Испечати | Затвори го прозорот

Крштевање

Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: АРХИВА
Име на форумот: Вероисповед
Опис на форумот: право на избор
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=14501
Датум на принтање: 29.Април.2024 во 10:24
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com


Тема: Крштевање
Постирано од: AlDra
Наслов: Крштевање
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 05:21
Една од Христовите заповеди која предизвикува големи дискусии е крштевањето. Сите се согласуваат со едно: мора да се изврши. Прашањето е: кога? Дали на почетокот од нашиов живот(кога сме биле бебиња) или подоцна?
Мојот став е: дефинитивно подоцна кога човекот самиот ќе одлучи дали ќе прифати да се крштева и кога ќе поверува. Впрочем таква е и заповедта од Христа: ,,Кој ќе ПОВЕРУВА и се крсти, ќе биде спасен; а кој не поверува ќе биде осуден.’’(Мк 16:16). Од овој стих јасно произлегува дека најпрвин треба човек да поверува дека Исус дојде на земјата, проповедаше, беше осуден, умре на крстот заради нашите гревови но на третиот ден воскресна а потоа се вознесе на небото и седна на десната страна на Небесниот Татко каде и сега за нас се застапува. Откога ќе поверува треба да се крсти.
Во спротивниот случај- не гледам логика. Бебето не знае за ништо околу себе и уште помалку може да разбере што прави тој човек облечен во црно со него. За бебенцето тој чин е уште едно капење. Дури подоцна човек може да поверува. А Исус беше јасен: првин поверувај па крсти се. Без вера крштевањето не е измивање на гревовите и вовед во Христијанството.
Па сакам да ги видам аргументите и на другата страна. Макар што мислам дека човек со здрава логика знае што да одбере во овој случај.    



Коментари:
Постирано од: Asya
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 05:48
Mozhebi, roditelite ne treba da gi hranat svoite deca, nitu na lekar da gi nosat koga boleduvaat dodeka se mali, pa koga kje porasnat (ako prezhiveat) sami kje odluchuvaat kakva hrana sakaat da jadat i dali kje se lechat. Shto velish, a?


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 05:57
Немој сега те молам не прави такви споредби. Споредуваш баби и жаби. Навистина бессмилена споредба.
Јас сум бил избањат од попот кога сум бил мал (она што некои го нарекуваат крштавање). На тоа воопшто не се сеќавам. Има слики- но тоа за мене не претставува ништо. Ништо повеќе од едно вонредно капење само што тогаш било без шампон.
Моето крштевање- она единственото кое го признавам- беше плод на мојата вера и во мене таа потреба се јави по читањето на Светото Писмо. Таа одлука ја донесов лично јас откога ја разбрав суштината и потребата од крштавањето. Би им препорачал на сите кои не се крстени да го сторат тоа- се разбира со вера во тој духовен чин.    


Постирано од: Asya
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:10
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Немој сега те молам не прави такви споредби. Споредуваш баби и жаби. Навистина бессмилена споредба.
Јас сум бил избањат од попот кога сум бил мал (она што некои го нарекуваат крштавање). На тоа воопшто не се сеќавам. Има слики- но тоа за мене не претставува ништо. Ништо повеќе од едно вонредно капење само што тогаш било без шампон.
Моето крштевање- она единственото кое го признавам- беше плод на мојата вера и во мене таа потреба се јави по читањето на Светото Писмо. Таа одлука ја донесов лично јас откога ја разбрав суштината и потребата од крштавањето. Би им препорачал на сите кои не се крстени да го сторат тоа- се разбира со вера во тој духовен чин.    


Zarem mislish deka telesnata hrana i grizhata za teloto mozhe da e pobitna od duhovnata i grizhata za dushata? Gospod im dal roditeli na decata za podednakvo da se grizhat za nivniot duh, dusha i telo. Krshtenieto vo Pravoslavnata Crkva go smetash za nekakvo "banjanje", a sektantskoto banjane za "krshtenie"! Se prashuvash li shto bi bilo so dush*te na decata ako umrat nekrsteni? Ili mislish deka samo starci umiraat? Vprochem, Gospod ne go priznava sektantskoto t.n. "krshtenie".

Zidarski,

Nemoj pak da me obvinish za "navreda na verski chuvstva"!
Znachi, sektantot mozhe da lazhe i da gi navreduva pravoslavnite hristijani, narekuvajki go krshtenieto vo Pravoslavnata Crkva -"banjanje od pop", no jas treba da imam pochit za negovite sektantski chuvstva?!

Asya,
The Cult Buster


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:14
На оваа тема сме имале многу дискусии, убаво е што се освежи сега повторно...
Да го погледнеме стихот од Марко 16:16.
"Оној кој поверува и е крстен ќе биде спасен; но оној кој не верува ќе биде осуден."

Значи - за спасението има два услова. Не еден, туку два - поверување и крштевање. За осудувањето, условот е еден - неверување.
Никаде, во ниеден од овие стихови, не се вели дека крштевањето треба да следи по верувањето или заедно со него. Ниту пак се поставува како услов за проколнување, односно осуда - затоа што човек може да поверува и да нема можност да биде крстен, зарем не?
Освен тоа - за да не се вади од контекст овој цитат, нешто што е всушност омилено на овој форум, треба да се објасни во кој контекст е кажан. Односно - Исус го кажува на своите ученици, по Воскресението, кога им дава заповед да одат по светот и да го шират Евангелието (во стихот 15 вели: И тогаш Тој им рече - Одете низ целиот свет и проповедајте го Евангелието на сите созданија (се извинувам ако преводот е лош, во моментов имам само англиско издание)).
Тоа значи - конкретната заповед - се однесува на оние кои до тој момент веруваат во друга вера, и соодветно е нормално да поверуваат, па да се покрстат.
Во врска со бебињата. Нема причина да не се крстат. Прво, затоа што крстењето е само еден услов за спасение и како такво недоволно, односно мора да се исполнат и двата - да се поверува. Зошто би крстиле бебе - а зошто да не? Зошто да не се даде милоста на Светиот Дух на тоа бебе? Зошто родителите да не живеат во духовен мир, знаејќи дека и нивното чедо има еден од предусловите за спасение, па сега останува на нив да го изградат кај него вториот...?
Што се однесува до фактот дека бебињата се спасени, дури и ако заминат кај Бога некрстени - тоа лесно се објаснува со вториот дел од 16:16 - а имено - дека неверувањето е предуслов за казна, а не некрстувањето.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:18
Навистина сум во искушение да те банирам - и следниот пат ќе го сторам тоа.
Причина - затоа што некого нарекуваш сектант (кое што е погрден израз, особено на овој подфорум)
Ако прочиташ убаво - АлДра не зборува за крштевањто на православните во целост, зборува за сопственото лично крштевање.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Asya
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:29
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

На оваа тема сме имале многу дискусии, убаво е што се освежи сега повторно...
Да го погледнеме стихот од Марко 16:16.
"Оној кој поверува и е крстен ќе биде спасен; но оној кој не верува ќе биде осуден."

Значи - за спасението има два услова. Не еден, туку два - поверување и крштевање. За осудувањето, условот е еден - неверување.
Никаде, во ниеден од овие стихови, не се вели дека крштевањето треба да следи по верувањето или заедно со него. Ниту пак се поставува како услов за проколнување, односно осуда - затоа што човек може да поверува и да нема можност да биде крстен, зарем не?
Освен тоа - за да не се вади од контекст овој цитат, нешто што е всушност омилено на овој форум, треба да се објасни во кој контекст е кажан. Односно - Исус го кажува на своите ученици, по Воскресението, кога им дава заповед да одат по светот и да го шират Евангелието (во стихот 15 вели: И тогаш Тој им рече - Одете низ целиот свет и проповедајте го Евангелието на сите созданија (се извинувам ако преводот е лош, во моментов имам само англиско издание)).
Тоа значи - конкретната заповед - се однесува на оние кои до тој момент веруваат во друга вера, и соодветно е нормално да поверуваат, па да се покрстат.
Во врска со бебињата. Нема причина да не се крстат. Прво, затоа што крстењето е само еден услов за спасение и како такво недоволно, односно мора да се исполнат и двата - да се поверува. Зошто би крстиле бебе - а зошто да не? Зошто да не се даде милоста на Светиот Дух на тоа бебе? Зошто родителите да не живеат во духовен мир, знаејќи дека и нивното чедо има еден од предусловите за спасение, па сега останува на нив да го изградат кај него вториот...?
Што се однесува до фактот дека бебињата се спасени, дури и ако заминат кај Бога некрстени - тоа лесно се објаснува со вториот дел од 16:16 - а имено - дека неверувањето е предуслов за казна, а не некрстувањето.


Ako decata umrat nekrsteni, nivnite roditeli kje odgovaraat za duhovno ubistvo, bidejki im ja odzemale mozhnosta na spasenie.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:33
А ако детето умре веднаш по раѓањето?! Мислам дека не си во право во врска со ова и мислам дека и Православната Црква има поинаков став.


-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 06:36
Асја - одмори 3 дена од форумов.

Се надевам дека останатите ќе се вклучат во темава, затоа што може да се развие интересна дискусија.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 07:14
,,И им рече: Одете по целиот свет и проповедајте го Евангелието на секое создание! Кој ќе поверува и ќе биде крстен, ќе биде спасен, а кој нема да поверува ќе биде осуден.’’
Од ова се гледа дека примарен чекор е Евангелизацијата- запознавање на човекот со основите на Христијанството. по ова следува моментот на прифаќање на верата. Бебенцето сигурно не би го сфатило ова.
Верата и крштавањето се неразделни. Се спасуваме со вера. Библиското крштавање се состои од подронување во вода- симбол на Христовата смрт и излегувањето од водата- симбол на Христовото воскресение што воедно и укажува во што веруваме: во Неговата смрт и воскресение. По ова следува Божјото ветување- спасението. За кои гревови треба да умре бебенцето? Освен за еден- гревот на Адам кој се пренесува на секое поколение.
,,А Петар им рече: Покајте се! И секој од вас нека се крсти во името на Исус Христос, за проштавање на вашите гревови; и ќе го примите дарот на Светиот Дух’’(Дела 2:38)- од овој стих јасно се согледува дека е потребно покајание. Крштавањето следува по покајанието а му претходи на проштевањето. Бебенцето сигурно не се кае затоа што плачело за дополнително млекце.
,,А што се двоумиш сега? Стани, крсти се и измиј се од своите гревови, повикувјќи го Господовото име’’(Дела 22:16). Значи при нашето крштавање треба да веруваме и да се повикаме на Господовоти име. Повеќето деца плачат при извршувањето на тој чин. Не знаев дека детскиот плач е повикување на Господовото име.     
Верата е неопходна за спасението. Крштавањето без вера е бессмислено.
Слободно најдете ми стихови кои велат дека треба да се изврши тој чин во најраните денови од животот како што јас ви дадов примери во кои се вели дека има определен логичен редослед.
Инаку Асја не ме навредуваш со тој израз- секташтво. Ќе се молам Бог да ти прости за тоа и да те доведе на вистинскиот пат.


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 07:48
А што се однесува на она за кое Асја ме критикуваше: ,,бањање од попот’’ еве зошто го реков тоа.
Сакам да сум објективен и работите да ги нарекувам со вистинското име. Тој чин навистина тоа и е. Потопување во вода- на грчки баптизо. Она што го прави крштавањето поразлично од останатите потопувања е ВЕРАТА. Верувањето дека е тоа свет чин и дека со тоа се исчистуваме од гревовите и се исполнуваме со Светиот Дух е differentia specifica.
Бебето не верува во ништо. Па така во овој случај го немаме суштинското- верата. Можеби во тоа веруваат оние околу бебето, неговите родители и останатите роднини но спасението доаѓа преку вера која мора ние да ја исповедаме а не оние околу нас.
Повторно повикувам на здравиот разум и логика.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 15:36
Значи според тебе, човек треба да се крштева кога разбира доволно и кога самиот ќе избере... И кога е тоа? Во тој случај, ако се тргне од таа логика (на сопствениот избор), тогаш родителите не треба да му го проповедаат евангелието се додека не стане на таа возраст во која што разбира и избира самиот. Ако почнат да го учат уште од дете, тогаш не му даваат многу многу избор, затоа што го насочуваат само во еден правец, нели?
Така што - кога е точно таа возраст во која преценуваме дека детето е самото свесно за да избере само свое духовно спасение?

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Templarius
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 16:00
Aloooo bre prestanete bre Hristijani sme i toa e sto e vazno ne e vazno koj koga e krsten .... se raspravate kako da ne ste krsteni, za gluposti abe bitno e sto sme Hristijani razliki ima ama toa ne treba da ni dava povod oci da vadime medju sebe....

-------------
Give me your secrets
Bring me a sign
Give me a reason
To walk the fire
See another dawn
Through our son's eyes
You give me a reason
To walk the fire.


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 18:47
Сметам дека убаво образложив и не сакам да се повторувам околу тоа колку голема улога игра верата во тој чин. Па така кој има очи и знае да чита- нека препрочита!


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 19:26
AlDra - разбирам дека сметаш дека верата има голема улога во тој чин... прашањето што го поставив е многу сериозно и немам никаква намера да се потсмевам со туѓи чувства.
Прво - како се преценува кога е детето (човекот) зрел за крштевање?
Второ - како се преценува кога е детето (човекот) зрел за да му се проповеда верата?
Затоа што не мислам дека ако ја проповедаш верата на детето му даваш некој избор во однос на тоа што ќе следи и како ќе го открива патот кон Бога самото...
Затоа - нека да дискутираме околу овие две прашања, може да се развие интересна дебата. Во крајна сметка - тука сме за да дебатираме, а не за да проповедаме.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 21:59
Кога да се започне да се проповеда Евангелието е индивидуално прашање. Зависи од интелектот на детето. Но едно е кристално јасно- тоа треба да ја разбира суштината и да може да поставува прашања. Треба да знае да чита за да може човекот да се увери дека навистина е така како што му е проповедано.
Потоа следи покајанието, обраќањето од грешниот живот, верата во Исус и на крајот крштевањето. Крштевањето е одлука на личноста која го прифаќа. Не можеш некому да му наметнеш спасение. Исус не ни наметна нам ништо. Ние по наша волја одлучуваме дали ќе го следиме или не. Така е и во овој случај. Посебно овде зашто ова е идентификација со Неговата смрт.
Крштавањето само по себе нема никаква моќ. Неговата моќ е во верата која ја носи секој Христијанин во себе.   


Постирано од: Majkl
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 21:59
Мартин Лутер кого го нарекуваат и основач на протестантизмот велел дека детето што попрво треба да се одземе од прегратките на ѓаволот со крштевање.

Јас верувам дека треба да се држиме до Христовите зборови:првин подучувајте а потоа крштевајте.

Бидејќи бебето не е ментално развиено да ги разбере подуките оттаму ми нема логика да се крштева веднаш. Факторот на слободната волја за мене е од суштинска важност бидејќи Бог е СЛОБОДА!

Што се однесува до βαπτιζο=потопување, сметам дека како и многу работи во светите списи на светските религии треба да се разберат според смисла. Па така потопувањето според мене треба да се сфати како нурнување во струјата на Светиот Дух(безличниот сеприсутен Божји аспект) при што водата е само симбол. Имено водата има својство да дава живот и прочистува а ние ако сакаме да стигнеме кај Бога треба да се прочистиме од нашите претерано човечки мисли, зборови и постапки.

Јас не сум крстен ниту во една црква ниту пак сум поминал некаков ритуал на иницијација, и да ви кажам искрено среќен сум поради тоа.

А ако на Бог му е побитно дали е некој нурнат на неколку секунди во вода или е обрежан, или и инициран, од тоа дали тој се трудел искрено да живее богоугоден живот и да ги љуби своите ближни, тогаш жалам искрено, ама мене таков Бог не ми треба а веројатно ни јас нему, така да сме квит. Зошто па воопшто дозволил да се родам...(со ова сакам да укажам на бесмисленоста на поставување акцент на ритуалите и пасивната вера - демек доволно е само силно да веруваш и да си крстен).



Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Јули.2008 во 22:11
Крштевањето повеќе треба да го сфатиш како момент во кој јавно кажуваш дека веруваш и дека ќе се трудиш да живееш според Христијанските принципи. Убав момент е и на него можеш да се сеќаваш како на момент кога си започнал со нов живот. Тоа е нановораѓањето за кое Исус говори. Уште се нарекува и духовно обрежување. Божјото ветување за крштевањето е Светиот Дух.

,,3 Исус му одговори: „Најсериозно ти велам: ако човек наново не се роди, не може да го види Божјото царство!“

4 „Како може стар човек наново да се роди!?“ - праша Никодим. „Може ли да се врати во утробата на својата мајка и повторно да се роди!?“

5 Исус му одговори: „Ти велам и ти нагласувам: ако човек не се роди од вода и Дух, не може да влезе во Божјото царство!

6 Телото може да роди само тело, додека Светиот Дух раѓа нов, духовен живот, од небото.’’(Јвн 3:3-6)



Постирано од: Templarius
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 00:48
E vidis so vekovi znaci so VEKOVI deteto se krsteva dodeka e bebe, a vie se krstevate kako vozrasni kolku desetina godini - po logika doadjame do slednoto deka So VEKOVI nekoj ziveel vo zabluda a vie otkrovenieto se go dobile vo poslednive deset godini - amozam da se kladam deka ti adira si krsten kako bebe.....

Znaci deeto bebeto so krstevanje se registrira kaj Hrista, go nosi znakot na Hrista za da se zastiti od djavolot, a dali toa ponatamu ce ostane kaj Hrista ili ce menja registracija toa zavisi od deteto....

-------------
Give me your secrets
Bring me a sign
Give me a reason
To walk the fire
See another dawn
Through our son's eyes
You give me a reason
To walk the fire.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 02:05
АлДра - ако го прочита претходниот мој пост, ќе видиш дека се согласувам со идејата дека крштевањето само по себе не е доволно за спасение. Но, како што реков (односно, како што ги толкувам Исусовите зборови) - тоа е еден од предусловите. Сепак - мора да се исполни и вториот услов, односно да поверува.
Затоа не гледам пречка човек да се крсти додека е бебе, а да поверува кога ќе биде спремен на тоа.
Да не забораваме - во Исусовите зборови, верувањето не е поставено како услов за крштевањто - туку како услов за спасението. Формата во која е поставено е крсти И поверува...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 03:29
А зошто некој би се крстел ако не верува? Тоа е како да твоето 6 месечно дете го венчаш со некоја девојка па тоа подоцна ако сака нека остане во брак, а ако не сака нека се разведе.
Знам дека веќе сум досаден но ќе продолжам се додека и на сон не започнат да ви доаѓаат овие зборови: верата е клучниот елемент при овој чин.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 03:45
Споредбата не е на место...
Има еден многу битен момент - не го негирам твоето право да веруваш дека треба да се крштева детето откако ќе стане свесно и спремно за тоа (според Баптистичката традиција во Америка - возраста е 16)... и не оспорувам дека верата игра голема улога при тој чин...
Арно ама... тоа што јас го мислам е дека верата и верските чувства на родителите имаат истотака улога во тој процес. Затоа - не гледам пречка да го крштеваат детето додека е уште бебе.
Инаку - апсолутно сериозно го поставив прашањето - на која возраст треба да се почне да се оди в црква тогаш?! И на која возраст родителите треба да го запознаат детето со Христијанството? Дали истотака на 16?! А дотогаш?! Да не се спомнува религија пред детето воопшто? Или да му се предава компаративна религија, за да може тоа само да ја избере вистината и вистинскиот пат...?!
Според мене е чисто лицемерие да не го крстиш детето додека е бебе, под претекст дека треба да е во состојба да верува за да се крсти, а од друга страна да го задоиш со Христијанската и црковната доктрина уште од мали нозе. За жал - токму тоа се случува во доста цркви кои се со таков став - тука ако влезеш во недела во било која баптистичка црква - целото семејство е собрано, заедно со бебиња од 2-3 месеци... и така секоја недела. Истотака - децата учествуваат во сите црковни активности - хорови, предавања, итн... значи - може да му се наметнува верата, но не е во ред да се наметнува крштевањето?! Дали тоа дете кога ќе порасне (односно, кога ќе дојде на 16 според таа традиција), ќе избере своеволно да биде крстено, затоа што искрено и суштински верува во Бога или ќе се крсти затоа што тоа е нешто што сите околу него го прават на таа возраст и затоа што не познава ништо друго освен тоа на кое го учеле, токму уште од бебе...? Каде е тука разликата?

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:01
Па сметам дека овде излегуваш од контекстот. Тука станува збор за правото на избор кое секој човек го има. Детето може да посетува богослужби, но негово право е дали ќе се крсти или не. Како што многумина родени во православни фамилии се одлучуваат да се приклучат на некоја друга црква така право имаат и овие луѓе да не се приклучат кон црквата на нивните родители. Сепак многу подобро е така. Човекот кој решил да се крсти знае што е тоа. Бебенцето нема појма. Кој е повеќе присилен? Бебето кое нема право на никаков избор, или пак 16 годишниот човек кој иако (да претпоставиме) цел живот се движел во тие кругови сепак самиот избира дали ќе се крсти?
Библијата не дава ниту еден пример на крштевање на мали деца. Сите примери кои се дадени се на возрасни луѓе на кои им бил објавена Радосната вест во која тие поверувале па биле крстени. Како на едно детенце ќе му објасниме што е тоа крштевање?


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:11
Vaka definitvno 1000% se slozuam so sestra aldra ako mozam da ja narecham

jas ala na ISUS kao sum bil roden ne sum krstevan od svestenik duri koga stanav svesen za mojte postapki i koga poveruvav deka ISUS e spasitel moj se krstavav vo Pentakosna crkva custvo e ne sekoj dnevno retko mozes da go osetis

Znaci moe glediste na ovaa tema e dek covekot treba da e krsten Kofa stanuva svesen za svoji postapkii
taka da Aldra se slozuam so tebe

BOG da ve blagoslovi


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:15
АлДра не се согласувам со тебе во врска со "правото на избор" кое го има дете израснато во таква средина, но тоа е друга тема...
Во секој случај - верата не се поставува како услов за крштевањето, туку само како услов за спасението. Соодветно - не се прави никаков грев ниту пак се нарушува нешто доколку се направи. Ако имате цитат кој изрично го забранува крштевањето на деца или кој изрично забранува да се крштева доколку човек сам не изрази желба за тоа, тогаш приложете го...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:16
epa jasno kazuva deka COVEKOT TREBA DA SE KRSTI KOA KJE BIDE SVESEN ZA SVOJTE PSOTAPKI a bebe kako bebe ne znae deka postoi a ne deka da li saka da se krsi ili ne


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:24
Originally posted by Pentakostalec Pentakostalec напиша:

epa jasno kazuva deka COVEKOT TREBA DA SE KRSTI KOA KJE BIDE SVESEN ZA SVOJTE PSOTAPKI a bebe kako bebe ne znae deka postoi a ne deka da li saka da se krsi ili ne


А каде се кажува ова што ти го цитираш тука?!
Не ме сфаќајте погрешно - ако некој смета дека треба да се крштева на повозрасни години, тоа е во ред, но не гледам причина зошто не би го направил крштевањето додека е бебе... сеуште не сум видел доволно јасна причина за тоа...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:29
А јас пак не гледам логична причина зошто тоа би го сториле со бебе


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:33
Да, во ред - затоа ти веројатно твоите деца ќе ги оставиш самите да изберат кога да бидат крстени. И тоа е сосема во ред.
Не разбирам зошто го негираш правото на останатите да го крстат детето додека е бебе... тоа беше прашањето...
Едно е да нема логика - друго е да е забрането или пак да прекршува некоја наредба.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:35
hihih


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:40
Дали некому му забранив? Не.
Но еден од предводите за грчкиот збор логос(од каде доаѓа логика) е општ, универзален закон над сите закони. Па така ако ве убедив дека е нелогично т.е. противзаконски- не сум ви забранил јас туку Логосот.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 04:53
Еве што им вели Павле на Римјаните (6:14) во објаснувањето што им го дава по нивното крштевање - For sin shall not be master over you, for you are not under law but under grace.

Претходно истотака вели: knowing this, that our old self was crucified with Him, in order that our body of sin might be done away with, so that we would no longer be slaves to sin (6:6)for he who has died is freed from sin (6:7).
Односно - со крштевањето - умира телесниот грев на човекот и тој живее во Милоста Божја. И тој, како што вели во 6 и 7, нема повеќе да е роб на гревот, а ќе биде ослободен од него...
Не гледам како е спротивно на логиката овозможувањето на детето да расте во Милоста Божја...?

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:00
Но забележи дека вели дека во човекот ќе умре телесниот грев. За да умре телесниот грев напрвин треба да постои, па да се осознае, па да човекот го исповеда и се покае за него. Во бебенцето нема грев. Тоа е сосема несвесно за се. И доколку има- тоа е наследениот од Адам грев. Како бебето ќе го сфати значењето на зборот грев? Како ќе почувствува дека е грешно? За што ќе се покае? Кој си ја мие совеста со тој чин? Детето или родителите?    


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:00
Мешаш два поими...
Логика се изведува од едно од значењата на зборот Логос - односно - збор, идеја, начин...
Логос како универзален закон е употребен од Хераклит и како таков потоа се употребува во литературата доста често, но тоа воопшто не е значењето на оригиналниот збор, и не е смислата од која е изведен зборот Логика.
Особено не станува збор за Логос, кој се употребува од Јован... ама тоа е друга тема...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:03
Не зборував за Логосот на Јован да не ме сфати некој погрешно


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:04
Ако некој е безгрешен и се крсти на 16 години, дали ќе треба да се покае? И ако треба, за што тоа ќе се покае?!
Освен тоа - зборуваш за несвесност... ментална, да. Но, душата е свесна и кај бебето и кај возрасниот човек.
Дури и да е (како што велиш ти) за спокојство на родителите - повторно не можам да најдам никаде забрана да се направи тоа... соодветно - не гледам причина да се воспостави како принцип, односно не е нелогично (едно од значењата на логос... )

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:06
(Патем - АлДра, многу сум благодарен за дискусијава, одличен разговор... заради муабетов два дена веќе ги преразгледувам Делата и Посланијата... )

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:19
А еве еден стих пак во поткрепа на идејата дека треба сите и се да е покрстено и предадено духом Нему (или барем е добра основа за понатамошна дискусија):
When all things are subjected to Him, then the Son Himself also will be subjected to the One who subjected all things to Him, so that God may be all in all.
(1 Коринјтани 15:28)

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:29
И покрај сета оваа дебата останувам и уште подлабоко се зацврстив на мојот став кој го искажав неколкупати во претходните постови. Не сум папагал и не би сакал да повторувам дека не сакам да се повторувам. Соборете ги моите аргументи па ќе ме разубедите


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:35
Ни на крај памет не ми паѓа да те разубедувам... дискутираме околу различни цитати, кои може да допринесат кон сеопштото знаење за оваа тема...
Последниот цитат кој го приложив вели дека - кога се ќе му биде потчинето Нему, тогаш Бог ќе биде Се во Се...
Крштевањето зарем не е чин на потчинување Нему...?
(со оглед на тоа што никаде не е забрането, нели... )

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 05:38
И уште нешто...
Никаде не се спомнува пример на крштевање на дете... но на неколку места се спомнува дека целиот дом бил покрстен (се мисли на целата фамилија)... Никаде во тие стихови не се кажува "со исклучок на децата"...
Дали има некакво објаснување за ова? (не го кажувам со иронија, навистина ме интересира дали има некое објаснување)

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 06:11
,,30 Ги изведе надвор и им рече: „Господа, што треба да сторам, за да се спасам?“

31 Тие му одговорија: „Поверувај во Господ Исус и ќе бидете спасени ти и твоите домашни!“

32 Потоа тие нему и на сите што беа во неговиот дом им проповедаа за Господ,

33 а тој, уште ноќта, им ги изми раните и не чекајќи ниту миг беше крстен, и тој и сите негови домашни.

34 Ги одведе горе, во својата куќа, постави пред нив трпеза, па тој и сите негови домашни многу се радуваа што поверуваа во Бог.’’(Дела 16:30-34)

Еве го овде редоследот кој го бараш Зидарски:
Најпрвин на тие луѓе им било проповедано па биле крстени тој и ,,сите негови домашни’’ кои подоцна се ,,радуваа што поверуваа во Бог’’. Значи кои се тоа ,,сите’’? Оние кои ја слушале проповедта, ја сфатиле, поверувале во она што им било кажано и кои се израдувале затоа што поверувале. Од овде следува дека тоа биле луѓе на возраст на која можеле да разберат што значи сето тоа, биле способни да поверуваат и дури со причина се израдувале. Причината за радоста коренот го има во мисловната способност. Не може човек кој не е способен да сфати што му се случува да се израдува поради тоа. По сето ова заклучокот е: луѓето кои биле присутни во домот на чуварот биле на определена возраст кога можеле добро да размислат, да поверуваат и клучното овде- да се израдуваат поради тоа. Изведувањето заклучоци околу тоа за што треба а за што не треба да се радуваме е својствено на разумни луѓе.
Мислам дека го задоволив твојот интелект.    



Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 06:20
АлДра - не навлегувај во личносни оценки непотребно...
Идејата дека радоста е својствена само на одредена возраст е доста дисутабилна. Но благодарам за објаснувањето за семејството, има смисла во целосниот контекст во кој е дадено.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 06:49
Мислам дека многу добро ме разбра што сакав да кажам со тоа. Навистина возраста на која различните индивидуи почнуваат да сфаќаат сериозни работи варира од еден до друг човек. Но во овој пример кој ти го посочив јасно е едно: меѓу оние кои се радувале заради верата немало бебиња.
Еве ти уште еден пример, во кој повторно ќе ја согледаш поврзаноста меѓу проповедта, разбирањето, верата и крштевањето.

,,12 Но кога поверуваа во она што го зборуваше Филип, кој им проповедаше за Божјото царство и за Исус Христос, сите се крштаваа, и мажи и жени.’’(Дела 8:12)
Од овде јасно произлегува дека откога поверувале во она што им било проповедано се крстиле И МАЖИ И ЖЕНИ.

’’27 Филип веднаш замина. По пат сретна еден Етиопјанец, евнух, виден службеник кој раководел со целата ризница во дворецот на етиопската царица Кандакија. Тој бил на поклонение во Ерусалим,

28 па сега се враќаше во Етиопија. Седеше во својата кола и ја читаше книгата на пророкот Исаија.

29 Светиот Дух му рече на Филип: „Приближи се до колата и придружи му се на Етиопјанецот.“

30 Филип го стаса и кога слушна како го чита пророкот Исаија, го праша: „Го разбираш ли ова што го читаш?“

31 „Како би можел да го разберам, ако некој не ми го објасни?“ - одговори Етиопјанецот, па го покани да седне до него.

32 Тој го читаше следниов дел од Светото Писмо: “Беше одведен како овца на клање, молчеше како јагне на стрижење. Уста не отвори, иако беше

33 понижен и лишен од правда, кога му судеа. Кој ќе ја сфати неговата генерација која го лиши од живот на овој свет!?“

34 Потоа евнухот го праша Филипа: „За кого го кажува ова пророкот: за себе или за некоја друга личност?“

35 Тогаш Филип, почнувајќи од тоа место во Светото Писмо, му проповедаше за Исус.

36 Патувајќи така, дојдоа до една вода и евнухот рече: „Еве вода! Што ме спречува да се крстам!?“

37 Филип рече-,Ако веруваш со сето свое срце, можеш’. Евнухот одговори:,Верувам дека Исус Христос е Божји Син’(овој стих стои во некои ракописи)

38 Тогаш евнухот нареди колата да застане, па двајцата слегоа во водата и Филип го крсти.’’(Дела 8:27-38)

Значи во овој случај се работи за Етиопјанец кој бил службеник на висока позиција- што значи дека бил возрасен, или барем дека имал ,,деловна’’ способност. Тој човек читал дел од Стариот Завет. Филип го прашал дали разбира а овој му одговорил ,,Како да го разберам ако некој не ми го објасни’’. Па и нему Филип му ја проповедал Радосната вест. Евнухот му поставувал прашања за сето што му било нејасно да му се објасни. Откако бил убеден во тоа решил да се крсти. Во продолжението (стихот 39) се вели дека евнухот радосен си го продолжил патот.
Па да ве прашам: на кое бебе му било досега проповедано? Кое бебе читало од Библијата? Кое бебе поставувало прашања кои во него предизвикувале дилеми? Кое бебе ја сфатило пораката? Кое бебе изјавило дека верува и дека сака да биде крстено?   






Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 08:09
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

,,30 Ги изведе надвор и им рече: „Господа, што треба да сторам, за да се спасам?“

31 Тие му одговорија: „Поверувај во Господ Исус и ќе бидете спасени ти и твоите домашни!“

32 Потоа тие нему и на сите што беа во неговиот дом им проповедаа за Господ,

33 а тој, уште ноќта, им ги изми раните и не чекајќи ниту миг беше крстен, и тој и сите негови домашни.

34 Ги одведе горе, во својата куќа, постави пред нив трпеза, па тој и сите негови домашни многу се радуваа што поверуваа во Бог.’’(Дела 16:30-34)

Еве го овде редоследот кој го бараш Зидарски:
Најпрвин на тие луѓе им било проповедано па биле крстени тој и ,,сите негови домашни’’ кои подоцна се ,,радуваа што поверуваа во Бог’’. Значи кои се тоа ,,сите’’? Оние кои ја слушале проповедта, ја сфатиле, поверувале во она што им било кажано и кои се израдувале затоа што поверувале. Од овде следува дека тоа биле луѓе на возраст на која можеле да разберат што значи сето тоа, биле способни да поверуваат и дури со причина се израдувале. Причината за радоста коренот го има во мисловната способност. Не може човек кој не е способен да сфати што му се случува да се израдува поради тоа. По сето ова заклучокот е: луѓето кои биле присутни во домот на чуварот биле на определена возраст кога можеле добро да размислат, да поверуваат и клучното овде- да се израдуваат поради тоа. Изведувањето заклучоци околу тоа за што треба а за што не треба да се радуваме е својствено на разумни луѓе.
Мислам дека го задоволив твојот интелект.    



"Site negovi domashni", ni najmalku ne znachi deka megju niv nemalo deca. Ne znam, kako li gi izveduvash tvoite zakluchoci?


Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 08:13
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

Ако некој е безгрешен и се крсти на 16 години, дали ќе треба да се покае? И ако треба, за што тоа ќе се покае?!
Освен тоа - зборуваш за несвесност... ментална, да. Но, душата е свесна и кај бебето и кај возрасниот човек.
Дури и да е (како што велиш ти) за спокојство на родителите - повторно не можам да најдам никаде забрана да се направи тоа... соодветно - не гледам причина да се воспостави како принцип, односно не е нелогично (едно од значењата на логос... )


Nema bezgreshni lugje. Eden bezgreshen (sovrshen chovek) e Hristos! Decata do sedum godini pominuvaat niz t.n. "angelska vozrast", no od 7 godini, koga se sposobni na rasuduvanje, sami ja nosat odgovornosta za sekoja svoja pogreshna postapka i misla, kako i za sekoj pogreshen zbor. Zatoa, od sedumgodishna vozrast potrebno e da gi ispoveduvaat svoite grevovi.


Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 09:35
NIKADE VO SVETOTO PISMO HRISTOS NE ZABRANUVA DA SE KRSHTEVAAT DECA. Naprotiv, Toj veli: "Pushtete gi decata i ne zabranuvajte im da prijdat kon Mene..." (Matej, 19:14).

Na decata im e dadena ednakva mozhnost da zhiveat vo Carstvoto Nebesno, a roditelite i drugi vozrasni ne smeat da im ja odzemat (Gospod zabranuva), Znachi decata, isto kako vozrasnite, treba da uchestvuvaat vo Carstvoto Bozhje, preku Svetite Tainstva na krshtenie, miropomazanie, prichest, pokajanie i eleosveshtenie.


-------------


Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 09:36
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Како е тоа возможно: верата да се пренесува од родител на дете? Има случаи на родители атеисти а децата стануваат Христијани, но и обратно- од верни Христијани произлегуваат деца-атеисти. Верата е лично прашање. Дали некој ќе поверува или не е само негова одлука. Со кое право јас би донел одлука за некој друг дали да верува или не? Како е возможно јас да сум одговорен ако некој друг не верува?
А каде е Библиската основа за ова? Пак немаш цитати? Кој си толкува сега на своја рака?


Pa, ako mozhesh, dostavi bibliski citat, kade Hristos zabranuva da se krstevaat deca ili veli deka mora prvo da porasnat za da ja primat verata!


Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 10:00
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Мислам дека многу добро ме разбра што сакав да кажам со тоа. Навистина возраста на која различните индивидуи почнуваат да сфаќаат сериозни работи варира од еден до друг човек. Но во овој пример кој ти го посочив јасно е едно: меѓу оние кои се радувале заради верата немало бебиња.
Еве ти уште еден пример, во кој повторно ќе ја согледаш поврзаноста меѓу проповедта, разбирањето, верата и крштевањето.

,,12 Но кога поверуваа во она што го зборуваше Филип, кој им проповедаше за Божјото царство и за Исус Христос, сите се крштаваа, и мажи и жени.’’(Дела 8:12)
Од овде јасно произлегува дека откога поверувале во она што им било проповедано се крстиле И МАЖИ И ЖЕНИ.

’’27 Филип веднаш замина. По пат сретна еден Етиопјанец, евнух, виден службеник кој раководел со целата ризница во дворецот на етиопската царица Кандакија. Тој бил на поклонение во Ерусалим,

28 па сега се враќаше во Етиопија. Седеше во својата кола и ја читаше книгата на пророкот Исаија.

29 Светиот Дух му рече на Филип: „Приближи се до колата и придружи му се на Етиопјанецот.“

30 Филип го стаса и кога слушна како го чита пророкот Исаија, го праша: „Го разбираш ли ова што го читаш?“

31 „Како би можел да го разберам, ако некој не ми го објасни?“ - одговори Етиопјанецот, па го покани да седне до него.

32 Тој го читаше следниов дел од Светото Писмо: “Беше одведен како овца на клање, молчеше како јагне на стрижење. Уста не отвори, иако беше

33 понижен и лишен од правда, кога му судеа. Кој ќе ја сфати неговата генерација која го лиши од живот на овој свет!?“

34 Потоа евнухот го праша Филипа: „За кого го кажува ова пророкот: за себе или за некоја друга личност?“

35 Тогаш Филип, почнувајќи од тоа место во Светото Писмо, му проповедаше за Исус.

36 Патувајќи така, дојдоа до една вода и евнухот рече: „Еве вода! Што ме спречува да се крстам!?“

37 Филип рече-,Ако веруваш со сето свое срце, можеш’. Евнухот одговори:,Верувам дека Исус Христос е Божји Син’(овој стих стои во некои ракописи)

38 Тогаш евнухот нареди колата да застане, па двајцата слегоа во водата и Филип го крсти.’’(Дела 8:27-38)

Значи во овој случај се работи за Етиопјанец кој бил службеник на висока позиција- што значи дека бил возрасен, или барем дека имал ,,деловна’’ способност. Тој човек читал дел од Стариот Завет. Филип го прашал дали разбира а овој му одговорил ,,Како да го разберам ако некој не ми го објасни’’. Па и нему Филип му ја проповедал Радосната вест. Евнухот му поставувал прашања за сето што му било нејасно да му се објасни. Откако бил убеден во тоа решил да се крсти. Во продолжението (стихот 39) се вели дека евнухот радосен си го продолжил патот.
Па да ве прашам: на кое бебе му било досега проповедано? Кое бебе читало од Библијата? Кое бебе поставувало прашања кои во него предизвикувале дилеми? Кое бебе ја сфатило пораката? Кое бебе изјавило дека верува и дека сака да биде крстено?   






Faktot deka togash bile krsteni zheni i deca, ne znachi deka na decata im e zabraneto krstenieto.

Etipojaninot bil evnuh, shto znachi ne zhenet mazh, koj go primil judaizmot i celosno se posvetil na sluzhbata na Boga. Ti ja izostavash i voopshto ne ja sogleduvash silata na Svetiot Duh, koj ja izvrshuva efektivnata misija. No, kakva vrska ima ovoj Etioopjanin so nekakvo bebe? Tuku, rechi, koe bebe izjavilo deka e bolno i treba da se lechi? Koe bebe izjavilo deka mu treba neshto? Ti, kako od Mars da si padnal! Kako shto beboto ja poznava svojata majka, taka go poznava i Boga, ako roditelite mu go prinesuvaat. No, ako majkata go napushti svoeto dete i toa nema mozhnost da bide vo nejzina neposredna blizina, kako bi mozhelo da ja poznae?


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 10:11
Повторно без Библиска поткрепа. Мислам дека секој Христијанин треба да ги отфрли ваквите доктрини поради недостаток од докази и неприлични, нелогични споредби.
Болеста се лечи затоа што е во прашање здравјето и животот на пациентот. Крштевањето се спроведува со вера и доброволно.
Навистина Исус никаде не вели да не се крстат бебиња. Но затоа пак вели: ,,Одете по целиот свет и проповедајте им ја Радосната Вест на сите луѓе! Секој кој (1) ќе поверува и (2) ќе се крсти- ќе биде спасен. А секој што ќе одбие да поверува- ќе биде осуден.’’(Мк 16:15,16)
Кажи ми ЗОШТО би се крстил некој кој не верува? Евнухот во горниот пример ја декларирал својата вера.   


Постирано од: Cult Buster
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 10:15
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Повторно без Библиска поткрепа. Мислам дека секој Христијанин треба да ги отфрли ваквите доктрини поради недостаток од докази и неприлични, нелогични споредби.
Болеста се лечи затоа што е во прашање здравјето и животот на пациентот. Крштевањето се спроведува со вера и доброволно.
Навистина Исус никаде не вели да не се крстат бебиња. Но затоа пак вели: ,,Одете по целиот свет и проповедајте им ја Радосната Вест на сите луѓе! Секој кој (1) ќе поверува и (2) ќе се крсти- ќе биде спасен. А секој што ќе одбие да поверува- ќе биде осуден.’’(Мк 16:15,16)
Кажи ми ЗОШТО би се крстил некој кој не верува? Евнухот во горниот пример ја декларирал својата вера.   


A KADE E TVOJATA BIBLISKA POTKREPA! PRVO DOSTAVI CITAT, KADE HRISTOS ZABRANUVA KRSHTEVANJE NA DECA!


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 10:23
Па сметам дека многу бев јасен. За луѓето кои не се толку навлезени во ова ставив и броеви. Пред ,,ќе поверува’’ ставив број 1 во загради, со што сакав да ја потенцирам верата. Само оној кој ќе го исполни првиот услов- да поверува, може да пристапи кон вториот- крштевањето. А кажи ми, може ли бебе старо само неколку месеци во нешто да верува? Па тоа ништо не разбира. И што означува она сечењето на косата од бебешката глава?Или тоа не се практикува повеќе? Мене такво нешто ми останало во сеќавање од некоја крштевка.


Постирано од: EvAngelos
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 16:10

Крштевање на бебиња. Да или Не?

 

Одговорот на ова прашање варира, како и повеќето тука на форумов, во зависност од тоа кого ќе прашате. Некои велат: да, христијаните треба да ги крштеваат своите бебиња, а други пак велат дека не треба да се крштеваат бебиња, туку откако тие ќе пораснат самите треба да си ја донесат таа одлука.

Крштевањето на бебињата е учење и пракса на повеќе цркви, како што се: католичката, методистичката, православната, англиканската, назаретската и уште неколку други слични цркви.

Додека скоро сите останати деноминации, воглавно библиските цркви, не го подржуваат ова учење.

Зошто едните велат Да, а другите Не, се надевам дека ќе биде откриено во вашите коментари тука на оваа тема на форумов. И затоа ве охрабрувам да ги изнесете вашите аргументи и својот став на ова прашање.

Се надевам дека ќе имаме добра и толерантно дискусија.

 

Мојот став, а верувам и библискиот, е дека бебињата не треба и не можат да бидат библиски крстени.

Има многу аргументи што го подржуваат овој став, но во интерес на времето и вашето трпение, ќе се сконцентрирам само на предусловите што му предходат на крштевањето и со тоа би сакал да докажам дека едно бебе не е можно да ги исполнува тие предуслови, за да биде библиски крстено.

 

Предуслови за крштавање

 
  • Примање на Словото на Евангелието
Откако Петар на првиот Духовден ја одржа неговата Евангелска проповед, оние кои ја прифатија таа порака, се крстија.
 
"И така се крстија оние кои го прифатија неговото слово."
(Дела 2:41)
 
Тука е добро да се забележи дека не се крстија сите кои биле присутни таму, туку само "оние кои го прифатија неговото слово." Се разбира, доволно сме паметни, возрасни и разумни за да веруваме дека и бебињата ја разбрале и прифатиле проповедта на Петар голема%20насмевка
  • Вера
"Етиопјанецот рече: Еве вода! Што ме спречува да се крстам? А Филип рече: Ако вервуаш од се срце, можеш.
(Дела 8:36,37)

Кој предуслов го забележувате тука? Филип е многу јасен и недвосмислен тука, вели: Ако вервуаш од се срце, можеш.

Прашање: Дале едно бебенце може од се срце да верува во Христос? Дали бебето знае кој е Христос за да може да верува во Него? Дали знае колку букви содржи зборот "Христос"? голема%20насмевка

"Ако веруваш од се срце, можеш."

Ова е условна реченица која го кажува условот, дали некој се квалификува да биде крстен или не. Негацијата на овој услов би била:

"Ако не веруваш од се срце, не можеш."

Значи, дали бебињата можат да веруваат од се срце? Не! Следствено дали можат да бидат крстени? Логиката вели исто така Не!

Исус рече: "Кој поверува и се крсти, ќе биде спасен. "
(Марко 16:16)

И тука, како и во многу други стихови (подолу се наведени) јасно е дека на крштевањето му предходи вера, и тоа лична и искрена вера во Христос.

 
  • Покајание
"Покајте се и секој од вас да се крсти во името на Исус Христос..."
(Дела 2:38)

Покајанието е исто така важен предуслов за крштевањето. Тоа не е ритуал. Тоа е лична одлука со која ние се каеме за нашите гревови, бараме прошка од Бог за истите и донесуваме одлука за промена, промена од внатре, која ќе резултира со промена и однадвор, во нашите дела, од кои ќе се види дека нашето покајание било искрено.

Прашање: Дали едно бебенце може да се покае? Дали бебенцето е свесно дека е грешно или дека направило грев за да се покае?

Еве неколку поучни примери за крштевањето, запишани во Библијата:

Првите обратеници, Дела 2:36-42

Самарјаните, Дела 8:5-13

Евнухот од Етиопија, Дела 8:26-40

Обраќањето на Савле/Павле, Дела 9:1-18; 22:16

Корнелиј, Дела 10:44-48

Лидија од Македонија, Дела 16:13-15

Стражарот на затворот, Дела 16:25-34

Верниците во Коринт, Дела 18:1-8

Верниците од Ефес, Дела 19:1-7

Петровата поука, 1 Петар 3:21

Доколку ги прочитате овие пасуси, ќе видите дека на крштевањето му предходи: проповедање на евангелието, покајание и вера во Исус Христос.

Нешта кои едно бебе не може да ги направи.

И уште нешто што ќе забележите доколку ги прочитате горните стихови, а тоа е дека сите, кои се крстиле, биле возрасни луѓе и со своја сопствена одлука решиле да бидат крстени.

А од друга страна пак, во Библијата нема да најдете ниту ЕДЕН ЕДИНСТВЕН пример за крштевање на бебе.

Епа ако тоа е пракса на некои цркви сега, зошто не било пракса тогаш? Зошто нема барем еден пример на кој би можеле да се повикаме, па да речеме: ете може да се крштеваат бебиња. Зарем немало бебиња тогаш? среќа



-------------
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.


Постирано од: EvAngelos
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 16:21
Originally posted by Cult Buster Cult Buster напиша:

NIKADE VO SVETOTO PISMO HRISTOS NE ZABRANUVA DA SE KRSHTEVAAT DECA. Naprotiv, Toj veli: "Pushtete gi decata i ne zabranuvajte im da prijdat kon Mene..." (Matej, 19:14).
 
Библијата учи дека на крштевањето мораат да му предходат покајание и вера во Исус Христос и согласно на овие есенцијални предуслови, бебињата не можат да бидат (библиски) крстени. Како што на едно бебе вие не можете да му дадете возачка дозвола, доколку предходно не научи да вози, така тоа бебе не може ни да биде крстено доколку предходно не ја запознае христијанската вера, не се покае и не поверува во Христос и пораката на евангелието.
 
Во врска со горниот стих што си го навел, да Исус ги прекорил учениците затоа што ги задржувале децата да доаѓаат при Него, но откако ги пуштиле Исус не ги крстил, а тоа е доказ дека тука Исус воопшто не збори за крштевање и се чудам јас зашто го земате овој пример како подршка за крштевањето на бебињата. Еве го целиот стих...
 
Тогаш доведоа дечиња при Него, за да ги положи рацете над нив и да се помоли; но учениците ги укорија. А Исус рече: „Оставете ги децата и не им пречете да дојдат при Мене, зашто на таквите им припаѓа небесното царство.”  ги положи рацете на нив, и си отиде оттаму. (Матеј 19:13-15)
 
Ако Исус со горната изјава мислел на крштевањето тогаш зошто не ги крстил децата? голема%20насмевка Туку стихот вели "ги положи рацете на нив, и си отиде оттаму".
 


-------------
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:24
ЕвАнгелос - во врска со погорниов пасус - Исус не крштевал, туку неговите ученици... Исус ги благословил децата.

Генерално во врска со крштевањето на деца - примерот што го даваш со Евнухот не е показен, затоа што станува збор за возрасен човек, кој претходно има друга утврдена вера.
Има еден факт... никаде не е забрането децата да се крштеваат. Не се спомнати изрични примери тоа да се прави, но не се спомнати никаде изрични забрани. Има аргументи како оваа ситуација со Евнухот, кои може да се толкуваат како против, но има и аргументи кои може да се толкуваат како за - на пример фактот што многу пати цели семејства биле крштевани. Не заборавајте дека низ целата Библија децата се ретко спомнувани, и за тоа има многу социолошки и културолошки фактори кај евреите, во кои не би навлегувал сега, така што многу пати децата "се подразбираат".
Во врска со спасението - апсолутно сум согласен - потребни се двата елемента - Вербата и Крштевањето.
Идејата дека една душа не може да верува во својот Создател, па макар тоа била и детска душа, едноставно не држи место.
Повторно се враќам тогаш на едно претходно прашање, кое во случај дека прифатиме дека децата не треба да се крштеваат, има огромно значење (поточно две прашања).
1. Кога треба да се крштеваат децата?
2. Кога треба да им се проповеда Словото?

Навистина сметам дека е чисто лицемерие да не крстиш дете, а да го носиш в црква секоја недела и тоа дете да учествува во црковни хорови и да пее молитви упатени кон Бога или да се моли на секое јадење и пред спиење... Значи - може да се моли, но не може да верува?! Тоа е лажно Богоугодништво тогаш и како такво грев...
Кај евреите, детето се смета за возрасен на 13 години. Погледнете ги децата околу вас на 13 години и ако се тие спремни да станат вистински верници...
Зарем дете на 7 или 8 години не е способно на грев? Зарем дете на 7 или 8 години не е способно да го разбере (во душата своја) Бога? Јас лично мислам дека децата се далеку повеќе Божји Чеда од сите нас заедно...
Но, како и да е - нека да се задржиме на овие две прашања.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:26
Кај евреите, детето се смета за возрасен на 13 години. Погледнете ги децата околу вас на 13 години и ако се тие спремни да станат вистински верници...

-Мил мој Зидарски. На 13 години сеуште мајка ми ми ја врзуваше косата.


-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:26
Ne Komentiram povekje na ovaa tema eve samo neso kje kazam i kraj

Bozjiot zbor veli:
SEKOJ STO KJE POVERUVA{zapamtete SEKOJ STO KJE POVERYVA}
I se krsti kje bide spasen

Znaci bebeto ne moze da poveruva koa kje se rodi zosto ne znae ni za samoto sebe si mislam jasnoo e

BOG da ve blagoslovi


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:27
Затоа реков јас-за мене верата си оди по традиционален пат а не по избор....

-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:28
И да не заборавам... Асја е банирана на 2 недели заради непочитување на претходниот бан од 3 дена (кој истекуваше утре)...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:31
Пентакосталец - не гледам причина да се "исклучуваме" од дискусијава, затоа што "сме рекле" еднаш и толку...
Ако ги погледнеш постовите од почетокот на темава до сега, ќе видиш дека не се опфати само крштевањето, туку и многу други теми, кои се важни, поучни, корисни при проучувањето на верата.
Зарем Апостолите кога го ширеа Словото им велеа на луѓето - ние ви рековме, па сега вие кршете глава инаетчии низаедни...?!

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: gospel
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:36
Originally posted by Cult Buster Cult Buster напиша:

Originally posted by zidarski zidarski напиша:

Ако некој е безгрешен и се крсти на 16 години, дали ќе треба да се покае? И ако треба, за што тоа ќе се покае?!
Освен тоа - зборуваш за несвесност... ментална, да. Но, душата е свесна и кај бебето и кај возрасниот човек.
Дури и да е (како што велиш ти) за спокојство на родителите - повторно не можам да најдам никаде забрана да се направи тоа... соодветно - не гледам причина да се воспостави како принцип, односно не е нелогично (едно од значењата на логос... )


Nema bezgreshni lugje. Eden bezgreshen (sovrshen chovek) e Hristos! Decata do sedum godini pominuvaat niz t.n. "angelska vozrast", no od 7 godini, koga se sposobni na rasuduvanje, sami ja nosat odgovornosta za sekoja svoja pogreshna postapka i misla, kako i za sekoj pogreshen zbor. Zatoa, od sedumgodishna vozrast potrebno e da gi ispoveduvaat svoite grevovi.





МЕ ИНТЕРЕСИРА, ОД КАДЕ ГО НАЈДЕ БРОЈОТ 7 ГОДИНИ, ДЕКА ДЕЦАТА ОД ТАА ВОЗРАСТ ТРЕБА ДА ГИ ИСПОВЕДУВААТ СВОИТЕ ГРЕВОВИ?
ИЛИ ДЕКА ДО 7 ГОДИНИ ДЕЦАТА СЕ БЕЗГРЕШНИ?
НЕВЕДИ БИБЛИСКИ ЦИТАТ ДЕКА ТОА Е ТАКА.


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:40
mojot komentar ako zabeleza bese osebnoo za temava potocno ne za drugite temi sto ste gi pocnale a toa sto rekov e vistina a nekoj ako ne veruva ne mozam po miliooon pati da mu povtoruam za toa sto nekoj ako veruva vo nes i od gordost nema nikoas da priznae deka ne e tsaka kako sto vika on zidarski

pozz


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:43
Пента.... твое мислење твој избор. Не се обидува никој ништо да ти наметне. Мојот став е одамна познат и мило ми е што никој не се обидува да ме разубеди. Не треба да се караме поради различни мислења. поззголемо%20гушкање

-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 18:45
Originally posted by Pentakostalec Pentakostalec напиша:

mojot komentar ako zabeleza bese osebnoo za temava potocno ne za drugite temi sto ste gi pocnale a toa sto rekov e vistina a nekoj ako ne veruva ne mozam po miliooon pati da mu povtoruam za toa sto nekoj ako veruva vo nes i od gordost nema nikoas da priznae deka ne e tsaka kako sto vika on zidarski

pozz


Не ме разбра - сакав да кажам дека самата тема не е исцрпена, затоа што има неколку придружни прашања кои е корисно да се дискутираат (како на пример - за возраста - и она поставно од мене и ова од Госпел).
Значи - не станува збор да повторуваме она што веќе сме го рекле, туку да навлеземе подлабоко во ова прашање.
Речиси 200 години се кршат копја околу ова прашање - да не мислиме дека со 7 странички ќе го решиме. Туку да навлеземе подлабоко во дискусијата, за да извлече секој што појасен став зошто верува во едното или во другото, или се разбира, да се преиспита...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Pentakostalec
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 19:02
Jas bev 13 14 godini koa se krstiv no bev dovoilno svesem za toa sto pravam ali jas prvo poveruvav pa se krstiv
vo biblijata ne pisuva koa treba da se krstis no pisuva od koa ke poveruas a sekoj treba da e pri sves toes da e svesen pa da verua

Ali za od koa kje se rodis vednas da se krstis toa ne e vekje svarnooo...ne uboo

a za toa so godini se odi so vaa tema se bodat kopija e samo za toa sto narodot saka da bide mn pmaeten i da si vadi svoi zakoni hehe malku sum KONTRADIKTOREN...

Jasno pisuva vo biblijata okolu vaa tema
jas primer veruvam vo se sto pisuva biblijata ne si vadam od mene a pisuva

SEKOJ STO KJE POVERUUVA pa se krsti kje bide spasen
NE PISUVA sekoj sto kje se rodi i bide krsten kje bide spasen hhhh

pozz


Постирано од: Majkl
Датум на внесување: 12.Јули.2008 во 19:31
Гледам честопати го истакнувате важноста на верувањето.

Во ред, човек на почетокот на својот духовен пат многу работи не гледа па мора да верува. Но според мене тоа не е доволно. Зошто тогаш Христос и во Библијаа која така често на памет се цитира, рекол по смисла дека:

„Секој оној што моите зборови ги слуша и спред нив постапува тој наликува на мудар човек кој својата куќа ја изградил на карпа... ...а оној кој зборовите Мои само ги слуша но не постапува според нив наликува на безумен човек кој својата куќа ја изградил на песок. И кога бурите и водите надојдоа таа се сруши и падот нејзин беше голем!„

Сакам да речам, бадијала ни е крштевањето јавно или тајно и силната верба ако не го остваруваме учењето Христово во секојдневието.


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 13.Јули.2008 во 07:03
Не можеме да ги градираме Божјите заповеди по ниту еден критериум. Не постои ,,поважна’’ и ,,не-толку-важна’’ Божја заповед. Едноставно, ако Бог така сакал- тогаш треба да се крстиме. Но се разбира дека голема важност има и нашиот понатамошен живот. Самото крштевање без вера и без промена во животот е нулифицирано.


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 14.Јули.2008 во 03:17
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Не можеме да ги градираме Божјите заповеди по ниту еден критериум. Не постои ,,поважна’’ и ,,не-толку-важна’’ Божја заповед. Едноставно, ако Бог така сакал- тогаш треба да се крстиме. Но се разбира дека голема важност има и нашиот понатамошен живот. Самото крштевање без вера и без промена во животот е нулифицирано.


Види, крштението не може да се „нулифицира“ - ако е така тогаш зошто не ги прекрштевате сите што ќе паднат на некое време од верата, па потоа ќе се вратат?

-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 14.Јули.2008 во 03:28
Главниот проблем кај некои од протестантите (и осебно кај баптистите) не е тоа што се смета дека верата и крштевањето мораат да одат заедно (во тоа нема ништо спорно), туку во тоа што се порекнува крштевањето од други Цркви (особено кога станува збор за крштевање на деца). Тоа е за повеќето рисјански Цркви (православната, римокатоичката, традиционално-протсестантските...) неприфаливо, бидејќи крштението на човекот е дејствие извршено од (и во името на) Отецот и Синот и Светиот Дух и како такво не може да се релативизира и посебно не да се поништи.



-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 14.Јули.2008 во 06:15
Во Православието, на оние кои отстапиле од верата и повторно се враќаат кон неа, не се извршува повторно крштевање, туку само елео-помазание... Крштевањето се случува само еднаш и само еднаш стануваш едно со Светиот Дух - без разлика на која возраст тоа се случува.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Nikki
Датум на внесување: 14.Јули.2008 во 06:54
Вие што зборувате против крштевање на мали деца
Самите велите дека многу од учењето на Исус е Симболично
Значи има подлабоко значение
Вие велите дека буквално Он не е Врата, не е Пат
Кога Исус вели Ја сум Вратата, Ја сум Патот, Вистината и Животот

Следува дека има поголема тајна во зборовите за Крштевањето
Крштевање значи потопување во Словото на Отецот и Синот и Светиот Дух
Кој поверува во Исус, откако ќе поверува треба да се потопи во Словото, цел живот да се потопува
Да се бања во Словото на Радоста за Вечниот Живот

Нели Исус кажува, ... нека го земе својот крст и нека оди по Мене
Па сега никој од вас што не признавата крштевање мали деца си носи крст со себе

Тука е најголемото искушение кога некој ќе намисли да наклевети некоја друга црква и да си создаде нова

Ова е Буквално, а ова не е Буквално
Павле кога вика жени да носат шамија и да не зборат, тоа не е Буквално
Исус кога вели Ова е Моето Тело и Крв, тоа не е Буквално

Сега кога вели откако ќе поверува да се крсти, тоа е Буквално

Ете тука е најголемото искушение за човекот
АЈ да си направиме нова црква



Постирано од: EvAngelos
Датум на внесување: 14.Јули.2008 во 12:25
Originally posted by Nikki Nikki напиша:


Вие велите дека буквално Он не е Врата, не е Пат
Кога Исус вели Ја сум Вратата, Ја сум Патот, Вистината и Животот
 
Зошто велиш "вие"? Зарем и ти не веруваш како нас христијаните дека Исус не е буквално пат или врата?
 
Originally posted by Nikki Nikki напиша:


Крштевање значи потопување во Словото на Отецот и Синот и Светиот Дух
Кој поверува во Исус, откако ќе поверува треба да се потопи во Словото,
 
Браво сестричќе, конечно јас и ти да се согласиме дека откако ќе поверуваме треба да се крштеваме, а не пред тоа големо%20гушкање



-------------
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.


Постирано од: Nikki
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 06:10
Алилуиа
Според учењето на повеќе православни отци
Тие деца што ќе умрат некрстени, ќе одат во Пеколот
Како и сите што ќе умрат некрстени
Затоа што со крштевањето се добива простување од наследниот грев, од Адам и Ева
А потоа за секој нареден грев, добиваме простување преку Верата


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 06:19
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

Во Православието, на оние кои отстапиле од верата и повторно се враќаат кон неа, не се извршува повторно крштевање, туку само елео-помазание... Крштевањето се случува само еднаш и само еднаш стануваш едно со Светиот Дух - без разлика на која возраст тоа се случува.


Па зар Светиот Дух на заповедта на попот(- кога тој ќе рече: ,,ТЕ крштевам во Името на Отецот, Синот и Светиот Дух’’) влегува во човекот? Зар не доаѓа преку вера?


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 06:28
АлДра - различен поглед на работите. Јас сметам дека Светиот Дух влегува во човека при посветувањето во верата. И како што кажа Ники - со тоа се измива првородениот грев. А потоа - преку верата се постигнува духовната висина и измивање на жителските гревови...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 21:55
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Originally posted by zidarski zidarski напиша:

Во Православието, на оние кои отстапиле од верата и повторно се враќаат кон неа, не се извршува повторно крштевање, туку само елео-помазание... Крштевањето се случува само еднаш и само еднаш стануваш едно со Светиот Дух - без разлика на која возраст тоа се случува.


Па зар Светиот Дух на заповедта на попот(- кога тој ќе рече: ,,ТЕ крштевам во Името на Отецот, Синот и Светиот Дух’’) влегува во човекот? Зар не доаѓа преку вера?


Формулацијата („те крштевам...“) која ја цитираш има римокатоличко потекло и поради сплет на околности делумно постои во современата православна литургиска традиција. Изворната православна формулација е „Се крштева чедото божјо (име) во името на Отецот (Амин!) и Синот (Амин!) и Светиот Дух (Амин!)“. Улогата на свештеникот тука има суштински поинаква смисла - свештеникот е пред се сведок (во поширока смисла - грч. мартир) на свештениот чин, чијшто прв и последен извршител е Христос.

-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 22:08
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

АлДра - различен поглед на работите. Јас сметам дека Светиот Дух влегува во човека при посветувањето во верата. И како што кажа Ники - со тоа се измива првородениот грев. А потоа - преку верата се постигнува духовната висина и измивање на жителските гревови...


Неколку забелешки ид православна перспектива:
1. Една терминолошка - во православието вообичаено е да се зборува за „прародителски“ а не „за првороден“ грев, што е типично за западните христијански традиции, за кои гревот пред се се асоцира со поимите „вина-суд-казна-оправдување“...
2. Надоврзано на ова - на твој начин но сосема коректно склопено „...постигнува духовната висина (1) и измивање на жителските гревови (2)...“. Гревот во православната традиција (за неа можам да зборам, за другите некој друг) има основно значење на болест. Измивањето на гревот е пред се „лечење на болеста“, а не „чистење од вината“ (православието во суштина не си дозволува да зборува за „првородна вина“, туку попрво за „наследна болест“). Вториот апект на крштевањето е многу значаен (кај тебе е на прво место), иако многу често се испушта - „постигнување на духовната висина“, т.е. извишување кон Бога, постојано усовршување. Со други зборови - крштевањето не е крај на патот на човекот кон Бога, туку почеток на бескрајното уподобување („усличнување“, постигнување на сличност, подобност“) со Бога.



-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: EvAngelos
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 23:03
Originally posted by Nikki Nikki напиша:

Алилуиа
Според учењето на повеќе православни отци
Тие деца што ќе умрат некрстени, ќе одат во Пеколот
Како и сите што ќе умрат некрстени
Затоа што со крштевањето се добива простување од наследниот грев, од Адам и Ева
А потоа за секој нареден грев, добиваме простување преку Верата
 
Можеби тоа е учењето на православието и неговите "отци", но тоа сигурно не е учењето на Христијанството, Библијата, на Христос и апостолите.
Според Библиското учење, бебињата наследуваат грешна телесна природа, но не е и вина, осуда и казна за родителскиот грев. Христијанството е лична вера и учи дека секој ќе си одговара за своите постапки, за своите одлуки, за својот личен и своеволно сторен грев.
 
"Оној кој ќе згреши, тој и ќе умре. Синот нема да го носи татковиот грев, ни таткото синовиот грев. Врз праведникот ќе биде неговата правда, а врз безбожникот неговата безбожност."
(Езекиел 18:20)
 
Библијата учи дека бебето наследува мртов грев т.е. грев кој не повлекува вина, одговорност и осуда од родителот на бебето. Се додека бебето/детето не направи личен и свесен грев тоа не е под Божјата осуда. Дури откако во детето ќе проработи совеста и тоа ќе го дознае Божјиот закон и ќе биде свесно за своите постапки, дека тоа што го прави е грев, дури потоа гревот оживува и ја добива силата да го осуди детето и да побара одговорност и казна од него.
 
"Имено, гревот беше во светот уште пред Законот, но гревот не се засметува кога нема Закон."
(Римјаните 5:13)
 
"И јас живеев некогаш без Законот; но кога дојде заповедта, гревот оживе, а јас умрев. "
(Римјаните 7:9)
 
"Да не дојдев и да не им зборував, немаше да имаат грев; но сега немаат изговор за својот грев."
(Јован 15:22)
 
Од сето ова следува дека доколку едно бебенце почине, тоа ни на сон не иде во пеколот, туку дирекно во прегратките на Бог големо%20гушкање
Да, нашиот Бог е праведен Бог и не дозволува невините бебенца да завршат во пеколните маки, заради гревот на нивните родители.
Уште една потврда на ова е примерот со бебето на царот Давид. Имено, царот Давид извршил прељуба со една жена и таа му родила дете. Но Бог, заради гревот, одлучил да му го одземе детето на Давид. Потоа читаме...
 
"Јас ќе отидам при него, но тоа нема да се врати кај мене!” "
(2 Самоил 12:23)
 
Светиот Дух му дал цврсто убедување на Давид дека тој, по смртта, ќе живее во рајот. Тоа го гледаме во неколку од неговите псалми..
 
"И јас ќе престојувам во Господовиот дом засекогаш."
(Псалм 23:6)
 
Така што кога Давид рекол "Јас ќе отидам при него", тој, иако индирекно, сепак јасно ни кажал дека неговото бебе е во Господовиот дом каде што он наскоро и му се придружил.
 
Поздрав!
 
п.с. SOLA SCRIPTURA!!! големо%20гушкање


-------------
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 15.Јули.2008 во 23:12
Види Евангелос (Ване, ако не ти пречи) - има 2 проблеми во муабетиве:

1. Различни персективи. И тука многу тешко дека некој ќе успее некого да „убеди“ во „своето“.

2. Погрешни претстави едни за други - е тука има многу за што да се зборува и да се учи. Тука може да се решат пола од проблемите за кои се муабети по темиве. За тоа треба добра воља и повеќе желба за читање и учење отколку за критикување изградено врз основа на стереотипи и предубедувања.

-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 16.Јули.2008 во 07:41
Originally posted by Al_Masih_Qam Al_Masih_Qam напиша:


Неколку забелешки ид православна перспектива:
1. Една терминолошка - во православието вообичаено е да се зборува за „прародителски“ а не „за првороден“ грев, што е типично за западните христијански традиции, за кои гревот пред се се асоцира со поимите „вина-суд-казна-оправдување“...
2. Надоврзано на ова - на твој начин но сосема коректно склопено „...постигнува духовната висина (1) и измивање на жителските гревови (2)...“. Гревот во православната традиција (за неа можам да зборам, за другите некој друг) има основно значење на болест. Измивањето на гревот е пред се „лечење на болеста“, а не „чистење од вината“ (православието во суштина не си дозволува да зборува за „првородна вина“, туку попрво за „наследна болест“). Вториот апект на крштевањето е многу значаен (кај тебе е на прво место), иако многу често се испушта - „постигнување на духовната висина“, т.е. извишување кон Бога, постојано усовршување. Со други зборови - крштевањето не е крај на патот на човекот кон Бога, туку почеток на бескрајното уподобување („усличнување“, постигнување на сличност, подобност“) со Бога.


На брзина само, во одговор на коментарот на ЕвАнгелос - еве доволно добро објаснување за што станува збор. Да, во право си АлМасих - терминологијата што ја употребив е погрешна, затоа што се надоврзав на она што беше веќе спомнато.
Зборуваме за различна гледна точка во однос на Прародителскиот грев - односно Првородниот грев. Едната теза е ова што е објаснето од АлМасих, другата е она што е објаснето од ЕвАнгелос.
Не мислам дека има спорна ситуација, затоа што во крајна сметка се согласуваме (иако некои имаат различно мислење и сметаат дека и децата може да одат во пеколот), околу идејата, само реализацијата ни е доста различна...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 16.Јули.2008 во 12:30
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

...иако некои имаат различно мислење и сметаат дека и децата може да одат во пеколот...


Малце иритира тоа што често на „оние другите“ (во дискусијава - на православните) им се припушуваат верувања и учења, кои немаат врска со нив, а се изграден врз тешки стереотипи, предрасуди и нивно суштинско непознавање. Значи, тука воопшто не станува збор за тоа дали ќе се оди во пеколот или не. Човек не се крштева за да не оди во пеколот! Човек во православната Црква се крштева за да биде полноправен член (дел) од црковниот организам, од телото Христово. Детето се крштева не „за да не отиде во пеколот“, туку за целосно да учествува во молитвено-литургискиот живот на Црквата.

-------------
AL MASIH QAM! HAQQAN QAM!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ!


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 16.Јули.2008 во 16:52
Убаво објаснување...

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 14:18
,,1 Додека Аполос беше во Коринт, Павле патуваше низ внатрешноста, во околината на Ефес, а потоа се симна во градот. Таму најде неколку нови Христови следбеници,

2 и ги праша: „Го примивте ли Светиот Дух кога поверувавте?“ Тие му одговорија: „Ние и НЕ ЗНАЕМЕ дека постои Свет Дух!“

3 Тогаш Павле ги праша: „А како сте крстени?“ “Онака како што крштаваше Јован Крстител“ - му одговорија тие.

4 Павле им рече: „Јован ги крштаваше луѓето кои се каеја поради своите гревови. И самиот тој им велеше на луѓето дека НЕОПХОДНО Е ДА ВЕРУВААТ во Оној што доаѓа веднаш по него, а тоа беше Исус.“

5 Кога го слушнаа ова, одново се крстија, овојпат во името на Господ Исус.

6 Потоа Павле се помоли за нив, положувајќи ги над нив рацете и Светиот Дух слезе врз нив, па тие почнаа да зборуваат на други јазици и да пророкуваат.

7 Во таа група беа околу дванаесет мажи.’’

Мислам дека понатамошни коментари после ова би биле излишни.



Постирано од: Templarius
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 15:30
Ajde site zemete gi albumcinjata vasi familijarni i najdete gi slikite od vaseto krstevanje ... potoa prasajte gi vasite (ako imate smelost) zasto ve krstile a isto prasajte gi zasto sega se odnesuvate kako ne krsteni pa togas dojdete tuka na forum i osporuvajte go pravoslavnoto krstevanje koe se praktikuva so vekovi OK ????

-------------
Give me your secrets
Bring me a sign
Give me a reason
To walk the fire
See another dawn
Through our son's eyes
You give me a reason
To walk the fire.


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 15:40
Темплариус јас ти давам докази, конкретни библиски стихови а ова твоево... ,,аргументирање’’ е слично на судењето на Галилеј кога црквата се повикувала на слични ,,докази’’ како твоиве. Зар традицијата треба да се испречи на патот на нашето спасение?


Постирано од: Templarius
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 15:53
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Темплариус јас ти давам докази, конкретни библиски стихови а ова твоево... ,,аргументирање’’ е слично на судењето на Галилеј кога црквата се повикувала на слични ,,докази’’ како твоиве. Зар традицијата треба да се испречи на патот на нашето спасение?




A od sto begas i se spasuvas .... Zarem tvoeto spasenie ne e vo voite koreni i tvojata tradicija vo onaa vo sto veruvale tvoite pretci iljadnici godini nanazad,tamu kade sto zivee tvoeto jas i seto onaa sto te pravi tebe da si onaa sto si, kakvo pravo imas ti da ja zrtvuvas tradicijata na eden narod za nekoe navodno spasenie....

-------------
Give me your secrets
Bring me a sign
Give me a reason
To walk the fire
See another dawn
Through our son's eyes
You give me a reason
To walk the fire.


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 16:00
Леле смешен си Темплариус! Па ако вака размислувале Македонците кога дошол апостол Павле тие никогаш немале да го прифатат Христијанството зашто претходно си имале свои ,,богови’’ Зевс и сета компанија која и ден денес останала во митовите. Ако вака размислувале Римјаните и тие немале да го прифатат Христос- си имале традиционални ,,богови’’- Јупитер, Марс и уште цела редица. Нашите далечни предци не морале да ја бараат и да ја најдат Вистината зашто си имале традиција, така? Мора да се направи една јасна дистинкција меѓу традицијата и изворното Христијанство проповедано од Исус и од Неговите апостоли. А ако веруваш дека традицијата може да те спаси- да знаеш грешка си.
Да те прашам: Христијанин си или националист?


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 17:08
OK... Темплариус - да, не си во право, затоа што мешаш две работи... прво вера со традиција и второ црква со вера.
Но... во право си за една работа - не треба да се плука врз православната црква. Од две причини - прво, затоа што тоа е навреда за многумина (од верски аспект), второ затоа што должиме извесна почит (од чисто национален и институционален аспект). Намерно ги разделувам, за да се разбере дека се тоа две различни работи.
Околу првото - дали мислите дека милиони луѓе кои го практикуваат Православното Христијанство се сите заблудени души? Дали мислите дека меѓу нив нема милиони кои многу јасно знаат зошто и како веруваат? Дали мислите дека верата е целосно непоткрепена од Библијата и дали мислите дека би си дозволиле да правиме нешто што е забрането од Библијата?! Односно - просто прашано - што мислите бе, луди сме сите?!
За конкретново прашање - АлДра, никаде нема изричен услов да не се крштеваат деца, никаде нема изричен услов дека треба да се поверува за да се крштева! Условот е да се поверува (+крштева) за да се добие спасение! Сите примери кои се наведуваат се конкретни примери на луѓе кои дотогаш имале друга вера, чии родители не верувале во Бога (или ако сакате - се окажале од Него низ историјата), и кои требало да се вратат во Божјето стадо преку проповедите. Никаде не се спомнуваат деца, ниту пак забраната за нив.
Вашиот став е едно толкување, кое има своја основа, но е само тоа - толкување. Никој не ви пречи да го правите тоа, нити го оспорува, се додека не почнете да го оспорувате крштевањето, поточно валидноста на крштевањето на другите.

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 17:16
Сметав дека нема да биде потребно, но ајде пак ќе понудам едно кратко објаснување на горенаведените стихови.
Апостолот Павле ги прашал луѓето дали го примиле Светиот Дух кога поверувале а тие му одговориле дека не знаат за такво нешто. Штом не знаеле, тогаш неопходно е ново крштевање- овојпат вистинско- со вера и знаење. Овде би повлекол една аналогија со крштевањето на бебињата. Бебињата не знаат дека постои Бог, па кога ќе дознаат и ќе поверуваат треба да се крстат.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 17:32
Алдра - пак твое толкување! Хронологијата е ваква.
Павле ги прашува луѓето дали го примиле Светиот Дух откако поверувале.
Тие велат дека не.
Тогаш ги прашува како се крстени.
Тие велат онака како што Јован крштеваше.
Тогаш Павле им вели дека треба да се крстат во Исус.
Тогаш се крштеваат и го примаат Светиот Дух.

Односно - единствено нешто што како услов го има овде е дека мора да се крстиш во Исус за да може да го примиш Светиот Дух. Уште попрецизно кажано - само да поверуваш, не е доволно(!!!) за Светиот Дух да е во тебе!
И повторно - крштевањето и поверувањето се одвоени термини - затоа што во случајов - иако луѓето верувале, не биле правилно крстени!

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 17:37
Крштевањето е моментот кога кандидатот за крштевање декларира дека е спремен за тој чин т.е. дека верува во Исус и Го признава за свој Господ и Спасител по што се исполнува со Светиот Дух.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 18.Јули.2008 во 17:41
?!?!?!
Од каде е сега ова? Пак зборуваме за две работи - поверување и крштевање. Може да ги сметате за нераздвојни, но навистина се две посебни работи.
Што станува со оној кој се крштева откако ќе поверува, но потоа отстапи од верата (престане да верува) и по многу години реши да се врати назад кон верата? Повторно се крштева?!

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: evangelec
Датум на внесување: 19.Јули.2008 во 14:53
pravilnoto krstevanje se pravi ednas.

nepravilnoto krstevanje, normalno, ne e krstevanje i zatoa toa mora da se 'povtori', t.e. da se izvrsi PRAVILNO.

ne znam sto e tuka nejasno.


Постирано од: EvAngelos
Датум на внесување: 19.Јули.2008 во 16:05
Originally posted by zidarski zidarski напиша:

Алдра - пак твое толкување! Хронологијата е ваква.
Павле ги прашува луѓето дали го примиле Светиот Дух откако поверувале.
Тие велат дека не.
Тогаш ги прашува како се крстени.
Тие велат онака како што Јован крштеваше.
Тогаш Павле им вели дека треба да се крстат во Исус.
Тогаш се крштеваат и го примаат Светиот Дух.

Односно - единствено нешто што како услов го има овде е дека мора да се крстиш во Исус за да може да го примиш Светиот Дух. Уште попрецизно кажано - само да поверуваш, не е доволно(!!!) за Светиот Дух да е во тебе!
И повторно - крштевањето и поверувањето се одвоени термини - затоа што во случајов - иако луѓето верувале, не биле правилно крстени!
 
zidarski, проблемот со православното крштевање (наспроти библиското) е тоа што бебенцето не може да поверува во Исус за да биде крстено.
Согласно на тоа, православното потопување на бебето воопшто не е библиско крштевање, туку само едно вонредно ритуално бањање.


-------------
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.


Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 19.Јули.2008 во 17:48
ЕвАнгелос - да не те опоменувам - внимавај на терминологијата која ја користиш!

Мислам дека доволно објаснив погоре - никаде не гледаме дека е поверувањето како услов за крштевањето. Има наведени примери во кои луѓето (кои претходно припаѓале на друга вера) поверувале во Христовото Слово и се крстиле, но никаде тоа не е поставено во формата на услов. Единствениот услов во овој контекст е дека и крштевањето и поверувањето се потребни за спасение. Ништо повеќе. Но тоа во никој случај не ги врзува крштевањето и поверувањето едно по друго или во некој одреден редослед.
Како што кажа АлМасих - крштевањето е неопходно за да учествува детето во црковниот живот (кое во вашата традиција истотака учествува и тоа активно, без да биде крстено...).

-------------
Do what is right, come what may...


Постирано од: evangelec
Датум на внесување: 19.Јули.2008 во 17:55
redosledot e ili biten, ili nebiten. treto nema (normalno!)

ako e nebiten, togas nema razlika.

ako e biten, togas jasno e deka redosled (krstevanje pa vera) nema nikade vo Sv. Pismo, i spored toa taa varijanta otpagja.

ostanuva samo vera pa krstevanje.



Постирано од: Templarius
Датум на внесување: 20.Јули.2008 во 20:17
Originally posted by AlDra AlDra напиша:

Леле смешен си Темплариус! Па ако вака размислувале Македонците кога дошол апостол Павле тие никогаш немале да го прифатат Христијанството зашто претходно си имале свои ,,богови’’ Зевс и сета компанија која и ден денес останала во митовите. Ако вака размислувале Римјаните и тие немале да го прифатат Христос- си имале традиционални ,,богови’’- Јупитер, Марс и уште цела редица. Нашите далечни предци не морале да ја бараат и да ја најдат Вистината зашто си имале традиција, така? Мора да се направи една јасна дистинкција меѓу традицијата и изворното Христијанство проповедано од Исус и од Неговите апостоли. А ако веруваш дека традицијата може да те спаси- да знаеш грешка си.
Да те прашам: Христијанин си или националист?




Mozebi sum smesen no barem sum iskren so sebe si, velite da ne ja mesam verata i tradicijata so nacionalniot identitet - mozebi ste i vo pravo, kako na nekogo da mu kazes deka e nesto sino koga toj neznae kako sinoto izgleda .....

Dali sum hristijanin ili nacionalist ....

Jas sum pravoslaven Makedonec koj ima (za razlika od mnogu tuka) svoja krsna slava, svoja vera (koja ne e menuvana i nema da se menuva so pokolenija), svoja crkva, svoja tatkovina, svoj tradicija koja ja pocituva, dolg kon narodot od koj proizlegol, i nekoj koj nedava nikoj da mu pluka na Svetcite Verata i Makedonija - ako toa me pravi da sum nacionalist da jas sum Nacionalist, ako toa me pravi deka sum glup nazaden i zaostanat vo vasite sovremeni oci - da jas sum toa a vie mozete da se ... No ne cepkajte be vo Pravoslavieto, nikoj ne vi cepka vo vasite novi religii ..... ve molam...

-------------
Give me your secrets
Bring me a sign
Give me a reason
To walk the fire
See another dawn
Through our son's eyes
You give me a reason
To walk the fire.


Постирано од: Pravoslavie
Датум на внесување: 11.Август.2008 во 19:14

AlDra,

што за тебе претставува самиот чин на Крштевање?


-------------
Да погледнеме околу нас, таму има МНОГУ СТРАДАЛНИЦИ. Да им помогнеме!
Оди на подфорумот http://forum.idividi.com.mk/forum_topics.asp?FID=100 - Хуманост на дело
Запамети, ЉУБОВТА ДЕЛОТВОРИ!!


Постирано од: AlDra
Датум на внесување: 11.Август.2008 во 21:23
,,Крштавањето не е отстранување на нечистотијата од телото, туку завет пред Бог што се дава со чиста совест.’’(1 Петар 3:21)


Постирано од: maria_magdalena
Датум на внесување: 11.Август.2008 во 21:35
Крштевањето е надворешен печат на внатрешната вера.

-------------
МИСЛИТЕ СЕ ОСЛОБОДЕНИ ОД ДАНОК.



Испечати | Затвори го прозорот

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03 - http://www.webwizforums.com
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd. - http://www.webwiz.co.uk