МОЛИТВИ

Псалам 103.
Давидов, (о светскоме битију).(МТ: Псалам 104)

1. БЛАГОСИЉАЈ, душо моја, Господа.
   Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома.
   У славу и величанство обукао се јеси,
2. светлошћу као хаљином одеваш се,
   простиреш небо као кожу,
3. Који водама покриваш висине његове.
   Поставио си облаке за подножје Своје,
   ходиш на крилима ветрова.
4. Који чиниш Анђеле Своје духовима,[1]
   и служитеље Своје пламеном огњеним.
5. Земљу утемељујеш на тврђи њеној,
   неће се поколебати до века;
6. бездан је као хаљина огртач њен,
   и на горама воде се заустављају.
7. (Оне) беже од заповести Твоје,
   и уздрхте од гласа грома Твога.
8. Узлазе на планине и силазе у долине,
   на место које си им одредио.
9. Границу си поставио коју неће прећи,
   нити ће се вратити да поплаве земљу.
10. Ти изводиш изворе у долинама,
    између планина протичу воде.
11. (Оне) напајају све звери пољске,
    очекују је јелени за жеђ своју.
12. Птице небеске крај њих се настањују,
    и између стена чују се гласи (њихови).
13. Напајаш горе са висина Својих,
    наситиће се земља од плодова дела Твојих.
14. Проузрасташ траву за стоку,
    и зелен на службу људима,
    да произведу хлеб из земље,
15. и вино весели срце човека;
    да уљем улепша лице своје,
    и хлеб срце човека укрепљује.
16. Наситиће се (влагом) дрвеће пољско,
    и Ливански кедри које си засадио.
17. Тамо ће птице гнезда (своја) свити,
    родино обиталиште предводи их.
18. Горе високе дао си јеленима,
    стена је прибежиште зечевима.
19. Створио си месец за времена,
    сунце познаје залазак свој.
20. Простиреш таму, и настаје ноћ,
    у њој излазе све звери шумске,
21. лавићи што ричу и грабе,
    и себи храну од Бога траже.
22. А кад се сунце роди, сакупљају се,
    и одлазе да легну у оборе своје.
23. Тад излази човек на дело своје,
    и на посао свој до вечера.
24. Како су величанствена дела Твоја, Господе!
    све си премудрошћу створио;
    испуни се земља творевине Твоје.
25. Ово је море велико и пространо,
    тамо су гмизавци којима броја нема,
    животиње мале и велике.
26. Тамо лађе плове,
    и кит онај којег си створио да се игра у њему.
27. Све од Тебе очекује,
    да им дајеш храну на време (своје),
28. кад им дадеш, они се окупљају.
    Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом.
29. А када лице Твоје окренеш, смуте се (и колебају);
    кад им одузмеш дах њихов они нестају,
    и у прах се свој враћају.
30. Кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују,
    и (тако) обнављаш лице земље.
31. Нека је довека слава Господња,
    радоваће се Господ делима Својим.
32. Он Који погледа на земљу, и чини да се тресе;
    Који се дотиче гора , и оне се диме.
33. Певаћу Господу у животу моме,
    псалмопојаћу Богу моме докле постојим.
34. Њему ће мио бити разговор мој,
    и ја ћу се радовати Господу (своме).
35. Нека нестану са земље безбожници,
    и безаконици да их више не буде.
    Благосиљај, душо моја, Господа.

. Blagodarstvena pesna poradi spasuvawe od neprijatelite.

1. Te proslavuvam Tebe, Gospodi, so seto

srce svoi, gi izvestuvam site ~udesa Tvoi;

2. se raduvam i se veselam vo Tebe, mu peam na imeto Tvoe, Sevi{ni.

3. Koga se vratija neprijatelite moi, se sopnaa, izgubija sila i poginaa od liceto Tvoe.

4. Bidej}i donese

presuda za mene i me odbrani; sedna na prestolot Svoj, sudija praveden.

5. Im zapreti na narodite i zagina

ne~estiviot; imeto mu go zatre za site vekovi.

6. Neprijatelot ostana sosema bez oru`je; gradovite Mu gi

razru{i, i pogina spomenot za niv.

7. No Gospod sekoga{ `ivee; go podgotvil prestolot Svoj za sud;

8. On }e

$ sudi na vselenata po pravda, na lu|eto }e im sudi pravo.

9. I }e mu bide Gospod pribe`i{te na siromaviot,

pomo{nik vo pravo vreme vo nevolja.

10. Pa neka se nadevaat na Tebe onie koi go znaat imeto Tvoe, bidej}i ne

gi ostava{ onie {to Te baraat.

11. Pejte Mu na Gospoda Koj `ivee na Sion, ka`uvajte gi na narodite delata

Negovi;

12. bidej}i On se odmazduva za krv, ja pomni; ne gi zaborava piskotite na nevolnicite.

13. Smuluj se,

Gospodi na mene; pogledaj kako stradam od neprijatelite moi, Ti, Koj me izbavuva{ od vratata na smrtta.

14.

Za da gi ka`uvam site pohvali za Tebe pred vratite na }erkata Sionska i da go proslavuvam spasenieto Tvoe.

15. Propa|aa narodite vo jama, {to sami ja napravija; vo zamka, koja sami ja namestija, se fati nogata nivna.

16. Go poznaa Gospoda, Koj sudi; vo delata na racete Negovi gre{nikot se zapletuva.

17. ]e se vratat vo

pekolot site gre{nici, i site narodi, koi Boga Go zaboravaat.

18. Za{to nema zasekoga{ da bide zaboraven

siromaviot, i nade`ta na bednite nema nikoga{ da prestane.

19. Stani, Gospodi, za da ne se zasili ~ovekot, i

narodite da primaat sud pred Tebe.

20. Postavi, Gospodi, zakonopolo`nik nad niv, za da razberat

neznabo`cite deka se lu|e.

21. Zo{to Gospodi se oddale~uva{ i ne saka{ na nevolnite vo pravo vreme da im

pomogne{?

22. Koga ne~esniot se razbesuva, gi ma~i bednite bezdu{no, i tie pa|aat vo zamkite negovi.

23.

Bidej}i gre{nikot se gordee so `elbata na du{ata svoja i odbiva da bide blagosloven.

24. Gre{nikot go

drazni Gospoda, za mnogute negovi grevovi, veli, deka On ne istra`uva: nema Bog pred nego.

25. Pati{tata

negovi se sekoga{ krivi, a sudovite Tvoi se mnogu visoki, za da misli na niv, i taka nad neprijatelite se gordee.

26. I vo srceto svoe si veli: nema da minuvam od rod vo rod bez zlo.

27. Ustata mu e polna so kletvi, izmami

i navredi; pod jazikot negov te`ina i propast.

28. Sedi vo zaseda so bogati, potajno ubiva nevini, o~ite negovi

 demnat bedni.

29. Sedi skri{um kako lav vo pe{tera, so namera da fati beden, i koga }e fati, go spletuva vo

svojata mre`a.

30. Se smiruva, prilegnuva i toga{ bedniot pa|a sovladan.

31. pa veli vo srceto svoe: Bog

zaboravil, go svrtel liceto svoe za da ne go vidi krajot.

32. Stani, Gospodi, Bo`e moj, neka se krene rakata

Tavoja, ne gi zaboravaj za sekoga{ bednite Tvoi.

33. Zo{to bezbo`nikot Go razgnevuva Boga, zo{to vo srceto

svoe da veli - Bog ne ispituva?

34. No Ti gleda{, oti gi zabele`uva{ makite i navredite na bedniot; bedniot

Tebe Ti se predava, Tebe Ti se ostava siromaviot i sirakot; bidi im pomo{nik.

35. Sotri ja mi{kata na

gre{nikot i na lukaviot; pa da se bara i da ne se najde bezbo`nosta negova.

36. Gospod e ve~en car, vo site

vremiwa; }e gi snema narodite od zemjata Negova.

37. Gospodi, Ti gi slu{a{ `elbite na bednite; zakrepi gi

srcata nivni, otvori go uvoto Svoe!

38. Daj pravda na sirakot i na smireniot, pa da prestane ~ovekot na zemjata

 da zadava strav.

Davidovata utrena molitva za pomo{ protiv bezbo`nite neprijateli.

1. ^uj gi, Gospodi, zborovite moi,

razberi gi poplakite moi.

2. ^uj go glasot na moeto molewe, Caru moj i Bo`e Moj!

3. Nautro ~uj go glasot moj,

nautro zastanuvam pred Tebe i vo Tebe gledam.

4. Oti Ti si Bog, Koj ne saka bezzakonija; za lo{iot nema mesto

pri Tebe:

5. bezbo`nicite nema da izlezat pred o~ite Tvoi; Ti gi mrazi{ site {to vr{at nepravda.

6. Ti }e

gi uni{ti{ site la`livci; od krvopiec i lukav Gospod se gnasi.

7. A jas, pak, spored Tvojata golema milost, }e

vlezam vo Tvojot dom I }e se poklonam vo Tvojot svet hram so strav pred Tebe.

8. Gospodi, upatuvaj me vo

Tvojata pravda, poradi neprijatelite moi patot Tvoj pred mene poramni go.

9. Za{to vo ustata nivna nema

vistina; vo srceto im e izmama; *grloto im e otvoren grob; na jazikot, pak, dvoli~nost.

*Rim.3,13;

10. Kazni gi,

Bo`e, neka propadnat tie i mislite nivni; poradi mnogute ne~estni raboti otfrli gi, bidej}i Te ogor~ija Tebe.

11. Pa neka se zaraduvaat site, koi se nadevaat na Tebe: ve~no da se raduvaat onie {to Ti gi zakriluva{; i da

se raduvaat so Tebe onie, {to go sakaat imeto Tvoe.

12. Oti Ti, Gospodi, go blagoslovuva{ pravednikot i so

oru`jeto na milosta Svoja go zakriluva{.