Испечати | Затвори го прозорот

Чекајќи го Годо

Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: Стил на живот
Име на форумот: Уметност , култура и традиција
Опис на форумот: Литература, театар, сликарство, дијалекти...
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=11023
Датум на принтање: 28.Март.2024 во 15:13
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com


Тема: Чекајќи го Годо
Постирано од: Monuska
Наслов: Чекајќи го Годо
Датум на внесување: 20.Декември.2007 во 19:10
Апсурдност на живеењето, порака до модерниот човек кој се губи како индивидуа во машинизираниот свет или куп глупости собрани во една книга. Ме интересира вашето мислење за оваа книга на Семјуел Бекет, според мене носи теми за кои може да се дискутира.

А да, кој е мистериозниот Годо?

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...



Коментари:
Постирано од: Ena
Датум на внесување: 20.Декември.2007 во 19:25
Чекајки го Годо- сите го чекаат, а го дочекуваат како пекар

-------------
Рај за очите,пекол за душата, а чистилиште за џебот сме ние жените ....хахахах....


Постирано од: Miriam
Датум на внесување: 29.Декември.2007 во 05:15
Ах member_profile.asp?PF=15867&FID=55 - Monuska , нели си имавте час по лектира за дискутирање на книгата? Ние да среќа

Навистина ми беше една од омилените книги во мрачните тинејџерски години, па темата ми е симпатична.

Ама не верувам дека во форумов ќе си најдеш собеседници - некои ја надраснале, некои никогаш нема да ја дораснат книгата.




 

-------------
Try again. Fail again. Fail better.


Постирано од: Tattoo Beauty
Датум на внесување: 29.Декември.2007 во 13:05
омилена???Хммм од тоа исчекување и глупавите штосови додека го чекаат Годо ми се смучи да ја читам ако е малаголема%20насмевка

А да кажете лектира Тристан и Изолда па да се начиташ асално
голема%20насмевкатрепкањетрепкање


-------------
http://www.skin-artists.com" rel="nofollow - Skin-Artists.com

http://www.tattoo-passion.org" rel="nofollow - TattooPassion


Постирано од: Miriam
Датум на внесување: 29.Декември.2007 во 13:51
Originally posted by Tattoo Beauty Tattoo Beauty напиша:

А да кажете лектира Тристан и Изолда па да се начиташ асално голема%20насмевкатрепкањетрепкање


Ја немам читано.



-------------
Try again. Fail again. Fail better.


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 30.Декември.2007 во 12:56
Originally posted by Miriam Miriam напиша:

Ах member_profile.asp?PF=15867&FID=55 - Monuska
   , нели си имавте час по лектира за дискутирање на книгата? Ние да среќаНавистина ми беше една од омилените книги во мрачните тинејџерски години, па темата ми е симпатична.Ама не верувам дека во форумов ќе си најдеш собеседници - некои ја надраснале, некои никогаш нема да ја дораснат книгата.  



Pa i mene ne mi e bas omilena, ama vredi za diskutiranje. Vsusnost bi sakala da ja gledam vo teatar. A sto se odnesuva na casot po lektira, nemame nie nesto takvo... (ne e vo stil na profesorkata)

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 30.Декември.2007 во 12:58
Originally posted by Tattoo Beauty Tattoo Beauty напиша:

омилена???Хммм од тоа исчекување и глупавите штосови додека го чекаат Годо ми се смучи да ја читам ако е малаголема%20насмевкаА да кажете лектира Тристан и Изолда па да се начиташ асално голема%20насмевкатрепкањетрепкање


Pa ne e losa Tristan i Izolda, ubava prikazna, sepak od lektirive skolski najmnogo mi se svigja "Stranecot"

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 01.Јануари.2008 во 11:59
Животот, всушност, не е ништо друго, туку големо чекање. Чекаш да пораснеш, чекаш да ти дојде роденденот, чекаш да заврши учебната година, чекаш да ти се јави некој што го сакаш, чекаш во редица пред шалтер, на автобуска постојка,чекаш да оздрави некој кој што е болен, чекаш да дојде први и да земеш плата... Чекање, чекање, чекање... А часовникот си работи, па старееш, старееш, старееш... Нели е апсурдно?
Од друга страна чекањето имплицира надеж. Надеж дека ќе го дочекаме тоа што го чекаме. А тоа му дава смисла на животот. Надежта не одржува на нозе. Ако не е таа кај би ни бил крајот!?
Чуден е животот, нели?


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 01.Јануари.2008 во 17:45


Значи животот е чекање на смртта?

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 16:06

Не, животот неизбежно завршува со смрт. За да не биде чекање на смрта треба да го исполнуваш со задоволства и да уживаш во секој негов момент. Чекањето е само еден од парадоксите на животот.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 19:46


Ubava misla. Beket na odlicen nacin ja obrabotuva taa tema na cekanje. Inaku spored nekoi Godo e Gospod a spored nekoi Godo e taa nadez sto ja spomenuvas, samo sto kaj nekoi preminuva vo postojana nadez i iscekuvanje na podobar zivot, koj za zal ne se postignuva samo so cekanje, neli?

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 20:51


 смислата на животот е во дејствувањето. Желбата да се оствари нешто е само поттик, иницијатор, а дејствувањето води до нејзино остварување. „Исполнување на шивотот со задоволства подразбира самоиницијативно дејствување. Ако дејствуваме по иницијатива на друг, тогаш задоволството губи од интензитетот или сосема исчезнува.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 23:02
Да затоа што всушност на тој начин живееш туѓ живот и остваруваш туѓи желби (како Лаки кој живееше и тргаше маки за Поцо)

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 23:26
Originally posted by Monuska Monuska напиша:

Да затоа што всушност на тој начин живееш туѓ живот и остваруваш туѓи желби (како Лаки кој живееше и тргаше маки за Поцо)


Секогаш биди свој и нема да се покаеш што си се родил.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 03.Јануари.2008 во 23:41
Во овој машинизиран свет и тоа е предизвик. Луѓето се будат секое утро со нови обврски се водат според часовник и живеат за нови состаноци кои ќе им донесат пари, тешко на тој што ќе се разбуди еден ден и ќе му светне мисла од типот „Што е суштината на мојот живот?„ и тогаш од работник добиваме депресивец кој не знае ништо за својата личност. Се надевам дека ќе изградам карактер пред ваквиот свет да ме голтне

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 00:01

Тоа прашање никогаш не си го поставувам бидејќи навистина е депресивно, деструктивно и неизбежно води во очај и резигнација. Наместо тоа се трудам да му најдам совршено место на денот во мозаикот на животот и да се врежам подлабоко во кората на дрвото на иднината. Прави работи по кои ќе те помната тие после тебе. Отвори на зевзек. Таму има еден прекрасен стих од последната (мислам дека е од последната, наградената од Рамковски фондацијата, не ме земај за збор)негова стихозбирка. Стихот е генијален, како и самиот Ренџов.

Јас не сакам
да знам кој сум,
туку
кој ќе бидам
тогаш
кога не ќе бидам



-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 14:38

Нели е чудно како некои луѓе со неколку збора едноставно те...замолчуваат и замислуваат. Ќе го запомнам стихов.

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 17:21

ВОЛШЕБНО е посоодветен збор од чудно. Целта на поезијата не е да зачуди туку да восхити.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 17:51
уште еднаш

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 18:19
Originally posted by Monuska Monuska напиша:

уште еднаш

ти го враќам и уште едн од мене ама помножен со илјада бидејќи повеќе го заслужуваш.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 19:49
леле леле комплименти насекаде, ќе ни се налутат другите форумџии, и уште еднаш фала убаво е да си поттикнат во размислувањата..   

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 04.Јануари.2008 во 23:01
Темата е твоја и, ако не забележа , само со тебе дискутирам на оваа релација - „Годо и апсурдот на чекањето“
Секому според заслугите. Или повеќе ти се допаѓа принципот на твојата професорка?


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 00:34
Во право си... продолжи со комплиментите . Стварно зошто на луѓево не им се допаѓа темава?

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 00:46
Originally posted by Monuska Monuska напиша:

Во право си... продолжи со комплиментите . Стварно зошто на луѓево не им се допаѓа темава?


Што ќе има поголема гледаност ако во исто време се прикажува на два разнични канали: Шпанска серија или Чекајќи го Годо?

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 00:50
, се смеам и плачам исовремено, одговорот го знаеш, и тој е истовремено смешен и трагичен

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 00:57
Originally posted by Monuska Monuska напиша:

, се смеам и плачам исовремено, одговорот го знаеш, и тој е истовремено смешен и трагичен


Можеби луѓето не ја сфаќаат убавината на чекањето?

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 01:13
Можеби... за мене, да се надевам, да копнеам по нешто, да исчекувам дури, ми е важно зошто тогаш знам дека тоа нешто (или некој) навистина ми треба. Да, убаво е на некој начин... само да не стане навика. Зошто тогаш би ја заборавиле пораката на Бекет нели, да не си го чекаш животот, да си го живееш...

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 01:22
Originally posted by Monuska Monuska напиша:

Можеби... за мене, да се надевам, да копнеам по нешто, да исчекувам дури, ми е важно зошто тогаш знам дека тоа нешто (или некој) навистина ми треба. Да, убаво е на некој начин... само да не стане навика. Зошто тогаш би ја заборавиле пораката на Бекет нели, да не си го чекаш животот, да си го живееш...


Ако чекањето ти стане навика ќе те изолира од средината и ќе те оттуѓи од неа. Не мислев на задоволство од такво чекање. Очекување на нешто убаво за кое активно се подготвуваш. Како на приме полагањето на државна матура. Како го доживуваш чекањето на тој момент. Имаш страв или си нестрплива што побрзо да се случи? Мислам дека таквото чекање носи одредена доза задоволство и те движи напред, ти го активира целото битие.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 01:33
Да активно се подготвувам ама дефинитивно не е убава работа. Ниту ми е страв, ниту сум нестрплива едноставно ми создава нервоза и тоа не самото полагање туку проблемите што ги донесе... Но ја сфаќам поентата на постот, има моменти во живот кога си среќен и со самото чекање (пример бебе во семејството)

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 01:40

Има една новокомпонирана изрека во која може да се смести целиот „ГОДО“:
Кој чека ќе дочека, а некој само времето си го губи.
Ако се движиш кон моментот што го чекаш - ќе го дочекаш сигурно, но ако чекаш тој да дојде самиот кај тебе ќе те прегази времето и пак нема да го дочекаш. Поврзи ја оваа изрека со јуни 2008.

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: Monuska
Датум на внесување: 05.Јануари.2008 во 14:12
„Поврзи ја оваа изрека со јуни 2008.“


Изреката ми се допадна, но не го разбрав овој дел...

-------------
Сите го сакаме она што не можеме да го имаме. Вистинските луѓе знаат да се помират со тоа...


Microsoft VBScript runtime error '800a005e'

Invalid use of Null: 'Replace'

/functions/functions_format_post.asp, line 1090