КРШТЕВАЊЕ НА БЕБИЊА-ДА ИЛИ НЕ?

па посериозен одговор здравје...

по иста таа твоја логика која гласи:
1. за крштевањето на несвесниот човек треба да одлучуваат свесните
значи:
2. сите несвесни дајте да ги покрстиме...

логиката е неумолива работа... сарде...

одговорено е веќе 1000 пати сарде, се за истите квази аргументи се фаќате...

ако едно бањање ги мие гревовите, дајте сите во река да се фрлиме... Не, друже мој, туку ВЕРАТА придружена со крштение преку Христос ги мие гревовите...

аџија напиша: одговорено е веќе 1000 пати сарде, се за истите квази аргументи се фаќате... ако едно бањање ги мие гревовите, дајте сите во река да се фрлиме... Не, друже мој, туку ВЕРАТА придружена со крштение преку Христос ги мие гревовите...

Кога било одговорено 1000 пати нема да биде тешко да одговорите уште еднаш.

Како ќе се покрие гревот на родителите и прародителите?
Како без крштевање човек ќе го стекне Светиот Дух.

Не секое бањање е крштевање. Валидно е она крштевање кое се извршува во одредена форма, со одредени зборови со кои се повикува Светиот Дух, а се плука на сатаната и сето тоа извршено од лице кое го има овластувањето од Бога преку свештенството кое го овластил да врши крштевање.

Не го излечи ли Господ слепиот кој не бараше да биде излекуван?
Ако нашата вера само нам ни помага и не спасува тогаш зошто се молиме и за другите луѓе, тогаш ќе се молевме само за себе?
Не ги (из)лекува ли Господ оние кои самите не беа/се способни да се молат, но по верата и молитвите на блиските?


Изменето од sard - 05.Јуни.2007 во 18:04

Да денес ги прочитав поголемиот дел од страните и немаше одговор зошто да им се ускрати крштевањето на оние кои се несвесни за верата. Најдобар одговор даде Чаир


„Св. тајна Крштења: " Један Господ, једна вера, једно крштење " (Еф. 4.5). Кроз Св. тајну Крштења лице које се крсти чисти се од свих грехова, наслеђених и личних, и као новорођено чедо Божије укључује у Цркву Христову - " Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт. 28.19); " Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије " (Јн. 3.5); " Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен " (Мк. 16.15-16).

Напоменимо само, да осим уобичајеног крштења (трократним погружавањем у воду уз изговарање одређених речи од стране свештеног лица), постоје и два изузетка:

Први је ако је неко болестан па не може да уђе у воду него се крштава у кревету - обливањем.

Други случај је тзв. крштење крвљу (крштење у крви) - ако неко, ко жели да се крсти, буде у томе спречен гоњењем, тако да погине за Христа пре него што се крсти водом и Духом, онда му се његово мучеништво урачунава као право крштење, јер је показао да може " испити чашу коју је и Христос испио " (Мт. 20.22 ; 16.25 ; Мк. 8.35). На даље ћемо више пажње посветити крштавању новорођенчади и деце:

Сви секташи, од реда , кажу да је деци непотребно крштење јер су она невина и чиста од сваког греха - одбацујући при том постојање прародитељског греха, као измишљотину! А шта на то каже Св. Писмо: "Гле у безакоњу родих се у греху затрудне мати моја мном " (Псл. 51.5); А као што знамо Давид се родио у нормалном, благословеном браку! Даље: " Као што је посредством једног човека (Адама) грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе јер су сви згрешили " (Рим. 5.12); " Непослушношћу једнога многи су постали грешни " (Рим. 5.19). Ето шта каже Библија !

Деца заиста нису способна да слушају и разумеју Јеванђеље. Но то не значи да нису способна да буду пријамници благодати Божије. Сам Христос је рекао: " Пустите децу, и не браните им да долазе кмени, јер је таквих Царство Небеско " (Мт. 9.13-15); " Заиста вам кажем:ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега " (Мк. 10.13-16); и даље: " А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, ... ; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога " (Мт. 18.2-10). Као што видимо, овде заиста није ништа речено о крштењу деце баш директно и непосредно, али је зато речено нешто што је врло важно за њихово крштење. Христос је рекао да су та деца способна да буду чланови Царства Небеског - дакле Цркве.

Даље, деца православних хришћана крштавају се, не после исповедања вере, него у ишчекивању и предокушавању вере. Ако се дете од малена узгаја у истински хришћанском дому - оно ће, без сумње, у врло младом узрасту поверовати у Христа: " Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега, ни кад остари " (Пр. Сол. 22.6). Ко може да тврди да вера двогодишњег детета, нпр. није спасоносна? Само Св. Писмо нам сведочи да су мала деца способна да приме благодат Божију (дар Духа Светога) - (Лк. 1.15 ; Јер. 1.5-6).

При крштењу новорођенчади родитељи и кумови гарантују, својом вером, да ће дете " себе сјединити са Христом ", одгајући се, у хришћанском дому и породици Цркве. А да се вером једног човека може спасити и излечити други човек сведочи нам и само Св. Писмо: вером мајке излечена је ћерка (Мт. 15.25-28); вером капетана(Мт. 8.13); вером оца излечен је син (Мк. 9.21-27); вером оца оживела је ћерка (Лк. 8.49-55). излечен је његов слуга

Даље, није основана ни тврдња да се крштење новорођенчади и мале деце увукло у Цркву у каснијем добу хришћанства. Црквени писац Тертулијан из Картагине (160-220 г.) јавно се супростављао крштењу мале деце - што не значи и да је био у праву - доказујући тако да је такав обичај постојао још у његово доба.

Иако у Св. Писму не постоје докази у корист крштења мале деце (а ни супротно), ипак би се тако нешто могло наслутити. Наиме, Библија каже да су се крштавали: - Лидија и њен дом (Д. ап. 16.14-16); - Крисп са свим домом својим (Д. ап. 18.8); - Корнелије и сав дом његов (Д. ап. 11.12-16); - Тамничар и сви његови (Д. ап. 16.31-34); - Стефанинов дом (1Кор. 1.16). Шта треба подразумевати овде под изразима " њен дом ", " сав дом ", " сви његови " ?! Секташи тврде да су ту у питању само одрасле особе, и да у тим домовима није било деце. На основу чега они тврде тако нешто, ми не знамо - а највероватније то не знају ни они?! Да ли је заиста реално и могуће да су апостоли баш у сва четири случаја наишли на домове без деце!? По принципу вероватноће ипак је вероватније да се ту затекло и по које дете.

На крају једна порука свим секташима: " Велики грех чините не допуштајући деци да се крсте ". Не пуштајући их тако у Цркву, остављате их као жртве пакленим силама, а ван Цркве нема спасења. Деца морају бити у Цркви, као младе лозице на Чокоту (Јн. 15.1-16), као удови Тела. Њих, по природи, чисте и безгрешне треба ослободити - кроз Цркву - крштењем, од последица првородног (прародитељског) греха! Није случајно Господ рекао апостолима: " Пустите децу "! Он то каже и вама секташима - " Пустите децу! " - А шта ви кажете? Не, не пуштамо! Побојте се Бога, несрећници! Ви вршите Иродов злочин - онога који је убио 14 000 деце. Не заборавите да са Христом могу да буду само они који су се у " Христа обукли " крштењем. Тако и апостол каже: " који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли " (Гал. 3.27). Деца ваша, макар и да нису одговорна за личне грехе, ипак без крштења, по речима апостола, јесу нечиста (1Кор. 7.14), као и деца пагана или безбожника уопште. Она се у Христа морају обући крштењем.“

Не не сум слушнал за донатистичката контраверза. Можеш да ме упатиш некаде да читам за тоа. Не сум многу верзиран во учењата на Отците, само ја имам сфатено смислата на  глобалната конструкција на разните христијански верувања.

Свети Августин не е од оние кои ги цениме најмногу.

Јас можам да извлечам заклучок дека Православната Црква се држи до некоја варијанта на донатистичкиот став бидејќи при пристапување во Православната Црква го прифаќа крштевањето од Римокатоличката Црква како и од некои отпадништва од Православието како монофизити, монотелити, копти и слично, така што само врши миропомазување при приемот, но бара повторно крштевање од оние кои го немаат свештеничкото преемство (протестантите) т.е. ја немаат линијата на овластување од Христос до оној кој крштева.

Што значи мојата од памет формула била исправна на ставот на Православната Црква. Тоа е така бидејќи и ако нешто конкретно не знам глобалната конструкција ја знам, па можам да го претпоставам и правилниот ставот за прашањата кои конкретно не сум ги прочитал.

Августин го цениме и славиме меѓутоа не се неговите ставови и гледишта целосно прифатени на Вселенските Собори.

Колку што знам Православната Црква не го смета за валидно секое крштевање туку она кое е извршено во одредена форма, што значи не се држи до ставот на Св. Августин кој како што ти реков не е земен како Православен догмат. Отстапките од формата се дадени во точно одредени ситуации и дадена е границата до каде отстапките важат.

Формата и суштина имаат подеднакво значење. Пред се во правото е истакнато тоа правило. Така и во божествените правила нема правилен акт без форма, ниту правилната форма има значење без суштина. Затоа и се сменија „старите мевови“ со „нови мевови“ заради „новото вино“, бидејќи без „мевовите“ невозможно е да се зачува виното за да биде пренесено на новите генирации, виното без мевови ќе се истури. Така и протестантизмот бега од она што не може да избега. Бега од формата, а не може да ја избегне. Бега од инстутиционализмот, а истовремено се институционализира.

формата е само алатлка на суштината, а за жал тоа што ти го браниш е фарисејството, кое само ја гледа формата без никаков допир веќе со суштината.

затоа и застапуваш ваков став, дека формата на крштевањето е важна, а не суштината, што е спротивно на учењето на Јован Крстителот, Исус, Августин и други...

Изменето од аџија - 05.Јуни.2007 во 19:59