![]() |
|
Што претставува монаштвото? |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 6869707172 97> |
Автор | |||||
Messenger ![]() Администратор ![]() Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Toa sekogash se sluchuvalo, sekogash se povtoruvalo i sekogash ke bide taka...
... Eden ke se prosvetli i ke se obide da go prenese toa na drugite... ovie neshto ke razberat, povekje nema... toa sto razbrale/nerazbrale ke go prenesuvaat na drugite kako avtetichno uchenje na prosvetleniot... drugite ke razberat/ne ke razberat od toa razbrano/nerazbrano i ke go prenesat na drugi... i taka, kako detskata igra "rasipan telefon" na krajot ke se stigne na neshto sto nema golema vrska so pochetnoto. Toa se sluchilo so Buda i Budizmot, toa se sluchilo so Isus i Hristijanstvoto, toa se sluchilo so Muhamed i Islamot... i vernicite mozhat da skoknat vo gnev i da se vikaat deka ova ne e tochno, no toa e fakt koj ne zavisi od nichie mislenje ili zhelba. Pogledenete samo shto citirate i na kogo se povikuvate? Jas nikade ne go gledam Isus ( a vo toj kontekst nitu Muhamed, Buda ili Krishna)... chitam samo nechii tugji interpretacii, zhelbi, filozofii, teologii, nachini na zhiveenje na nekoi lugje sto samite si reshile po nekoja prichina taka da ja minat ovozemnata egzistencija i zholchni raspravii vo odbrana na takvite tugji patishta... ![]() |
|||||
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|||||
![]() |
|||||
ana_t ![]() Група ![]() ![]() Регистриран: 07.Декември.2008 Статус: Офлајн Поени: 72 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Iako temava e prekrasna ...... nie zapnavme kaj Dedo Naum,zoshto???
Sepak,sekoj moze da misli se, no da sudi, Gospod da mu e napomosh. Jas lichno kako mirjanka ne gledam nishto losho vo poslusnosta, poslushnosta kon svojot duhoven otec spasuva,sum procitala vo Ohridskiot Prolog mnogu ubav primer,nekoj monah dobil poslushanie od svojot duhovnik sekoj den da naleva eden obichen stap, koj negoviot duhovnik go bocnal vo zemja, i toj krotko go primil toa poslushanie i celi tri godini sekoj den nosel voda od dalecno mesto i go polival, po tri godini od toj stap krotkiot monah gi dobil prvite plodovi, negoviot duhovnik gi odnel pomegu drugite braka i im rekol dojdete vkusite od plodovite na poslushanieto |
|||||
![]() |
|||||
Messenger ![]() Администратор ![]() Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Kako odreduvash kogo ke sledish?
Koj kriterijum ke koristish? Kako ke odredish deka eden e poispraven, podobar, pomudar, poprosvetlen od drug? Kako ke znaesh koj ke te vodi kon prosvetluvanjeto, a koj ke te vrti vo krugovi bidejki i samiot ne znae kade odi? So koj avtoritet ke odredish koj duhovnik e najdobar uchitel za tebe? |
|||||
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|||||
![]() |
|||||
*moon* ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 27.Јануари.2008 Статус: Офлајн Поени: 7657 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
KOGA KE GO DOZNAES ODGOVOROT NA SETO OVA KE GO DOSTOGNES SOVRSENSTVOTO |
|||||
Ако го победиш моментот ти си најсилниот човек на светот
|
|||||
![]() |
|||||
Messenger ![]() Администратор ![]() Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
![]() ![]() |
|||||
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|||||
![]() |
|||||
dejanpp ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 30.Април.2008 Статус: Офлајн Поени: 893 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
gledano od religiozna strana monastvoto e-cuvajne na blagodetnite custva _osobini .........kaj covekot koi gospod gi ispratil preku isus za da ne spasi od grevovite i da ne vozdigne na gospodova visocina .
taka tuka nie naojdzame[kaj monasite] eden ist izvor za spasenie ama za mnozina .
vo praksa poradi slabata vera na nekoi od monasite kaj niv mojkta za da lekuva dusi e izgubena...
gledano od materijalna analiza monasite se lica kaj koi im bile ograniceni mnogu blaga pa duri i zenite pa taka za niv stanuva najbezbedno samo ako se podaleku od <glutnicata lujdze, no i takviot zivot so vozdrzuvajne od se niv im e naucen od civilstvo pa taka im e mnugu lesno vo monaskiot zivot
-i za ova ako zememe predvit deka vladata vo evropa se grizi za coveckite prava bi trebalo monastvoto da go prekine no posto nea i odgovara povejce NEKOJ DA SE MOLI NA KOLENA od kolku nekoj da buntova i da bara prava-nema interes da gi emancipira monasite vo normalniot svet
|
|||||
![]() |
|||||
Messenger ![]() Администратор ![]() Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Ne mi ostanuva nishto drugo tuku da napravam copy-paste na istiot komentar sto go staviv i na temata za seks:
Brejjj.... sto storivte za eden den... Aman bre brakja i sestri, kade vi e smirenieto, razbiranjeto i milosrdieto? Ne znaev od kade da pochnam da brisham bidejki vpletkavte iminja na lugje vo kontekst na temata, ama zaboravivte deka temata ne e analiza i procenka na lugjeto. Ajde prochitajte ushte ednash sto velime tuka za respektot i advokatstvoto: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=16046 Ne sakam da baniram, oti ako pochnam so toa ke treba da gi baniram polovinata sto zema uchetsvo vo temava. Ajde smirete se malu i pushtete sekoj neka si odi po patot sto si go odbral. Za toa nikoj ne mozhe da go sudi osven onoj sto go stvoril. Skoknete ja temava za den-dva dodeka se smirat strastite, pa potoa ako se ushte ve interesira, povtorno zemete uchetvo no bez posochuvanje so prst na bilo kakvi iminja. ![]() |
|||||
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|||||
![]() |
|||||
Опитен ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 20.Септември.2008 Статус: Офлајн Поени: 699 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
![]() |
|||||
Господи Исусе Христе помилуј не
|
|||||
![]() |
|||||
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Сметам дека они у моменти на самотија ...
|
|||||
![]() |
|||||
Опитен ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 20.Септември.2008 Статус: Офлајн Поени: 699 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
За свети Климентта на денот на свети Климент Охридски, Митрополитот Струмички г. Наум отслужи Божествена Литургија во манастирот на свети апостол Павле, на свети цар Јустинијан I и на свети Климент Охридски во Хамзали. Присутниот верен народ на Литургијата се причести со Свети Христови Тајни. На крајот од Божествената Литургија, Владиката ja објасни смислата и значењето на зборот „врата“ од денешното Евангелие. Едното значење, онтолошкото или суштинското или битијното е дека треба најпрво да се соединиме со Бог односно да се крстиме и облечеме во Христос, да го примиме дарот на Светиот Дух, да учествуваме во смртта и воскресението Христово, да се причестиме со Телото и Крвта Христови, да станеме Тело Христово, да станеме нова твар. А второто значење на зборот „врата“ е дека во духовниот живот постои духовен закон и духовен ред и дека сите треба да го освестиме степенот од својот духовен развој на кој се наоѓаме и да го восогласиме начинот на нашиот живот и подвиг согласно степенот на кој се наоѓаме. Само така можеме правилно духовно да растеме и да Го сведочиме Христос, без разлика на кој од степените се наоѓаме. Едното без другото не може. Свети Климент е затоа свети Климент, наш учител и просветител, затоа што поминал низ вратата - Христос и во двете значенија на поимот. |
|||||
Господи Исусе Христе помилуј не
|
|||||
![]() |
|||||
Tetratka ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 25.Септември.2008 Локација: дрвара Статус: Офлајн Поени: 5153 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Изменето од Tetratka - 09.Декември.2008 во 15:44 |
|||||
за секој случај - користете ГРОМОБРАН!!!
|
|||||
![]() |
|||||
Tetratka ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 25.Септември.2008 Локација: дрвара Статус: Офлајн Поени: 5153 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
(продолжение)
20. Дали се издвојуваат етапи, фази во процесот на лекување и кои се тие? Првата фаза се состои од детоксикација, чести разговори со духовникот за наркоманијата како големо зло, укажување на сите беди што произлегуваат од неа и како втор дел од првата фаза, посочување на литература за основно запознавање со христијанските вистини -катехизација. Ова е потребно бидејќи тоа се претежно млади луѓе кои немаат основни познавања за верата. Оваа фаза трае еден до два месеци. Во втората фаза, откако апстинентот физички наполно се очистил, се запознал со Божјото откровение и со вера го прифатил, се преминува на разговори што треба да предизвикаат вистинско покајание, значи разговори во кои го истакнуваме големото значење на самата света тајна покајание или исповед. Во оваа фаза е и првата исповед и првата причест. Во многу случаи првата исповед не е доволно искрена, па токму затоа вистинското благодатно чувство, кое доаѓа од самата света тајна покајание, а подоцна и од соединувањето со Христа во Евхаристијата, не следува во полнота. Но потоа доаѓаат и многу други исповеди на кои апстинентот е целосно отворен, се учи на искреност и послушание кон својот духовник, самиот чувствува потреба од духовни разговори и исповеди за сето тоа што го правел во текот на својот живот. Со тоа кај апстинентот веќе се чувствува голем психофизички напредок, кој лесно се забележува од околината и од неговите родители, кои имаат можност да го посетуваат во манастирот. Оваа фаза трае три до четири месеци. Во третиот дел од лекувањето апстинентот е целосно избавен од погубната страст и веќе од неговите мисли е исклучена можноста за посегање по наркотици. Тој веќе навлегол во светотаинскиот православен живот, одговорен е на секое послушание што му е дадено во манастирот, кај него се видливи желбата и интересот за читање на духовна литература, за учество во богослужбите, а се јавува и желбата за честа причест. Во оваа фаза тие веќе и заминуваат во своите домови, се социјализираат, се вработуваат, многупати по препорака од самиот манастир. Надвор, како што ние монасите велиме "во светот", тие се прифатени и заедничарат со сите членови на црковната заедница. Нивната приврзаност кон духовникот и кон манастирот, како и кај сите други христијани, останува до крајот на овој земен живот - што значи бесконечно заедничарење во Христа, бидејќи во Него нема смрт. 21. Кога и како го остваривте/остварувате првиот контакт со зависниците? Првите контакти обично се остваруваат преку телефонски разговори, бидејќи повеќето од луѓето што живеат во Црквата многу знаат за нашата работа и ги упатуваат зависниците кај нас. Некогаш првиот контакт е и директен, зависниците доаѓаат во манастирот, донесени од своите родители или сами, без претходно најавување. За таквите лица - дали ќе бидат примени или не, решаваме врз основа на нивната психофизичка состојба, како и од условите во манастирот. 22. Во која фаза од лекувањето тие имаат најголема потреба од Вас? Потребата од духовникот е постојана. Секако, кога се во прашање зависниците, најголема потреба се јавува во нивната прва фаза, кога е најтешко и за нив и за духовникот, бидејќи тоа е период кога тие треба да почувствуваат колку духовникот е пожртвуван за нив, колку време им посветува, колкаво е неговото трпение кон нивните слабости итн. 23. Дали остварувавте контакти со нивните родители и колку често? Во многу случаи, лицата што се лекуваат кај нас се донесени од нивните родители. Со тоа контактите се остваруваат уште на самиот почеток и продолжуваат и понатаму, во текот на процесот. Ваквите контакти на родителите со манастирот се од духовна полза, како за самите деца така и за самите нив. 24. Можете ли да ја опишете состојбата на зависниците кога тие бараат за прв пат помош од Вас? Во првите седмици нивната состојба е очајна. Психофизички изгледаат наполно ужасно. На лицето и во очите им се забележува духовно мртвило, тоа се во целост острастени и помрачени лица. Лесно може да се констатира дека со нивната личност раководи демонот преку ужасната страст. И ни претстојува голема борба, со помош Божја, да излеземе од канџите на оваа духовна обземеност. На почетокот тоа не се личностите што дури по некое време ги запознавам. Дури по првото покајание, преку многуте разговори, и со содејство на Божјата љубов и на благодатта на Светиот Дух во манастирот, личноста ќе излезе на површина. Тогаш ќе препознаам во нив личности со свои вредности. Тоа за мене претставува голема радост. 25. Зошто бараат помош токму од Вас, односно Црквата, манастирот? Спасителот вели: "Дојдете при мене сите изморени и обременети и Јас ќе ве успокојам..." И уште вели: "Јас сум Светлина на светот; кој врви по Мене, нема да оди во темнина, а ќе има светлина во животот." 26. Пред да побараат помош од Вас дали биле лекувани на други места (пр. во медицинска установа)? Пред да дојдат кај нас, повеќето од нив биле лекувани во медицински установи. Оние деца што имале побогати родители биле индивидуално лекувани кај психијатри и за тоа плаќале големи суми. Многумина од нив биле на метадонска терапија итн. За жал, сите тие набрзо по апстиненцијата, повторно се вратиле на дрогата. 27. Како ги поминуваа апстиненцијалните кризи, кои беа манифестациите и колку време тие траеја? Апстиненцијлните кризи се еден од најтешките периоди на зависникот. Обично тој период е проследен со многу болки, препотување, нервоза, потреба од лекарства за смирување и многу помисли за напуштање на манастирот. Тоа е најтешката борба. Со Божја помош и со помош од духовникот, повеќето од нив, од неа излегуваат како победници. Ваквите кризи, проследени со телесни манифестации, траат најмногу еден месец. 28. Во почетокот, во фазата на детоксикација, дали користат метадон или пак, друга медикаментозна терапија и колку време трае тоа? Моето искуство покажа дека метадонската терапија, доколку се користи во подолг период, создава зависност со слични симптоми, до одредена мера и полоши од оние кај дрогата. Затоа во манастирот користењето на ваква терапија може да трае најмногу до две седмици, при што во тој период истата се спушта на нула и потоа се оди на целосно откажување од терапијата. Додека трае тој процес, апстинентот, од време на време, може да добива диазепами или други медикаменти за смирување, во сосема мала количина и со тенденција да се откаже наполно и од примањето на вакви лекарства за смирување, а до смиреноста на духот да се дојде преку еден вистински христијански начин на живот. 29. Се чувствуваа ли истоштени, изморени и колку време тоа трае? Првите две седмици по доаѓањето во манастирот, апстинентите претежно времето го поминуваат во постела, чувствуваат истоштеност проследена со многу болки во коските, доцнат на утринската богослужба, не можат да стојат простум на службите. Ваквата интензивна телесна криза обично не трае повеќе од две седмици. 30. Дали контактиравте или можеби се консултиравте со лекар? Секогаш кога ми беа потребни совети се консултирав со лекари, кои се мои духовни чеда, кои често го посетуваат нашиот манастир, знаат за работата што ја работиме во манастирот и секогаш се подготвени да помогнат со свои стручни совети.
Посебно искушение, кое можам да го истакнам во тој период, е слабата волја, колебливоста за тоа дали ќе можат да издржат до крај. Тогаш се потребни многу разговори за јакнење на нивната волја и охрабрување да истраат низ сите искушенија. 32. Какви состојби забележувате во нивните интелектуални способности? На почетокот кај нив се забележливи сите видови на интелектуални слабости, како на пример забавеното проследување на мислата, расејаноста, потребата од подолг период да се запомни слушнатото или прочитаното, да се разбере тоа што го објаснуваат другите, но отпосле тие состојби се надминуваат. Кај некои тоа станува за пократок временски период, а кај некои е потребно повеќе време. Ова веројатно зависи од тоа колку време конзумирале наркотични средства, но, можеби, во мала мера и од интелектуалната поткованост и способност на звисникот. 33. Како ги поднесувавте нивните негативни однесувања, дали преземате нешто во однос на тоа? Имајќи ја в предвид нивната тешка острастена состојба, многупати изиритиран, се потсетувам на зборовите од апостол Павле: 'Нашата борба не е против крвта и плотта, туку против началствата, против властите, против светските управители на темнината од овој век, против поднебесните духови на злобата." Така се смирувам и се трудам со љубов да бидат надминати сите проблеми и на крај, да биде извлечена духовна поука. 34. Кој беше изворот од кој тие црпеа сила за да истраат во искушенијата? Во моменти на искушенија извор на сила им беа љубовта, грижата и поуките на духовникот, кој ги упати на изворот на живата вода - Христос. Од Него пиејќи, тие се стекнаа со духовна сила да истраат во сите искушенија. 36. Дали тие се целосно, ама баш до крај, искрени при исповедта? Што придонесе за тоа да биде така? На првата исповед се случува да сокријат нешто, не зашто за тоа не се покајале, туку од срам. Понатаму, на сите други исповеди тие се наполно искрени. Кај нив се чувствува длабоко покајание и гризење на совеста за сè она што го направиле. Кон искреното покајание ги доведува самата духовна атмосфера во манастирот, богослужбите, разговорите, послушанието, читањето духовна литература итн. 37. Што им беше најтешко да исповедаат? Кога човек ќе добие вистинско покајание, знаејќи дека со сите вистински исповедани гревови ќе доживее потполна благодатна заедница со Бога, тој ги исповеда сите сторени гревови, без разлика колку и да му е тешко да го направи тоа. 38. Дали се случува да лажат при исповедта или можеби да прикриваат нешто? Само кога исповедта е поттикната од вистинско покајание не се лаже, ниту се сокрива нешто, а кога не е така, духовникот тоа го забележува и продолжувајќи да го насочува своето чедо се труди да го разбуди за вистинско покајание и исповед. 39. Како се чувствуваат кога во наредната исповед ќе го кажат излажаното, прикриеното? 40. Дали кај нив дојде до покајание, дали плачеа, дали се јавува чувство на вина? Дали сакаа некому да му се извинат, бараа ли прошка? Покајанието е и состојба во која човекот, барајќи прошка од Бога, бара прошка и од сите оние на кои им згрешил. Апстинентите, покајани, бараат прошка од сите оние што ги повредиле. И не само тоа. Тие дури целосно го менуваат својот однос кон нив, т.е. почнуваат христијански љубовно да живеат, како со нив така и со сите други. (продолжува)
"Кога демоните ќе завладеат со душата,..“ |
|||||
за секој случај - користете ГРОМОБРАН!!!
|
|||||
![]() |
|||||
Tetratka ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 25.Септември.2008 Локација: дрвара Статус: Офлајн Поени: 5153 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
|
|||||
за секој случај - користете ГРОМОБРАН!!!
|
|||||
![]() |
|||||
Asya ![]() Сениор ![]() Регистриран: 14.Јуни.2008 Статус: Офлајн Поени: 902 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
||||
Za monashtvoto i manastirite, spored uchenjeto na Pravoslavnata Crkva, od Zakonot Bozhji:
Vo ranohristijanskata Crkva skoro site vernici zhiveele chist i svet zhivot, kako shto povela Evangelieto. No, imalo i takvi vernici, koishto barale povisok podvig. Tie dobrovolno se otkazhuvale od svojot imot i go razdavale na bednite. Drugi, po primerot na Majkata Bozhja, Sv. Jovan Krstitel, apostolite Pavle, Jovan i Jakov, primile na sebe zavet na devstvenost, pominuvajki go vremeto vo neprestajna molitva, post, vozdrzhanie i trud, no ne se oddalechuvale od svetot, a zhiveele zaedno so drugite. Takvite lugje se vikale asketi, t.e. podvizhnici . Vo tretiot vek, kako rezultat na brzoto rasprostranuvanje na hristijanstvoto, strogiot zhivot srede hristijanite oslabnal, a podzvizhnicite zapochnale da se oddalechuvaat vo planinite i pustinite, kade, podaleku od svetot i negovite soblazni, vodele strog podvizhnichki zhivot. Takvite podvizhnici se narecheni otshelnici i pustinici. Taka bila postavena osnovata na monashtvoto, podaleku od soblaznite na svetot. Monashkiot zhivot ne e za sekogo, tuku za malubrojnite izbrani lichnosti, koi shto imaat "prizvanie" (nepreodoliv vnatreshen povik) za celosno da se posvetat na Bozhjata sluzhba. Kako shto rekol za toa Samiot Gospod: "Koj mozhe da primi, neka primi" (Matej, 19:12). Sv. Atanasij veli: "Dve se formite i sostojbite na zhivotot: Ednata e obichna i svojstvena na chovekoviot zhivot, t.e. brakot; drugata e angelska i apostolska, i povisoka ne mozhe da bide, t.e. devstvo ili monashka sostojba . Tie shto go izbiraat monashkiot pat na zhivotot treba da imaat tvrdo reshenie, da se odrechat od svetot i site zemni interesi, za da razvijat vo sebe sila na duhoven zhivot, i vo se da ja ispolnuvaat voljata na svoite duhovni rakovoditeli, otkazhuvajki se od svojot imot, duri i od staroto ime . Monahot prevzema na sebe dobrovolno machenishtvo: samodrekuvanje, podaleku od svetot, ispolneto so trud i siromashtvo.. Monashtvoto samo po sebe ne se javuva kako cel, no toa e najsilno (najefektivno) sredstvo kon postignuvanje na povisok duhoven zhivot. Stremezhot na monashtvoto e dostignuvanje na moralna i duhovna sila, so cel za spasenie na dushata. Monashtvoto e najgolem podvig vo duhovnoto sluzhenje za svetot. Monasite se molat za svetot, duhovno go ohranuvaat, pretstavuvaat i se zastapuvaat za nego, t.e. izvrshuvaat podvig na molitveno zastapnishtvo za svetot. Rodina na monshtvoto e Egipet, a negov otec i osnovopolozhnik, e prepodobniot Antonij Veliki, koj go osnoval otshelnichkoto (isposnichko) monashtvo , koe se sostoelo od toa shto sekoj monah (otshelnik, pustinik) zhiveel oddelno od drugite vo koliba ili peshtera, predavajki se na post, molitva i trud, vo svoja polza, kako i vo polza na bednite, so pletenje na koshnici, jazhinja i sl. No, site monasi se naogjale pod rakovodstvo na eden nachalnik ili nastavnik - avva, shto znachi "otec". Ushte pri zhivotot na Antonij Veliki se pojavil drug vid na monashki zhivot. Podvizhnicite se sobirale vo edna opshtina, sekoj trudejki se po svojata sila i sposobnost na opshta polza, potchinuvajki se na edno pravilo, eden poredok, takanarechen ustav (tipik). Takvite opshtini bile narecheni kinovii (kenobii) ili manastiri, a avite na manastirite - igumeni i arhimandriti. Osnovopolozhnik na opshtozhitejskoto (manastirsko)monashtvo, e prepodobniot Pahomij Veliki. Od Egipet monashtvoto se rasprostranilo niz Azija, Palestina i Sirija, potoa preshlo vo Evropa. Vo Rusija, monashtvoto prishlo ednovremeno so hristijanstvoto, a negovi osnovopolozhnici se prepodobnite otci Antonij i Teodosij, koishto zhiveele vo Kievsko-Pecherskite manastiri. Golemite manastiri, so nekolku stotici monasi se narecheni lavri. Sekoj manastir ima svoj poredok na zhivot, t.e. manastirski ustav (tipik). Sekoj monah e dolzhen da ispolnuva razlichni raboti, koi po manastirskiot ustav, se vikaat poslushanija. Monashtvo mozhat da primat ne samo mazhite, tuku i zhenite, so isti monashki pravila, a zhenski manastiri postojat od ushte od drevnosta. Site shto sakaat da se zamonashat, neophodno e da pominat ispitanichki period, za da gi ispitaat svoite sili, i se narecheni poslushnici (iskushenici) . Tie shto vo tekot na dolgo ispitanie pokazhuvaat sposobnost da stanat monasi, gi oblekuvaat vo nepolna monashka obleka (riza i kamilavka), i se vikaat rizoforni (od ryasa - riza, mantija). Samoto monashtvo zakluchuva vo sebe dva stepena: mal i golem obraz (obraz na angelski zhivot) ili mala i golama shima (grchki). Monasite i monahinjite, koishto primaat golema shima, davaat postrogi zakletvi, ushte ednash im se menuva imeto, i se vikaat shimici. Ako monahot e naznachen vo igumen mu se dava stap (palica), vo znak na vlast nad potchinetite, a koga igumenot se vozvodi vo arhimandrit, na nego se oblekuva mantija so tablici, t.e. chetiriagolnici izraboteni od materija, vo crvena ili zelena boja, soshieni na mantijata, dva odnapred, dva nagore i dva udolu. Toa oznachuva deka arhimandritot rakovodi so monashkoto bratstvo po Bozhjite zapovedi. Pokraj toa, arhimandritot dobiva palica i mitra. Obichno, episkopi (povisok stepen na sveshtenstvo) se izbiraat od monshkite redovi na arhimandriti. Mnogu monasi bile vistinski angeli vo plot, i nezavisno od toa shto se oddalechuvaat od svetot za postignuvanje na povisoko sovrshenstvo, monashtvoto ima blagotvorno vlijanie vrz tie shto zhiveat vo svetot. Glavnata zasluga na monasite za opshtestvoto, se sostoi vo postojanata molitva za Crkvata, rodinata, zhivite i mrtvite. Vo srednovekovieto, manastirite bile od golemo znachenje, kako nauchni i prosvetitelski centri. Изменето од Asya - 10.Декември.2008 во 09:51 |
|||||
![]() |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 6869707172 97> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања ![]() Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |