:13
Баш напротив од тебе јас мислам дека е голема чест да се имаат повеке споменици на Скендер бег,тој од сите средновековни хероји е најтесно повржан со Македонија.Ако не си знаел после повеке изгубени битки турците му го дале надимакот Искендер бег што значи Александар Величаствениот е сега што Албанските историчари тоа го свртуваат у своја полза и го крстат Скендер Бег тоа не е ни за коментар.Кога Македонците би се собрале околу овој голем херој на неговиот роденден и направат Христијанска Панихида(бидејки христијанин бил)ја мислам дека поделбата околу овој херој би била доста јасна и тогаш ке се знае дека Георгија бил тоа што бил Христијански Кнез,борец и легенда,роден Македонец а умрен татко на Албанија па сега што е кој ке каже

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 29.Ноември.2006 во 23:28
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић јер Александар се српски каже Бранило или Бранко. Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег", па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.

изворник: Кратка повјесница Срба (од постања до данас) / Сима Лукин Лазић


Georgios Kastriotis: He was also known as Skenterbeis. Greek Epirotian prince son of Ioannis Kastriotis, medieval feudal lord of Krugia, in North Epirus. Georgios Kastriotis was born on1405 in the citadel of Krugia. He became legendary for its tries to unify the population of Epirus and eliberate the region from the Ottoman invaders. He fought against the Turks for 50 years and he did not lost any battle. He was concerned also about sociological and political issues of its era, and he was accepting as prime values the teachings of the major medieval Greek philosopher Georgios Plithon Gemistos, who was arguing for a neccesity of a definiton of the medieval state and the diversification between the warrior and the farmer. Georgios Kastriotis became a legend for the suppressed by the Muslim invaders Epirotians, and all Greeks. His figure was untill the 19th Century, considered as National Hero of resistance and military success. With the illegal creation of the Albanian state in 1914, the unorganized and savage till then Albanian tribes tried to invent a medieval history in order to justify the existence of their illegal state. So during the communist era, the stalinist regime of Enver Xoxha adopted the legend of Kastriotis forging the true history, and his origin. It was a clear example of newly created statal forms which in the lack of proper history are forging the legends of other nations. The Greek Epirotian origin of Kastriotis is easily demonstrated by simple arguments. Georgios kastriotis was cristian orthodox, in contrast with the big majority of the Albanians which are muslim (90%). His name was Georgios (ancient Greek name), and his surname Kastriotis (Kastro in Greek means castle, Kastriotis is called the person from the castle or the person with the castle). The majority of the Albanian names are Ahmet or Suleiman or something like that. Finnaly in his letter to the Prince of Taranto Jovanni Antonio, Kastriotis says: " Our ancestors were Epirotians, from which Pyrros the King was born. Who won the Romans and occupied Taranto and other cities of Italy. You do not have fighters to resist in the Epirotian courage" ("Georgios Kastriotis", K.Paganel, p.156, 1860).


-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:12
Кое од овие е 9 колена на Искендер односно Александар е албанско име
Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).

Единствено муслиманско име е она со кое турците го нарекувале Искендер демек втор Александар. Идејата за втор споменик е на Тодор Петров и СМК еден од најголемите уште познат по референдумот за територијална поделба. За Скендербег има една прекрасна македонска драма од театарот „Скрб и утеха“Секендер бег во промакедонските кругови е славен како еден од поголемите македонци. Вие викате го правиме македонец а што ако е Македонец а вие го правите албанец?


-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:17
E kako sega Makedonec ????

Pa sea stoe e ?

Albanec , MAkedonec, Srbin ili Grk ???


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:18
Кое од овие е 9 колена на Искендер односно Александар е албанско име
Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).

Ova se se Srpski iminja znachi bil SRBIN LOL LOL LOL

plus majka Branislava ne Trpana znaci apla bil Srbin


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:19
Мијак Wink е сега отиди и прашај за мијаците, не може секогаш се јас да ти кажувам потруди се малку еве распрашај се за мијацитеBig%20smile

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:21
Kakov crn Mijak

se Srpski iminja se toa sto sea izmisluvash koga ubavo se znae deka bil Srbin se gleda po iminjata na pretcite


I Krale Marko da ne bil Makedonec mozebi ???


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:23
Ај да не речеш дека сум лош еве ти читај Wink

Мијаците, гардејци на Александар Македонски, Брсјаците, брзите коњаници

Иван Блажевски
<>
На Балканскиот Полуостров од старо време живееле осумнаесет словенски и дванаесет несловенски племиња. Меѓу нив се и Македонците, односно Мијаците, потоа Брсјаците, Шопите, Мариовците, Јеновците и другите, но и несловенските Тоски, Арнаути, Грци, Ерменци, Арапи, к*рди, Куцо-Власи и уште некои други.

Ова го наведува познатиот македонски преродбеник Ѓорѓија Пулевски во неговата книга „Славјанско - маќедонска општа историја“, издадена во 1893 година, а објавена во Македонија ова лето од МАНУ.

Книгата содржи повеќе од 1.000 страници, а во себе носи досега необјавен материјал, кој според многумина историчари кај нас, може од корен да ги промени македонските историски читанки, во однос на потеклото на Македонците, на македонскиот јазик и народите кои живееле во овој дел на Балканот.


Во единаесеттата глава на ова обемно дело, Ѓорѓија Пулевски,

галички ѕидар, војник и самоук историчар, дава податоци за старите славјански племиња и за регионите каде тие живееле, „за да си знајат секој народност кога и от коде је дојден во Полостроф“.

Според него античките Македонци се Славјани, чии потомци се денешните Македонци, односно Мијаци!

Во „Историјата“ тој најнапред ги наведува словенските „соеви“ на Балканот: Јеновците, Торлаците, Брсјаците, Мијаците, Бондарците, Мариовците, Кардалинците, Ајраните, Врбаците, Пчинците, Улуфите, Свеневците, Чолаците, Челјанците, Задгорците, Шумадинците, Црните Шопи и Белите Шопи.

Пулевски ги наведува и несловенските племиња: Арнаутите, Тоските, Куцо-Власите, Грците, Јуруците, Ерменците, Арапите, к*рдите, Евреите, Еѓупците, Татарите и Гагаузите.

Тој се задржува детално кај сите нив. Пулевски е убеден дека Мијаците се старите македонски Словени, народот на Александар Македонски и негова гарда и оти Мијак е кратка форма за - Македонец.

„Мијаци - кусо речено, Македонци - продолжено речено. Мијак значит бистар ум, хора бистроумни, оште Македонци“, пишува тој. Мијаците, додава Пулевски, живеат во регионот на Долна и Горна Река, горни Дебарски округ и Кичевски округ, а иселени Мијаци има и во Смилево, Битолско, Крушевско, Папрадишта, Орашје и во Бабунската околија.

Галичанецот Пулевски смета дека Брсјаците се викале така зашто биле брзата коњаница на Александар Велики.

„За брсјачко место им је Кичева, Порече, Деборца Охридска, Издеглавска околина, Белички реки...“.


Црните Шопи се викале така зашто црни одежди носеле, а еднакви биле со Белите Шопи. Првите живееле во околината на Ќустендил, Струма, Саса, Банско, Кресна, Дупничката околина и Горна Џумаја. Белите Шопи живееле во околината на Софија, Банско, Ниш, Морава, Самоков и Ихтиман.

Денешните Албанци Пулевски ги дели на две групи: Арнаути и Тоски. Според него, Арнаутите се потомци на Траките, а Тоските на Фокитите. Арнаутите меѓу себе со Тоските се нарекувале Шкиптари. Првите живееле најнапред во Тракија (просторот меѓу денешна Грција, Бугарија и Турција), за подоцна римскиот император Трајан да ги премести кон Јонско Море.


„Кесар Трајан римски като царувал, тики, заради дружението им со Уните Траките ги кренал от Тракија и ги заселил во Музекија, близу до Тоскине. Арнаутското старо име им било Траки“, напишал Пулевски.

Тоските, според галичкиот историчар, живееле во околината на Корча, Старова, Јанина, Берат, Епир, Елбасан, Музекиското поле, а ги имало во атинскиот округ.

За Грците, Ѓорѓија ни предава дека така се викаат по името Горци (гора - шума), а и Турците ги нарекувале Кара Качанлар (шумски бегалци).

„Ама Грци народно име немајет, токо сами меѓу них си се велет Уруми (Римјани), ама по историја Грцине ги познаваме за Еѓупци (Египќани), а не за Јевропејци“, напишал Пулевски, кој нив ги лоцира во Елада и во Пелопонез.

Ѓорѓија Пулевски починал во крајна сиромаштија во 1893 година во Софија, неколку месеци откако го завршил ракописот на ова значајно дело.


-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:29
PA toj od krajnata siromastija izgleda gladuval mnogu pa mu se pomatil mozokot malce...

Kakov crn mijak ...posrpski iminja od ovie na Skenderbeg na negovite pradedovci nema

Aj realno kazi dali ova se MAkedonski iminja ??


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:32
Ova ne se Makedonski iminja :

Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).



Makedonski iminja tipicni se :

Goce, Toshe, Trpe ,Slave , Mitko itd

a Branislav ne e nikako Makedonsko ime


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:33
Nekoi od ovie iminja se slavjanski iminja od biblijata no

Branislav i Branislava majka mu ne e MAkedonsko ime


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:39
Citiram :

Т
атко му на Георгија, кнезот Иван Кастриот, во бракот со Воислава, ќерка на кнезот Бранислав од с. Градец, Тетовско, имал четири сина: Репош, Станислав, Константин и Георгија; и четири ќерки: Марија, Елена (Јела), Ангелина и Мамица.



Тие биле мажени за видни личности во тоа време, кои по потекло биле Македонци, Срби и Црногорци, војводи и грофови.
Марија била мажена за кнезот Степан Черноевич, Елена за Теодор Јоан, Ангелина за Степан Јуревич Балшич, а Мамица за Карло Музак -Топија.
Еден од синовите на Константин, на пример, покрај роденото име Лазар, имал и прекар Славјанин, со што веројатно сакал да го изрази своето народносно потекло.
и една песна..
Сон сонила Воислава кралица,
сон сонила, от сон се исплашила,
ми родила бела лута змија,
со крилјата Епир покривала,
со главата Цариград допирала.
Како змија глава ми вртела,
таке живи Турци ми г’лтала..!
Проговори Иван Кастриота:
"Воиславо моја кротка жено,
ми кажуваш шо сон си сонила,
си родила бела лута змија...!
Радви ми се, Славо, весели се,
ќа ми родиш голема јунака,
голема јунака, јунак над јунаци,
ќа погубит клети Османлији,
силни паши, аги и везири,
ќа растерат погани султани...".


Se srpski iminja,  se Srbin do Srbina ...ne se ova Srpski iminja ?????


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:43
Po srpsko ime od VOJISLAVA nema  Wink Wink Wink

E ako i za ova ja pak lazam toash ne znam sto da kazam veke ...da da mijak bil so site pretci so Srpski iminja ama sepak bil mijak od Pulevski kako pa da ne


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:44
A dali zemal muslimanska vera ?

Mene mi se cini deka zemal stom bil kaj sultanot ...

Zemal ili ne zemal ???


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:46
Србија е до Токијо, но не е темата дали е србин туку дали е албанец и ти имам кажано престани да ги вреѓаш Македонските писатели он е умрен тоа го напишал 1983 ако сакаш оди жали се на Пулевски не на мене. Јас му верувам на Пулевски а ти ако не вреуваш е твој проблем.


-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:52
Pa ja ne go vredjam ...normalna pojava e pri golema siromastija i glad da ti se pomati mozokot...samo komentiram. NIsto licno.

Inaku neznam dali e Albanec , no po logika na rodoslovot sekako ne e MAkedonec ...najveke tegne nakaj Srbin ... no stom zemal muslimanstvo ako zemal  se poalbaniziral... hmmm sto znam togash sto e ???

Novopecen Albanec ete toa e

Koja ironija osnovacot na Albanskata drzavnost da ti bide Srbin i posle od negovi deca da im se odzeme na Srbite svetata zemja Kosovo. Ehhh jebiga zivot pishe romane ljudi citaju stripove

PS. sekoj neka si veruva sto mu e drago e toa e demokratija ...


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 00:55
Originally posted by nindza nindza напиша:

Ova ne se Makedonski iminja :

Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).



Makedonski iminja tipicni se :

Goce, Toshe, Trpe ,Slave , Mitko itd

a Branislav ne e nikako Makedonsko ime


a imeto FILIP e makedonsko ili francusko?
strucnjaku po makedonski iminja









-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:00
hmmm

Grcko e LOL LOL LOL LOL


Filip e prastaro ime pojma neam ... iskreno ama Branislava i Vojislava se Srpski iminja


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:04
a zasto bi bile srpski koga site sloveni imat makedonski iminja



-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:07
И АЛЕКСАНДАР БИЛО СРПСКО ИМЕ ЕВЕ ПРОЧИТАЈТЕ ДА ВИ БИДЕ ПОЈАСНО
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.


-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:10
Originally posted by anakin anakin напиша:

a zasto bi bile srpski koga site sloveni imat makedonski iminja




??????

Znaci se zalagash za Makedonija DO TOKIJA i DO vladivostoka  a ?

Kakvi crni Makeodnski iminja ako se Makedonski tollku zasto ne  se zastapeni kaj makedoncite slednite iminja :

Urosh , Lazar , Branislav, Vojislav, Dragutin, Miodrag , Milojko , Srboljub, Miroslav ... itn itn

Makedonski se znae koi se :
Trpe, Mitre, Slave, Gorjan , Ljubco, Krste ....


Neutralni se : Nikola , Ivan.., Pavle itd

Moderni iminja se  neutralnite : Goran, Zoran, Dejan,Igor 

Sto se praite site na tri ipol



-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:11
јер Александар се српски каже Бранило или Бранко Ова е најсмешното нешто што еден писател го напишал а знаете ли кој е тој писател ова што го напишал

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:12
E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...

Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo

Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricava

A ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:13
Originally posted by nindza nindza напиша:

Originally posted by anakin anakin напиша:

a zasto bi bile srpski koga site sloveni imat makedonski iminja




??????

Znaci se zalagash za Makedonija DO TOKIJA i DO vladivostoka  a ?

Kakvi crni Makeodnski iminja ako se Makedonski tollku zasto ne  se zastapeni kaj makedoncite slednite iminja :

Urosh , Lazar , Branislav, Vojislav, Dragutin, Miodrag , Milojko , Srboljub, Miroslav ... itn itn

Makedonski se znae koi se :
Trpe, Mitre, Slave, Gorjan , Ljubco, Krste ....


Neutralni se : Nikola , Ivan.., Pavle itd

Moderni iminja se  neutralnite : Goran, Zoran, Dejan,Igor 

Sto se praite site na tri ipol



ako ne ti e jasno
makedoncite se protegat
od egej do baltik
i od jadran do japonskoto more
a ne ima 400 miliona
pa ti svati go kako sakas



-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:14
da be da i na mars ima Makedonci 

-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:15
Originally posted by nindza nindza напиша:

E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricavaA ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki

Ова е напишано во познатиот венец на Његош

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:17
tamu nema
tamo su srbi
i ako se i tie makedonci
znaci na mars ima
no tebe nikako da ti teknit
pa ne e cudno srbin si


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:18
Александар Караѓорѓевиќ значи е Македонец

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:19
Кој се тие срби, во тоа време се знае за SERVUS- од лат.РОБ. SERVUS-SERVOS/гр./-СРБИН-РОБ! Се согласуваш ? 

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:19
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Originally posted by nindza nindza напиша:

E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricavaA ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki

Ова е напишано во познатиот венец на Његош



NE lazi ...

Gorski vjenac e pisuvan vo poetska forma vo stihovi taka da prazni ti se i diletantski lagite...a odzgora pokazuva kolku si nacitan pa ne znaes osnovnoto nesto za Gorski Vjenac... STIHOVI SE NE TEKST



-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:22
Добро сега ке го најдам цитатот на Његош само малку барем тоа е лесно

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:22
Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Кој се тие срби, во тоа време се знае за SERVUS- од лат.РОБ. SERVUS-SERVOS/гр./-СРБИН-РОБ! Се согласуваш ? 


bojane ne gi diraj srbite
oti i tie poteknuvat od nasa makedonska dinastija
zboruvat nas jazik
i se nasi brakja od jadran do japonsko more
od egej do baltik

a pitaj go srbinot oti nekoristat zbor karpa?


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:23
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

И АЛЕКСАНДАР БИЛО СРПСКО ИМЕ ЕВЕ ПРОЧИТАЈТЕ ДА ВИ БИДЕ ПОЈАСНО
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.



Ako ova go napisal NJegosh u Gorski vjenac ja ke ja izedam knigata


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:25
Со кого јас си го трошам времето, па само горски венец ли го напишал Његош бре црни нинџа ти апла неписмен си би бе?Big%20smileBig%20smile

-------------


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:26
Ђурађ Кастриотић Скендербег

Српски јунак XV-ог века.

”Скендербег је срца Обилића.”

Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену

Глухо доба ноћи, свак спава.
            Владика Данило (сам собом)

Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику                                    5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!

Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку.                                      10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата                                         15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе -                                 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа;                               25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани?                            30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,                                   35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;                           40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,                               45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета                                        50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?                                    55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати                                60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу!                                  65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.

Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..."                                  70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?                          75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови:                                      80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету!                                         85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.

Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
            Вук Мићуновић

Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа                                      90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти?                                   95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају                                  100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима,                                    105
то гвоздени срца у момцима!                                   

Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава:                                        110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше,                                    115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне,                                    120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука!                                         125

Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити;                                         130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало                                          135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

*   *   *   *   *

Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
            Сердар Јанко Ђурашковић

Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне,                                 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
            Сердар Радоња

Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао,                                   145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо                                           150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове                                      155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!

Видите ли, ако бога знате,                                         160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако,                                   165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно.                                      170
            Обрад

Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише.                             175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије!                                             180
            Вук Раслапчевић

На што мјериш џефердаром, Драшко?
            Војвода Драшко

Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
            Вук Раслапчевић

Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица...                                      185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?

Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
            Сердар Вукота

Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
            Вукота Мрваљевић

Долеће ни јато јаребицах,                                          190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
            Сви из грла повичу:

Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали.                                       195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.

Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:27
Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Кој се тие срби, во тоа време се знае за SERVUS- од лат.РОБ. SERVUS-SERVOS/гр./-СРБИН-РОБ! Се согласуваш ? 


Ahahhahahahahaha LOL LOL LOL

Znaes ova e navredlivo ... ne e vo red ... no bidejki e nevistina samo ke ti se nasmeam ... na zlobata




-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:28
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Ђурађ Кастриотић Скендербег

Српски јунак XV-ог века.

”Скендербег је срца Обилића.”

Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену

Глухо доба ноћи, свак спава.
            Владика Данило (сам собом)

Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику                                    5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!

Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку.                                      10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата                                         15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе -                                 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа;                               25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани?                            30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,                                   35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;                           40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,                               45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета                                        50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?                                    55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати                                60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу!                                  65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.

Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..."                                  70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?                          75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови:                                      80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету!                                         85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.

Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
            Вук Мићуновић

Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа                                      90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти?                                   95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају                                  100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима,                                    105
то гвоздени срца у момцима!                                   

Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава:                                        110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше,                                    115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне,                                    120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука!                                         125

Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити;                                         130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало                                          135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

*   *   *   *   *

Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
            Сердар Јанко Ђурашковић

Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне,                                 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
            Сердар Радоња

Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао,                                   145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо                                           150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове                                      155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!

Видите ли, ако бога знате,                                         160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако,                                   165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно.                                      170
            Обрад

Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише.                             175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије!                                             180
            Вук Раслапчевић

На што мјериш џефердаром, Драшко?
            Војвода Драшко

Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
            Вук Раслапчевић

Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица...                                      185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?

Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
            Сердар Вукота

Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
            Вукота Мрваљевић

Долеће ни јато јаребицах,                                          190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
            Сви из грла повичу:

Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали.                                       195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.

Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли


-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:28
Originally posted by nindza nindza напиша:

Originally posted by Boogie Boogie напиша:

И АЛЕКСАНДАР БИЛО СРПСКО ИМЕ ЕВЕ ПРОЧИТАЈТЕ ДА ВИ БИДЕ ПОЈАСНО
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.



Ako ova go napisal NJegosh u Gorski vjenac ja ke ja izedam knigata



I kade go pishuva ovoj tekst vo Gorski Vjenac ?????


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:30
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Originally posted by nindza nindza напиша:

E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricavaA ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki



O ti pismen bojane citaj sto rece Bugi :

Ова е напишано во познатиот венец на Његош


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:30
Па отвори книга бре нинџа ако не веруваш што сум ти јас личен учител? 

-------------


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:31
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Ђурађ Кастриотић Скендербег

Српски јунак XV-ог века.

”Скендербег је срца Обилића.”

Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену

Глухо доба ноћи, свак спава.
            Владика Данило (сам собом)

Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику                                    5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!

Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку.                                      10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата                                         15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе -                                 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа;                               25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани?                            30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,                                   35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;                           40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,                               45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета                                        50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?                                    55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати                                60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу!                                  65
У исто ово доба на мутноме небу српском
засја необичним сјајем нова једна звијезда,
која обасја великим надом сав хришћански свијет.
То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег,
господар Арбаније, највећи јунак,
најславнији витезсвога доба.
Прађед Ђурђев звао се Бранило и
био је велики властелин српски.
За владе последњег Немањића,
цара Уроша V, Бранило је био
управник Канине, а касније његов
син Константин Браниловић постаде
управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван
иостаде господар цијеле Маће у Арбанији,
па ту у Маћи овај Иван Браниловић и
жена му Војислава родише око године 1403.
сина Ђурђа, који се касније прозва
Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства
Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију,
па одведу Ђурђа као таоца у Једрене.
Ђурађ одрасте на двору султана
Мурата II и још тамо показа толико
јунаштва и мудрости, да га је султан врло
заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин
Браниловић . Те по том турском надимку
„Искандербег" српски народ га прозва
„Скендербег",јер Александар се српски
каже Бранило или Бранко па онда се и
он сам тако назва. Кад Турци једном
починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ
одбјегне од султана
, ускочи у Арбанију,
сакупи народ око себе и дигне велик устанак,
па у брзо ослободи и очисти од
Турака сву Арбанију и почне владати
независно у својој престоници Кроји.
Кастриотић је живјео у пријатељству
са Стеваном Црнојевићем те њих двојица
заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ
Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године
крвећи се непрестано са Турцима.
За те 24 године Ђурађ је у шездесет
и неколико љутих бојева разбио турску
војску и потаманио силне Османлије.
Вели се, да је за те 24 године
Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао
око двије хиљаде Османлија. У сваком боју
он је био први, а кад се уступало последњи.
Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок,
лијеп, ненадмашно храбар и неуморан.
И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу —
он је подносио челичном издржљивошћу.
За умор није знао: док није ослободио
земљу од Турака — никада није спавао
више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва,
он је био и врло мудар, досјетљив и лукав,
али и врло милостив, великодушан, дарежљив
и побожан. Са ових врлина пронијело се
име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету.
И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху
упрли очи у овога великога Србина и од
њега се тад надаше своме спасењу цијело
Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића
бјеше највеће страшило за Османлије.

Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..."                                  70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?                          75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови:                                      80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету!                                         85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.

Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
            Вук Мићуновић

Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа                                      90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти?                                   95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају                                  100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима,                                    105
то гвоздени срца у момцима!                                   

Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава:                                        110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше,                                    115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне,                                    120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука!                                         125

Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити;                                         130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало                                          135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

*   *   *   *   *

Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
            Сердар Јанко Ђурашковић

Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне,                                 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
            Сердар Радоња

Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао,                                   145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо                                           150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове                                      155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!

Видите ли, ако бога знате,                                         160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако,                                   165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно.                                      170
            Обрад

Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише.                             175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије!                                             180
            Вук Раслапчевић

На што мјериш џефердаром, Драшко?
            Војвода Драшко

Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
            Вук Раслапчевић

Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица...                                      185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?

Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
            Сердар Вукота

Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
            Вукота Мрваљевић

Долеће ни јато јаребицах,                                          190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
            Сви из грла повичу:

Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали.                                       195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.

Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли
[IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" /> [IMG]smileys/smiley36.gif" align="middle" />


-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:32
ne ,ne e nevistina
vistina e kako i za slavic--- rob
servus -------sluga
a im go metnaa imeto rimjanite oti nie idioti zaboravivme deka imame
svoe ime MAKEDONCI
imavme cela imperija i porobivme cel poznat ni svet
a bevme tolku brojni i mokjni
grcite gi porobivme za eden den
ni se klanjaa vo atina i ne gostija

a sega sme gordi na imeto rob i sluga?
blesava nasa rabota


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:32
ПРОЧИТА ЛИ

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:33
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Ђурађ Кастриотић Скендербег

Српски јунак XV-ог века.

”Скендербег је срца Обилића.”

Њ е г о ш.
Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену

Глухо доба ноћи, свак спава.
            Владика Данило (сам собом)

Виђи врага су седам бињишах,
су два мача а су двије круне,
праунука Туркова с Кораном!
За њим јата проклетога кота,
да опусте земљу свуколику                                    5
ка скакавац што поља опусти!
Францускога да не би бријега,
аравијско море све потопи!

Сан паклени окруни Османа,
дарова му луну ка јабуку.                                      10
Злога госта Европи Оркана!
Византија сада није друго
но прћија младе Теодоре;
звијезда је црне судбе над њом.
Палеолог позива Мурата                                         15
да закопа Грке са Србима.
Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Мухамеде, то је за Гертуку!
Сјем Азије, ђе им је гњијездо,
вражје племе позоба народе -                                 20
дан и народ, како ћуку тица:
Мурат Српску, а Бајазит Босну,
Мурат Епир, а Мухамед Грчку,
два Селима Ципар и Африку.
Сваки нешто, не остаде ништа;                               25
страшило је слушат што се ради!
Мален свијет за адова жвала,
ни најест га, камоли прејести!
Јанко брани Владислава мртва;
што га брани, кад га не одбрани?                            30
Скендербег је срца Обилића,
ал' умрије тужним изгнаником. -

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,                                   35
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;                           40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,                               45
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета                                        50
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?                                    55
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
Али сјенку што му шће тровати                                60
те је у збјег собом унијеше
међу горе за вјечну утјеху
и за спомен рода јуначкога?
Већ је у крв она прекупата
стопут твоју, а стотину нашу!                                  65
У исто ово доба на мутноме небу српском засја необичним сјајем нова једна звијезда, која обасја великим надом сав хришћански свијет. То бјеше: Ђурађ Кастриотић Скендербег, господар Арбаније, највећи јунак, најславнији витезсвога доба. Прађед Ђурђев звао се Бранило и био је велики властелин српски. За владе последњег Немањића, цара Уроша V, Бранило је био управник Канине, а касније његов син Константин Браниловић постаде управник Полога.
Још касније, Константинов син Иван иостаде господар цијеле Маће у Арбанији, па ту у Маћи овај Иван Браниловић и жена му Војислава родише око године 1403. сина Ђурђа, који се касније прозва Кастриотић Скендербег. Но још за дјетињства Ђурђева Турци покоре Маћу и цијелу Арбанију, па одведу Ђурђа као таоца у Једрене. Ђурађ одрасте на двору султана Мурата II и још тамо показа толико јунаштва и мудрости, да га је султан врло заволио и од милоште прозвао га Искандербег, што ће рећи: господин Александар или господин Браниловић . Те по том турском надимку „Искандербег" српски народ га прозва „Скендербег",јер Александар се српски каже Бранило или Бранко па онда се и он сам тако назва. Кад Турци једном починише страшан покољ у Маћи, Ђурађ одбјегне од султана, ускочи у Арбанију, сакупи народ око себе и дигне велик устанак, па у брзо ослободи и очисти од Турака сву Арбанију и почне владати независно у својој престоници Кроји. Кастриотић је живјео у пријатељству са Стеваном Црнојевићем те њих двојица заједнички ратоваху с Турцима. Ђурађ Кастриотић владао је Арбанијом пуне 24 године, крвећи се непрестано са Турцима. За те 24 године Ђурађ је у шездесет и неколико љутих бојева разбио турску војску и потаманио силне Османлије. Вели се, да је за те 24 године Ђурађ Кастриотић сам својом руком посјекао око двије хиљаде Османлија. У сваком боју он је био први, а кад се уступало последњи. Бјеше то човјек силан, врло крупан; висок, лијеп, ненадмашно храбар и неуморан. И гдад, и жеђ, и топлоту, и хладноћу — он је подносио челичном издржљивошћу. За умор није знао: док није ослободио земљу од Турака — никада није спавао више од два сата дневно. Но крај свега јунаштва, он је био и врло мудар, досјетљив и лукав, али и врло милостив, великодушан, дарежљив и побожан. Са ових врлина пронијело се име Ђурђа Кастриотића по цијелом тадањем свијету. И моћни владаоци и убоги сиромаси бјеху упрли очи у овога великога Србина и од њега се тад надаше своме спасењу цијело Хришћанство, јер име Ђурђа Кастриотића бјеше највеће страшило за Османлије.


Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..."                                  70
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.
Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?                          75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије? -
Кад данашњу премислим вијећу,
распале ме ужаса пламови:                                      80
исклати се браћа међу собом,
а крвници, јаки и опаки -
затријеће сјеме у одиву.
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету!                                         85
Час проклињем лански по сто путах
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање.

Вук Мићуновић лежи близу владике; притајио се као да спава,
али све чује дивно.
            Вук Мићуновић

Не, владико, ако Бога знадеш!
Каква те је спопала несрећа                                      90
тено кукаш као кукавица
и топиш се у српске несреће?
Да ли ово светковање није
на кому си сабра Црногорце
да чистимо земљу од некрсти?                                   95
И без тога ово нам је слава,
на коју се врсни момци купе
способности своје да кушају,
силу мишце и брзину ногах;
стријељањем да се надмашају                                  100
и сјечењем у опкладу плећах;
да слушају божју летурђију
и да воде коло око цркве -
да витештвом прса набрецају.
То је тамјан свети јунацима,                                    105
то гвоздени срца у момцима!                                   

Тури такве разговоре црне!
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара!
Ти нијеси саморана глава:                                        110
видиш ове пет стотин момчади,
које чудо снаге и лакоће
у њих данас овђе видијесмо?
Виђаше ли како стријељају,
ка се града вјешто изиграше,                                    115
како хитро грабљаху капице?
Тек што вучад за мајком помиле,
играјућ се страшне зубе своје
већ умију под грлом острити;
тек соколу прво перје никне,                                    120
он не може више мировати,
него своје размеће гнијездо,
грабећ сламку једну и по једну
с њом пут неба бјежи цијучући.
Све је ово некаква наука!                                         125

Без момчади ове те су овђе
шест путах је јошт овлико дома;
њина сила, то је твоја сила.
Докле Турци све њих савладају
многе ће се буле оцрнити;                                         130
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...
Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало                                          135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

*   *   *   *   *

Изнијели су крсте с Ловћена наврх Црквине, па су по врху сјели,
гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.
            Сердар Јанко Ђурашковић

Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне,                                 140
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
            Сердар Радоња

Видите ли чудо, Црногорци!
Присука сам педесет годинах,
на Ловћен сам вазда љетовао,                                   145
излазио на ову вршину:
сто путах сам гледао облаке
ђе из мора дођу на гомиле
и прекриле сву ову планину,
отисни се тамо али тамо                                           150
с сијевањем и с великом јеком
и с ломљавом страшнијех громовах;
сто путах сам овђена сједио
и грија се мирно спрама сунца,
а под собом муње и громове                                      155
гледа, слуша ђено цијепају;
гледа јеком града стравичнога
ђе с' пода мном јалове облаци,
ал' овога чуда јошт не виђех!

Видите ли, ако бога знате,                                         160
колико је мора и приморја,
равне Босне и Херцеговине,
Арбаније управо до мора,
колико је наше Горе Црне,
све је облак притиска једнако,                                   165
свуд се чује јека и грмљава,
свуд испод нас муње сијевају,
а нас једне само сунце грије.
И доста је добро примарило
ка је ово брдо вазда хладно.                                      170
            Обрад

Виђесте ли чудо и знамење
ка се двије муње прекрстише?
Једна сину од Кома к Ловћену,
друга сину од Скадра к Острогу,
крст од огња жива направише.                             175
Ох, диван ли бјеше погледати!
У свијет га јошт није таквога
ни ко чуо нити ко видио.
Помоз, Боже, јаднијем Србима,
и ово је неко знаменије!                                             180
            Вук Раслапчевић

На што мјериш џефердаром, Драшко?
            Војвода Драшко

Хоћах убит једну кукавицу,
а жа ми је фишек оштетити.
            Вук Раслапчевић

Немој Драшко, тако ти живота!
Не ваља се бити кукавица...                                      185
Али не знаш, рђа те не била,
да су оне шћери Лазареве?

Стаде велика граја наврх Црквине, на сјеверној страни више језера.
            Сердар Вукота

Што грајете, који су ви јади,
а ево сте гори него ђеца!
            Вукота Мрваљевић

Долеће ни јато јаребицах,                                          190
и свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама.
            Сви из грла повичу:

Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали.                                       195
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете.

Пустише јаребице, и вратише се с крстима откуда су их и дигли



Falsifikatoru eden ... cel gorski vjenac pisuvan kako poezija a samo delot koj ti go vmetna sea pisuvan kako proza ????Kaj ima toa logika ???

Toa moze da projde samo kaj maloumni ...bez gram mozok

Ti decko definitivno treba da se lecis od patolosko lazenje


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:34
Originally posted by nindza nindza напиша:

Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Originally posted by nindza nindza напиша:

E dobro de rekol i toj nekoja glupost ...garant bil nekoja pijandura...Aleksandar si e Aleksandar ne e Branilo Aleksandar e bashka dvaeset ( staromakedonecot ) no da ne go zavlekuvame sea nego vo pricavaA ovoj Gjorge bil SRBIN po iminjata se gleda, ne gi pisuev jas vie gi pisevte ja samo gi komentiram logicki



O ti pismen bojane citaj sto rece Bugi :

Ова е напишано во познатиот венец на Његош




Да бе нинџа стварно види чудо еднаш и ти да си во право. Кога не треба познавање на темата тоаш си нај јак нема што Wink Уморен сум не го прочитав што напишал Boogie а треба да учам, а трошам ѓабе време. 

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:35
Daj link od cel gorski vjenac da proveram 

-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: Boogie
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:36
Ок побарај на нет ова и ке видиш дали сум ја фалсификатор
Ђурађ Кастриотић Скендербег

Српски јунак XV-ог века.

”Скендербег је срца Обилића.”

Њ е г о ш.

-------------
http://www.TattooArtists.org/boogie" rel="nofollow - Борбата продолжува,поробениот за слобода а слободниот за совршенство


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:38
ti rekov deka i srbite se makedonci pa si go prisvoia so pravo
moze im se


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:39
Originally posted by anakin anakin напиша:

ne ,ne e nevistina
vistina e kako i za slavic--- rob
servus -------sluga
a im go metnaa imeto rimjanite oti nie idioti zaboravivme deka imame
svoe ime MAKEDONCI
imavme cela imperija i porobivme cel poznat ni svet
a bevme tolku brojni i mokjni
grcite gi porobivme za eden den
ni se klanjaa vo atina i ne gostija

a sega sme gordi na imeto rob i sluga?
blesava nasa rabota


Точно но оди докажи му на нинџа не е се до турбо фолкот и цеца. зошто таа сељачка српска култура е толку проширена е единствено зошто е лесна проста и глупа. Кој ќе ти учи бре цела македонска истроија па тоа е мењање стил а нашите српчиња не се спремни на тоа подобро им е да си ја слушаат Цеца и тоа арпаските ритмови.


-------------


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:40
prasaj go ti rekov zasto srbite nekoristat zbor KARPA?

-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:42
Па незнам еве нека ни каже нинџа слугата Wink

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:42
Znaci ne e od Gorski Vjenac ova neli ???




-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:43
нонџа, момче колку години имаш? 

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:44
Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Па незнам еве нека ни каже нинџа слугата Wink


Ne me vredjaj ...

toa se odnesuvalo za site sloveni megu koi si i ti smotan eden


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:44
od nasite brakja od jadran do japonsko more
od egej do baltik nikoj ne go koristi zborot KARPA
toj e star nakedonski zbor koj samo nie go zadrzavme

pa koj k*rac mu go turil imeto KARPATI


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:45
Znaci Bugi ti go vmetna ova vo Gorski Vjenac i napravi FALSIFIKAT

znaci ti stvarno si lazov i falsifikator ...mnogu nisko i prozirno i da dodadam neinteligentno napraveno...bar ako lazesh napraj go ko sto treba nego ni toa ne znaes


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:45
rumunci ?  hahahhahahahha



-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:47
Originally posted by nindza nindza напиша:

Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Па незнам еве нека ни каже нинџа слугата Wink


Ne me vredjaj ...

toa se odnesuvalo za site sloveni megu koi si i ti smotan eden


da se odnesuvalo za site slavic -- robovi
no samo nie tvrdime deka robovi nepostojat deka toa se
gordi i hrabri makedonci koi go sjebaa duri i Darij


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:49
Originally posted by anakin anakin напиша:

od nasite brakja od jadran do japonsko more
od egej do baltik nikoj ne go koristi zborot KARPA
toj e star nakedonski zbor koj samo nie go zadrzavme

pa koj k*rac mu go turil imeto KARPATI


Kakva notorna glupost... zatoa sto koincidentno KARPATITE kako ime se podudara so zborot KARPA na makedonski , KARPATITE bile MAkedonska teritorija neli ???

Helooou

Po taa logija Srbite imaat naziv za karpa STENA zanci koj k*rac e narecen geografskiot poim  STENKOVEC stenkovec ? znaci Srpski e neli ???

Ne mozam da se iznacudam na nacionalistickata glupost do kaj mozete da idete, ovoj falksifikuva, ovoj vredja , ovoj spomnuva KArpi za da se ojachate deka MAkedonija e do MArs i nazad ...

decki aj site utre poelka poleka do cicko doktor


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:51
Jas ne sporam deka imalo nekoj Aleksandar staromakedonecot sto osvojuval da se razbereme ama sto bil toj i koi ste Vie sega e diskutabilno posle tolku vekovi

-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:52
koincidencija e da najvisoki strni planini karpi kako so gi vikame nie
se vikat karpati?

imas li ti predstava za koincidencijata

a ti teknuva zasto edna zemja se vika U KRAINA

a RUSITE se vikat RUSI lugje




-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:52
Друго сака да ти каже алли ти не можеш да сватиш. Македонците, србите, бугарите, украинците, русите се еден ист народ. За ова ќе видиш во иднина се повеќе и повеќе научници ќе пишуваат и сега пишуваат но не се искомерциализирани. Не е важно како сега се нарекуваат нациите настануваат во 19 век. Важно е дека е тоа еден народ. 

-------------


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:53
Originally posted by nindza nindza напиша:

Jas ne sporam deka imalo nekoj Aleksandar staromakedonecot sto osvojuval da se razbereme ama sto bil toj i koi ste Vie sega e diskutabilno posle tolku vekovi


a be blesav i ti si negov potomok kako i site 400 milioni robovi


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:56
Bugi daj toj linkot so Gorski vjenac da vidam ja toa u original ... ajde cekam link da vidam dal si vmetnal ili ne 

-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:57
Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Друго сака да ти каже алли ти не можеш да сватиш. Македонците, србите, бугарите, украинците, русите се еден ист народ. За ова ќе видиш во иднина се повеќе и повеќе научници ќе пишуваат и сега пишуваат но не се искомерциализирани. Не е важно како сега се нарекуваат нациите настануваат во 19 век. Важно е дека е тоа еден народ. 


Pa eden narod se so isti gen od STAROSLOVENITE ....ne od staromakedoncite

Ili i ukraincite i Rusite se so poteklo od Aleksandar ???


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 01:59
ostaj go bugi

da te pitam
bog na moreto POSEJDON

koincidencija e sto grcite neznaat sto znaci
a site nie robovi od baltik --- da ne se povtoruvam
odma kje go brevedat to e toj sto SEE DNO i gospodari so nego?


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:00
Gen od staroslovenite samo sto nie u Makedonija sme mesani so sekakvi vojski koi pominale tuka ... a megu niv i so Turci...zatoa sme mnogu pocrni od Rusite 

-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:01
Originally posted by nindza nindza напиша:

Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Друго сака да ти каже алли ти не можеш да сватиш. Македонците, србите, бугарите, украинците, русите се еден ист народ. За ова ќе видиш во иднина се повеќе и повеќе научници ќе пишуваат и сега пишуваат но не се искомерциализирани. Не е важно како сега се нарекуваат нациите настануваат во 19 век. Важно е дека е тоа еден народ. 


Pa eden narod se so isti gen od STAROSLOVENITE ....ne od staromakedoncite

Ili i ukraincite i Rusite se so poteklo od Aleksandar ???




cekaj malku sega kje ti najdam


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:02
Да, тоа веќе и го потрдуваат Украинците, Словенците и Бугарите Македонците Русите. Артефактите Најдени  во Македонија и во Украина од антика се исти, натписите во антиката напишани со хеленистичко писмо се на славјански јазик  итн итн. 

-------------


Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:04
Originally posted by anakin anakin напиша:

ostaj go bugi

da te pitam
bog na moreto POSEJDON

koincidencija e sto grcite neznaat sto znaci
a site nie robovi od baltik --- da ne se povtoruvam
odma kje go brevedat to e toj sto SEE DNO i gospodari so nego?


--------------------------------------------------------

zanci posejdon e toj sto see dno ???


interesna teorija

a toa po ?? kade go snema ???

I kako toa see dno ??

sto logika ima toa ?? Posejdon ide pod moreto i go see dnoto ??? go ora li posle ??

aj toa dno OK moze nekako da se prifati ama da go see ...kako moze dno vo more da se see ... LOL

aj daj uste nekoj primer moze ke najdam nekakva logika




-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:05
toa e tvoe:

Pa eden narod se so isti gen od STAROSLOVENITE ....ne od staromakedoncite


a ova e od SLOVACKA AKADEMIJA NA NAUKITE

Roku http://sk.wikipedia.org/wiki/863 - 863 alebo http://sk.wikipedia.org/wiki/864 - 864 (podľa tradície 5. júla 863) prišli na Veľkú Moravu dvaja bratia http://sk.wikipedia.org/wiki/Kon%C5%A1tant%C3%ADn-Filozof - Konštantín (=Cyril) a http://sk.wikipedia.org/wiki/Sv%C3%A4t%C3%BD_Metod - Metod . Filozof Konštantín osobitne pre túto misiu vyvinul prvú http://sk.wikipedia.org/wiki/Slovania - slovanskú abecedu - http://sk.wikipedia.org/wiki/Hlaholika - hlaholiku , priniesol so sebou symbol http://sk.wikipedia.org/wiki/Byzantsk%C3%A1_r%C3%AD%C5%A1a - byzantského dvojkríža (ktorý je dnes v slovenskom znaku), zvolil si tzv. http://sk.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroslovien%C4%8Dinu&action=edit - staroslovienčinu (= starú cirkevnú slovančinu), čiže kultivovanú macedónčinu z okolia Solúna, za jazyk, ktorý bude počas misie používať, a priniesol so sebou prvé preklady liturgických a biblických textov, ktoré už predtým pripravil s Metodom

staroslovenstina e makedonski jazik pa prevedi si







-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:06
Originally posted by bojan81 bojan81 напиша:

Да, тоа веќе и го потрдуваат Украинците, Словенците и Бугарите Македонците Русите. Артефактите Најдени  во Македонија и во Украина од антика се исти, натписите во антиката напишани со хеленистичко писмо се на славјански јазик  итн итн. 


Cekaj cekaj...potvrduvaat sto  ?

Deka e pisuvano so helenisticko ( starogrcko pismo ) i vo ukraina na slavjanski jazik ...koj slavjanski jazik ??? Ruski ??


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:06
Имаш многу бугарски и Словенски автори кои го тврдат истото само што првиве го нарекуваат Тракијско а вториве Словенско но во суштина е исто 

-------------


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:07
sakas link?
ti si po linkovite


-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: nindza
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:08
E dobro de sto kazuvaat tie Kiril i metodij go izmislile staroslovenskiot jazik go modificirale i sto sea  ???

KAj e tuka Aleksandar MAkedonski ??


-------------
OBAVESTUVANJE: gorenavedeniot tekst ne e za ogranicheni - od upravata


Постирано од: anakin
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:09
Originally posted by anakin anakin напиша:

toa e tvoe:

Pa eden narod se so isti gen od STAROSLOVENITE ....ne od staromakedoncite


a ova e od SLOVACKA AKADEMIJA NA NAUKITE

Roku http://sk.wikipedia.org/wiki/863 - 863 alebo http://sk.wikipedia.org/wiki/864 - 864 (podľa tradície 5. júla 863) prišli na Veľkú Moravu dvaja bratia http://sk.wikipedia.org/wiki/Kon%C5%A1tant%C3%ADn-Filozof - Konštantín (=Cyril) a http://sk.wikipedia.org/wiki/Sv%C3%A4t%C3%BD_Metod - Metod . Filozof Konštantín osobitne pre túto misiu vyvinul prvú http://sk.wikipedia.org/wiki/Slovania - slovanskú abecedu - http://sk.wikipedia.org/wiki/Hlaholika - hlaholiku , priniesol so sebou symbol http://sk.wikipedia.org/wiki/Byzantsk%C3%A1_r%C3%AD%C5%A1a - byzantského dvojkríža (ktorý je dnes v slovenskom znaku), zvolil si tzv. http://sk.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroslovien%C4%8Dinu&action=edit - staroslovienčinu (= starú cirkevnú slovančinu), čiže kultivovanú macedónčinu z okolia Solúna, za jazyk, ktorý bude počas misie používať, a priniesol so sebou prvé preklady liturgických a biblických textov, ktoré už predtým pripravil s Metodom

staroslovenstina e makedonski jazik pa prevedi si







ova ne go rekov jas nego ceskite i slovackite akadenici



-------------
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.



Постирано од: bojan81
Датум на внесување: 30.Ноември.2006 во 02:09
Руски, македонски, српски, бугарски јазици се одкога настануваат нациите а тоа е 19 век по француската револуција се смета за време кога се формираат националните држави, немаш општо познавање на историја. Сите писма се возобновени од Црквите, така македонското е возобновно од писмата на Охридската архепископија, српското од Печката руско-украинското од Киевската школа. 

-------------



Испечати | Затвори го прозорот

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03 - http://www.webwizforums.com
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd. - http://www.webwiz.co.uk